Nase Novine, December 11, 1986

              к? it 5%
& 11
181 1 # Av
; v - 'iffжАг'--- ЛУ- -v u,
4'
if м FT
"4 ,
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
U Generalnoj skupstini Ujedinje-ni- h
nacija kanadski delegat Chuck
Svoboda pridruzio se vecini clanica
i glasao za rezoluciju kojom se pozi-vaj- u
Sjedinjene Americke Drzave na
postovanje odluke Medjunarodnog
suda pravde ili Svetskog suda sa se-diste- m
u Hagu.
Medjunarodni sud pravde je
pravno telo Ujedinjenih nacija koje
resava sporove izmedju zemalja-cla-ni- ca
UN.
Generalna skupstina UN je izgla-sal- a
rezoluciju sa vecinom glasova
(94) kojom se pozivaju SAD da se od-ma- h
podvrgnu odluci Svetskog suda
donetoj 27. juna 1986. koja naglasava
da je "obaveza zemalja da se ne me-saj- u
l ne mtervenisu u unutrasnje po-slo- ve
druge zemlje".
Rezolucija Generalne skuptsine
UN poziva SAD da prestanu sa po-maganj- em kontrarevolucionara u
Nikaragvi i da se pokore odlukama
Medjunarodnog suda pravde.
Za rezoluciju su glsale 94 clanice,
medju kojima i Kanada, a 47 clanica
su se uzdrzale medju njima Francu-ska- ,
Velika Britanija i Zapadna Ne-mack- a,
dok su SAD, Izrael i Salvador
U sirem smislu — rekao je Lewis
— glasanje za rezoluciju UN istice
kanadsko ubedjenje da vojni izdaci
na svim stranama u Centralnoj Ame-ric- i
moraju prestati.
Iz Hondurasa javljaju da je prosle
nedelje poginulo 20 kontrarevolu-cionara
i 50 vojnika sandinisticke ar-mi- je
u Nikaragvi. Reaganova admi-nistraci- ja
pokusava da sa sebe skine
odgovornost i ne priznaje direktno
uplitanje a na drugoj strani potpo-maz- e
sve akcije CIA-- e i drugih pri-vatni- ka
koji direktno ucestvuju u
oruzanim borbama protiv Nikara-gvansk- e
vlade.
Drzavni terorizam SAD toliko je
ocevidan da se Reagan ponosi njime,
proklamirajuci ga za jednog od glav-ni-h
stubova americke spoljne politi-ke- .
Od ove politike Kanada se ogradila
glasanjem za rezoluciju UN. Na-dam- o
se da ce Kanada i ubuduce gla-sa- ti
sa vecinom clanica Ujedinjenih
nacija, da ce biti aktivnija prilikom
glasanja za normalizaciju odnosa
medju drzavama, da ce biti aktivnija
sa stavom miroljubivog resenja me-djunarod- nih
sporova.
1931
55, NO. 40
THURSDAY, NOVEMBER 6, 1986
glasale protiv rezolucije.
SAD ne samo da nisu priznale od-luk- u
Medjunarodnog suda, nego su
izglasale i budzet za pomoc kontrare-volucionarim- a
od 100 miliona dola-ra- .
Svetski sud je presudio da pomoc
SAD kontrarevolucionarima protiv
Nikaragve predstavlja tesku po-vre- du
medjunarodnog zakona i da sa
njom treba odmah prestati.
Kanadski delegat Chuck Svoboda
izjavio je da je Kanada glasala za re-zoluciju
jer priznaje odluku suda i
smatra da je glavna uloga Svetskog
suda da resava medjunarodne spo-rove
na miran nacin.
I Kanada se svojevremeno zalila
Medjunarodnom pravde protiv
SAD u sporu oko granica.
On nije kritikovao akcije pro-tiv
Niakragve.
Na drugoj strani, Stephen Lewis,
kanadski ambasador u Ujedinjenim
nacijama rekao je u intervjuu da je
predsednik vlade Brian Mulroney
rekao: "Kanada se ne slaze sa politi-ko- m SAD u Centralnoj Americi i ovo
glasanje predstavlja jasnu sliku tog
stava".
Americki gradjanin Eugene Hasenfus sedi u nikaragvanskoj sudnici okruzen oruzjem kojeprenosio u Nikarag-v- u kontrasima. Onjepriznao daje biojedan od tockova transmisije kojom Pentagon i CIA pokusavaju da de-stabilizujuioborenikaragvanskuvladu.IstovremenonjegovadvokatizSADpodneojeza-htevzapomilovanje.
ESTABLISHED
VOL. (720)
sudu
SAD
HtUTLH PHOTO
I
55 godina
u sluzbi
jugoslovenskih
iseljenika
u Severnoj
Americko raspolozenje prema ob-no- vi
pregovora o razoruzanju u Ze-ne- vi
nije ni malo pozitivno. Reaga-nova
administracija ne zna kako da
se izvuce iz onih obecanja njenog
predsednika koje je dao u Reykjavi-ku- .
SAD ce poci naponovne mini-starsk- e
pregovore u Zenevi, ali kako
ce nastaviti kad ne postoje nikakvi
prospekti za smanjenje nuklearnog
naoruzanja. Naprotiv, sve je usme-ren- o
na povecanje naoruzanja od
vojno-strates- kih do politicko-eko-noms- kih
planiranja.
Kao deo dogovora u Reykjaviku iz-medju
Gorbacova i Reagana, bio je
predlog Sovjetskog Saveza da se za-bra- ne
sva nuklearna oruzja do 1996.
godine. SAD sada pokusavaju da se
izvuku iz tog i preko stampe insisti-raj- u
da Reagan "jeste diskutovao, ali
nije mislio", da teski bombarderi i
cruise misile trebaju biti ukljuceni u
oruzja koja treba eliminisati do 1996.
godine.
Sovjetski Savez ce insistirati i da-lj- e
na konkretnim predlozima za ra-zoruza- nje
i u Zenevi, a dvolicna
uloga koju igra Ronald Reagan nece
sakriti zelje i aspiracije vojnoindu-strijsko- g
kompleksa i strategiju Pen-tagon- a,
tim pre sto Reagan ni u ze-ni- tu
glumacke karijere nije bio prvo-razred- ni
glumac.
GORBACOV
CE POSETITI
LATINSKU AMERIKU
Sovjetski vodja Mihail Gorbacov
planira da poseti Latinsku Ameriku,
javljaju iz Washingtona.
On ce posetiti Kubu, Mexico, Ar-genti- nu
i Brazil. U Washingtonu, na-javljuj- uci
posetu sovjetskog vodje,
predkazuju da ce americki uticaj u
ovoj hemisferi sa ovim jos vise oslabi-ti- .
Ovo ce biti prva prijateljska poseta
najveceg sovjetskog drzavnika, Mexi- -
: uu, Ai-geimn-i
l craznu.
( М1РЛП 7КПГ,
"POLITIZACIJE POMOCI"
CIUDAD MEXICO — Salvadorska
I vlada grubo je i neobicno ostro napala
I Meksiko da politizira pomoc "postra--l
dalima iz potresa i ponasa se "inter- -
vencionisticki" u odnosu na unutra-snje
probleme Salvadora, a posebno
na gradjanski rat.
U protestu Salvadora istice se da ta-mos- nji
rezim zali zbog "neobjasnjivog
drzanja" Meksika. Slican protest upu-ce- n
je iz San Salvadora i peruanskoj
vladi, koja je, kao sto je pqznato, Z-ajedno
s Meksikom Alzirom Svedskom
i Jugoslavijom podnijela Ujedinjenim
narodima rezoluciju u kojoj se osu-djuj- e
krsenje ljudskih prava u Salva-dor- u.
Rezolucijom se takodjer pozi-vaju
i SAD da se suzdrze od mijesanja
u Salvdaoru.