Nase Novine, November 09, 1983

              Taina ie u odovaraiudm Stogodisnjica rodenja velikog hrvatskog i jugoslovenskog vajara
o Ivan Mestrovic (1883—1962)
~i,. "
STOCKHOLM - U razvijenim
zapadnoevropskim zemljama i SAD
svake godine strada u prometu
preko dva milijuna ljudi. Postotak
unesre6enih u automobilskim nez-goda- ma
uglavnom je u porastu u
svim zemljama osim u Skandinaviji
gdje za nekoliko posljednjih godina
pada po stopi od nevjerojatnih 50
posto. Primjerice u NorveSkoj sada
strada godiSnje samo 81 od milijun
sudionika u prometu, u Svedskoj 94,
a u SAD 215 osoba.
Stanje je joS dramaticnije u
Kanadi gdje stradaju 222 sudionika
u prometu i u Francuskoj gdje na
milijun stanovnika strada 246.
Tajna je u mjerama koje su
posljednjih godina donesene u
skandinavskim zemljama; smatra-juc- i
da su podjednako vazna tri
osnovna uzroka prometnih udesa,
covjek, automobil i cesta, tamoSnji
( hlakk1 dnliaino Jnami '
S oiaima i pola, mil нш. No.
u budut nosti nec'e hiti tako.
umjesto )o poljmia rata] i 'e ] a-d- iti
na mom1
Xedaleko obale miiiju
siiijcli ri aclitoj 1
1 — i.iiiadio )i
se manji jiIomm'i otok. JSvuda
oko njega )o.stad( hi e (ve-lic- nc cijoi, povczane konopci-tna- ,
])o kojinm bi se pustila
lasti moiska tiuva. Poljoju i --
iedno dobro koje bi [oknalo
strufinjaci paralelno rade na ukla-njan- ju uzroka udesa na sva tri
podru6ja. Poznato je da su propisi
za konstruiranje automobila koji se
tiCu sigurnosti u Skandinaviji strozi
nego bilo gdje u svijetu,tamoSnje
ceste vec se preko pola stoljeca
ubrajaju u najkvalitetnije projektira-n- e
i izvedene u razvijenim zemljama,
a §to se tice vozaca zakon strog i
primjenjuje se bez izuzetaka. Oba-vezn- o
je vezivanje vozafia i suput-nik- a
sigurnosnim pojasevima, do-puSte- na kolifiina alkohola u krvi je
najmanja na svijetu i iznosi 0,O4
posto, a kazne su zaista drastiCne;
za teze prekrSaje oduzima se voza6-k- a
dozvola, na odredeno vrijeme ili
dozivotno, a novfiane kazne кгеби se
u visini mjeseCnog dohotka. Zahva-Ijuju- 6i tomu moglo se dogoditi da je
1981. godine u Svedskoj zabiljezeno
samo 16 mrtvih slu6ajeva na milijun
sudionika u prometu.
Q ЋШ--
oko ("etui ("elNonia kiloinetia
moiske ромчис {iioiл ( dilo
bj godisnje Mil hi tona stoene
Inane, skoio desel milijima
kubunih metaia дот 1од plina,
',](){) tona skoljaka, pa fak j me-tib- n
alkolml koji bi se mogao
upotrijebiti a pogon automo-bila,
umjesto henzma.
Taka bi ,,otrk moiske tra-e- "
mogao opskrbljivati hra-no- m
i gonom iad od desetak
tisu('a stanovnika.
BIB
Preko dvadeset godina Rudolf Braunberg upravlja zapadno-nemac-ki- m
avionima na vazduhoplovnim linijama Sirom sveta. Ovih dana je
objavljen u zapadno-петабко- т nedeljnom dasopisu "Deutsches
Allgemeines Sonntagsblatt" 6lanak u kome Braunberg govori o svom
Нбпот iskustvu sa атепбкот vazduhoplovnom Spijunazom. Podizanje
"velike ргабте" i antagoniziranje javnog mnenja protiv Sovjetskog
Saveza, pobudilo je zapadno-петабко- д pilota da saopSti istinite podatke
o postupcima атепбке vazduhoplovne Spijunaze i o tome koliko je u
njenoj sluzbi oboreno putniCkih aviona.
"Ako se pridrzavam ta6no statistiCkih podataka, — kaze Braunberg
u torn tekstu — oborena su od 1947. godine 32 putni6ka aviona zbog
nedozvoljenog letenja iznad tudih teritorija.
"Piloti koji su decenijama uzaludno ulagali proteste zbog takvih
dogadaja, bili bi sretni da vide svoje vlade kako prolivaju bar malo suza
zazrtvovanenevinezivote izprethodnih slu6ajeva, kao §to sadaoplakuju
obaranje juznokorejskog aviona samo zato Sto je u to umeSan Sovjetski
Savez.
"Nabrajanjem samo nekoliko prethodnih slu6ajeva, stvara se
dovoljno ruzna slika. Izraelci su na pr. oborili dva putni6ka aviona:
Italijanski (Alitalia) kada je leteo iznad Sinaja, i libijski. Bilo je nekoliko
stotina mrtvih. Nedavno je oboren putniCki avion iznad juzno-afri6k- e
teritorije. ProSle godine su oruzane snage NATO-- a oborile francuski
putni6ki avion iznad Mediterana."
U ,prilog Braunbergovim izjavama idu podaci objavljeni u
francuskom listu"Libertation'"rkojivgovore da su francuski putni6ki avioni
izveli na stotine Spijunskih letova iznad sovjetske teritorije, na putu za
Moskvu, u sluzbi CIA.
Nedavno je sovjetska Stampa objavila precizne informacije o
sporazumu izmedu diktatorskog rezima Juzne Koreje i Sjedinjenih
Drzava, na osnovu koga juzno-korejs- ki putni6ki avioni tajno snimaju
sovjetske vojne instalacije kada preledu sovjetsku teritoriju. Pre deset
godina jedan juznokorejski avion koji je obavljao takav posao, bio je
prinuden od strane vazduhoplovne sovjetske zaStlte da aterlra.
"Mnogi civilni avioni su u sluzbi CIA, to su nam priznali samo piloti
tih aviona", kazedalje Braunberg. "Javnajetajna,koju je lako proveritbda
je veoma ziva veza izmedu Sjedinjenih Drzava i Dalekog istoka preko
mnogobrojnih diplomata koji su tajni ameri6ki agent!.".
Na kraju zapadno-петабк- ! pilot je Izjavio da je u svakom slu6aju
histericnaosuda u vezi obaranja juznokorejskog aviona Iskonstruisana u
cllju potkopavanja mirovnog pokreta.
1М1ЖбхшжжА;иш! ~j- -' t~.
PWfe©® . Mot % -
i i , . ,
' -- 4 Ж8ЖВДЛ&4Ж3?ШКК2ШртГ(ГлЈ " - -- y
i , '
h
ШшшвшШшШшШшш!1 "z c '
"6
з®ЧШШ№Ш1Ш&£а!№ ~
s
,
.Ул!ЛУДгиК&т&ЖЖ¥1тг?ТаЛ.№-- Г ка%£хтштшттевжшр .гн. &sl&#ii£a£Ti,Ml i£J&w' --®0шшшшшшшшшшшатшш ч" ЉШшЈтЈшћШШРШттШшж у :љ
&8лтШеа&шжтумлг£7'уШаЕт&шж?;а1д№£гз¥М!китШШт '£&'&:.т№4аглИ,л
ЈШШШШШШат£Ш&&у'-'- Ж шћтшттш,! ЈЈввшж т р.к '.""жжхт-лежЈТк- ? Ј$1Д№г$а&ГЈ.-&ш&т&- љ ~.еј£.аш&4$&ж
Шх "--
? ж. ШjmЗШh£mкШimШmШ8m&MЖШ'M& i?iSmH№m Жч.чк, &%%&2к£?&.а кдавРч ЈШ%з&ШШ$т-1- г ШШоГЖШ21ШШВЖШ
Ivan MeStrovic: Alajfina briga. Ova nuiu Mkulptura niladou Ivana 4eStrovi('a se
nalazi u Muzoju Ukovnv umetnosti (Szepuiuveszeti Aluzeum) JUudiinpeSti.
Medu najvedim umetnicima naSega
stoleda trajno je veliki hrvatski
i jugoslovenski vajar Ivan MeStiovic.
Svojim grandioznim i monumentalnim
likovnim delom postigao je slavu jednoga
od evropskih i svetskih likovnih
stvaralaca dvadesetog veka.
Rodio se u Slavoniji, u Vrpolju 16-o- g
avgusta 1883. godine, ali je odrastao u
zavidaju, u Severni j Dalmaciji. Cuvajuci
ovce, rezao je preslice i ukraSavao duture
i Stapove, vajajudi u drvetu i likove.
Zadarski Novi list je 1897. godine upo-zori- o
javnost na pojavu „Ivana Gabrilo-vid- a
Me§trovida, sina Matinog, iz Ota-vjc- a,
opcine diniSke", koji kao samouk
dedak „bez ikakve gkole, bez ikakvog
drugog alala, osim svoje britve" svojim
kipovima dokazujo da je iuzelno nada-re- n
i da bi mu valjalo omoguciti da se
Skolujc 1 usavrSava u kipaistvu. Kiatko
vicme je jx)tom udio klesaiski zanat u
Split u i poudavao se u citanju. Napokon
1901. godine se upisuje na bedku Aka-demij- u
likovnih umetnosti i ved naredne
godine se istide svojim prvim javno izlo-zeni- m
delima. Kao priznat umetnik
1906. dobija laskav poziv u Kraljevinu
Srbiju, da u Beogradu izradi bistu kralja.
Zivi u Parizu (1907 — 1909), gde se druzi
s velikim vajarom Rodinom i udestvuje
svojim delima na najelitnijim pariskim
izlozbarna.
MeStrovid se ved rano opredelio za ideju
zajedniStva juznoslovenskih naroda. U to
vreme sazreva u njemu i ideja podizanja
monumentalnog Vidovdanskog Hrama
na Kosovu, grandiozno zamiSljenog — i
neostvarenog — spomen-kompleks- a arhi-tektonsk- ih
prostora i figuralnih ciklusa.
Prve svoje radove, koje je inspirisao паб
narodni ep o Kosovekom boju (1389) i
Kraljevidu Marku, izlaze ved 1910. u
na Izlozbi Nejunadkom vremenu
u prkos, a ved 1911. godine i na velikoj
rimskoj izlozbi, i to u paviljonu Kraljevi-n- e
Srbije, iako je gradanin Austro- -
October 5, 1983, NASE NOVINE --7
V J
i ,J ft
'
, .-
-
уЈШ11шгљтшвш?А
prisutan
najvedih
Zagrebu
Ш V v-- . .: s.:
8S£J rv Ml ,"
.
,
-
. штк,,г
S&A а№Ј јА
u
'
'
'
.
,
l. . ' Y +
.
"
. v
Ugaiske Monarhije! Sedajuci se svog mla
daladkog ushidenja pred Megtrovicevim
skulpturama, Krleza de i u poznim
godinama priznati: „Ivan MeStrovie nam
je otvorio vratolomne vertikale u ne-dogl- ed
prkosne monumentalnosti". Uodi
Prvog svetskog rata u Beogradu mo-deli- ra
spomenik, koji bi obelezio oslobo-diladk- e
balkanske ratove Srbije. Od ove
kompozicije se saduvala samo poznata
figura Pobednika, koja je kasnije (1924)
postavljena na Kalemegdanskoj tvrdavi.
U prolede 1914. godine izlaze u Splitu,
ali ved dan posle sarajevskog atentata
odlazi u Italiju i u svoju prvu, prinudnu
emigraciju.
U godinama izmedu dva rata Mc§-trovi- d
je slavan i trazen kipar u svojoj
domovini, u Evropi i u Ameriei. U ovora
razdoblju nastaju njegovi veliki radovi:
grobnica potodice Radid u Cavtatu, In-dijan- ei
za Grant Central Park u Chicagu
(SAD), spomenik J. J. Strossmayeia u
Zagrebu, spomenik Grgura Ninskog za
splitski Peristi], Spomenik zahvalnosti
Francuskoj na Kalemegdanu u Beogradu,
Grob Neznanog junaka na Avali. Od 1 922.
godine je profesor na Akademiji za
umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu.
Stvara i u svom ateljeu u Splitu. Rat
ga zatide u Zgarebu, gde ostaje jo§ neko
vreme. Posle ustagkog hapsenja odlazi u
Italiju i radi u Rimu, kasnije prelazi u
Svajcarsku, a 1947. godine dobija poziv
u SAD i postaje profesor kiparstva na
tamoSnjim univerzitetima. Ovo je bila
njegova druga i konadna emigracija.
Iako je kasnije posetio svoju domovinu
— opredan i nestalan u svojim bitnim
opredeljenjima — nije mogao da se
resi i za konadni povTatak. Umro "je
u SAD 16-o- g januara 1962. Prema
svojoj zelji sahranjen je u mauzoleju,
koji je јоб ranije podigao svojoj porodici
u zavidaju, u selu Otavicama u Dalma-ciji.