Nase Novine, February 02, 1983

              MLJudi i organizacije
PETI JADKANSKI SUSRETI
Ovogodisnji "Jadranski susreti"
proslavljeni su u mestu Astoria, koje
se nalazi odmah preko East River,
nadohVat Manhattan-- a i pripada
New York-sko-m pregradu Queens.
Astorija je izabrana za lokaciju, jer
veliki broj nasih iseljenika zivi u
njoj.
"Jadranski susreti", peti po redu,
poceli su sa pripremom pet meseci
ranije, tako da se nista ne bi
prepustilo slucaju, da bi goste sto
bolje zadovoljili. Marljiva organiza-torsk- a
zamisao odmah je bila zapa-zen- a
po osmehu i toplim recima koje
su nam uputili na ulaznim vratima, i
po knjizi koju su nam pri torn urucili.
Naime, svakom ko je dosao,
urucena je na ulaznim vratima knjiga
od svojih 48 stranica, sa veoma
uspesnom ilustracijom naslovne
strane, rad slikara Srecka Gala, koja
na humoristican nacin obuhvata duh
i raspolozenje "Jadranskih susreta".
U knjizi se reklamiraju razna
preduzeca i biznisi.
Pocevsi sa reklamom "Jugoban-ke- "
na prvoj strani, sa dirljivom
' poemom Marina Franicevica, pisa-no- m
na "domacem", dalmatinskom
dijalektu, pod naslovom Mat sinu ca
gre put Amerik... koja je na drugoj
strani, sadrzaj se nastavlja... Sledi
pozdrav Hrvatske bratske zajednice
iz Pittsburg-- a prijateljima u New
York-- u, tekst predsenika Odsjeka
HBZ za New York koji se obraca
nasim zemljacima: onda pismo Ma-tic- e
iseljenika Hrvatske iz Zagreba,
informacije o nogometnim klubo-vim- a
na podrucju New York;a;
pismo u kome se kaze da Mayor
Koch ne moze da se pridruzi
proslavi; pismo u kome se kaze da
Governor Mario Cuomo zbog zau-zeto- sti
ne moze da uvrsti ovaj
dogadaj u njegov kalendar Put- -
nicka agencija, kontraktorsko pre-duzece,
restoran, vitaminski i zdrav-stve- ni
produkti, dekorater, opticka
usluga, reklama "Dubrovackih tru-badur- a", reklama "Jugotona", stam-parsk- o
preduzece, radnja likera,
putnicka agencija, citavo tuce resto-ran- a
i radnji, distributor stampe iz
Jugoslavije, mesarska radnja, mu-zic- ki
ansambl, preduzece za poprav-k- u
kola, berberska radnja, Jugolini-ja- ,
Kompanija za osiguranje, uvoz-ni- ci
vina i hrane... Pan Am je — na
zadnjoj strani
Proslavu je otpocela lokalna gru-p- a
"Adriatic". Posle izvesnog vre-me- na
nastupili su gosti iz Jugoslavi-je,
renomirani "DubrovaCki trubadu-ri"- ,
izvodeci iz svog sirokog stvara-lacko- g
opusa na daleko potvrdene
interpretacije. U drugom delu prog-ram- a,
"Dubrovacki trubaduri su
svirali i muziku za pies.
Sat vremena kasnije nastupili su
najmladi izvodaci, deca nasih ise-ljenika,
u zivopisnim narodnim nos-njam- a,
pevajuci na nasem jeziku,
praceni harmonikom, a zatim har-moniko- m
i gajdama. Deca pripadaju
Istrijanskom nogometnom klubu
"Rudar" koji ima odeljak folklorne
sekcije, u cilju odrzavanja i podse-canj- a
podmlatka na etnicko poreklo.
Bila je milina gledati narodne nosnje
koje su roditelji deci sami napravili
a kad su mali zaplesali Istarski
Balun, odusevljenje prisutnih nije se
moglo uzdrzati. Cestim aplauzima
odrasli su odali deci priznanje za
njihov izrazit talenat... Jer treba
imati u vidu, deca su rodena ovde,
naucila su jezik, pevaju na nasem
jeziku, oseca se americki akcenat,
ali kvalitetno pevaju i plesu, imajuci
prirodan sluh i ritam za zvuke iz
"starog kraja" — otadzbinu njihovih
roditelja. Pesme koje su maliSani i
maliSanke otpevali bili su mahom o
potocima, sumama, o lepom Jad-ransko- m
mom, obali i obliznjim
planinama duz obale. Dok su se
okretali u krug, igrajuci kola, u
parovima, divljenje je izazvao njihov
redosled po godistu. Najmladi, naj-niz- i,
na zacelju, i odmah do njih
daleko stariji, daleko visi, na celu
grupe. Po nedeljivom misljenju svih
prisutnih, deca su bila zvezde
veceri.
Ljiljana Budicin-Manesta- r, gosca
iz Jugoslavije, poznjela je takode
dobar uspeh. Ona ima jak, cist,
skolovan glas, vrsna je interpreta-tork- a
svih zabavnih melodija i
istrijanskih pesama. Oordi Peruzo-vi- c,
nekada kvalitetan pevac, utkao
je u svoj nastup humor i pevanje,
dosta se trudio, ali izgledao je
istroseno, nije u sebi imao dovoljno
magnetizma i energije da potpuno
pridobije paznju slusalaca.
Glavni lutrijski zgoditak bila je
povratna avionska karta New York-Dubrovn- ik
i boravak od sedam dana
u jednom od dubrovackih hotela.
Treba napomenuti da Pan-A- m placa
put, Atlas ambassador travel, bora-vak
u hotelu.
Dodeljen je pehar pobednickom
klubu "Polet" koji ga po drugi put
osvaja. Nikola Jelicic iz Zagreba,
sekretar Matice iseljenika Hrvatske
je predao pehar. On je odrzao kratak
govor i zavrsio ga: "Nema problema,
Matica Hrvatske Loves You".
"Adriatic" je nastavio da svira
meku muziku za pies i nesto kasnije,
sada u njihovoj pratnji opet su
nastupili Ljiljana Budicin i Oordi
Peruzovic. Devojke su prodavale
tikete za lutrijske zgoditke, kojih je
bilo osam.
Pod rukovodstvom Mile Rupcica,
predsednika Odsjeka HBZ za New
York, glavnim zaduzenim za ovu
proslavu, sve se odvijalo po raspo-red- u.
"Dubrovacki trubaduri" nasta-vi- li
su da sviraju muziku za pies do
posle jedanaest sati uvece.
Jadranski susreti treba da posto-j- e,
treba da postanu tradicija, treba
cesce da se odrzavaju. I peti, i
petnaesti, i sto pedeseti, i hiljadu i
pet stoti
ZIVELI JADRANSKI SUSRETI!
Miroslav MLADENOVlC
PARIZ, novembar — Vlada Veli6-kovi- c,
nas poznati slikar, koji pos-lednj- ih
godinazivi i radi uglavnom u
Parizu, doziveo je ovih dana izuzet-n- o
visoko priznanje izborom za
redovnog profesora Likovne aka-demi- je
u Parizu, u sastavu Pariskog
univerziteta. Zajedno sa Velickovi-ce- m,
konkursna komisija univerzi-tetsk- e
Likovne akademije izabrala je
za profesora i jednog od najpoznati-ji- h
likovnih stvaralaca savremene
Francuske Pjera Alesinskog.
Na znacaj Velickovicevog izbora
za redovnog, u nacelu dozivotnog
profesora Likovne akademije, uka-zu- je
ne samo podatak da je to prvi
Jugosloven koji je dozivio ovakvo
priznanje, nego i sastav Specijalne
komisije koja po svojoj inicijativi
bira profesora univerzitetske Likov-ne
akademije. Medu clanovima ove
komisije su, izmedu ostalog i takva
imena kakva su Dominik Bozo,
umetnicki direktor muzeja Bobur,
slikar Pjer Sulaz, Mark Pot, profesor
Sorbone, kao i Zerar Talabo, poznati
I Kopaonik je nas
Proslo je ve6 izvesno vreme od
kako smo obaveSteni preko Jugo-slovens- ke
stampe o zemljotresu koji
je pogodio Kopaonik i ostale krajeve
oko njega. Prema izveStajima u
stampi moze se videti da je ovaj kraj
dosta ostecen i da mu je potrebna
izvesna pomoc da bi se obnovio.
Moze se zakljuciti prema dosadas-nje- m da takvu pomoc niko ne
sakuplja, ima se utisak kao da ovaj
deo nastradalih nije nas pa se niko i
ne interesuje o njemu. Secam se
zemljotresa u Skoplju, Banjaluci i u
Crnoj Gori, poslednji koji je bio,
kako smo tada svi bili solidarni u
davanju pomoci ovim krajevima. Sta
je sada, gde nam je ta nasa odlika
solidarnosti. Mozda da je bio u
pitanju neki drugi kraj mozda bi se
tada neko nasao da pokrene to
pitanje? Ipak.da li su u domovini
voljni ili ne,mi cemo ovde u Chicagu
pokrenuti to pitanje i pokusati da
sakupimo nesto pomoci za nas
Kopaonik.
Istorijski arhiv jugoslovenskih ise-ljenika
ce otvoriti kampanju za
prikupljanje pomoci za nastradale u
zemljotresu na Kopaoniku. Sakup-Ije- ni
novae cemo predati Matici
iseljenika Srbije,a oni ce opet novae
predati tamo gde je najpotrebnije: za
obnovu stanbenih zgrada.
10. decembra u Chicagu odrza-vam- o
priredbu u dobrotvorne svrhe,
to ce biti prva priredba u seriji
dobrotvornih zabava,a prihod ce biti
dodeljen N.N. u Torontu. Sledeca ce
biti odrzana za pomoc Kopaoniku,
dok ce jedna opet biti posvecena
klubu "Fruska gora" i tako redom
pruzat cemo pomoc onima kojima to
bude potrebno. Koristim priliku da
ovoga puta pozovem sve ditaoce
N.N. da dodu na zabavu 10. decem-bra,
jer ce svojim prisustvom dati
svoj doprinos za N.N. i tako pomoci
svoj sopstveni list.
Ven6anje
Ivana Marjanovida i
Ruzice Maksimovi6
20. novembra ima demo svadbu
naSeg prijatelja i pesnika u Chicagu,
pa koristim priliku da njemu
njegovoj bududoj supruzi ovim pu-te- m
uputim srdadne i prijateljske
destitke u moje ime i u ime moje
supruge Olge, te da im pozelim
mnogo srede i uspeha u njihovom
novom zivotu.
D.D. Putnik
umetnicki kriticar i rukovodilac sek-tor- a
Likovnih umetnosti u francus-ko- m Ministarstvu kulture.
Komisija je izabrala Vladu Veli6-kovic- a
na predlog direktora Likovne
akademije Francoa Verlena.
A. P.
(Preneto iz "Politike)
November 23, 1983, NASE NOVINE --5
PLATFORMA
Crnogorskog kluba
"Lovden", Detroit
1. Cmogorski klub "Lov6en" je
kultumo-prosvetn- o dru§tvo, zasno-van- o
na humanim osnovama.
2. Clan kluba moze biti svaki
Crnogorac ili Amerikanac crnogor-skog
porijekla, stariji od 18 godina.
3. Klub se nece vezivati ni za
jednu politicku organizaciju.
4. Klub ce saradivati sa svim hu-manim
i kulturnim organizacijama.
5. Cilj kluba je da §iri slogu,
ljubav i bratstvo medu svojim clan-stvo- m, to jest, upoznava obi6aje,
tradicije, te prava i duznosti americ-ki- h
gradana.
6. Klub ce uskladivati svoj rad
prema ustavu i zakonima Sjedinje-ni- h
Americkih drzava.
7. Cjelokupni rad kluba ce se
odvijati na slobodnim principima i odlukama vecine clanova, pridrza-vaju-ci se pravila ovog kluba.
8. Prijem novog clanstva izvrsice
se na predlog nadzornog odbora i
naknadnog glasanja apsolutne veci-ne
prisutnog clanstva.
9. Dopuna i promjena ovog ustava
moze se uciniti 23 vecinom regis-trovan- ih clanova.
10. Clanovi uprave ce se birati na
godisnjim skupstinama (u januaru)
a mandat ce trajati dvije godine, sa
tim sto se clan uprave moze
smijeniti i ranije ako se za to ukaze
potreba.
11. Upravu sacinjavaju:
a. Predsjednik
b. 2 potpredsednika
c. Sekretar
d. Blagajnik
e. Knjigovoda
f . Nadzorni odbor (sa 5 clanova)
j. Kulturno prosvetni odbor
(3 Clanova)
u. Priredivacki odbor
(5 clanova)
KAKO SEGLASALOU U.N.
Protiv osude, sem SAD i karipske
"Sestorice", glasali jo§ samo Izrael i
Salvador. — Glasove za rezoluciju
dalo i osam dlanica Atlantskog
pakta i gotovo sve latinoameridke
zemlje.
Velika vecina Clanica svetske or-ganiza- cije osudila je u Generalnoj
skupstini intervenciju na Grenadi.
Projekat rezolucije koji su zajednifiki
podneli Nikaragva i Zimbabve i u
kome se kaze da "intervencija
predstavlja flagrantno krSenje me-dunarodn- og
praga, suvereniteta i
teritorijalnog integriteta te drzave"
dobio je 1 08 glasova zemalja 6lanica
Ujedinjenih nacija dok je samo 9
drzava bilo protiv. Uz SAD i 6
karipskih saufiesnika invazije glasali
su ovoga puta predstavnici samo joS
dve zemlje: Izraela i Salvadora.
Za rezoluciju kojom se trazi i hitno
okoncanje intervencije i povladenje
stranih trupa izjasnile su se i neke
zemlje veoma bliske Sjedinjenim
Drzavama. Izmedu ostalih i 8 cla-nic- a
Atlantskog pakta, medu kojima
i Francuska, Italija, Holandija, Gr6-k- a,
Danska i Norveska. Druge kljuc-n- e
drzave zapadne alijanse — Brita-nij- a,
Zapadna Nemafika i Kanada
uzdrzale su se od glasanja. Medu-ti- m,
i jedan broj zemalja Sire
zapadne zajednice kao sto je Aus-tralia
i takode i sve kljucne zemlje
Latinske Amerike, uklju6uju6i i dr-zave
vrlo bliske VaSingtonu —
Brazil, Argentinu pa бак i Cile —
glasale su za rezoluciju.