Nase Novine, June 16, 1982

              8- - NASE NOVINE, April 28, 1982.
I O V" ©
Dobili smo novog saradnika. Jednog divnog saradnika.
Ime Lepe Teofanovid od sada dete desto pronadi u ovoj
rubrici. Lepa Teofanovi'6 zivi u Zapadnoj Nemadkoj i veoma
se interesuje za sudbine naSih ljudi, "razbacanih" po svetu.
Za teme svojih dopadljivih prida iz iseljenidkog zivota izabira
dobra dela, plemenite podvige koji okrepljuju duh i podizu
moral, ude nas da je individualna sreca u srazmeri sa
sposobnoSdu da se vole drugi.
Lepa Teofanovi6 je, made, kako smo obaveSteni, veoma
popularan saradnik "Vikenda".
Posaljite i vi svoje priloge za ovu rubriku.
Jozo Popovi6, rodom iz Like a
zaposlen u bolnici u Remscheidu,
verovatno je jedinstveni bolnidar u
svetu. Zaduzio je sebe da pronalazi
bolesne zemljake, te da ih svako-dnevn- o
obilazi, savetuje i ohrabruje,
pa mnogi tvrde da su ozdravili ne
toliko od lekova, koliko od Jozine
tople, ljudske redi.
Obidno se kaze da svako'bira i radi
ono §to mu najviSe lezi i za&to je
najsposobniji, ali nije uvek tako.
Postoji generacija koja nije mogla
birati, postoji generacija koju su
vetrovi i oluje Sibali nemilosrdno,
ratni i posleratni vihor diktirao im je
zivotni put i pravac. Toj generaciji
pripada i na§ Jozo - Li6anin.
Joza Popovid rodio se u krSevitoj
Lici. Izrastao krupan, snazan, gle-d- as
ga i pomisliS: hrast bi iSdupao s
korjenom, i to najdubljim. Od
malena su jake ruke i golema snaga
pomagali mu da se odrzi, zaradi
kruh i stvori bolju bududnost svojim
pokolenjima. Ali u toj telesini krije
se du§a i dud goluba, nezna priroda
tankodude devojke, mirnoda i dobro-t- a.
Kad ga se bolje upozna 6ini ti se
ni mrava ne bi zgazio.
Skrta lidka zemlja i oStra klima, al
jo§ vi$e zelja da se vidi neSto novo,
poku§a u daljini ono $to je te§ko na
domadoj grudi, navela je Jozu
Popovida da potrazi kruh u tudini.
Ukrcao se jednog dana prije kojeg
desetoljeda u vlak sa vi§e svojih
zemljaka i krenuo prema zemlji
stranoj i nepoznatoj, prema obeda-no- j
zemlji, punoj izmiSljenih
stvarnih nadanja.
Jozo nije imao mogudnosti da u6i i
zavrSi (§kole Hi zanate) ved se posle
osnovne §kole iz brdovite Like
otisnuo u svet, da zaradi i pomogne
ostarele roditelje, a kasnije i svoju
porodicu, kada ju je zasnovao. Decu
na put da izvede, parde hleba u
ruke-zana- t i Skolu, a mozda i
fakultet da im omogudi.
Svuda je Jozo radio. ObiSao je
mnoge krajeve Jugoslavije, Stedeo
kao svaki debar domadin i glava
porodice, slao novae kudi i svojoj
porodici. Dok je pedalbario, dotle je
njegova zivotna saputnica-zen- a, du-va- la
dedovsko ognjiSte, gajila i
pazila decu, usput obradujudi ono
malo zemlje, gledajudi da se ne
oseti da domadina nema na lieu
mesta, gledajudi da po mogudnosti
unapredi domazluk §to viSe. Polako,
iz godine u godinu, imanje se
povedavalo, a deca rasla i stasala za
Skolu i zanat, a Jozo i njegova Ana
postepeno starili. Danas se Ana
pridruzila svome Jozi, mada ona ne
radi, ali ipak pospremi po kudi ono
$to se treba pospremiti a i skuva
mu.
Kada je bila velika seoba Jugoslo-ven- a,
medu njima je bio i Jozo. Nije
dospeo u fabriku niti na gradili§te,
ved u boinicu u Remscheidu, kao
fizidki radnik. Mozda bas zato §to tu
dospeva, dolazi do izrazaja njegova
sklonost i zelja, da se uvek nade pri
ruci i pomogne onima kojima pomod
i lepa red mnogo znade. Stoga
obilazi bolesnike u slobodnom vre-men- u.
Ako je potrebno da nekome
ne§to kupi i donese, Jozi to nije
teSko! Takode i sa bolesnim drugom
- Jugoslovenom da poprida i sasluSa
mnoge ispovesti... Bezbroj je prija-telj- a
stekao na taj nadin. Samo kad
bi imali vi$e ljudi, poput Joze, bilo
bi bolje i lak§e svima koji se nalaze u
tudini, narodito bolesnima. Gorak je
hleb-kru- h pedalbarski. Ko ga nije
jeo, taj i ne zna §to to znadi i kako
izgleda.
Lepa Teofanovid
Deutschland
(Zap.Nema6ka)
POZIVMLADIMA
Matica iseljenika Hrvatske — opdina Split, i Tribina mladih centra za
kulturu radnidkog sveudiliSta "Ouro Salaj" — Split, raspisali su i ove
godine — po sedmi put — literarni i likovni natjedaj na ove teme:
"Domovino, u sreu te nosim", "Lijepa si Jugoslavijo, zemljo mojih
predaka" i "O domovini mi prida djed, baka, majka, otac...". Ovo su
pravila natjedaja:
1. Na natjedaj primamo literarne i likovne radove djece i omladine
naSih iseljenika i radnika privremeno zaposlenih u inozemstvu.
2. Pismeni se radovi mogu pisati u poeziji i prozi. (Natjecatelji mogu '
pisati pjesmu, prozu, pridu, pismo rodbini i prijateljima.'reportaiu,
intervju).
PoZeljno je da radovi budu napisani pisadim strojem, ali nije uvjet.
Razgovarajte s djedom, bakom, majkom, ocem ili poznanikom o
tome kako su napuStali zavi6aj, sjecanjima i Ceinji. NapiSite ono Sto vam
ka2u o putovanju u tudinu.
3. Likovni radovi mogu se raditi u svim tehnikama: tempera, kolai,
akvarel, ulje, grafika i druge tehnike. Nastojati da radovi budu na
odgovarajucem paplru — crtadem.
Od najuspjelijih radova u mjesecu junu priredit demo izloZbu u klubu
Tribine mladih, Dioklecijanova 7 u Splitu.
Na poledini slike ditko ispiSite: ime i prezime autora, mjesto i godinu
rodenja i sadaSnju adresu, te naslov slike.
Autorima najuspjelijih radova poslat demo na dan knjigu.
4. Likovne i literarne radove posaljite najkasnlje do 10. lipnja (juna)
na adresu: Matica iseljenika, 58000 Split, Marmontova 5.
Matica iseljenika
i
Tribina mladih
j, Ш
NA DANA3NJI DAN PRE 61 GODINE IZ ROBIJA&NICE U
TEREZINU PRENETI SU U SARAJEVO POSMRTNI OSTACI
GAVRILA PRINCIPA ClJI SU HICI SRUSlLI JEDNU
TIRANIJU
Po§to je u vetrovito sumradje 28. aprila
1918. godine utrnuo kao tanka sveda,
zaguSen kasljem, izbolovani mladic iz
Obljaja kod Bosanskog Grahova, atentator
na Franju Ferdinanda, sahranjen je na brzlnu
i kriSom, nodu izmedu 28. i 29. aprila.
Da bi mu i mrtvom zameli trag, pokopan je
ispod grobljanske staze u Terezinu, u
danaSnjoj Cehoslovadkoj, gde je damio
bezmalo detiri godine u celiji stare tvrdave,
okovan u bukagije. Pogreb osudenika na
dvadeset godina teSke tamnice protekao je u
mrklini i muku koje su remetili samo udari
pijuka i motike i avetinjski glas cuka.
Nidim neobeleieni grob Gavrila Principa
ubrzo je nestao s lica zemlje, utaban
vojnidkim cokulama.
Ipak, spomen na zaverenika slobode i
otpora koji nije stigao da navrSi ni 24
godine, ostao je i dalje da fivi medu
rodoljubivim me§tanima Terezina. Vojnik
Franti§ek Lebl, koji je sa joS detiri vojnika
sahranio Principa, sadinio je kriSom skicu
mesta ukopa mladog suSnja iz Bosne. Kada
je posle Sest meseci i do Terezina doprla
radosna vest sa kajmak6alanskih visova,
pala je odluka o ekshuminaciji leSa Gavrila
Principa. Ona je ostvarena devetom juna
1919. godine.
Lebl je dan ranije ceSkom zastavom
prekrio mesto na grobljanskoj stazi pod
kojom je lezalo Principovo telo. Identitet
leSa utvrdio je lekar dr Mozel, isti onaj koji je
Principu, obolelom od tuberkuloze kostiju,
pofietkom 1917. godine amputirao levu ruku.
Kov6eg sa dobro oCuvanim skeletom polo-ie- n
je u tek sagradenu porodidnu grobnicu
predsednika terezinske opStine. To je bio
znak pijeteta prema mladom pregaocu koji je
joS pre smrti postao tragi6ni deo istorije. U
toj grobnici Principove kosti ostale su do 28.
juna 1920. godine kada su prenesene u
Sarajevo.
OKo groba Bogdana 2eraji6a, 23-godi§-n- jeg
studenta iz ustani6kog Nevesinja,
atentatora na zemaljskog poglavara Vare§a-nin- a
okupljali su se sve do vidovdanskog
atentata clanovi "Mlade Bosne", zaverenici
protiv sile i ugnjetavanja, nadahnuti oslobo-dilacko- m
idejom i revolucionarnim duhom.
Princip, Cabrinovid i Grabei zaricali su se
nad humkom da ce slediti njegov primer.
Uoci 28. juna 1914. Princip je sa Danilom
Ili6em i Nedeljkom Cabrinovidem okitio
cvecem poslednji put grob svog revolucio-narno- g
prethodnika.
Pre nego 5to je Sestog decembra 1914.
godine sa nekoliko osudenika odveden u
Terezin, Princip je lezao u samici vojnog
zatvora u Sarajevu. "Krili su ga kada su
otvarali vrata njegove celije da mu bace malo
hrane kao da su ga Cuvali od urokljivih
ofiiju", pisao je njegov drug i vrSnjak
Borivoje Jevti5, knjizevnik koji je tamnovao
u istom zatvoru. LiSen veze sa svetom oko
sebe, Princip je i u samici bio obrvan
mislima o 2erajicu i njegovoj irtvi. Iz tih
misli potekli su i Principovi mladala6ki
stihovi, neveSto sro6eni, urezani ekserom na
limenoj Solji:
Tromo se vreme vu6e
I ni6eg novog nema.
Danas sve kao јибе,
Sutra se isto sprema...
Al' pravo je rekao pre
Zerajit, soko sivi:
Ko ho6e da livi, nek mre:
Ko node da mre, nek iivil
Pored stranih pisaca, na Principa i
drugove su u velikoj meri uticali i domaci
knjiievnici osobito buntovni i neukrotivi
tribun Ko6ic. "Oni su mnogo 6itall i domacu
poeziju, narocito onu sa revolucionamo-nacionalni- m
i socijalnim akcentima", isticao
je dr Jovan KrSic u 6lanku o literaturi
mladobosanaca. U Principovom primerku
Pandurovi6evezbirke "Dani i noci" podvufie-n- i
su stihovi koji su veoma karakteristiiki za
duhovno raspolo2enje i orijentaciju mladog
zaverenika. Princip vec tada, 1912. godine,
pomi§lja na2rtvu i smrt kada u Pandurovice-vo- j
pesmi "Memento" podvlafii stihove:
"Volim to mesto bez Ia2i i maske, gde leze
svi ti ljudi ovde skupa..."
Po6etkom 1915. godine, pred smrt ured-nik- a
mostarskog "Naroda" Riste Radulovida
u kazamatu snegom zavejanog Arada,
rodnog mesta Save Tekelije, izdahnula su u
Sarajevu na veSalima trojica zaverenika —
Danilo llic, Veljko Cubrilovid i MiSko
Jovanovid. Posle su umirali zaredom atenta-to- ri
na Franju Ferdinanda, klonuli i izmudeni
mladidi u dijim se godinama, јоб sedi za
skamijama, preznojava na ispitima, zadinju
prva ljubavna darkanja i piSu sentimentalni
stihovi". Cabrinovid je umro 21. januara
1916. godine, Grabez 21. oktobra iste
godine, a Princip 28. aprila 1918, svi u
zloglasnom Terezinu. Prvi je imao dvadeset,
drugi dvadeset jednu, tredi dvadeset detiri
godine. Lazar Oukid, danonodno opsednut
halucinacijama, zavrSio je iivot pomradena
uma u ludnici u Pragu u aprilu 1917. godine.
Mladog Jovana 2ivanovida, pesnika punog
obedanja, svrSenog studenta sociologije,
kao ranjenog dobrovoljca u srpskoj vojsci
Podorekova soldateska sazlie na lomadi u
blizini Srebrenice.
Vladimir Gadinovid, najuticajniji propo-vedni- k
direktne akcije, osetljiva kritidarska
priroda, umire u Svicarskoj u avgustu 1917.
godine, poSto je sa svojim drugom i
zemljakom Perom Slijepdevidem proputovao
Ameriku kao propagator jugoslovenske os-lobodila- dke
borbe. Urn ro je u Friburgu, u
27. godini, nekoliko dana posle polozenog
diplomskog ispita o etici francuskog filozofa
Fijoa.
Kada mu jednog dana njegova Hercego-vin- a
stane da broji svoju pogubljenu decu",
jadikovao jeSkerlidev dak Milan Bogdanovid
u listu La Patrie Serbe "vrisnude za Vladom
Gadinovidem kao ona NjegoSeva pokajnica:
"Kuda si mi odletio, moj sokoleT'. U njemu
na§a zemlja gubi jednu od svojih velikih
nada",
Sedmog jula 1920. godine celo Sarajevo
bilo je na nogama. Od palate poSte do mesta
sa kojeg su sest godina ranije odjeknuli
puenji koji su nagovestili prekretnicu u
novijoj istoriji sveta, kretala se duga povorka
ljudi, zena i dece. NoSeni su venci i buketi
cveda ispred kovdega sa kostima Principa,
Cabrinovida i Grabeza koji su dan ranije
stigli iz Terezina. Njima su se u Sarajevu
pridruzili kovdezi sa posmrtnim ostacima
obeSenih i u zatvorima pomrlih zaverenika.
Kohorta mrtvih drugova zastala je kraj mesta
atentata na Franju Ferdinanda gde ih je
pozdravio sekretar "Prosvjete" Vasilj Grdid.
Na groblju KoSevo govorio je jedan od
preiivelih zaverenika Muhamed Mehmed-BaSi- d.
U zajednidku grobnicu heroja "Mlade
Bosne" sahranjene su 14 godina kasnije i
kosti Vladimira Gadinovida.
"Na KoSevu se danas roje du5e mladobo-sanaca:
opet im je naiSao Vladimir Gadino-vid",
rekao je torn prilikom njegov drug dr
Peto Slijepdevid. "Decadi koji su odlazili u
smrt kao u svatove, knjige su ditali,
Gadinovida osedali". VELJKO SUSlC
("llustrovana politika")
KUVAJTSKI KREDIT
JUGOSLAVIJI
BEOGRAD (Tanjug) — Predstav-ni- ci
Narodne banke Jugoslavije
potpisali su u Kuvajtu ugovor o
srednjorodnom financijskom kreditu
od 250 milijuna dolara. Ovaj kredit
dat 6e tri kuvajtske financijske
institucije, koje predvodi kuvajtska
kompanija za vanjsku trgovinu i
investicije. Sredstva iz ovog kredita
bit 6e upotrijebljena za ostvarivanje
programa privredne stabilizacije Ju-goslavije,
kao i za odriavanje pred-viden- ih
rezervi zemlje.
Rok otplate ovog kredita je sedam
godina, s tim §to se pocinje
otplacivati za tri godine. Narodna
banka je, inafie, od ove tri financij-ske
institucije dobila i proSle godine
kredit od 250 milijuna dolara pod
istim uvjetima i za istu namjenu.