Nase Novine, March 22, 1978

              ' Л . WJ . ' '..i. ,, Г . . ! i
- РОКибАЈ DA SE PROZRU RIJECl I DJELA LJUDI,
POJEDINACNO I KOLEKTIVNO -
JEDAN MANJE
Kanada se rljeSila jednog od
onih stvorenja koja misle da ce
eksplozivom neSto dokazati. Nai-m- e,
Ivo Bernautovic, Je deportiran
u Jugoslaviju.
O tome smo saznali iz jedne vije-s- ti
agencije Reuters iz Londona,
koja kaze da je Bernautovic uzalu-dn- o
pokuSao pobje6i od dvojice
imigracionih pratilaca na aerodro-m- u
Heathrow,
Bernautovi6 je pripadao jednoj
grupi hrvatskih ekstremlsta u Ha-milto- nu,
koja je bila unapsena
zbog posjedovanja eksploziva i
osudena na dvije godine zatvora,
all je sudac bio mekdg srca i sus-pend
irao izdrzavanje kazne. Ber-nautov- i6
je deportiran jer nlje bio
kanadski drzavljanin.
Bernautovi6 se ipak nije opame-ti- o,
jer je, kako kaze Reuters, dan
prije deportacije otiSao u hrvatsku
crkvu u Torontu da dobije "posljed-nj- u
pomast", poSto 6e u Jugosla-vij- i,
rekao je, "biti ubijen".
Bernautovi6u se nije cuditi, on je
drzao da ce jednom takvom cirku-sijado- m
izbje6i deportaciju, ali se
treba duditi onima koji sii mu u
tome pomogli.
Srambta!
BADOVINAC, OILAS I "DANICA"
Cijenimo Johna Badovinca i kao
covjeka i kao vodu najve6e hrvat-sk- e
organizacije na sjevero-ameriC-ko- m
kontinentu — Hrvatske Brat-sk- e
Zajednice, posebno zbog opo-r- a
kojega pruza faSistifiko-terori- s-jubilejni
kulturnih
"Slovenski koledar" in
stevilka 25. letnika Rodne grude
— revije za Slovence po svetu,
dimer ' Slovenska izseljenska
matica slavi nemajhen jubilej.
lahko
letih slovenski v polni
svoio
№( nWMC4we'
ti6kim elementima, zbog cega je na
njega bio organiziran atentat, a
proSle godine mu je bombardirana
киба. Kapa doije za sve to!
Badovinac voli da pise, ali izgle-d-a
da neki put, kad sjedne za pisaci
stroj, zaboravi stvarnost. Tako je
Citaoclma "Zajednlfiara" servirao
prICu propaLpg politicara Milovana
Oilasa o "Bleiburgu" §to je razdra-gal- o
usta§ka srca kod б!кабке "Da-nice- ",
pasu sa zadovoijstvom zabi-ijezi- ii
njegov napis i prikazali kao
joS jedan dokaz o "pokolju nevinih
Hrvata" na kraju rata.
Mi da Badovinac zeli
doznati istinu, aii ipak bi morao
biti oprezniji koga uzima za svje-dok- a.
Табпо je da je Oilas bio na
visokom polozaju u ono vrijeme, ali
je tafino i to da je on poslije gubit-kato- g
polozaja, postao najobldniji
brbljavac koga danas viSe nitko ne
uzima ozbiljno, pa ni oni koji su
nekad obilato njegovo pis-karan- je.
ZaSto bi onda to Cinili od-govo- rni
ljudi?
BRZOPLETASIMMA
Ouro Ourkovi6 р!бе u "Hrvat-sko- m Glasu" o ustaSklm demon-stracija- ma
u Vancouveru, povo-do- m
29. pa kaze da je
"demonstraciju pozdravila Simma
Holt, narodni zastupnik liberaine
vlade u Ottawi za podrufije Vancou-ver-Klngswa- y".
Simma Holt je poznata ponaglo-st- i
i jeziCavosti, ali ovo je ipak pre-vi§- e;
ako ona nije dovoljno svljesna
da podrzavanjem anti-jugoslave- n-te
dni s'ta" izsla 25." domov, skratka o vsem
prva
s
бевпг se je Slovenec na tujem lotil.
Ta svoj po
?e
ki
4Тд Uniiff iiznicah v v
П.111К1
kulturni in dezelah.
zapisi naselbin пекај je treba
vsega prvih dasov
ieto6nji koledar
danes. vtako svojo
narodu je posebej
brez za
ne bi
je pa ki
In ki ga je
je v svojih
koledar
iznnlnil naloffo.
placali
program
35
tega, je tako
o v letu,
je
ki je
in
je
ga
jl-nEVBl-
TSV '1
pa
na to bi je
trebabiRdzdriti pnajtkbzna';
I
u
u kako ljudi "ne
u gdje se sada
radi viza i
da treba ili ne treba
u o tome
vode u
kako moze
takav a
jugoslavenskog u
koji bi bio
пабе u
jer sii se
u
3.000 Na§i ljudi u
veliki broj
traze u
I o tome je
oStro to je bio
onih koji su
i pred
A
NJEZINANAIVNOSTILI
je
iz koji tvrdi
je
"data
za
u
je
bila da
se radi o Isti kale
da-j- e ona 6ak dode na
SMJ
OB 25-LETNI- CI SLOVENSKEGA KOLEDARJA
RODNE GRUDE
Pri pa so bili 1965.
tudi ki so
je nnvir.A znaano . na . ogatil z „ . na m.. bibhografijami izseljenskih P
in se nahajajo v , _ ' .:_л rey
na! resnidna Sloveniji, s popisom
slovenskega periodike Po tem, ko so za
V koledarju naj ве od v letu 1891 do leta 1945 v take dah
ln+a rlrt lore irrkftlPlin VR 7ПИТЛВПШ ПИПНМ1. .1117.111 irVl UCi V ,
polittfni evropskih
slovenskih iz, n e ob
od slovenskem koledarju povedati:
slovenskega izseljeristva do jubilejni praznuje
Le bp slovenskemu 61-letni- co ohranjena zgoaovma izhajanja, kar se
slovenskih izseljencev, pomembno
zapidemo!
'
vjerujemo
novembra,
(1915-1950- ).
Poleg objavljal
zapise zapluznih matici
slovenskih izseljencih, opisoval Rodno -
%
.
dosegla med lzseijenci
- njihovimi izreden
slovenskih izseljencev tuem, odmev fl
. edin0
zgpdovmo slovenskih podpornih
izacij, dezelah
6italnic, knjiznic,
S f
,.
Je, ':: '# M:MI Ј%-- Л'
KONZULATI
Ourkovl6 istom dlanku zagova-r-a
uspostavu kanadskog
Zagrebu, moral!
putovati Beograd",
nalazi kanadski konzulat odnosno
ambasada, drugih pos-lov- a.
Nismo kdmpetentnl kazemo
Kanadi kon-zulat
Zagrebu, sigurno
габипа Ottawi, ali nas 6udi
Ourkovi6 zagovara
korak, protivi otvaranju
konzulata Van-couveru,
takoder vellka
pogodnost ljude Vancou-veru
icijeloj Britanskoj Kolumbiji,
dosad moral! obradati
konzulatu udaljenom
gotovo milja.
Vancouveru, ukljudlv
Hrvata, godinama
Vancouveru otvori jugoslavenski
konzulat, postlgnut
sporazum izmedu vlada ze-mal- ja,
ali hrvatski ekstremisti
protive, glavni zah-tje- v
nedavno "Strajkall
gladu" Vanco-uversko- m sudnicom. Ourkovi6
im aplaudira.
NJIHOVA
U ustaskl orijentiranoj "Daniel"
objavljeno pismo nekog
Babi6a Australije,
gospoda Tamara Fraser,
australijskog premijera
ideju uspostavu hrvatske amba-sade- "
Australlji.
Тебкр vjerovati da gospoda
Fraser. toliko naivna, bit 6e
falsifikatu.
odbila da
plesnu zabavu nogometnog kluba
"Croatia".
IN
Rodni grudi
prvi, za5eli objavljati
zanoslene
posameznih letnikih knjig danesme8e6no dobiya
brosur, _лл„;,1
nnstane
knjiga zgodovine izseljenske od zadetkov pobude iz-izseljenst- va!
ZDA, dajanje revije slovesnki
zgodovinski,
sveta,
pravzaprav
obdobje
dviju
stan ekonomski v
Franciji, in pa danes
Slovenska matica
posilja revijo kar v 42 drzav.
Danes se £uti, kako velik ugled
ima v svetu, pozna se,
je v veliki merr popustila
in tako
katere bilo popolne publikacijo, ki resnidno redno imajo pri Rodni grudi manj tezav.
zgodovine slovenskega naroda. izhaja Radi jlm oglfl6ajo izseljencif
"Tako ob rojstvu Sloven- - Njegov predhodnik je bil oglasajo se tudi tisti, te
skega koledarja pred 25. leti namrec Ameriski druzinski domovine svojih starsev in
zapisaUjegov prvi glavni urednik к01ејаг so v njihovega jezika mti poznajo
pisatelj Tone Seliskar. Chicagi; gbvenski socialistiino vec, pa jim Rodna gruda
da 25.
mnri
usmerjeni pionirji polnih let
da Prav so pri Slovenski
znamenitih in izseljenski 1954
zadeli izdajati grudo
zgodovino naseljevanja revijo,
drustvi
to gradiv0f k
organ drutev, kulturnih v prekomorskih
skupin, dbbivajoiz Jugoslavije.
A
OURKOVie
konzulata
bi
da
li
da
se
za
Torontu,
da se
se
demonstrirali
PODVALA
KreSlmi-r- a
da
supru-g- a
bi
pisac
7.л
kn- -
tUUI lzseijenci
Belgiji ZDA,
izseljenska
Jugoslavija
da
mednarodna napetost
izdajali ne
danes
se
na
prirasla k sreu. In za take so v
urednistvu priredili tudi nekaj
strani, ki redno izhajajo v
angle sdini, 6pan66ini in fran-соШ- т.
Rodno grudo pa se posebno
tezko pridakujejo izseljenci v
eksotidnih dezelah, ki se sprio
drugadnih zivljenjskih pogojev,
cutijo se bolj osamljene.
("Prosveta")
т т ш л т т т J, ш т ш ? т ' . т : т џшрт- т
Brlga za ljudski ilvot I
sre6u a ne razaranfe, je
prvl I jedlnl dozvoljenl
predmet dobre vladavlne.
JEFFERSON
Dim se joS dize iz vatre koju je
premijerkanadske vlade, P. E. Tru-dea- u,
zapaiio svojim izjavama prill-ko- m
uobi6ajenog intervjua na kraju
godine.
Upitan hipotetidno od strane
radio izveStada "da li 6e mozda
doci u situaciju koja bi zahtevala
odbranu integriteta Kanadske fede-racij- e,
uprkos Sto je napustio ideju
upotrebe sile kaosredstva za odr-zan-je
narodnog jedinstva", on je
odgovorio: "Hipotetidno, moj je
odgovor vrlo lak. Ja sam ga ve6
jednom bio dao, mojim postup-ko- m
1970. kada je FLQ рокибао da
izdvoji Quebec iz Kanadske fede-racij- e,
кгбебј zakon. Vi znate Sta
sam tada u6inio. To je moj odgo-vor.
Ja necu da oklevam da opet
upotrebim ma6 ako se ne§to neza-koni- to
рокиба u provinciji Que-bec".
Ovakav odgovor je izazvao oStru
reakciju kod svih onih kojima na
sreu Ie2i istinska demokratija i
jedlnstvo zemlje. Komentari i м
dnevnoj St am pi i u politidkim kru-govi- mp
opozicionih stranaka osu-di- li
su nepromlSljenost koju izjava
Trudeaua pokazuje.
Izjava je ocenjena ne samo kao
preterana ve6 i kao negativan do-prin- os kanadskom jedinstvu, u
koje se Trudeau formalno zaklinje.
Zar se na ovakav пабЈп ne diie iz
grobavampirgradanskog rata? Jer
svakako i sam Trudeau mora da zna
da u ovom sludaju to i znafii
njegovo upozorenje o "upotrebi
таба!"
Na drugoj pak strani spektruma
javila se sada i druga pretnja. Neki
ratoborni clanovl Parti Quebecois
kao da pokazuju zelju za stvara-nje- m
sopstvene oruane snage
koja bi mogla da se upotrebi kao
sredstvo "da se unapred obeshra-br- i
ma kakva ideja vojne interven-cij- e
u Quebecu". Tako je bar naveo
neki bivSi major kanadske vojske,
piSudi u kebeSkom separatisti6-ko- m
nedeljnlku "Le Jour" o ovim
pitanjima.
Ne verujem daje ikome u Kanadi
stalo do ovakvlh I sllcnih sukoba i
nadmudrlvanja! Svlma kanadskim
problemlma ima Izlaza razumnim i
mirnim putevima, pa i razreSavanju
tako vaznog pitanja kao §to je
jedinstvo Kanade.
ZaplaSivanja, dolazila sa ma koje
strane, su za svaku osudu.
D. Jovanovid
Nezaposlenost
u 1 978-- oj
Samo oko Nove godine pisalo se
u zemlji optimisticki, a zatim su
uslijedili izvjeStaji i prognoze koji-ma
se najavljuje родогбапје po
pitanju mnogo cega, a posebno
nezaposlenosti.
Tako se ve6 kaze da ce nezapos-lenost
ostati na istoj stopl u
Ontariju i N. S. a porasti u sedam
drugih provincija, i posia ce jedino
biti vl§e u B. C. Inflaciona stopa
takoder 6e sko6iti, rasti 6e nepre-kidn- o, a ne§to vi§e uspjeha imat ce
i neke grane trgovine.
, _ W.JTS'M ~ т'&јУШ'уа11'ршФ#1'&ч — "'"мшМимЈимимјм ,4-- . -- w