Nase Novine, July 10, 1986

              „..,.-.- — -.-,- „.. -.-.„„- ..„, ,,.- - -- Jr- ,r 4?" Р'Ј,"С?л".ГпЧ1" ,'„'" fZ?.~~ '£.',' Жг i, % 7 M ~j.__, rp,r
f V
! if
ft
MOMO KAPOR I CETNICI
Opet je odgoden sudski spor po-kren- ut
na osnovu privatne tuzbe
Mome Kapora protiv Saliha Zvi-zdic- a, novinara "Vjesnika" koji je
preneo vest iz "Nasih novina" o
prisustvu prvog na cetnickom pik-nik- u.
O tome koliko se Moma Kapor
trudio da dokaze da to, navodno
nije bio cetnicki piknik i da o nje-gov- oj nameni i karakteru on nije
imao pojma, poznato je opetizKa-porovi- h
izjava i napisa u jugoslo-vensk- oj stampi: "Politika", "Du-ga- ", "Osmica" i td.
Na drugoj sudskoj raspravi odr-zan- oj
1. aprila ucestvvovao sam
kao svedok. Moje svedocenje,
koje je trajalo preko dva sata, bilo
je potkrepljeno dokaznim materi-jalim- a, da je "Srpska nacionalna
akademija" procetnicka organi-zacij- a,
a da je "Srpski dan" u orga-nizaci- ji
"Srpske narodne odbra-ne- "
cetnicka rabota, cetnicko sa-stajali- ste
na kome se drze cet-nicki
govori i velica bratoubi-lack- o klanje i zakon noza i batina.
Materijalne dokaze nisam pri-kupi- o
iz "Nasih novina" nego iz
cetnicke i procetnicke stampe:
"Glasa kanadskih Srba" "Nase re-ci"- , "Srbobrana", "Srpske bor-be"- ,
iz clanaka i fotografija koje
ovi antijugoslovenski listovi do-nos- e
o sebi i o svojim aktivnosti-ma-.
Materijalni dokazi su bili i
trake na koje sam snimao pozive
Gaso jugosovenskV sejemka njYoV
potomakanaSevemoamerickomkontmentu.
Published every Thursday by YUGOSLAV
CANADIAN PUBLISHERS INC. 1 19 Spadina
Ave., Toronto, Ont. M5V 2L1.
Telefon: (416) 593-502- 5
PREDSEDNIK: Pro?. AdeaRok
SEKRETARI:BoidaTPako'cSofjaYlermg
BLAGAJNIK: KakaNoimvc
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Vadsav Gadc
UREDNICKI KOLEGIJUM: PtoQvan
Doenc, Dame Pmades, Рето Kovatevrc,
Mke Gtbvc, MUenko Popoc.
DOPISNICI: Prof. Vadvsa Tomovc,
(University of St. Chatharines), Airton Koste-a- c
(Welland), DuSan PuUnk (Chicago), Boza
Spacek (New York), Frank Puduric (Vancou-ver),
Margaret Statcevc (Los Angeles, Cali-fornia),
losvp Stamc-Statno- s (Rim, Italija),
LepaTeo?atovc (Remacheid, Zap. Nema6ka),
Mra Sttbac (Pariz, Francuska).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko
Markovxc , Luka Markov'vc , Petar Kurtic , Mo?
Kondic, Meksandar Crc, StraYnnja Maetc,
Novca MYc, prof. Du£arka lic'ma, Nkoa
Drenovac Boivdar Zvvkovic.
IZDAVACKI SAVET: Vojm Grbc, losp
Kovacc, Stanko Mudieka, Katarina Kosuc,
Mttena Bozc, Ала Burovc, Lepa Rajnoc,
Bonsav Nekovc Rozattja D'wjakov'vc, Duro
MaVjkovvc, Yvan Prvbamc, M'e Bajak, Vja
Bubao, Pavao Radmamc, Ostoya Koafcevc,
Vvktor Aorar, Duan Stanav, MttVjan Pctroc,
John Severmsk'v, Mate Sau£, Martin Karavamc,
Srdan Bodc , Peko Dmvtttmc , MVca MmcYnn ,
A. Gerlach, Leo Baccb, BoSko Madenov6,
MWoS Vukcec, 3osip Sujc, Rud Gregpras,
Stanko BoYi , 3osp Gabre, A.ca Petrovc Bala
Batvc.
Subscription: $35.00 per year. (First Class
Mail extra). Single copies 75 cents. Adverti-sing
rates on request. Second Class Mail Reg-istration
NO. 0378.
Broj tekuceg racuna: Yug. Can. Pub. 970401
Toronto Dominion Bank, Branch 1 19 Spadina
Ave., Toronto, M5V 2L1, Ontario, Canada.
"NaSe novine" izlaze Cetvrtkom. Pretplata
iznosi $35.00 godiSnje, pojedini primjerak 75
centi. Cjene oglasa na zahtjev. "NaSe novine"
su nasljednik "Jedinstva", komesu prcthodili
listovi "Novosti", "Srpski glasnik", "Edi-nost- ",
"SIobodnaMisao", "Pravda" i "Bo'r-ba- "
kao i "Narodni Glasnik" i drugi napredni
listovi koji su inu prethodili u Sjedinjenim
Drfcavama.
Redakdja odgovara za Tepolpsane matenja-c- .
Potpsan £anc vxTaiavaju тбјепје autora.
Dops" se vvc vracaju.
I
t
i
cetnicima na kongrese i aktivno-sti- ,
na cetnicke pozdrave i cestita-nj- a preko radio casa "Sumadija"
koji vodi Bora Dragasevic, pred-sedni- k cetnicke "Srpske narodne
odbrane" i clan "Srpske nacio-naln- e akademije".
Nekim novinarima a narocito
novinarima "Politike" i "Osmice"
izgleda da nisu bili vazni ovi ma-terjal- ni dokazi. Za njih fakat da
je Momo Kapor znao da ide na cet-nicki
piknik i da je bio obavesten
o karakteru piknika od strane di-plomats-kih
predstavnika nije bio
vazan. Za novinare fakat da na cet-nicke
piknike i na predavanja kod
procetnickih organizacija dolaze
iz Jugoslavije javne licnosti i dru-stve- ni radnici bez znanja i javlja-nj- a
jugoslovenskim diplomatskim
predstavnicima, nije vazan, kao
napadi Mome Kapora, zbog kojih
je bio, nekoliko puta opomenut od
predsednika suda kad se on raz-goropadu- je
na mene zbog toga sto
ja poznajem i sto sam se vidao sa
Dordom Radonicem i Borom Dra-gasevice- m. Ako ja mogu uci u
stampariju Radonica i tamo sresti
i Boru Dragasevica, zasto se onda
— pita Kapor — on ne moze slikati
sa ovom dvojicom i biti na piki-nik- u
koji su oni priredivali.
Momo Kapor dobija informa-cij- e
od "nekih" ljudi iz Kanade i
on je to nagovestavao ali te infor-macij- e
ne samo da su bile neisti-nite- ,
nego isfabrikovane, a o tome
su novinari cutali. Zbog Kaporo-vi- h upadica i napada novinari su
izvodili proizvoljne zakljucke i
zaobisli sustinu citave sudske ras-prav- e, tako da moji odgovori Ka-por- u,
po pitanju poznanstva Ra-donica
i Dragasevica nisu dobili
novinski prostor, ali zato "senza-cija- "
sa saradnikom "Nasih novi-na",
Lukom Markovicem, jeste.
Kapora su branili dva advokata,
jedan od njih, Silvije Degen, cra-nio
je i ratnog zlocinca Andriju
Artukovica.
Dom i porodica
t?l Гу) I Г --~~t 1 "'wtwI
Svaki nas pokret u domu podize
citave oblake ]rasine. Cak iako mir-n- o
sedimo i citamo, oko nas ce se
svakog minuta podici najmanje 100
hiljada cestica prasine.
Naucnici koji ispituju sastav Zem-ljin- e
atmosfere tvrde da vazduh ni-ka- da
nije bio tako zagaden kao da-na- s.
Tempo zivota postaje sve brzi,
])a se i kolicina prasine koju udisemo
svakodnevno povecava. Po
zbog ubrzanog raz-voj- a
industrije i saobracaja gustina
prasine u najnizem sloju atmosfere
porasla je u j)Oslcdnjih pet godina za
citavih ]et procenata.
Svaki pojedinac i neliotice takodo
do])rinosi zagadivanju vazduha. Sa-mo
jedan dim cigarete saclrzi — ve-rova- li
ili ne — 4 miliona nevidljivih
cestica prasine!
Oba advokata vesto su izbega-val- i
da ucestvuju i Kaporovim op-tuzba- ma protiv mene. Kapor je
dramaticno postavio i pitanje da
li znam da je u Beograd doputo-val- a
gospoda Somborac i donela
od strane "Srpske nacionalne
akademije" 50 hiljada dolara! On
ne moze a da ne preuvelicava "za-slug- e" procetnika. Gospoda Som-borac
je predala patrijarhu Ger-man- u nesto preko 17 hiljada (a ne
50) hiljada dolara. Tako je Momo
Kapor od dve-t- ri hiljade pose-tioc- a
cetnickog piknika preuveli-ca- o
prvo na deset a zatim (u "O-smici- ") na 15 hiljada.
Svedoci koji su trebali da brane
Kapora (Dobrica Cosic, Arsa Jo-vanov- ic, Matija Beckovic, nisu se
pojavili. One koje Kapor pozvao
za svedoke iz Kanade (Zivka Api-c- a, Marinka Pepa) nisu bili ni pro-zvan- i.
Interesuje nas novo rociste, za-kaza- no
za 2. juni 1986. na koje bi
trebali da dodu Kaporovi svedoci
da bi dokazali njegovu tvrdnju da
su cetnicke r procetnicke organi-zacij- e
srpske a ne cetnicke, da od-rzava- ju
pravu veru i obicaje, jer
navodno, pomazu izgradnju
hrama Svetog Save.
Istina je da priloge za izgradnju
hrama Svetog Save sakupljaju
cetnici, a te akcije 'odobrava i
ratni zlocinac Momcilo Djujic, ali
to je usmereno i povezano sa kam-panjo- m
koja se vodi u Jugoslaviji
"za izmirenje" cetnika i partiza-na-,
i oprostaj zlocina koje su cet-nici
pocinili nad Srbima i drugim
narodima.
U Jugoslaviji sam cuo da se
Momo Kapor zauzima za izmire-nje
u sporu Dureticevih izdavaca
sa Zivkom Apicem u vezi prestam-pavanj- a
knjige i da se to resilo na
dzentlemenski nacin: Duretic ce
provesti dva meseca u Kanadi i
Americi i odrzati niz predavanja.
Ko ce organizvati ta predavanja
moze se sa sigurnoscu reci!
V.G.
Prasina — opasna i korisna
proce-namastruenjak- a,
Mnogi ljudi cak nisu ni svesni ko-liko
prasina moze da bude opasna.
Domacice koje veliki deo dana pro-vod- e
u prostorijama ispunjenim pra-sino- m
cesto se zale na jaku glavo-bolj- u
i bolove u grlu. A prasina je
odlicno skloniste i za bakterije koje
prouzrokuju ozbiljne bolesti. kao sto
su astma i razna sinusna obolenja.
Da bi se kolicina prasine u stano-vim- a
svela na najmanju mogucu me-r- u
— neskodljivu po ljudsko zdrav-]j- e
— bilo bi potrebno j)Ostavljanje
takvih dvostrukih prozorskih ok ana
kojabi sprecila ulazak prasine u stan,
ali i tada bi vazduh trebalo stalno
prociscavati. . .
Ali, kako kaze jedna stara poslo-vic- a,
svako zlo ima svojo dobro. Bez
prasine i molekula vodene ]are, nebo
ne bi bilo plavo. Nestali bi i oni divni
izlasci i zalasci sunca koji dobijaju
najcudnovatije nijanse zahvaljujuci
jrelamanju svetlosti kroz ]rasinu
koja nejjrestano lebcli u atmosferi.
Mozda zvuci neverovatno, ali ne-stan- ak
]rasinc doveo bi u pitanje
opstanak citave civilizacije. Jer, bez
cestica prasine koje oinogucavaju
kondenzaciju 'odene pare, na Zem-lj- u
bi pala samo ncznatna kolicina
kise i snega. 15iljke bi i)oste])eno iz-um- rle
i ceo zivot bi zamro. . .
NEPODNOSLJIVA
OPRECNOST
APARTHEID-- a
Dozvola da se moze vratiti kuci
iz progonstva za Vini Madnelu
ni izdaleka ne znaci slobodu
U pogledu zakona Juzna Afrika je
cudna zemlja. Njene zakone politicki
je montirala bela manjina kako bi
kontrolisala crnu vecinu. Pa ipak, vla-daju- ca
bela manjina zaokupljena je
idejom postovanja tih zakona, pogo-tov- o
njihovog sudskog izvrsenja.
Do sada je vlada na osnovu Zakona
o unutrasnjoj bezbednosti mogla da
uhapsi gotovo svakoga koja je htela a
da za to ne pruzi objasnjenje. Sada je
Vrhovni sud rekao da ce morati da
pruza objasnjenja. U zemlji u kojoj
policija svakog dana moze da uhapsi
hiljadu i vise ljudi, ovo moze da bude
od izuzetnog znacaja, zavisno od toga
kako vlasti reaguju na ovo uplitanje
sudstva u sirok (pravni) domen njiho-vi- h
ovlascenja.
Od osoba koje su imale neposredne
koristi od novog tumacenja zakona,
najpoznatija je Vini Mandela, zena
dugogodisnjeg zatocenika, crnackog
nacionalnog vode Nelsona Mandele,
i sama vatreni zagovornih crnackih
prava. Ova je, a da za to nisu dati raz-loz- i,
bila "prognana", osudena na ka-zn- u
koja ukljucuje strogu kontrolu
mesta boravka i javnih istupanja,
tako da joj je sada dopusteno da se
legalno vrati u svoj dom u crnackom
naselju Sovetu.
Svakako da je bolje imati slobodu
kretanja medu prijateljima i ziveti u
sopstvenoj kuci nego u izolaciji unu-trasnj- eg
izgnanstva ili nekog drugog
vida ogranicenja slobode. Ali, u zem-lji
u kojoj su crnci liseni svih poli-ticki- h
prava, pa prema tome ne mogu
imati ni odgovarajucegudela u dono-senj- u
zakona pod kojima zive, to ni
izdaleka ne znaci biti i Slobodan. Gos-poda
Mandela koja se i dalje nalazi
"pod ogranicenjem" (u Juznoj Africi
njene izjave ne mogu da se navode u
javnosti), to dobro zna. "Nikome ni-sam
zahvalna" izjavila je. "Moje je
pravo da zivim u svom domu. Vlada
je pocinila zlocinacki akt time sto me
je uopse prognala."
Mozda je u skladu sa juznoafrickim
zakonom, na pomolu nova konfronta-cija- .
Pre godinu dana biskup De-smond
Tutu izjavio je da ce zatraziti
ekonomske sankcije ukoliko vlada u
roku od godinu dana ne preduzme
znacajne politicke reforme. Niko ra-zuma- n,
ni po njegovom ni po nasem
misljenju, ne moze da kaze kako je
vlada polozila taj ispit. Biskup Tutu
je sada zatrazio sankcije i zbog tog
apela podlozan je krivicnom gonje-nj- u
zbog veleizdaje i podrivanja na-cionalne
ekonomije.
Zakon koji ga izlaze toj opasnosti je
nepravedan zakon. Autoritet drzave
nalaze da se on primeni, a siri inte-re- si
Juzne Afrike da se ne primeni.
Apartheid je uzrok ove nepodnosljive
kontradikcije. Nacin da se ona raz-re- si
jeste da se okonca s aparthejdom.
ANKETA GALLUPOVA INSTITUA
AMERIKANCI NE
VJERUJU TEHNOLOGIJI
SVOJE ZEMLJE
NEW YORK, maj — Poslije havarije
sovjetske nuklearne centrale sve je
vise Amerikanaca koji ne vjeruju
atomskoj tehnologiji svoje zemlje —
javlja Reuter. Upravo obavljenom an-keto- m
Gallupova Instituta utvrdeno
je da je sa 56 na 50 posto opao broj
Amerikanca koji smatraju da su
atomske centrale u SAD bezopasne.
Broj protivnika te vrste energije po-rast- ao je sa 44 na 49 posto, a postotak
je "umjerenjaka" opaov Dvije trecine
anketiranih je izjavilo kako ne zeli
"nuklearku" u svom "susjedstvu".