Nase Novine, July 20, 1983

              , l t lie -fl- f-V ч) 1 _
, ' i . t'
i--
-,j.f'C W"
f
2-- NASE NOVINE, June 1,1983.
ULOGA ODBORA ZA STAMPU
Odbori za Stampu funkcioniSu i
svim vedim mestima. Od kraja
proSle - godine od kada su se
osnovali Hi aktivirali (oni koji su ved
postojali) dali su zapazene rezultate
u organizovanju priredbi u korist
lista, u finansijskoj kampanji za
ku oovinu nove kompjutorizirane slo-voslagars- ke marine i u jo$ nekim
a tivnostima.
Ali od obora za Stampu обекијето
uzuzetno ofikasan rad u upravo
zapodetoj kampanji za 200 novih
pretplata. Kako 6e oni obaviti ovaj
zadatak? Ustupamo prostor pred-stavnici- ma
odbora za Stampu da
sami iznesu nadin rada i raspodelu
uloga medu svojim dlanovima.
Podinjemo sa Torontskim odborom
za Stampu, jer se grad Toronto
obavezao da nade 50 novih pretplata
u ovoj kampanji.
Izjavu u ime Torontskog odbora za
Stampu data je Anka Nozim'6, pred-sedni- k
Odbora:
— Na$ odbor ima deset dlanova, a
sednice odrzavamo svake druge Hi
trede nedelje. Odbor je posebno
aktivan pred priredbu Hi piknik
"NaSih novina". Sada nas, na pr.
обекије piknik, 12. o.m. Celokupnu
organizaciju smo preuzeli na sebe.
Alismose povezali sa Odborom za
Stampu u Hamiltonu i sa Oakvillom.
Poslove smo ve6 rasporedili i sve se
odvija po planu. U stalnom smo
kontaktu jedni sa drugima.
— U kampanji za nove pretplate,
nismo jo§ primenili novu "strategi-ju"- .
Za sada upotrebljavamo ispro-ban- e
metode. Svaki dlan Odbora
nastoji da sopstvenim kontaktima
nade nove pretplate. Prilidno smo se
SASTANKA ClTALACA
VANCOUVER, B.C. — subotu
21 . maja odrzan je sastanak 6italaca
"NaSih novina". Raspravljalo se o
pikniku za ovaj list, koji 6e se odrzati
12. juna, u Trout Lake, i o kampanji
za nove pretplate.
Sastanku je prisustvovao i
Stjepan Miosi6 od uredniStva 'lista u
Torontu.
PoSto je izvrSen raspored rada za
piknik, preSlo se na diskusiju o
"NaSim novinama" — kako da se
proSire i ојабаји svoju ulogu Siritelja
sloge i zajedni6kog rada.
Prvi je zaklju6ak da treba vi§e
pisati o ovdasnjim dogadajima.
NaSeg naroda ovdje ima dosta.
Postoje i organizacije. Djeluju reak-ciona- me (nacionalisti6ke) snage, ali
o tome se malo pise, a joS manje o
nezaposlenosti i problemima koje
ona патебе radnim ljudima.
Predstavnici Penzionerskog
su izjaviii da ce na svojoj idudoj
sjednici izabrati svog dopisnika.
Drug MioSi6 je izvjestio da 6e se
6itaocima u Vancouveru i B.C. u
budude slati novine u koverti, jer
po§ta je dosta neuredna. Neki
6itaoci su kazali da nekad dobiju po
dva izdanja zajedno, a nekada
i po tri. To je velika zapreka Sirenju
lista. koverti 6e ga dobivati u
6etvrtak, najkasnije u petak.
Sada je u toku kampanja za nove
pretplate, a ako se do 1
. novembra
dobije 200 novih, list 6e biti pove6an
na 16 stranica. Treba da svi poradi-m- o
da se to postigne.
Citaoci na ovom sastanku su
zaklju6ili da ce nastojati da dobiju
Anka No2ini6
skoncentrisali na pronalazenje novih
stendova za distribuciju lista u
Torontu. Do sada smo naSli samo
jedan novi.
— Uskoro "stupa na scenu" na§
novi metod u radu od koga обекије-m- o
prilidne rezultate. Kroz nekoliko
dana bide postala cirkularna pis ma
svim poverenicima za §tampu, kao i
onima na diju agilnost u ovoj
kampanji габипато.
— Nastojademo iskoristiti priliku u
najvi&em stepenu koja 6e nam se
ukazati na naSem pikniku, piknicima
drugih izacija, na proslavi
Kanadsko-jugoslovensko- g dana i
uopSte na jugoslovenskim priredba-m- a
skupovima i dogadajima svih
vrsta.
— Pozivamo i ovim putem sve naSe
6itaoce da se aktiviraju u kampanji
za 200 novih pretplata.
ODBORI ZA STAMPU I POJEDINCI
JA VITE NAM SE SA VA$IM SUGES-TIJAM- A!
SA "NN" u vancouveru
U
drug
kluba
"NN"
U
organ
25 novih. Jedan od prisutnih je
obe6ao da ce sa svojim kolegama
naci 10 novih. Drugi jeobe6ao3. Biti
6e i viSe kad se jednom pode na rad.
Govoreno je i o natjecanju Va-ncouver
sa Torontom, a joS je
vaznije da se razvije natjecanje
medu samim 6itaocima u Vancou-veru.
Na kraju je u6injen apel na sve
6itaoce "NN" u Vancouveru da
doprinesu da se list prosiri i
EEESESSC ffiUFZA
objaSnjenje
U posledn'je vreme' imali smo
problema u vezi narudzbe knjige
"Jugoslovenski napredni pokret u
SAD i Kanadi".
Ovim putem zelimo objasniti da
"Naze novine" nisu izdava6 te
knjige, iako su pojedinci oko "NaSih
novina" u6estvovali u finansiranju i
pomogli izdavanju te knjige. "N.N"
takode nisu zaduzene za rasprodaju
knjige. Mi smo ustupili prostor u
"N.N." da se knjiga reklamira, pod
stanovitom naplatom, kao i dru-gim- a.
Postoji Odbor izdava6a koji ima
posebni fond koji nema nikakve veze
sa "N.N.".
Iz tih razloga molimo na§e drugove
i prijatelje, da se, kad Salju narudz-b- u
za knjigu, obrate predsedniku
Odbora izdava6a, 6ija se adresa
nalazi u "N.N.". 1пабе, ako Saljete
novae za knjigu na ime "N.N." to
stvara nepotrebne probleme i "N.N. "
i Odboru izdava6a.
Za Administraciju
"Nasih novina"
D. Nozinic
U svetu imadetiri
miliona Palestinaca
SARD2A, Rojter — Procenjuje se
da danas u svetu ukupno ima 4,1
milion Palestinaca, ali se za ve6inu
od njih zapravo ne zna ta6no gde
zive. Do takvog zaklju6ka je dosla
grupa arapskih stru6njaka posle
dvogodiSnjeg istraiivanja. Mnogi
Palestinci su izbegli u susedne
arapske zemlje posle rata 1948.
godine. Drugi su napustili svoje
domove kada je Izrael 1967. godine
okupirao Zapadnu obalu i pojas
Gaze. Ra6una se, ipak, da od
ukupnog broja Palestinaca 40 odsto
i danas zivi na okupiranim teritori-jam- a
i u samom Izraelu.
poboljSa.
Vancouver je odigrao vaznu ulogu
u pokretanju napredne Stampe prije
skoro 52 godine, uvijek ju je
pomagao i to 6e sigurno uciniti i
ovaj put.
Dvadeset i pet novih pretplata 6e
biti dostojan prilog proslavi 52-godisnj- ice
i pove6anju lista na 16
stranica.
Izvjestitelj ШИШрадл!? .ihiYJH uaiE
119 SPpuabdllinshaedAveev.,erTvorWonetdon,eOsdnaty. Mby5:V Y2ULG1.OSTLeAleVfonC:ANADIAN PUBLISHERS INC., £93-502- 5 IZDAVACKI SAVET: Milos Grubic, Volin Grbli, Josp Kovadii, Stanko Muldeka,
RMollzeanlaiia BPiovijiaik,ovIivci,caDuJurori&Midal,}koAvnl6a, DIuvraonviPi,tlbaLneipda, MRialejnoDvaildja, k, BlloijraisBlauvbaNloo, ikPoavvlai,o'
Radmanld, Boia Pavkovii, Ostoja Kova6evl6, Viktor Am, Du§an Stanar, Milijan Petrovlc, John Severinskl, Luis Gregurac, Mato SlauS, Martin Karavanli, Paul
Kutlnld, Ivan Boban, Peko Dmltrovii, Milica Mluchln, A.Gerlach, Leo Baclch.
REDAKCIJSKI K0LEGIJUM: Vladislav Gacid
Stjepan MloSii (druSlveno-poti!l6k- a pltanja), Darr.ol Pixlades (duStvena pitanju i knJIJovnost), Katarina Kostid (poezlja I aktuelne teme), Jelena Gavrllovld (literature
l umetnost za decu), BoSko Mladonovid, Anka Noilnld. '
SoSTioALSNpIadDeOkPI(SNNewICIY: oDrukS),anFrPanuktmkFu(dCuhrlidcag(Vo)a,ncMouavregra)r,et JSotsairp6avSlt6an(Llios—AnSgtaenlelso)s,
.(Rim, ItalIJa), Darlo TapSanjI (Parlz, Francuska). Lepa Teofanovld (Remscheid,
Zap.Nemadka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovid (uauka I drustvo), Prot. Ivan
polenc (Slovenska Koru§ka I kulturna publlclstlka u Amerlcl), Anion Kostelac
(reportaze I prlfie Jz Iseljenickog zlvota).
MiDloO§PKISoNrdICl6I, IAZ lJeUkGsa0nSdLaAr VCUlrEid:, DSrt.raMhiinrjkao MMaalrektoivi,idN. oLvuickaa MMlalirck.ovli, Petar Kurtlc,
FOTOREPORTEBI: Srdan Bodid, Aron Keen, Jordan Vasiljevii. IZ JUGOSLAVI-JE- : M. Vasiljevlc — LILO.
AdSvuebrtsicsriinpgtiornu:tes$2o5n.0r0eqpueerst.yeaSre. c(oFnidrstclCaslasssMMailailReexgtirsatr)a.tiSoinngNleO.co0p3i7e8s. 50 cents
prlm"NjearSaok n5o0vinceei"ill.izlaCzJeenesrljoegdloamsa. nParetpzlaahtatjevI.zno"sNl a5$e25.n00ovingeo"dlSsnuJe;napsloiejeddnllnkl "SJelodblnosdtnvaa"M, klsoamo"e, s'Turapvrodtah"odIill Colirshtoa"v,l: lu"sNo oIvo"Nstlw",od"nSlrpGsklalsnGikl"asnI ldkr"u, gi"Endalpnroesdt"ni
listovl koji su mu prethodill u Sjediiijenlm Drzavama.
fledakclja odgovara za nepotplsane materljale. Potpbani dlanci Izraiavalu
misljenje autora. Oopisl se ne vracaju.
Ruglo i
Citam u "Атепбкот Srbobranu"
od 20 aprila da je osnovan veciti
fond generala Milana Nedica. Tu
akciju sprovode 6etnici koji su
okupljeni oko manastira Svete Petke
i vode nakaradnu politiku. Milan
Nedic je bio sto i Ante Paveli6,
faSisticki kolaborator u Drugom
svetskom ratu. Pavel i6 je zagovarao
nezavisnu Hrvatsku, a Nedic veliku
Srbiju, kao i Jovan Duci6, organiza-to- r
Srpske narodne odbrane i amba-sad- or bivse kraljevine Jugoslavije u
Frankovoj Spaniji.
Milan Nedic se, zajedno sa Dra-zo- m
Mihajlovidem, Pavelicem i dru-gi- m
neprijateljima, naseg naroda,
borio protiv partizana i nase narod-nooslobodilac- ke
borbe, sto je Hitle-r- u
u Musoliniju dobro doslo, jer su
se svi nasli na jednoj strani u
njihovim planovima da uniste prog-resiv- ne
snage. Iako im to nije
uspjelo, ima jos onih, kao sto je
sada slucaj sa ljudima okupljenim
oko manastira Sveta Petka, koji
truju po£teni srpski narod cetnickim
nacionalizmom i separatizmom.
Nasa je zelja da se nas srpski
narod u Americi ogradi od ove
sramote, da upozna pravu istinu o
Milanu Nedicu cija je vlada za vreme
Drugog svetskog rata saradivala sa
Hitlerom. To je bila previse nazadna
i desnicarska politika, da bi je nasi
ljudi danas mogli priznavati i zaliti
za njom.
Milan Nedic i njegova vladajuca
klika odgovorni su takoder u velikoj
meri za ubistva omladine u Kragu-jevc- u, oktobra1941. godine. Nacis-tick- a
vojska je uz роплоб Nedi6evaca
pohapsila 10.000 osoba u Kragujev-cu- ,
medu njima je bilo mnogo zena i
dece.Odveli su ih u crkvu u jednom
malom selu u blizini Kragujevca.
Upravo je pop drzao sluzbu kada su
nacisti upali. Popa su silom izbacili
i ubili ga sa jo§ 117 drugih ljudi.
Medu pobijenim, bila su i 62 daka i
profesori kragujevacke gimnazije.
Pred streljanje omladinci su pjevali
himnu: "Hej, Sloveni". Kragujevafi-katragedij- a
svima je dobro poznata.
Nedi6 je slao svoje agente kod
Draze Mihajlovica, da ga ubede da
se cetnici okrenu protiv narodno-oslobodilac- ke
borbe. Draza ga je
posluSao i cetnici su kukavi6ki sa
leda napali na partizane. U po6etku
borbe, drug Tito i 2ujovic su iSli na
pregovore sa Drazom Mihajlovi6em,
da bi se partizani i Setnici ujedinili u
borbi protiv fasistickog okupatora.
Ali Draza se udruzio sa Nedidem,
Ljoticem i Pavelidem u izdajnickom
napadu na svoj narod.
Danas kada sa ponosom 6uvamo
tekovine na§e socijalisticke domovi-n- e
Jugoslavije, treba da se borimo
protiv svih nazadnih snaga koje
potsticu nacionalisticke ideje i zele
da poljuljaju bratstvo, jedinstvo i
slogu nasih naroda, posebno srp-sko- g
i hrvatskog naroda. Uzaludne
su nade reakcionarnih snaga koje
vjeruju da 6e se vratiti kralj u
Jugoslaviju. Od takvih nakaradnih
tumacenja i zavodenja treba spasa-va- ti
naSe neduzne ljude u Americi.
Ljubo Vukmanovic
San Gabriel, Ca.
Umesto smeha
Medu bezbrojnlm komentarima koji prate
aferu sa "Hitlerovim dnevnikom" nalazi se i
ovaj lista "Nahrihten" u Dortmundu:
"Mogli bismo gromoglasno da se smeje-m- o
da to nije talosna pouka do 6ega dovodi
neodgovorno novinarstvo."