Nase Novine, July 10, 1986

              ._ ,. 'V "ft . ,.-.- Г1 —, ™,г— ч__.„г.г.-гм- .
£(Wl )?T""7iP ""-- ,! ' .!'"'' и"1 ' ; , л ? ''& j
Ч .V, .' 1 W
'4V !
N
f,
M
DESETI RODENDAN UDRUZENJA
1 JSIiLOJuJfcj IlJiLUljrl. JljIiIjA
Dana 19. aprila odrzana je velika
svecanost u Torontu povodom obele-zavanj- a
10. godisnjice udruzenja i
skole "Nikola Tesla" i 130. godina od
rodenja velikog naucnika.
Svecanoj veceri koja je odrzana u
otmenoj dvorani Holiday Inn hotela
u centru Toronta, prisustvovali su
ugledni predstavnici iz kanadskog
javnog zivota, zatim clanovi uprave
Tesla Memorial Society iz Sjedinje-ni- h Americkih Drzava, dok su sa jugo-slovens- ke strane bili predstavnici
Generalnog konzulata SFRJ u Toron-tu,
kao i predstavnici svih jugosloven-ski- h
organizacija i klubova.
Na pocetku veceri braca Latincic,
koji su bili ucenici skole "Nikola Te-sla"
od samog osnivanja i clanovi
njene muzicke sekcije, otpevali su, uz
pratnju orkestra "Skadarlija" obe
himne — kanadsku i jugoslovensku.
Zatim je voditelj programa, Milorad
Cvijic, inace ucitelj skole "Nikola Te-sla",
pozdravio sve prisutne i pozvao
na pozornicu prvog govornika, Lepu
Rajnovic, urucivsi joj buket cveca.
Time je odana paznja ovoj poznatoj
drustvenoj radnici, za njen pozrtvo-van- i
desetogodisnji rad, kao jednom
od osnivaca i prvom predsedniku
udruzenja "Nikola Tesla". Lepa je
ovu funkciju obavljala punih deset
godina. Na poslednjoj skupstini
Udruzenja, odrzanoj u ovoj godini,
Lepa je naimenovana za dozivotnog
pocasnog predsednika. Iz njenog go-vo- ra stice se predstava o svrsi osniva-nja
i znacaju koji udruzenje i skola
sa imenom velikog naucnika imaju u
nasoj sredini.
Zatim jesadasnji predsednik Udru-zenja
"Nikola Tesla" Jusuf Pehadzic,
predstavio na engleskom, pocasne go-st- e:
Mr. and Mrs. Tony Rupreht —
M.P.P. — member of Provincial Par-liament
and Minister with special re-sponsibilities
for citizenship and cul-ture;
Tony Grade, M.P.P., the N.D.P.
Provincial Critic for Culture and Citi-zenship.
U ime Board of Education
predstavljeni su: Dr Cuida M. Wright;
Mrs. Edwina Lehan, Mr. and Mrs. Jes-sie
McCan, Mr. and Mrs. Sandra Bur-gers,
Mr. and Mrs. Tony Silipo, Mr.
and Mrs. Al Chumak. Posebno su po-zdravlj- eni
Mr. and Mrs. Herb Goldie,
principal from Runnymede Public
School, cije prostorije koriste nasa
deca od samog pocetka osnivanja
skole "Nikola Tesla", kao i Mr. and
Mrs. Jessie Flis, jednog od prvih
predstavnika u Board of Education.
Pehadzic se zahvalio na prisustvu
generalnom konzulu SFRJ u Torontu,
Petru Tolevu i njegovoj supruzi, kao
i vice konzulu Vladimiru Siticu i nje-govoj
supruzi i konzulu Predragu
Backovicu i njegovoj supruzi.
Takode je uputio zahvalnost pred-stavnici- ma
JAT-a- , Jugobanke, Sto-pans- ek banke, kao i predstavnicima
svih jugoslovenskih organizacija i
klubova iz Toronta i Juznog Ontaria.
Naravno da se, na kraju, zahvalio
svim gostima na prisustvu.
Bilo je nekoliko veoma lepih govora
od strane pocasnih gostiju. Mr. Tony
Rupreht pobrao aplauze na samom
pocetku svog govora, jer se obratio
prisutnima na nasem jeziku, sa neko-liko
recenica. Izmedu ostalog, on je
rekao da se ponosimo cinjenicom sto
je Kanada prva zemlja u svetu koja
je zakonski priznala multikulturali-zam- .
"Ponosni smo da narodi neguju
svoje jezike i kulture. Mi nemamo
gradane drugogreda, svi imate prava
da ravnopravno ucestvujete u kanad-sko- m zivotu... Zelim vam srecu u nasoj
multikulturnoj zajednici." Na kraju
govora, Mr. Rupreht je podelio, is-pr- ed Vlade Ontaria, specijalne znac-k- e,
kao simbole pocasti g-- di Lepi Raj-novic,
Jusufu Pehadzicu i Miloradu
Cvijicu.
Upecatljiv je bio govor genralnog
konzula SFRJ u Torontu, druga Petra
Toleva. On je ukazao takode na zna- -
caj i prednosti zakona o multikulturi:
"... Ako se vratimo deset godina una-za- d, videcmeo da je skola "Nikola Te-sla"
osnovana skoro u isto vreme kad
je stupio na snagu zakon o multikultu-ri...
Kanada je slicna Jugoslaviji po
tome sto u njoj zivi mnogo razlicitih
naroda koji treba medusobno da se
razumeju i povezu svoje kulture... Po-sebno
treba da se ponosite imenom
velikog pronalazaca i naucnika koje
ste dali svome Udruzenju i skoli...".
Dr. Vladislav Tomovic, i sekretar za
Kanadu "Tesla Memorial Society"-- a
procitao je svoje predavanje o zna-caju
naucnih pronalazaka Nikole Te-sl- e
i o radu "Tesla Memorial Society".
Posle svog, takode upecatljivog go-vora,
Mr. Jessie Flis, predao je Lepi
Rajnovic Pravilnik o multikulturi,
specijalne izrade, velikog formata i
lepo uramljen. To je bio poklon Onta-rijsk- e vlade udruzenju "Nikola Te-sla".
Po zavrsetku zvanicnog dela pro-grama,
urucene su plakete za rad i
doprinos u ocuvanju jezika i kulture
naroda i narodnosti Jugoslavije, Lepi
Rajnovic, Radetu Zizakovicu, jednom
od osnivaca udruzenja "Nikola Te-sla"
i George Nikoli, jednom od prvih
ucitelja Skole koji je predavao,
prema potrebi tri jezika: srpsko-hr-vatsk- i,
slovenacki i albanski.
Pre pocetka zabavnog dela progra-ma,
predsednik Udruzenja je pozvao
sve prisutne da minutom cutanja
odaju postu svojim bivsim clanovima
koje je smrt otrgla iz nasih redova. To
su bili: Slobodan Mirkovic, clan Od-bor- a, imao je samo trideset nekoliko
godina kada je umro pre pet godina,
Radovan Rajnovic, jedan od osnivaca
Udruzenja i skole, omiljen od strane
ucenika i clanova Odbora, umro maja
1985. i Desimir Spasojevic, primeran
medu roditeljima koji je dovodio re-dov- no svoja dva sina, umro prosle go-din- e
unajboljimgodinama — 46, kada
je najvise bio potreban porodici i
drustvu.
U drugom delu programa nastupili
su: folklorna grupa skole "Nikola Te-sla",
sa spletom igara kroz Jugoslavi-ju- ;
zatim poznati folklorni ansambl
"Makedonka" (srednja grupa) u div-nim- ,
zivopisnim nosnjama. Ovaj an-sambl,
zajedno sa svojim koreografom
Alekom Petlicki, uziva visok renome
medu folklornim grupama Ontaria.
Uspehu zabavnog dela programa do-prine- li
su i vokalni solisti Ljiljana
Tankosic i Sefik Midzan, domaci ta-lent- i,
zajedno sa orkestrom "Skadar-lija",
iz Toronta. Treba posebno spo-men- ti
ucesce u programu estradnog
umetnika, gosta iz Jugoslavije, Milan-cet- a Lekica.
U programu se pojavio i jedan reci-tato- r.
Mirjana Savovski je veoma im-presiv- no procitala pesmu "Plemenita
zeno" koju je njena sestra Desanka
Jankovic posvetila Lepi Rajnovic.
Medu mnogima kojima je organiza-to- r
ove svecanostiu, udruzenje "Ni-kola
Tesla", zahvalan za njen uspeh,
spomenucemo Ministarstvo za multi-kultur- u,
koje pokriva troskove sa 50%,
i JAT koji je lutriju ucinio atraktiv-no- m
svojim poklonom — besplatnom
avionskom kartom za Jugoslaviju.
Katarina KOSTIC
no
mm posfojaSi
lT istoriji nasc civilizacije urucu-aia- ti
su dani koji nisu uikad postojali
i to od 5. do 14. oktobra 1583. odine.
Evo zasto.
Tokom jednog i ]o milcjiijuma,
posle naloga izdatog od strane Julija
Cezara 4(i. godine pre nase ere, na
osnovu })roracuna jednog egipatskog
astronoma, Rosigena, ntvrdeno je
da suncana godina treba da ima 3G5
dan a i cetvrt. U stvari, trajanje je
nesto manje, usled cega u 10. veku
])rolctnja ravnodnevica je padala 11.
a rie 21. mart a.
Papa Gregorije XI 11 je ispravio tu
gresku naredivsi da se od ponoci
cetvrtka 4. oktobra 1582. godine
odmah ]rede na petak 15. oktobra. . .
GOVOR LEPE RAJNOVIC
Dobro vece dragi gosti i prijatelji,
Cast mije da vas pozdravim u ime Udruzenja i skole "Nikola Tesla" i da
vam se zahvalim sto ste dosli da zajedno proslavimo nasu desetogodisnjicu.
Na§e Udruzenje i skola su osnovani u cast obelezavanja 120. godisnjice
rodenja genijalnog pronalazaca i naucnika Nikole Tesle. To ime nasje vodilo
napred i bila su mala zrtvovanja i materijalna i vremenska, u poredenju sa rezultatima koje smo postigli. Jedan od ciljeva naseg postojanja je da dopri-nesem- o popularisanju igradenju visokog renomea imena idela velikog nauc-nika.
Nase prisustvo je bilo zapazeno kako prilikom otkrivanja spomenika,
na americkoj, tako i prilikom otkrivanja spomen ploce Nikoli Tesli, na kanad-sko- j strani Niagarinih vodopada.
Ova godina je proglasena "godinom Nikole Tesle" i mi veceras proslav-ljam-o dva jubileja: 130-t- i rodendan velikog naucnika i 10-- ti rodendan Udru-zenja
i skole "Nikola Tesla".
Mi smo Udruzenje specificnog tipa kome organizovanje priredbi i igranki
nije cilj, vec sredstvo za odrzavanje i sirenje nase skole, jedine u Torontu u
kojoj se uce jezici jugoslovenskih naroda i narodnosti. Primili smo veliku
obavezu na sebe kao vaspitaci mladog narastaja. Uceci nasu decu ljubavi
prema maternjem jeziku i bastini njihovih predaka, doprinosimo kulturnoj
razmeni i razvijanju prijateljstva izmedu stare i nove domovine.
Rezultati koje smo postigli u proteklih deset godina veoma su zapazeni,
ali sve to ne bismo sami postigli.
Zato, zahvaljujemo se, najpre, Ministarstvu za multikulturu, i Board ofEdu-cation,
Toronto, na neprekidnoj podrsci, razumevanju i materijalnoj pomoci
za nasu skolu. Posebno se zahvaljujemo direktoru Runnymede Public School,
Mr. Goldie-u- , za prijateljsku saradnju i izlazenje u susret potrebama nase
skole. Vec citavih deset godina koristimo iste skolske prostorije za ucenje
maternjeg jezika, kao i za folklornu, muzicku i sporstku sekciju, i za sve drugo
za dim se ukaze potreba.
Izrazavamo svoju zahvalnost maticama iseljenika Jugoslavije, bez cije
saradnje ne bismo mogli ostvariti nas obiman skolski program, kao i General-nom
konzulatu SFRJ u Torontu, preko koga dobijamo skolske knjige iz Jugo-slavije.
Zahvaljujemo se svim bivsim i sadasnjim clanovima odbora Udruzenja i
skole, kao i svima drugima koji.su, na bilo koji nacin, dali svoj doprinos za
skolu.
Nemogucenamje navesli imena svih onih koji zasluzuju nasu zahvalnost.
Jos jednom — svima vcliko hvala, sa molbom da i dalje pomazetc nasu
skolu koja je neophodna za nasu decu i koja gradi most prijateljstva izmedu
stare i nove domovine.
Na mladima sve ostaje!
Zelim vam lep provod.. Hvala!
PODZEMNA
INTERNACIONALA
CENA ORGANIZOVANOG
KRIMINALA USAD
Organizovani kriminal, preobrazen
novim etnickim grupama i gangster-ski- m bandama kosta SAD vise od 18
milijardi dolara i 400 hiljada radnih
mesta godisnje, zakljucak je predsed-nick- e
Komisije za organizovani kri-minal.
U nedavno objavljenom zavrsnom
izvestaju, Komisija upozorava za po-treb- u
da se prevazide tradicionalna
obuzetost mafijom i shvati da je rec
o daleko sveobuhvatnijem problemu.
Neki clanovi Komisije, medutim,
zalili su se na kvalitet njenog rada.
Zamerili su joj sto nije ocenila mere
federalne vlade za suzbijanje krimi-nal- a
i sto nije proucila druga zna-cajn- a
pitanja.
Komisija koju je 1983. godine nai-menov- ao
predsednik Reagan ustano-vil- a
je da su najmanje cetiri motoci-klistick- e
bande prerasle "u prave
gangsterske organizacije" sa filija-lam- a
u Evropi i Australiji.
U poslednje vreme, kaze se u izve-staju,
bande su se uvukle u americke
zatvore, a najmanje pet grupa — Mek-sick- a
mafija "La nuestra familia",
Arijevsko bratstvo, Porodica erne go-ril- e
i Teksaski sindikat — ocito zado-voljava- ju
kriterijume gangsterskih
organizacija. Svih pet deluju u vise
od jedne drzave. U svih pet, ubistvo
ili prolivanje krvi preduslov su za
clanstvo."
Kad je rec o etnickim grupana,
tajna kineska drustva kriminalaca,
poznata kao trijade, vijetnamske
bande koje terorisu vijetnamske iz-begli-ce,
japanske "jakuze" kubanski
gangsterski kartell, kolumbijska ko-kains- ka
mreza, irske bande i novoo-snovan- e
gangsterske grupe ruskih do-seljeni- ka,
cvetaju u raznim delovima
zemlje.
"Unistenje Cosa Nostra--e bice od
male koristi ukoliko druge grupe pri-grab- e
prava koja su njoj oduzeta", a
nekoliko organizacija "je ocigledno
sposobno i spremno na to", misljenje
je Komisije.
Procenjuje se da organizovani kri-minal
svake godine umanjuje bruto
nacionalni dohodak SAD za 18,2 mili-jard- e
dolara, smanjuje zaposlenost
za 414 hiljada radnih mesta, podize
cene robe siroke potrosnje za oko 0,3
procenata i umanjuje nacionalni do-hodak
po glavi stanovnika za 77,72 do-lara.
Po proceni Vartonove studije, neto-priho- d
od organizovanog kriminala
iznosice u 1986. godini oko 46,4 mili-jardi
dolara, a bruto zarada dostici
ce 65,7 milijardi dolara.
Komisija je iznela zahtev da se
uloze dodatni napori u borbi protiv
advokata koji saraduju sa kriminal-cim- a
i predlozila uvodenje strogih
mera samozastite unutar advokatskih
komora. U cilju otkrivanja nezakoni-ti- h
poslovanja advokata, odobrila je
i ogranicenu primenu tajnih tehnika,
ukljucujuci elektronsku prismotru.
"Herald Tribune"
Pariz
PROTIV
HAMBURGERA
SAO PAULO (UP1) — Stotine vla-snik- a
snek-barov- a demonstriralo je u
Sao Paulu zbog sve prisutnijeg ame-ricko- g
hamburgera koji po njima,
predstavlja prijetnju brazilskoj kul-tur- i.
Demonstrirajuci u centru grada
protiv otvaranja kioska s hamburge-rim- a
i restorana "MacDonald", oni su
dijelili prolaznicima bespolatne por-cij- e
tradicionalnih jela — rize i graha
i sendvice s pecenim mesom. "Mi smo
protiv multinacionalnog hamburge-ra",
izjavio je predsjednik brazilskog
nacionalnog udruzenja vlasnika
snek-barov-a, "jer ugrozava posao
400.000 vlasnika snek-barova- ".