Nase Novine, June 01, 1977

              it f
' II1
V 14
M
I '
!;
1.
. Jl ) J
i
14
%ft
h
ii
i
I.
м --i."!!™ t-iKt+A+M-
—4
I April 13, 1977 " '
,
"
,
ИИИИИ
HBпVBшw.JкHKвKшBSnп SVИsВuЕhIг шВИвВвВКжН HНВSВSшr ИlBигiжeиP НИВЖн1л ЕHВhhвBп
IZ KNJIGE NIKOLE DRENOVCA "OD OLTARA DO REVOLUCIONARA"
Najteze mi је bllo kada blh se, posle napor-no- g
rada u redakcljl, popeo u svoju pustu
sobicu u potkrovlju i робео da razmiSljam o
situaciji u kojoj sam se nalazio. To su bill
trenuci maloduSnosti koji su, na sre6u, brzo
prolazili. Tih dana je Strahinja Maleti6
napustio svoju parohiju u istim okolnostima
kao i ja. Emilijanu smo savetovali da miruje.
ViSe ce koristiti naSoj stvari ako ostane na
parohiji.
PoSto je tada bio u toku rad oko osnivanja
Ujedinjenog odbora ju2no-slovenski- h. Amerl-kanac- a,
Strahinja se ukljucio u saradnju s
Lujem Adami6em I ostalim drugovima u
Njujorku. Kasnije je izabran za sekretara toga
odbora. A ja sam ostao u redakciji "Slobodne
reel", pisao б!апке cesto putovao od
Pitsburga do San Franciska, ili tacnije, po
celoj Americi.
Luja AdamiCa sam upoznao u Kiivlandu
1943-c- e godine, prilikom osnivanja Ujedinje-nog
odbora juznoslovenskih Amerikanaca.
Bio je to covek retke energije i sposobnosti,
vitalan I preduzimljiv. Rekao bih i pomaio
egocentrican, pedantan, zustar. Njegov
izvanredan smisao za organizaciju dolazio je
do izrazaja ne samo u domenu politiCkih
aktivnosti, nego u njegovom literarnom
stvaralaStvu. Odmah mi je, prilikom naSeg
prvog susreta, rekao da s velikim interesova-nje- m
i paznjom prati moj rad, i da bi mu bilo
veoma drago, da ga posetim na njegovom
imanju (farmi) u Milfordu. I prilikom moga
prvog dolaska na njegovu farmu, dao mi je na
dar svoju, tada najnoviju, knjigu "A nation of-nation-s"
(Nacija nacija) sa ovom posvetom:
"For the Rev. Nikola Drenovac, a great
fighter in the right cause Smrt faslzmu,
sloboda narodu".
Zanimljiva je bila njegova radna soba. On je
od nje stvorio, tako re6i, jedno malo izdava6-k- o
preduzece. Sav od podataka, dokumena-ta- ,
citata i raznih Isefiaka iz novina, njegov
jedan zid u sobi liCio je na razbokoreni pano
sa nizovima belih listica hartije, koji su bill
pedantno sredeni po vrstama i sadrzaju.
Politlcka aktivnost Luja Adamica doSIa
je najsnainije do Izrazaja u Ujedinjenom
odboru juznoslovenskih Amerikanaca. Bla-godare- 6i
u prvom redu Adamicu, odbor je
svojim radom najvlse doprineo da istina o
dogadajima u Jugoslaviji za vreme drugog
Svetskog rata prodre u americku javnost.
Ujedinjeni odbor je, pod Adamlcevim ruko-vodstvo- m,
redovno Izdavao svoj odliCno
uredenl bilten naengleskom jeziku. Navodlm
ovde i neke od broSura: "Borba za Balkan",
"Titov partizanskl pokret", "Jugoslovenski
narodi se bore da zive", "MarSal Tito i
njegove junaSke trupe", "Borba Jugoslovena
samerifikog gledlSta", "Jugoslavia i Italija" i
niz drugih.
U januaru 1943-c- e godine umro je u
pitsburSkoj bolnici vellkl pobornik jugoslo-vensko- g
jedinstva, protojerej Jovan Krajno-vi- e.
Iste godine, u rano prolece, posetio sam
Detroit, Cikago, Milvoki, Omahu, Kanzas
Sitl, Sent Luis, a zatlm, obalom Pacifika,
Siatl, Portland, Okland, Sakramento, San
Francisko, Fresno, Los Andeles, San Diego i
Feniks.
Putujuci kasnije, po drug) put, u San
Diego, saznao sam za smrt Jovana Du6l6a.
Posebnlm detaljlma, u vezi sa njegovom
smr6u, ne raspolazem. Poznato mi je da je, u
to vreme, bio veoma deprimiran I da se zalio
na "opstu malaksalost". Prifiama o "бебегпој
bolesti", o raku, o infarktu i sliCno, ne mogu
da poklonim poverenje, jer svaka od tih
bolesti mogla je da bude uzrokom njegove
smrti. Vest, da je umro Jovan Du6ic, brzo se
pronela Sirom srpskog iseljeniStva. Kasnije
sam saznao da je sahranjen, uz velike
poCasti, nagrobliu manastira Svetoga Save u
Libertivilu, kraj Cikaga.
U Los Andelesu me je napredni
sveStenik Mirko Vujisi6 uveo u krug ljudi
medu kojima sam upoznao jednog naSeg
zemljaka, vajara, zaposlenog u holivudskoj
scenografiji. Tom prilikom sam se susreo i
sa slikarom Borislavom Bogdanovidem,
mojim Rumljaninom, Ciju sam porodicu
odli6no poznavao. Blagodare6i vajaru dobio
sam propusnicu da, zajedno sa Mirkom
Vujisicem, udem u grandiozne filmske
prostore. Posmatrao sam snimanje, zapravo
samo jedan odlomak, nekog velikog filma, i
torn prilikom video kako najslavnije filmske
zvezde muku muCe pred kamerama, vra6ajuci
se, na zahtev rezisera, i po desetak puta na
scenu zbog nekog najbanalnijeg gesta ili
neke recenice. Diskretno sam, za vreme
jedne pauze, posmatrao slavnu Bet Devis.
Nervozno je "Strikala" nekakvo pletivo,
Strika6e igle su u njenim drhtavim rukama
poigravale, dok joj je izraz Ilea bio strog I
pomaio apati6an. U ogromnoj, ne narocito
luksuznoj "menzi", zapazlo sam i odmah
prepoznao Gari Kupera u kaubojskom odelu,
svakako opremljenog za nekl "vestern", kao
divnu Hedi Lamar, koja je svojom lepotom
ocaravala. Istoga dana, uveCe, u Cuvenoj
"СагобкГ (nodni bar za filmske glumice)
posmatrao sam izbliza najfiuvenije holivud-sk- e
"zvezde" zakljufiio da su na filmu jedno,
a u svakidaSnjem zivotu, sasvim ne§to
drugo.
U svlm ovde navedenlm gradovima bio
sam srda6no dofiekivan od strane jugoslove-nski- h
iseljenika. Navellklm zborovima §irom
Amerike govorio sam o herojskoj borbi
narodnooslobodilacke vojske i partizana
Jugoslavlje. Sakupljao priloge za pomoc
postradalima u ratu. 0§tro udarao po
razornom delovanju §ovinist!6kih organizaci-j- a
medu ameri6klm Jugoslovenima. Raskrin-kava- o
izdajnika Drazu Mlhailovica i njegove
krvoloCne Cetnike. Iznosio straSnu istinu o
krvoloStvu i neCuvenim zverstvima Pavelice-vi- h
usta§a nad neduznlm srpskim narodom u
Hrvatskoj. NagoveStavao skoru pobedu
Saveznika nad Hitlerovom Nemafckom i
sa grupom naprednih brba u
t 4 4
""' "~ ' ' "
чи
i
i
I
-
i
i
I
i
+ --Г -1--
н 4 I t# ft+tt-ЧЧИгОИЛЧ+рф- " цсу- -
pozivao sve naSe iseljenike da se ujedine u
borbi protiv sejaca mrznje i razdora. Izuzetnu
ulogu u Srpskom radnickom pokretu imao je
Joso Rajnovic, covek progresivnih ideja,
pomaio iskljuCiv i dogmatlCan, ali dobar i
uporan organizator.
Kao 6lan Ujedinjenog odbora juznoslo-venskih
Amerikanaca, tesno sam saradivao
sa Lujem Adami6em, Zlatkom Balokovicem,
Nikolom Kovacevlcem — Starim, Zinkom
Kunc i drugim aktivistima jugoslovenskog
antifa§isti6kog pokreta u Americi. Nov polet i
entuzijazam rasplamsala je u nama Poruka
Mar§ala Tita upucena Jugoslovenima u
Americi. Tu Poruku objavio je Radio
"Slobodna Jugoslavia" 13. septembra
1944-t- e godine. Ona glasl:
lako je na§a zemlja, buduci pregazena
od Nemaca i drugih okupatora, bila potpuno
odsjedena od ostalog svijeta u toku tri
godine, ipak mi smo ovdje od samog pocetka
nase teske borbe blli informisani da ste vi u
Americi pravilno shvatili sta se ovdje
dogadalo. Neobicno nas raduje da ne zalite
truda da postignete jedinstvo Jugoslovena u
Americi.
Vas rad bio je neobicno vazan za nas u
Jugoslaviji. U nasoj teskoj borbi za oslobo-denj- e
osnovna lozinka je bila: bratstvo i
jedinstvo nasih naroda, koje je okupator
proracunato podsticao na uzajamno krvlje-nj- e, tako da bi uniStili jedni druge. Na zalost,
naslo se ljudi u nasoj zemlji, koji su posluzili
kao orude u rukama okupatora. Ovi doma6i
izdajnici bill su u stanju da uspostave
kontakt sa njima jednakim ljudima u inostra-nstv- u, kao sto Je, na primer, Fotic u Americi i
drugi izdajnici, koji su ne samo izazivali
neslogu medu Srbima, Hrvatima i Slovenci-m- a,
nego i varali ameri£ki narod o dogada-jima
u Jugoslaviji.
Velika je vasa zasluga u tome Sto ste
svojim neumornim radom uspjeli da razobli-6lt- e
ove ljude i da otkrijete pred svjetskom
javnoscu istinu o tome da narodnooslobodi-Ia6k- i
pokret sa svojom vojskom i partizan-ski- m odredima, od samog pocetka, vodi
nad6ovje6ansku borbu za oslobodenje svoje
zemlje. Za to vam se ja lidno i moji zemljaci
najsrdacnije zahvaljujemo u ime svih naSih
naroda, koji su dali i jo§ daju ogromne zrtve
za postignude svoga cilja. Ja sam siguran da
cete u skoroj bududnosti nastavfti da
pomazete na§u materijalno razru§enu zem-Ij- u, jer de biti potrebni nad6ovjecanski napori
da je podignemo iz ruSevina i pusto§i koju su
prlCinlli lasistlCki okupatori".
SveStenik Drenovac I urednik "SI. Re6i" M. Markovib (desno od Drenovca)
Torontu.
I
r!
Mn
'f