Nase Novine, April 01, 1981

              ' '. l t' ' i'i I " ii i i l i, i л i Г i i i i i ( i i i.
f J
NaSe novine, January 21, 1981 — S
_ _ ______
".!lw.H-.!l!LH..j'rm...M.Tj.-m4.iiiH- laH~
КкЈИАијтиКниА Urn bnb iatUssi n т т i pot' hlin'i м kHu prmijali Djsb--
rt-fciiEf- rid Itqaji
prikopljanjem obinbenoe '
avuxtht.W.kt. h n niitmu otvnti i sioVd
List Radnika i Soljaka iz Jugoalavije u Kanadi
B7o e to 2. novembra 1923.
godine .kada je putnidki parabrod
iskrcao prve emigrante iz Jugo-slavi- je
u Kanadi. Nakon toga, radi
nesnosnih zivotnih prilika u Jugo-slavij- i,
useljevanje u Kanadu uzi-ma- lo
je sve vedeg maha. Dabome,
kao radnici i ovde smo bili suodeni
sa teSkim problemima, kao §to su
besposlica, teSki rad, slabe plate,
diskriminaciia, nepoznavanje je-zi- ka
i briga za goli opstanak sebe i
svojih u rodnoj domovini.
OndaSnje jugoslavenske vlasti
nisu brinule kuda idemo, $to demo
raditi i kako demo zivjeti. U tim
teSkim prilikama, mnogi su u
potrazi za korom kruha proputovali
ovu prostranu zemlju uzduz i
poprijeko. No kada smo napokon,
sa teSkim iskuSenjem probili put i
bez gospodarskih savjeta, kada su
se prilike neSto popravile i moglo
se nadi stalnije zarade, pojaviSe se
agenti jugoslavenskih vlasti. Dak-l- e,
gospoda su doSIa na gotovo, da
nam kazu §to imamo raditi, od-nos- no
da nam nametnu staru
politiku koja nas je protjerala sa
rodnog ognjiSta. Ali mnogi radnici
prekaljeni teSkim iskustvima nisu
nasjeli. Naprotiv. Kod na$ih rad-nik- a
u Windsoru probudila se zelja
i pokrenuta je akcija za uspostavu
radnidkog kluba. Kao novi doSfjaci
u stranom svijetu osjedaii smo
potrebu sastajanja i upoznavanja,
§to je ubrzo dovelo do prosvjetne i
kulturne aktivnosti. A trnovit put
kojim smo kao radnici prolazili,
upu6ivao nas je na Sire i dublje
politidko i ekonomsko upoznavanje
vladajudeg sistema. Bilo je to
podetkom 1929. godjne, upravo
pred podetak one teSke ekonomske
krize, kada se ovde u Windsoru
sastalo 12 svijesnih radnika i
udarilo temelj radnidkom klubu.
Mnogo bi se moglo redi o zama-Snos- ti
na$e organ izacije i sve-stra- ne
koristi koje su iz toga
proizaSle u proteklom vremenu.
~Omogu6io nam se dodir sa ljudima
raznih narodnosti, vjera i obidaja,
na radnjama, u unijama, politidkim
organizacijama, u susjedstvu i
inade, sve je to otvaralo Siri pogled
na svijet.
Jugoslavenski klasnosvijesni rad-nici
mnogo su pridonijeli organ i-zir- anju
unija. To je zapravo najlje-p$- a
strana njihove povijesti. Jer
zapravo najveti plod i пајјаба
snaga u ovom periodu lezi u
unijama. Ukratko redeno, razlozi
koji su nas ponukali na organi-ziranj- e
jesu posve jasni i razumlji-vi- :
druStvem poredak sa zastarjelim
pravima, koji dozvoljava jednima
da se bogate na radun i Stetu
drugih. Takve okolonosti izazivaju
borbu — borbu za goli opstanak,
za pravo na zivot dostojan radnih
ljudi. Bez rada nema niSta, zato rad
treba da se poStuje.
Nije mudrost glavna vrlina za
sticanje bogatstva. U Americi ima-d- e
pojedinaca 6iji godiSnji doho-da- k
nadmaSuje plade mnogo pro-feso- ra
zajedno. Dakle, tu postoje
druga svojstva, kao moralno i
materijalno nasljede prozeto gra-mzljivoS- du
iz davnih vremena —
vremena divljaStva i ropstva, a koje
je s vremenom izgradivano po
onima koji vedre i oblade. Zato i
danas mnogima izgleda kao sveta
savrSenost. Ali ako zavirimo dublje
u danaSnji poredak onda vidimo
silna protuslovlja i nered. I zato §to
jedni imadu previSe a drug! pre-mal- o,
na dnevnom redu su krade,
prevare, ubijstva i neprestane bor-b-e
u raznim formama — kako na
domadem tako i na svjetskom
terenu. Zato Sto se radni narod
neprestano sauodava sa ovakvim
teSkim prilikama usprkos posto-janj- u
bogatstva, koje je plod
njihovog rada, svaki dlan na§ih
organ izacija se ponosi $to je
doprinesao pa makar i najmanji dio
u radu za prosvjetu i jdruStvenu
pravdu, a s time i mir 'ljudima na
zemlji.
Josip Ra6ki
(Ovaj clanak pok. Josipa
Ra£kog objavljen je u "Na-se- m
kalendaru" za 1959.
godinu.)
P'lHf ШШШШ тк 9 iHHfefc-- --
" ' v % ,',,, ill 'РФ2 ј
ZASVEGENERACIJE
VLADA PODIGLA BARIKADE PR0T1 BESPOSLENIH
l iaiumA мшло 1ч.--~ 1ЈШ.ЈГШГЛ~Г1.Л1 хлш. „'__~,=_
Pobjede Sojalista na tri fronta
ov©
rumr neprestano skacu siAVENI NECE VISE NIKADA NIKOME ROBOVATI
,СРПСКИ ГЛАСНИК
SERBIAN HEPAU)
.... ....м ..I.) uLiirinn jwiLA иидивдднског ША
Slovenski narod je izpregovoril
iniormntion MSuiietin .
CANADIAN AID TO YUGOSLAVIA
llDi'
i virn KtiolO" 1 i 'ni
0.. v
JOIHI
u л -
..
II
,ч
-- ,
IOI0MIO Oil
L M МП tTSMOC RDOQ MCOOi U wDl
MionvisNO LAsao MNADSCIH ILOVWCtV
I 114 II l4lMIO .,
д _.
1И
YOUTH PLEDGE FIGHT PEACE, INDEPENDENCE ЈеШ1¥¥
-- r1 ZTZlJ1-- V_.~n WUSA — ш¥1МаУШ1Ш1Ш"
coo I tnojrr
m.
—
Ml IVHl 1™
£1 IfHIiKMHH 4A1CU SI NAROltl I II rfNt 1J J ( ull0l 1 17
f HWWI IMIJC
"Iwm
I . л
" v
-- .
У
TO FOR
ШШЋ
lLIri lih If,J_ iAits'ittsumuuiPWWiHioittiwuicau
„J„.,xP.B...c.c(,...t4e1.e ...csn
Jedan dolar za svaku
godinu
2. novembra 1980. godine, na' skupstini
citalaca "Nasih novina" bilo je govora o raznim
problemima oko uredivanja i izdavanja. Govorili
smo o ovoj jubilarnoj, 50. godisnjici naseg lista.
Na pitanje u kakvim vidovima i na koje nadine
mozemo proslaviti .pedeset godina izlazenja
napredne stampe, Jelena Gavrilovic Lela,
urednik decje stranice, izasla je do stola
predsedavajuceg i rekla: "Evo, dajem po jedan
dolar za svaku godinu izlazenja nase stampe!" Od
tada je stupila na snagu odluka da se u "Nasim
novinama" stampaju imena onih prilagaca, preko
cele 1981, godine, koji priloze 50 ili vise dolara za
svoj list — jedan dolar za svaku godinu izlazenja!
Od ovog broja prilazimo izvrsenju te odluke.
Jelena Andrija Gavrilovic, Toronto
Vojin Grbic, Toronto
L. Blazevic, Sudbury
G.M. Rudar, Sudbury
Mike Strucelj, Toronto
Milica Miuchin, Chatham
Pensioners Club CFU, Detroit
Pavao Radmanich, Calgary
llija Poljak, Toronto
Bata Batic, Toronto
Peter Kekic, Oakville
U Id itl
kM
ХШ1Т0НУ
i
—
i 50.00
50.00
60.00
50.00
50.00
50.00
50.00
50.00
50.00
50.00
60.00
miff
Г1