Nase Novine, February 17, 1982

              8- - NASE NOVINE, December 8, 1982.
_!L Jl 11 11 oil jifTfl W OL
I цШ 111 U W шшШжЈШ JL il--
Veoma uspeSnom priredbom, odrzanom u
subotu, 27. novembra, obelezen je u Torontu
jugoslovenski nacionalni praznik, 29 No-vember.
Orgamzator proslave Dana Republike bilo
je novoosnovano udruzenje u Torontu
"Udruzeni Jugosloveni" ("United Yugo-slavs").
U Ukrajinskoj sali 297 College St.
svedano dekorisanoj jugoslovenskom i ka-nadsk- om
zastavom skupilo se oko tri stotine
posetilaca, medu kojima su bili predstavnici
Generalnog konzulata SFRJ u Torontu —
generalni konzul Naum Nadevski sa supru-go- m
i konzul Vasihje Medenica.
Prisutne je pozdravio Vuko PeSukic,
potpredsednik "Udruzenih Jugoslovena".
Zatim su braca Zizakovid na harmonici
odsvirali obe himne: kanadsku i jugosloven-sku- .
Predsednica Udruzenja, Lepa Rajnovic je
proditala govor sledede sadrzine:
"Dobro vede, dragi gosti i prijatelji.
Mi Kanadani jugoslovenskog porekla,
okupili smo se vederas ovde da zajednidki
pioslavimo praznik naSe stare domovine
Jugoslavije 29. Novembar, Dan Republike.
Ovaj dan je znadajan za sve nas, bez
obzira u kom delu sveta se nalazili, jer smo
uvek prisutni u domovini, u naSim mislima
ako ne u stvarnosti. Ljubav prema domovini
duboko je urezana u naSim srcima i mislima.
Okupili smo se da iako daleko od
domovine, obelezimo ovaj istorijski datum,
potsetimo se da su 29 i 30 novembra 1943
godine na drugom zasedanju AVNOJ-a- ,
odrzanom u Jajcu, udareni temelji novoj
Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslavi-ji- ,
kao ravnopravnoj zajednici svih naroda i
narodnosti koji five na njenoj teritoriji,
budimo ponosni na tekovine narodno-oslo-bodilad- ke
borbe, ne mozemo nikada zabora-vi- ti
zrtve koje je i naSa domovina, zajedno sa
drugim narodima pretrpela u Drugom svet-sko- m
ratu, izginulo je 1,700,000 naSih ljudi.
шшгЈнша '"""
Profile nedelje je zatvorena izlozba umet-niCki- h
dela jugoslovenskih likovnih umetni-ka- ,
kojom je, pored nekoliko drugih kultur-ni- h
manifestacija odrzanih u toku novembra
meseca u gradu Buffalo, obelezena stogo-difinjic- a
diplomatskih odnosa izmedu Jugo-slavije
i Sjedinjemh Drzava. Ova do sada
najveca jugoslovenska kulturna manifestaci-ja
u ovom gradu, odvijala se u prostonjama
velikog kompleksa State University College
at Buffalo
Centralni dogadaj ove manifestacije bilo
je svedano otvaranje izlozbe radova likovnih
umetnika iz Jugoslavije i likovnih umetnika
jugoslovenskog porekla iz Sjedinjemh Drza-va
i Kanade.
Bilo je izlozeno 18 grafickih radova
poznatih slikara iz Bosne i Hercegovine:
Mersada Berbera, Halila TikveSe, Emira
Dragulja, Radmile Jovandic, Ragiba Lubov-c- a
i Kemala Sirbegovida. Ova izlozba
jugoslovenske grafikeje izSarajeva po5la na
put po velikim gradovima Sjedinjenih Drzava
pre nekoliko meseci, da bi zalaganjem
Generalnog konzulata SFRJ u New Yorku
stigla i u Buffalo.
Dva slikara jugoslovenskog porekla koji
su na ovoj izlozbi zastupall Sjedinjene
Drzave bili su NebojSa Berkovid iz Buffala,
Sijl slikarski radovi su klasif icirani kao tzv.
komercijalna umetnost, i Pat Slijepcevic, iz
Kenmore, iiji su izvanredni akvareli vec
nekoliko puta ranije bili selektirani za
znacajnije izlozbe u raznim delovima Ame-rik- e.
Kanadu su tri slikara koja
vec duze vremena zive i rade u Torontu. Mulo
Agic je izlagao ulja na platnu. Njegova
glavna preokupacija su teme iz nacionalne
istonje. Miroslav Ne§i6, iza koga stoji
U prigodnim situacijama kao 5to je ova
vedera5nja proslava secamo se tih zrtava i
odajemo ih duzno poStovanje. Oni su
poginuli za bolju i sredniju bududnost svih
nas.
Dozvolite mi da u ime svih nas, poSaljemo
cestitku naSoj staroj domovini Jugoslaviji,
za njen rodendan".
Sadrzaj kulturnog programa potpuno je
odgovarao dogadaju za koji je sastavljen.
Udenici 5kole za maternje jezike "Nikola
Tesla" recitovali su pesme na srpsko-hrvat-sko- m,
odnosno hrvatsko-srpsko- m, slove-nadko- m
i makedonskom jeziku. Velike
simpatije kod publike izazvalo je ude5de u
programu dece iz zabaviSta iste Skole.
Clanovi Udruzenja pesnika "Desanka Mak-simovi- c"
pripremili su specijalno za ovaj
dogadaj veoma prigodan recital: grupno
izvodenje poznate poeme "Kadinjada" od
Slavka Vukosavljevica koja je posvedena
stvaranju Uzidke Republike.
Mozda bi trebalo jedan impresivan detalj
sa ove svedane vederi navesti kao deo
programa, po tome kohko je bio ukompono-va- n
u njega. Odmah po zavr5etku prvog dela
programa, popularm orkestar "Morava",
inade angazovan za zabavni deo programa za
celo vede, kao po inerciji, zasvirao je
patriotsku pesmu "Jugoslavijo". U toj tacki
udestvovali su takoreci svi prisutni u sali.
Dugo je trajalo-- ovo poviSeno patriotsko
raspolofenje, da bi ipak bilo ostavljeno
dovoljno vremena i za zabavu, uz pesmu,
folklor i muziku za igru.
Nastup folklorne grupe Skole "Nikola
Tesla", sa solistkinjom Lili Makor, bogato je
nagraden aplauzima prisutnih — taj stimu-lan- s
za kulturne aktivnosti naSe etnidke
grupe srecom ima neiscrpne rezerve, kao
prirodan izvor.
Bogatstvu i dopadljivosti zabavnog dela
programa doprineo je takode dobrovoljni
nastup vokalne solistkinje Radio Beograda i
аШВЈВИИВДМдтмшашмии
predstavljala
Ш s -- vi r I;
Dr. Bruce Johnstone i
gen. konzul Du5an Bogdanovic
prilidan broj izlozbi na ovom kontinentu,
prikazao je slikarske radove iz svog posled-nje- g
perioda, u тебапој tehnici ("mixed
media") pod zajedniCkim nazivom "New
Dynamics". 2arko Petrovid je na ovoj izlozbi
prikazao svoje grafidke radove u olovu i
tu5u, evocirajudi u nekima od njih stari
Beograd, svoje rodno mesto.
Uporedo sa umetnickbm izlozbom bila je
izlozba diplomatske dokumentacije o odno-sim- a
izmedu dve zemlje, ilustrativni materi-ja- li
i turisticke broSure o Jugoslaviji, a
takode je prikazan dokumentarni film o
turistickim lepotama пабе zemlje.
c
(0
T3
--a
o
o u.
ШШтвШШхШШшшт I Шмшк llllSf Jill
Na sve6anoj priredbi publika se veselila do kasno u nod;
Novog Sada Nade Mulahasanovic koju za
vreme njenog boravka u Torontu, mozemo
sluSati svako ve6e u restoranu "Two
Brothers".
Orkestar "Morava" je neumorno ispunja-va- o
zelje raspoloienih pojedinaca, kao i
iitavth grupa veseljaka iz publike, svirajuci
naizmeniCno narodna kola i muziku za igru.
Jedna pojedinost, Iako uofiljiva nije od
malog znaiaja. Organizovanje proslave 29.
Novembra bilo je liSeno jednog hromcnog
problema na§ih organizacija: nedostatka
radne snage. Radna ekipa bila je veoma
brojna, sve se odvijalo po prethodno
napravljenom planu. Treba odati priznanje i
zahvalnost mnogima. Nece ipak zameriti
mkood orgamzatora i dobrovoljnih pomaga-ca-,
ako posebno istaknemo zalaganje dveju
zena koje su celo ve6e radile u kuhinji, pod
"dirigentskom palicom" Sulejmana Becuki-6a- ,
profesionalca u kulinarskim veStinama.
To su Sofija Hering i Radmila Zlzakovi6.
Ujedinjenost Jugoslovena u ideji Jugoslo-venstv- a
— prisustvo ove poruke "lebdelo" je
u atmosferi, zato proslavu Dana Republike
smatramo naslm velikim uspehom.
Katarina KOSTlC
Na sveianom otvaranju izlozbe pozdravne
govore su drzali Dr. Bruce Johnstone,
predsednik Buffalo State College, DuSan
Bogdanovic, gen. konzul SFR Jugoslavije u
New Yorku, i Steve Knezevic, koordmator
Festivalskog komiteta.
Medu prilicmm brojem zvaniinih gostiju
zapazenoje prisustvo gradonacelnika Buffa-lo- a,
Jamesa D. Griff ma, gen konzula SFRJ iz
Toronta, Nauma Necevskog, i nekoliko
clanova uprave Tesla Memorial Society.
U muzifikom delu programa ucestvovale
su dve poznate amaterske grupe iz drzave
New York Tambuntza String Orchestra, pod
dirigentskom palicom Charles Kristicha i
Macedonia Dance Groups from the St Cyril
and Methody Macedonian Orthodox Church
of Blasdell, N.Y.
Koncerti jugoslovenske muzike odrzam su
joS nekoliko puta u toku meseca novembra.
Medu znacajnije dogadaje u okviru ove
kulturne manifestacije moie se ubrojati i
predavanje o"bitmm principima jugosloven-ske
spoljne i unutra§nje politike (uloga
Jugoslavije medu zemljama koje pripadaju
bloku nesvrstanih i osnove samoupravnog
sistema) koje je konzul DuSan Bogdanovic
odrzao studentima State University College
u Buffalou.
Novembarski jugoslovenski umetnicki fe-stival
u Buffalu krunisan je i zvanidnom
proklamacijom Buffalo Jugoslovenskog
Dana (Buffalo Yugoslavian Day) koju je
gradonacelnik Buffaloa, James D. Griffin,
urudio 5. novembra 1982. godine Du5anu
Bogdanovicu, kao predstavniku Yugoslavian
Art Festival Committee i Dr. D. Bruce
Johnstoneu, kao predsedniku State Univer-sity
College.
Katarina KOSTlC
c
ro
D
T3
(f)
O
O
Li.
ШШтжж ' шжтшшшл I
ШШШ$МШ¥Ч &Ж.Фм& &ffiff№W%8s8&; i
Lepa Rajnovic, predsednica, 6ita
referat povodom Dana Republike
И1И1МЛ1ИИ1
NEW DELHI (Tanjug) - Prvi Indijac po-hjec- e
u svemir 1984 godine u sovjetskom
svemirskom brodu, sto se tumaci kao svo-jevrsn- a
potvrda veoma uspjesne suradnie
izmedu Sovjetskog Saveza i Indije Mozda
ie to ponukalo (ednog sovietskog znan
stvenika da u prigodnom clanku u delhi]
sko] stampi konstatira kako ce Indiia
svo] prvi korak u Svemir ciniti sa sovjet
skog kosmodroma sto je logican nastavak
suradnje na zemlji- -
Vojm l probni piloti 39-godis- ni Mdlho
tra l sest godina mladi Sharma glavni su
kandidati da se za dvi]e godine-zajcdn- o sa
sovjetskim astron.iutima vinu u orbitu
oko Zeml)e Jedan od nph e zapiavo glav
ni kandidat dok je drugi niegova amiena,
all ce se obojica pnprem.Ui a prvi let in
dijskih kornonauta
Postojalo e, vole ovdie cak oko 200 kan-didat- a
ko]i su morali da piodu kioz razne
testove l preglede pred ,ndijskim i sovjei
skim strurnjacima
Napravljen C pi ije iviesnog vitmena
U7i izbor, kandiaau su olisli u sovielski
svemirski centar Juri] Gagarin- - a atim
su shiedili novi dam veoma slozenih testo
va l pregleda doK nisu definitivno izabra-n- i
Malhotre i Sarme a njih se kaze da
su se na]bol]e pokazali, dok iza njih sto]e
podaci o nekoliko tisuca sati letova na
skoro svim lovackim aparatima. lzvanred-m- m refleksima i odlicno] psihofizickoi
kondiciji
Malhotra i Sai ma imaju jos ponesto za-lednic- ko - obojica su ozenjeni i imau po
dvoie dece Buduci se ocekuje da ce najve-c- i
dio vremena do Ijeta u Svemiru provesti
na mukotrpnoj, ah njima drago) obuci. ov-dj- e
se tvrdi da postop mogucnost da lm se
pridruze nphove porodice
Indijsko-sovjetsk- a suradnja se veoma
uspjesno razviia l u oblasti svemirskih is-traziva-nja
Cak je nekoliko mdijskih sate-lit- a
u znanstveno-istrazivack- e svrhe lansi-ran- o
iz Sovietskog Saveza. iako Indija ni)e
zapostavl)ala suradnju i s drugim zemlja-ma
Tako je lnsat - I, koji je nedavno
prestao funkcioniratiposhje samo nekoli-ko
mjeseci, um)esto predidemh sedam
godina izbacen amenckom raketom iz
Camp Canaverala
Medu ovdasnpm inozemnim strucnjaci-ma- ,
inace, postop jednodusno mi6I]enje da
je mdijska nauka postigla lzvanredne us-pje- he
za relativno veoma kratko razdoblje.
izmedu ostalog l na planu svemirskog is-traziva-nja
i komunikacija