Nase Novine, July 25, 1985

              SPOR U JASENOVU
JEWELS IT
Mcstatu pravoslavnc vorc sola J a
sonova, poslc sukoba sa vladikom Sa-vo- m, odludili da svoju parohiju i
dvoje iz Banatske cparlujc, ill cak 1
Srpskc pravoslavnc crkvv Ka.u --
lja naroda mora so postoxati
Si rah vlada u .1ччини, m.iloin hdiiatskom
sclu kraj Bole Crkve. cuddn ticsvakiddsnp. upo
ran siiah 1. kao ovdasna vlaga podemmh ka
raskih oda uv laci so u gotovo sve jasenovdcke
kuce Yerniu i nevcriiiu. niladi i -- .tart . luahti
i om Iiseni ove osohine. nivnodusni i oscll i i
svi uni hnnu jednu hngu i sir.ihtiu icil.it) sti.ih
ila 111) so neki drugl pop IK lisund U si'lo'
Citalac pogada Jasenovcani imaU svng jxipa
i a drugog ncie m da ciiu a ope--1 л ovoi;
tiihoog tK'a Mitu 11 koga so aklmU m'u' da
cii0 Srpska piavoslaviid irkv.i S ] u J .1 1 d 1 c ne
ponat naso lavnosii. a a one sklono .iboravu
kralak pregled mmulih dogadaia
Svestemk Mita Ploskar (mladi covek) optu
en C 1 osuden u svesulno alagaiie v ladike
sumadi)skog Save kao luintovmk koi c
odrekao poshisnosi Kern od sebe (to jest ladi
u) Otac Mita — mkada 1 1 1 1 0 pristajao tia slepu
poslusnost 1 ni)C bio spreman, a msu bill m
njegovi parohijani. dj sav novae sal)u u isac
proti Kolarovu, ponatom 1 iuvenom srebro
Ijupeu (kae otac Mita), sio so vise irkvene
vlastiokomilo naiicga 1 ostavilogabe posla
Pored pomenutih emalskih grehova (ncpo
slusnost ltd ). Veliki crkveni sud ueoje a lo
oeu Mm 1 to "sto je nagovarao 1 orgamovao
lvestan bro) itelja Jascnova proti erkvemh
vlasti 1 njenih propisa 1 odluka
— To su imisljotine sa najvieg mesta (io
spodin Mita nas nagovarao 111 c, neg' smo mi
njega A takvu crkvenu vlast. kakva je ova ov
de. e n)u narod ne postuje Njihovi su akoni
7a ljude (d pre hiljadu godina - kae nam
Dragoljub Zeberan. predsednik Crkvene opaline
Jasenovo
Korpa od pruca
Dok e, pre godinu dana, coo slucaj Os bio
u povoju 1 dok imedu Jasenovcana 1 ladike
Save tikva jo$ nije bila sasvim pukla (treba reci,
svakako treba reci, daje posle smrti banatskog
vladike Visanona. vladika umadijski postao 1
administrator Hparhije banatske 1 da je. kad bi
nogom krocio preko Dunava, u Jasenovu doce-kiva- n
sa najvecim pocastima a bio je ugosren
1 u pop-Mitin- oj kuci),. dakle. dok tikva ljubavi
nije sasvim pukla, posetila e jedna delegaci]a
Jasenovcana vladika Savu Pnmio lh je u svom
dvoru u Kragujevcu
— S njim nije moglo da se ragovara (lord
1 okrutan, poka'oje kako njemu narod ne naei
niSta Uze ti onu na.su petieiju, dve 1 po hilade
potpisa, di7e sve to onom svojom svetom desni-co- m
1 spusti u jednu korpu od pruca pnea
predsednik Zeberan
Otac Mita ne knje da su se, u crkvenim kru-govim- a,
cesto, ia leda, ispredale price o njemu
kao "crvenom popu" koji ne nosi bradu. igra
fudbal. sedi u Soujahstickom saveu (V
kvene vlasti, o kojima je rec. oiigledno to msu
mogle da mu oprosto
Pokusavah su pioliv inonc sc prla e rad
iic. samo d.i bi 1110 unislili Nai'ov.ir.ih su i
41
)
4
I
i3
9
П
fe!
onu via mo napusti pnCa otac Mita
Л prota Kolarov cak c posle imisljao kako
su, naodno. pop-Mitin- a deca trc.ila a njim 1
v ik.ila mu 'baksuo" '
Hili) kako bilo, svestemk Mita Pljoskar hsen
o. pr.iNosnanom Crkveno-sudsko- m presudom,
sveslcmckogcina, ah tu ptesudu Vehkog crkve
nog suda naiod no pnn.ie Narod, tacnic iie
goi predstavnici, rekh su vasem novmaru da
e ot.n Mita 1 kao covek 1 kao svestemk "n.i
inostu 1 dd ii)iiii.i h 1
1 1 pop no treba"'1 Uverem
su da boljcg 1 no mogu n.ici (ioieg кл
Inid jodaii pop ode, u komsiluku koi dok
ul.i о[чЧо ilesnom nogom gai pikavai, diugi
pidi diibrdinu dec u a tieci lid seoskim sdd
bdiiui igid moi.iski povotdrdi. рцс. rd[id 1
[xvd i.dso Ioiuiiii Hike 1111 krac pud
Ot.ll Mltd
aldikd Sda baiio o diidtemu na ielo solo
I 'op Mita ledno reme tnje radio, desetak vet
nika sahiancno o bo svestemka. u пакн1и e
idslo novoogorccnie proliv SI4". a kdd 0 pietila
opasnost dd 1 Mou docekdu be popa. Jaseno
i.ini su na Hadn)i-da- n ush u xp Mitino don
slo. iddli mu pismonu potvrdu da moe da ot-poO- ne
sa slubom boom. pop-Mit- a c obuk.10
mantiU a irkd kdu nikdd niC bila pu
m j.i Pop Mita 1 d.inas iadi. kao svestenik. o-lio- m
naroda
Bog je jedan
olom naroda. upucena e 1 odna [X'ticija
p.itri.irhu (icrmanu Pismo neveliko, ispisano
rukom
Wish svefosf,
Snhitr.uno (.Li mini slobode 11 iiusoi cml]i pru-aj1- 7
mogucnost c.i so usudimo n;i ovukuv koruk
( ) Truimo (xi V,js dd se u SPC prcispituiu sc gbsine oka korupcije, mitu, kradunekunji-o- g
pns:ij.inja crkvene imovmc. novcu 1 hc-bon- og
otn pojedtmh svettemka 1 monuha
Najvise ameraju casnoj braei 1 ocima casnim
sto, kada odlaze na sahrane 1 citaju poslednje
"amin" 1 "Gospodi pomiluj". trae da mi se
osnagrobl)uplati,debeloplati, a"uslugu"
I Srpskc patnjartije stigao je odgovor, jednu ila je da se u svemu pokonte odlukama nad-leni- h
crkvemh vlasti' U ime njegovc svetosti
Patnjarha srpskog . pismoje potpisao prolocre
Monur Lecic
Jasenovcani msu bill adovoljni
— Nema "poslusm" prema vlastima koe
grese Ovo je stav sela Sava je raspustio nas
Crkveni odbor, 1111 se s tun nismo slozili nego
smo ovome pndodah 1 Skupslinu 1 bvrsni savet
Na pnncipu delegatskog sistema Nas su na to
naterale pnlike, organiovali smo se, kako bi
rek'o. da bismo bill jaci Om su tvrdokorni, a
mi smo odlucih da se idvojimo 1 Banatske
eparhije 1 postanemo. da ne kaem autokefalna
- pravoslavna crkvena ajednica. pod kontro-lo- m
SDK Zahtev smopodneh nedavno, Pokra-ini- .
Cekamo odgovor Ako ne odgovore. obra-ticem- o
se autokefalnoj makedonsko pravoslav-n- o
crkvi, da nas pnmi Hve su crkve, al racu-nak- o,
Bog je jedan — kae predsednik Zeberan
"Pasite stado Bo)e - ne silom, nego svojc-oln- o
"' (Sveto pismo, I Petr 5, 2-- 1)
I ako e svoti Potdrsavotovdo crkvene pdstire
Petar IGNJA
-- NIN"
TRADICIONALNI PIKNL
u ncdelju 9. juna 1985.
odrzace se piknikza "Nase novine" u dvoristu
poznate tetka Milice u Chathamu.
Ocekuje se, kao i ranijih godina da ce ovaj piknik posetiti
mnogi njeniprijatelji i prijatelji jugoslovenskognaprednoglista.
Doci ce gosti iz Dctroita, Windsora, Chathama. Londona, To-ron- ta
i drugih mesta.
Na piknik ce svirati mesoviti orkestar.
Dobro do§li svi koji zele da se provedu u zajednici sa letka
Milicom uz raznovrsno jelo i pice a istovremeno da pomognu i jedini jugoslovenski list na svernoamerickom kontinentu.
a
I
GOSTOVANJE SOVJETSKIH
DELEGACIJA I
V toku meseca maja, u dva maha su
u Torontu gostovale sovjetske delcga-cije- ,
u tijem sastavu su bili ratni vojni
voterani, predstavnici gradskih, dru-stveni- h
1 kulturnih institucija 1 estradni umetnici.
Centralnidogadaj bio jeTrecigodi-snj- i
festival prijateljstva izmedu Ka-nad- e, Sjedinjenih Americkih Drzava
1 Sovjotskog Saveza koji je odrzan 19.
maja o.g. u hotelu Holiday Inn, u cen-tr- u
grada. Organizatori festivala su
Canada-USS- R Association, Ameri-can
— Soviet Friendship Society and
the Union of Soviet Friendship Socie-ties
— Ukrainian Friendship Society.
Uspeh ovog dogadaja manifesto-van- a
je kako u dobroj poseti 1 organi-aciji- ,
tako i u visokom nivou umetnic-ko- g
programa Velika dvorana Holi-day
Inn-- a bila je prepuna gostiju 1 tn zemlje. Ucesnici festivala su bili
svi iz Sovjetske republike Ukrajine.
Uvodni govor je odrzao Mike Lukas,
predsednik Canada-USS- R Associa-tion.
Zatim su govorili predstavnici
sovjetske delegacije, sovjetskih pred-stavnistav- a,
kao i nekoliko drugih
inostranih predstavnistava u Kanadi.
Kada je pred mikrofon stao Kon-stanti- n
Suhov, heroj Sovjetskog Save- -
Konstantin Sukhov. Photo 1945
za, u punoj vojnoj uniformi, ukrase-no- j
najvecim odlikovanjima zemlje,
aplauz je dostigao razmere ovacija.
Auditorij u dvorani je na ovaj nacin
dao svoj prilog obelezavanja 40. godi-snjic- e
pobede nad fasizmom. Pri-rodn- o je Sto je interesovanje svih za
pukovnika Suhova bilo najvece. Ta-kv- e
licnosti nas impresioniraju uto-lik- o
vise, §to se iz dana u dan sma-njuj- e
broj ucesnika u Drugom svet- -
skom ratu koji su covecanstvo spasli
od faSistickog terora.
Svi smo zapamtili biografiju Kon-stantin- a Suhova. Kao mlad vojni pilot
obavio je 297 letova, po speci-jalno- m
ratnom je
hitlerovska aviona. Znacajan podatak
je i taj da je 200 ratnih letova Suhov
obavio zajedno sa svojim komandi-ro- m
i uciteljem letenja Aleksandrom
Pokriskinom. To ime je poznato nama
Jugoslovenima iz istorija Drugog
svetskog rata. SadaSnji marSal vazdu-hoplovst- va
SSSR-a- , Aleksandar Po-krisk- in je prvi covek koji je tri puta
primio odlikovanje heroja Sovjetskog
Saveza.
Kada je Konstantin Suhov govorio
o strahotama rata kojih se zivo seca,
o miru kao preduslovu zivota i svetle
buducnosti na zemlji, slu§aoci su bili
uvufeni u to njegovo iskreno pripove-danje- ,
kao da su delili sa njim sud-bin- e onih koji su preziveli rat.
Koncert koji su posle zvanicnog
dela festivalskog programa izveli
estradni umetnici iz Ukrajine, bio je
rzuzetan kulturan dogadaj. Zadivio
nas je visoki izvodacki nivo amater-sko- g ansambla "Podillya". Lepota
ukrajinskih narodnih nosnji, odlicna
koreografija i uvezbanost ansambla,
bili su pravi praznik za oci. Ni§ta sla-bi- ji umetnicki dozivljaj nije pruzio
taj amaterski ansambl od ostalih uce-snika
programa koji su svi bili profe-sionalc- i. Trud i vreme koje, uz veliku
ljubav prema narodnim igrama,
mladi clanovi ansambla "Plodillya"
ulazu, zaista su za divljenje. Rekli su
nam da odrzavaju probe najmanje tri
puta nedeljno, a pred putovanja i sva-kodnevn- o. Neki od njih studiraju, a
neki su u radnom odnosu, ali to nije
prepreka za njihov entuzijazam i am-bicij- u da postignu zapazen uspeh u
konkurenciji amaterskih ansambala,
kojih u Sovjetskom Savezu ima veoma
mnogo.
Profesionalni trio bandurista je
upravo senzacionalan umetnicki do-zivljaj.
Kakva harmonija zenskih gla-sov- a,
uz sopstveno pracenje na nacio-nalno- m instrumentu banduri. Treba
zapamtiti imena ovih triju estradnih
umetnica: Maya Holenko, Tamara
Hrytsenko i Nina Pisarenko. Mozda
ce jos neki put "zalutati" u Toronto.
Solisti, operski pevaci koji su izveli
fragmente od ukrajinskih kompozi-tor- a klasicne i narodne muzike, do-prin- eli
su umetnickom nivou
celokupnog programa. Od njih se
drugo ne moze ni ocekivati. U do-me- nu klasicne muzike Sovjetski Sa-ve- z
nema konkurenta u svetu.
GOSTI IZ VOLGOGRADA
U Torontu je takode bilo zapazeno
gostovanje delegacije iz Volgograda,
kao i sestorice novinara iz raznih so-vjetskih
republika. U sastavu delega-cije
bio je ratni vojni veteran, general
Teodor Pekarski, direktor cuvenog
kompleksa Mamajev Kurgan spome-nik- a
podignutog od zemlje u vidu pi-rami- de
jos u vreme tatarskih osvaja-nja- .
Za vreme drugog svetskog rata na
j --ливившмцмммшиниушдиок. #( 'јЈЦМцш ... ,ШШШШНиШР,,г i
јЈкж. ::: 1ШШШШ1шШШШ№ х ванс --vsimr .јгакш№К1вткгавав№- -
Mihailo Nabuskin, gradonacelnik Volgograda, Milenko Popovic
i Marisa Matina prevodilac.
vojnih
zadatku. Oborio 22
visokom
torn mestu je izginulo mnogo sovjet-skih
vojnika i gradana. U ovoj godini
obelezavanja 40. godisnjice pobede
nad faSizmom, spominjanje grada
Volgograda ima veoma simbolicno
znacenje. To su istakli i govornici na
prijemu organizovanom 24. maja, u
prostorijama Canada-USS- R Associa-tion,
u cast sovjetske delgacije.
Izmedu ostalog gen. Pekarski je re-ka- o:
— Nase impresije, posle dva dana
(Nastavak na strani 11)