000624 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
v Џм ј Уа. јш к it 111 --%ћ ik Bill VOL 51, N0.47(531) iJii-fcv:.f.:r-1A.Ai.uJjT7xYh!!y-.;T- ;-r!-J-?' 2ЕЕ2ЕШ22£ЗШ233Е LOEDINDENI NARODI WEDNESDAY, © Generalna skupstina UN osudila je sve vidove kolonizacije i donijela niz rezolucija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama NEW YORK(Tanjug) — Usvaja-nje- m 25 rezolucija i odluka, General-na skupStina UN zavrSilajedvodnev-n- u raspravu o provodenju u zivot deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. Najveci broj rezolucija i odluka usvojen je konsenzusom. AM je kod najvaznijih doSlo do prebrojavanja. Ponovo potvrdivSi legitimnost borbe kolonijalnih naroda za pravo na nezavisnost svim sredstvima kojima raspolaze, SkupStina je osu-dila aktivnost stranih ekonomskih interesa da spre6avaju provodenje dekolonizacije, naroCito u Namibiji. SkupStina je pozvala administra-tivn- e sile da povuku svoje vojne baze s kolonijalnih teritorija i zatraze od svih drzava da ne pruzaju nikakvu pomoc Juznoafrifikoj Republici, sve dok narod Namibije ne postigne samoopredjeljenje i nezavisnost. Rezoluciju o tome SkupStina je prihvatila sa 141 glasom. Protiv su se izjasnile SAD i Velika Britanija, dok se osam zemalja uzdrzalo. Drugom rezolucijom, kojaje usvoje-n- a sa 148 glasova i svega pet uzdrzanih, SkupStina je zatrazila da UN osigura veci publicitet sVojim naporima u podrudju dekolonizacije. SkupStina je osudila politiku vla-d- a koje pruzaju podrSku multinacio-nalm- m kompanijama, spre6avaju6i time napore ka dekolonizaciji. Pri-to- m su posebno osudene "izvjesne zapadne zemlje i druge drzave" zbog suradnje s Juznoafri6kom Republi-ko- m nanuklearnom podrudju. Protiv te odluke glasalo je sedam zapadnih zemalja, a 16 drugih uzdrzalo se. Sa 123 protiv, 6etin zemlje za i 30 uzdrzanih, Generalna skupStina UN izrazila je zaljenje zbog toga Sto Svjetska banka i Medunarodni mo- - U OCEKIVANJU KOMETE BUDIMPESTA(MTI) — U okviru pnprema za "doCek" Haleyeve komete, koja poCetkom 1986 godine treba da se priblizi Zemlji, u madarskoj Akademiji znanosti poiela je petodnevna konferencija za koordiniranje napora i teoretskih modela Na konferenciji sudjeluje 150 znanstvenika iz 25 zemalja Kada je nje6 o Haleyevoj kometi, Sovjet-sk- i Savez u suradnji s Austrijom, Cehoslo-vadko- m, Bugarskom, Francuskom, Polj-sko- m, SR Njemadkom i Madarskom namje-rav- a lansirati dva svemirska "tragalda" koji bi izbhze "prouCih" Haleyevu kometu Shdno svemirsko vozilo namjeravaju lansirati i evropske svemirske agencije i Japan ШРШЈ ш шш Чшј WflaЦјШата TORONTO, ONTARIO, DECEMBER 8, 1982. №$$§& ri. 3raC3BKES2EEZ22EEEE3D2ZE HPHsiBsM --Si.— .- -. -- -T —(- - r - . 1 ~~г~, иимтеАдшим151,1'Јадлд.;1дп-дцу- Ј ЈНЗЗ Кл$£мЈ.Ш®Ш RIDE& u prazno Dvorana Generalne skupstine UN prazna za vrijeme govora izraelskog predstavnika Samira (те1еЈо,0 UPI) netarni fond odrzavaju veze s Juzno-africko- m Republikom, trazeci od tih organ izacija da formuliraju progra-mez- a pomod narodima kolonijalnih teritorija, пагоб ito Namibije. SAD su glasale protiv zbog toga Sto je SkupStina prethodno odbila da izba-- ci formulaciju o "povecanoj орбој podrSci SAD i drugih zapadnih zemalja rasistidkom rezimu u Preto-riji- ". U pogledu Zapadne Sahare, Skup- Stina je pozvala Maroko i POLISA-RI- O da гаробпи pregovore u skladu s odlukama UN i OAJ. Za rezoluciju o tome glasalo je 78 zemalja. Rezolucija o zapo6injanju konzulta- - нл:шитц№ммлгјуг.и1тату,м DoSIa je Unija (гЏшмШ Sj 5?! (Nastavak 2) U vreme bitke za dobijanje unije u Walbaru — u periodu od avgusta do polovine novembra, otpuSteno je s posla preko 70 radnika. Otkazi ("Laid-off"- ) su se odvijali u tri faze. Ovo je bila i glavna tema nedavno obavljenih razgovora izmedu kompa-nij- e Walbar i novoosnovane unije jer su mnogi radnici nepravedno otpuS-ten- i. O celom procesu otpuStanja s posla u torn "burnom" periodu, Branko Vukovid je ispri6ao sledece: — U augustu mjesecu, kada je otpuSteno trideset radnika, kompa-nij- a joS nije znala o naSim pripre-mam- a za osnivanje unije. Prihvatili smo, kao objektivno, obrazlozenje kompanije za to prvo otpuStanje vedeg broja radnika s posla: zbog opadanja proizvodnje doSlo je do viSka radne snage, a otpuSteni su radnici koji su davali najloSije rezultate u svom poslu. ЗЕЕЕЗЕЖ ."A.I.'yil'I.iL'iUy.P-- ? cija svih strana radi rjeSenja pitanja Istofinog Timora prihvacena je sa svega 50 glasova. O 22 mala nesamoupravna terito-rija, usvojen je konsenzusom niz odluka. Radi se o pitanjima amerifi-k- e Samoe i Guama britanskih Ber-muda, Kajmanskih otoka, Gibraltara i Djevi6anskih otoka te drugih malih teritorija rasutih po karipskom pod-гибј- и i Indijskom i Tihom oceanu. U prethodnoj dvodnevnoj raspravi o provodenju u zivot deklaracije o dekolonizaciji sudjelovalo je 16 nes-vrstan- ih zemalja medu kojima Alzir, Indija, Indonezija, Kuba, Laos, Libi-j- a, Sirija, Tanzanija, Vijetnam i Zambija, zatim devet istoCnoevrop-ski- h zemalja, a od Zapada samo SAD i Velika Britanija. Indijski predstavnik istakao je da narodi nesamoupravnih teritorija moraju sami odluciti o svojoj sudbi-n- i, u cemu su im administrativne sile duzne pomodi. Sramota je za sve Sto se narod Namibije joS nalazi pod juznoafridkom okupacijom, re-ka- o je on i dodao da se ni palestinsko pitanje ne moze izvu6i potpuno iz konteksta dekoloniza-cije. ~~ WINDSOR Posle Sudbury--a najvisi procenat nezaposlenosti u Windsoru: 17%. Strajk "Crysler"-ovi- h radnika privo-d- i se kraju. Opsiran izvestaj u iducem broju. m v m © 1 — Vec" prilikom drugog otpuSta-nja s posla, zapazio sam da je nekoliko radnika dobilo otkaz ne samo zbog opadanja proizvodnje, vec i zato Sto su odbili da rade prekovremeno. Drugim rijedima, prekovremeni rad je precutno bio kao "pod moranje" kada su interesi kompanije u pitanju. — U vezi posljednjeg, tredeg otpuStanja s posla, ponovinom no-vembra (otpuSteno 25 radnika), zna-m-o pouzdano da su svi ti radnici potpisali za uniju i da to kompanija vrlo dobro zna, iako su neki njeni funkcioneri tvrdili da nemaju eviden-cij- u ko je potpisao za uniju. — Nekoliko primjera mogu poslu-zi- ti kao ubjedljivi dokaz za ovo posljednje nepravedno i nezakonito otpuStanje radnika s posla: — Jedan radnik je dobio otkaz posle devet godina radnog staza u r.TTi-7pf- Y{ 4jgoslc.iv Afeekly A Community lk wsf )нр( ч Estdblished 1931 iSrZfXTg,." ГТТјГ.ЛГЈУГ.Т? T.'S'aTg 50 CENTS PER COPY "'T'T' к Odgovor Reaganu "Pravda" poruduje da 6e Sovjetski Savez u novom sistemu ameridkog naoruzanja nadi efikasan odgovor. MOSKVA — Sovjetski Savez osu-di- o je odluku ameridkog predsjedni-k- a Reagana o postavljanju 100 interkontinentalnih raketa "MX". Ipak u sluzbenom reagiranju koje je objavljeno u formi nepotpisanog teksta u "Pravdi" promatraii primje-биј- и viSe "gipkosti", viSe pozivanja na dijalog nego Sto je "teSkih rijedi" na габип Reagana i te Reaganove odluke. U kritici Reaganova istupa 23. novembra kada je objelodanio svoju odluku o postavljanju novih inter-kontinentalnih raketa Moskva u smirenom tonu viSe trazi "pozitivne elemente". Tako se pozivnim ocje-nju- je Sto se Reagan "dotakao teme" neophodnosti јабапја povjerenja izmedu dviju strana kako bi se sprije6ila opasnost od atomskog sukoba. S tim u vezi u odgovoru se naglaSava da sovjetska strana smat-r- a da u vrijeme napetosti, oStre svjetske situacije osobito vazno mjesto treba imati "suzdrzanost i zdrav razum", te da Sovjetski Savez ostaje vjeran da put ka miru lezi u suradnji i popuStanju medunarodne napetosti. NiSta manje nije karakteristi6na poruka i formulacija da SSSR "ne tezi utrkivanju" saSAD u proizvodnji svakog novog sistema oruzja ali se dodaje da to ne znaii da Sovjetski Savez пебе ofikasno odgovoriti Washingtonu, "bude li Washington робео realizaciju svojih planova". Takvo reagiranje Moskve promat-га- бј tuma6e kao pokuSaj odvracanja Reagana od njegove odluke o pos-tavljanju novih raketa i poziv na konstruktivni dijalog u Zenevi gdje se vode pregovori o ogranifiavanju i smanjivanju broja interkontinental-nih i raketa srednjeg dometa. I _ © I Walbaru, dok je zadrzan jedan drugi koji nema ni punu godinu dana radnog staza. — Jedna radnica, majka dvoje djece, za svo vrijeme od kada je zaposlena u Walbaru (u januaru 1983. biti ce tri godine) radila je prekovremeno i po 12 6asova, pet dana u nedjelji, cesto i za "wee-kend". Zbog vrednoce bila je cije--nje- na od strane formana i drugih kompanijskih ljudi, sve dok taj isti forman nije saznao da je ona potpisala za uniju. Tada je on liCno predlozio da ta radnica dobije otkaz, Sto je od strane menadzera usvo-jen- o. — Veoma je drastican primjer sudbine jedne druge radnice koja je bila poslovoda ("Lead Hand") u Marketing Departmentu, kao Sto sam ja poslovoda u Milling Depart- - (N astavak na st 2)
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 17, 1982 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1982-12-08 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000181 |
Description
Title | 000624 |
OCR text | v Џм ј Уа. јш к it 111 --%ћ ik Bill VOL 51, N0.47(531) iJii-fcv:.f.:r-1A.Ai.uJjT7xYh!!y-.;T- ;-r!-J-?' 2ЕЕ2ЕШ22£ЗШ233Е LOEDINDENI NARODI WEDNESDAY, © Generalna skupstina UN osudila je sve vidove kolonizacije i donijela niz rezolucija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama NEW YORK(Tanjug) — Usvaja-nje- m 25 rezolucija i odluka, General-na skupStina UN zavrSilajedvodnev-n- u raspravu o provodenju u zivot deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. Najveci broj rezolucija i odluka usvojen je konsenzusom. AM je kod najvaznijih doSlo do prebrojavanja. Ponovo potvrdivSi legitimnost borbe kolonijalnih naroda za pravo na nezavisnost svim sredstvima kojima raspolaze, SkupStina je osu-dila aktivnost stranih ekonomskih interesa da spre6avaju provodenje dekolonizacije, naroCito u Namibiji. SkupStina je pozvala administra-tivn- e sile da povuku svoje vojne baze s kolonijalnih teritorija i zatraze od svih drzava da ne pruzaju nikakvu pomoc Juznoafrifikoj Republici, sve dok narod Namibije ne postigne samoopredjeljenje i nezavisnost. Rezoluciju o tome SkupStina je prihvatila sa 141 glasom. Protiv su se izjasnile SAD i Velika Britanija, dok se osam zemalja uzdrzalo. Drugom rezolucijom, kojaje usvoje-n- a sa 148 glasova i svega pet uzdrzanih, SkupStina je zatrazila da UN osigura veci publicitet sVojim naporima u podrudju dekolonizacije. SkupStina je osudila politiku vla-d- a koje pruzaju podrSku multinacio-nalm- m kompanijama, spre6avaju6i time napore ka dekolonizaciji. Pri-to- m su posebno osudene "izvjesne zapadne zemlje i druge drzave" zbog suradnje s Juznoafri6kom Republi-ko- m nanuklearnom podrudju. Protiv te odluke glasalo je sedam zapadnih zemalja, a 16 drugih uzdrzalo se. Sa 123 protiv, 6etin zemlje za i 30 uzdrzanih, Generalna skupStina UN izrazila je zaljenje zbog toga Sto Svjetska banka i Medunarodni mo- - U OCEKIVANJU KOMETE BUDIMPESTA(MTI) — U okviru pnprema za "doCek" Haleyeve komete, koja poCetkom 1986 godine treba da se priblizi Zemlji, u madarskoj Akademiji znanosti poiela je petodnevna konferencija za koordiniranje napora i teoretskih modela Na konferenciji sudjeluje 150 znanstvenika iz 25 zemalja Kada je nje6 o Haleyevoj kometi, Sovjet-sk- i Savez u suradnji s Austrijom, Cehoslo-vadko- m, Bugarskom, Francuskom, Polj-sko- m, SR Njemadkom i Madarskom namje-rav- a lansirati dva svemirska "tragalda" koji bi izbhze "prouCih" Haleyevu kometu Shdno svemirsko vozilo namjeravaju lansirati i evropske svemirske agencije i Japan ШРШЈ ш шш Чшј WflaЦјШата TORONTO, ONTARIO, DECEMBER 8, 1982. №$$§& ri. 3raC3BKES2EEZ22EEEE3D2ZE HPHsiBsM --Si.— .- -. -- -T —(- - r - . 1 ~~г~, иимтеАдшим151,1'Јадлд.;1дп-дцу- Ј ЈНЗЗ Кл$£мЈ.Ш®Ш RIDE& u prazno Dvorana Generalne skupstine UN prazna za vrijeme govora izraelskog predstavnika Samira (те1еЈо,0 UPI) netarni fond odrzavaju veze s Juzno-africko- m Republikom, trazeci od tih organ izacija da formuliraju progra-mez- a pomod narodima kolonijalnih teritorija, пагоб ito Namibije. SAD su glasale protiv zbog toga Sto je SkupStina prethodno odbila da izba-- ci formulaciju o "povecanoj орбој podrSci SAD i drugih zapadnih zemalja rasistidkom rezimu u Preto-riji- ". U pogledu Zapadne Sahare, Skup- Stina je pozvala Maroko i POLISA-RI- O da гаробпи pregovore u skladu s odlukama UN i OAJ. Za rezoluciju o tome glasalo je 78 zemalja. Rezolucija o zapo6injanju konzulta- - нл:шитц№ммлгјуг.и1тату,м DoSIa je Unija (гЏшмШ Sj 5?! (Nastavak 2) U vreme bitke za dobijanje unije u Walbaru — u periodu od avgusta do polovine novembra, otpuSteno je s posla preko 70 radnika. Otkazi ("Laid-off"- ) su se odvijali u tri faze. Ovo je bila i glavna tema nedavno obavljenih razgovora izmedu kompa-nij- e Walbar i novoosnovane unije jer su mnogi radnici nepravedno otpuS-ten- i. O celom procesu otpuStanja s posla u torn "burnom" periodu, Branko Vukovid je ispri6ao sledece: — U augustu mjesecu, kada je otpuSteno trideset radnika, kompa-nij- a joS nije znala o naSim pripre-mam- a za osnivanje unije. Prihvatili smo, kao objektivno, obrazlozenje kompanije za to prvo otpuStanje vedeg broja radnika s posla: zbog opadanja proizvodnje doSlo je do viSka radne snage, a otpuSteni su radnici koji su davali najloSije rezultate u svom poslu. ЗЕЕЕЗЕЖ ."A.I.'yil'I.iL'iUy.P-- ? cija svih strana radi rjeSenja pitanja Istofinog Timora prihvacena je sa svega 50 glasova. O 22 mala nesamoupravna terito-rija, usvojen je konsenzusom niz odluka. Radi se o pitanjima amerifi-k- e Samoe i Guama britanskih Ber-muda, Kajmanskih otoka, Gibraltara i Djevi6anskih otoka te drugih malih teritorija rasutih po karipskom pod-гибј- и i Indijskom i Tihom oceanu. U prethodnoj dvodnevnoj raspravi o provodenju u zivot deklaracije o dekolonizaciji sudjelovalo je 16 nes-vrstan- ih zemalja medu kojima Alzir, Indija, Indonezija, Kuba, Laos, Libi-j- a, Sirija, Tanzanija, Vijetnam i Zambija, zatim devet istoCnoevrop-ski- h zemalja, a od Zapada samo SAD i Velika Britanija. Indijski predstavnik istakao je da narodi nesamoupravnih teritorija moraju sami odluciti o svojoj sudbi-n- i, u cemu su im administrativne sile duzne pomodi. Sramota je za sve Sto se narod Namibije joS nalazi pod juznoafridkom okupacijom, re-ka- o je on i dodao da se ni palestinsko pitanje ne moze izvu6i potpuno iz konteksta dekoloniza-cije. ~~ WINDSOR Posle Sudbury--a najvisi procenat nezaposlenosti u Windsoru: 17%. Strajk "Crysler"-ovi- h radnika privo-d- i se kraju. Opsiran izvestaj u iducem broju. m v m © 1 — Vec" prilikom drugog otpuSta-nja s posla, zapazio sam da je nekoliko radnika dobilo otkaz ne samo zbog opadanja proizvodnje, vec i zato Sto su odbili da rade prekovremeno. Drugim rijedima, prekovremeni rad je precutno bio kao "pod moranje" kada su interesi kompanije u pitanju. — U vezi posljednjeg, tredeg otpuStanja s posla, ponovinom no-vembra (otpuSteno 25 radnika), zna-m-o pouzdano da su svi ti radnici potpisali za uniju i da to kompanija vrlo dobro zna, iako su neki njeni funkcioneri tvrdili da nemaju eviden-cij- u ko je potpisao za uniju. — Nekoliko primjera mogu poslu-zi- ti kao ubjedljivi dokaz za ovo posljednje nepravedno i nezakonito otpuStanje radnika s posla: — Jedan radnik je dobio otkaz posle devet godina radnog staza u r.TTi-7pf- Y{ 4jgoslc.iv Afeekly A Community lk wsf )нр( ч Estdblished 1931 iSrZfXTg,." ГТТјГ.ЛГЈУГ.Т? T.'S'aTg 50 CENTS PER COPY "'T'T' к Odgovor Reaganu "Pravda" poruduje da 6e Sovjetski Savez u novom sistemu ameridkog naoruzanja nadi efikasan odgovor. MOSKVA — Sovjetski Savez osu-di- o je odluku ameridkog predsjedni-k- a Reagana o postavljanju 100 interkontinentalnih raketa "MX". Ipak u sluzbenom reagiranju koje je objavljeno u formi nepotpisanog teksta u "Pravdi" promatraii primje-биј- и viSe "gipkosti", viSe pozivanja na dijalog nego Sto je "teSkih rijedi" na габип Reagana i te Reaganove odluke. U kritici Reaganova istupa 23. novembra kada je objelodanio svoju odluku o postavljanju novih inter-kontinentalnih raketa Moskva u smirenom tonu viSe trazi "pozitivne elemente". Tako se pozivnim ocje-nju- je Sto se Reagan "dotakao teme" neophodnosti јабапја povjerenja izmedu dviju strana kako bi se sprije6ila opasnost od atomskog sukoba. S tim u vezi u odgovoru se naglaSava da sovjetska strana smat-r- a da u vrijeme napetosti, oStre svjetske situacije osobito vazno mjesto treba imati "suzdrzanost i zdrav razum", te da Sovjetski Savez ostaje vjeran da put ka miru lezi u suradnji i popuStanju medunarodne napetosti. NiSta manje nije karakteristi6na poruka i formulacija da SSSR "ne tezi utrkivanju" saSAD u proizvodnji svakog novog sistema oruzja ali se dodaje da to ne znaii da Sovjetski Savez пебе ofikasno odgovoriti Washingtonu, "bude li Washington робео realizaciju svojih planova". Takvo reagiranje Moskve promat-га- бј tuma6e kao pokuSaj odvracanja Reagana od njegove odluke o pos-tavljanju novih raketa i poziv na konstruktivni dijalog u Zenevi gdje se vode pregovori o ogranifiavanju i smanjivanju broja interkontinental-nih i raketa srednjeg dometa. I _ © I Walbaru, dok je zadrzan jedan drugi koji nema ni punu godinu dana radnog staza. — Jedna radnica, majka dvoje djece, za svo vrijeme od kada je zaposlena u Walbaru (u januaru 1983. biti ce tri godine) radila je prekovremeno i po 12 6asova, pet dana u nedjelji, cesto i za "wee-kend". Zbog vrednoce bila je cije--nje- na od strane formana i drugih kompanijskih ljudi, sve dok taj isti forman nije saznao da je ona potpisala za uniju. Tada je on liCno predlozio da ta radnica dobije otkaz, Sto je od strane menadzera usvo-jen- o. — Veoma je drastican primjer sudbine jedne druge radnice koja je bila poslovoda ("Lead Hand") u Marketing Departmentu, kao Sto sam ja poslovoda u Milling Depart- - (N astavak na st 2) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000624