Nase Novine, April 01, 1981

              и . -- к..„ј..1л il t ' V."'v;"'"-',-j- i
I" i '
г? Ч
"и ч
". '
2— NaSe novine, January 21 у 1981
УШЈШД TT J m jt ---. i EH Ш {Ц Mi tBI Ш HH
Published every Wednesday by
YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC
10 St. Marys Street, Room 505
Mailing address: Box 522, Station F,
Toronto, Ontario, M4Y 2L8
Telephone: (416) 961-801- 8
Edited by Committee
Subscription: $20.00 per year.
(First Class Mail extra).
Single copies 50 cents.
Advertising rates on request.
Second class Mail Registration No. 0378
"Na§e novme" izlaze snjedom. Pretplata
stoji $20.00 godlSnje; pojedini primjerak 50
centi. Cijene oglasa nazahtjev.
"Na5e novme" su nasljednik "Jedinstva",
kome su prethodili listovi "Novosti",
"Srpski Glasnik", "Edinstvo", "Slobodna
Misao", "Pravda" i "Borba", kaq i "Na-rodno- g
Glasnika" i drugih naprednih
listova koji su mu prethodili u Sjed.
Drzavama.
Drustvena pitanja:
Uzmimo, recimo, паб stav da u
naSim jugoslovenskim druStvima
ne smije biti kolebljivostl. Mi smo
sami u sebi toliko cvrsti da je to
pojava veoma rijetka. Ta, mi smo
takvi, jer imamo na 5to da se
oslanjamo! I kao etnifika grupa u
sklopu nacija i nacionalosti
djeljujucih u ovoj mnogonacional-no- j
drzavi, u ovom multikultural-no- m
svijetu, koji je пјебеп, a dosta
dobro je rijeSen, §to moramo
priznati makar i s jednom dozom
postavljanja stvari na pravicnje
osnove. Upravo, u svom torn
rasponu mogucnosti, ako djeluje
anonimno, nece biti priznata. Na
festivallma u raznim mjestimaT,
pojavljuje se velik broj sastava tih
ili onih nacionalnosti. Svi mi te
festivale posjecujemo i tratfimo
svoje. A tamo toga recimo nema. A
zasto? Zar mi, kao Jugosloveni,
nismo sposobni da damo makar i
jednu toCku, jedan program kojim
bi se predstavili u svojoj mnogo
nacionalnoj kulturi. Netko je rekao
dasu ovi festivali previse nadojeni
nacionalizmom. Da su neke grupe
veoma naoStrene da naclonalistiCki
djeluju. A zaSto da se ml nasuport
tome ne ukljucimo u taj festival, pa
da se afirmlSemo kao nacija pri-znata
u svijetu? Ti festivali postoje
I narod im se divi. Kinezl pred-stavlja- ju
kineski folklor, Indljci
svoj, Litvanci — svoj. I Ukrajlnci. I
tako, bezmalo — osamdeset nacio-nalnosti
koje iive i rade u torn ili
onom mjestu. A tko predstavlja na§
jugoslavenski folklor? Taj tako.u
svijetu priznat? Kojem se dive svi
na svim pozomicama svljeta? Taj
folklor u uskom, all ipak uspje§no
predstavljaju пабе nacionalisticke
grupe. Kad gledamo njihovo os-tvaren- je,
bez obzira na to §to se
tako ili onako politiCkl opredijelje-n- o
osje6ate, vl se odu§evljavate i u
sebi govorite: "To su naSi!"
ToJ istini se ne moze izbjeci, i
ako mi svi koji smo Jugosloveni,
gledamo na sve ove manifestacije
sa svog glediSta. Realno; oni kako
tako rade, ali se kao takvi i javnosti
predstavljaju. To je паб zivalj, na5a
djeca koja 6e pravu istinu svog
djelovanja u torn ili onom shva-tanj- u
razumijeti kasnije. Ali oni
rade. Rade za javnost i dobijaju
priznanje. Mnogi posmatraci se
pitaju gdje je Hrvatska, Srbija,
Slovenija, Makedonlja. Da II oni
mogu i zajednliki da djeluju? Kad
se vec radi o Jugoslaviji.
Zar to nije pouka da i mi konacno
krenemo (bar u manjim mjestima,
jer u vecim se to prema izvje§tajima
iz Stampe lijepo manifestira) u fazu
predstavljanja sebe? Citave jugo-slovens- ke
zajednice?
Neka mjesta, uklju6ujuci I vellka,
nemaju svoju jugoslovensku Skolu.
Nasuprot tome — mi imamo пабе
ubjedenjel Ali zar je to dovoljno?
Zar treba da se pomirimo s tim da
nas razne crkvene organizacije
prekoracuju u tome?
U naSim mjestima zive паб! ljudi
koji nece ni u crkvu, nij-nam- a. I to
u ve6ini. Zive tako, reklo bi se,
neopredijeljeni, jer politidki ili ne
smiju ili ne mogu da razaznaju
istinu od sveg onog 5to se laino
prikazuje. Mnoge porodice idu u
katolifiku ili pravoslavnu crkvu !
tako ne pripadaju nikome i ako
suze ocima kada se govori o naSem
porijeklu. A hiljade je takovih
kojima treba samo jedna jedina
rijec da se kaze. Da se ohrabre i da
se tako olako ne пјебе пабе
postojane stvari — jugoslovenstva
koje im stoji viSe nego sve ostalo
drugo.
Da li da trail mo te ljude ili oni
nas? Da li su to ljudi koje treba
pridoblti ili ih prepustiti da tako
viSe, kad su vec u duSi s nama?!
Jugosloveni imaju takav poten-cij- al
snage u svojoj privrzenosti
kao nitko ovdje u ovome svijetu.
Nesluzbeno nas svrstavaju u vr-hun- ski
dio nacionalnosti, ali ml se
nikad javno ne prikazujemo.
Smjerati vi6e ka materijalnom
dobijanju nije dovoljan 6inioc da-van- ja
i ucestvovanja u dru6tvu.
Treba ici llnijom da Jugoslaveni
budu zastupljeni vi5e nego svi koji
nemaju svoje drzave, svoju pred-stavlje- nu
opdenacionalnu i aflrmi-san- u
kulturu. '
Krenimo tim putem, jer imamo
dosta kadrova da to Cine I Svodimo
svoje blagostanje, svoje uspjehe u
priredbama na to da budemo
priznati i s ovog domena davanja.
Neka na§i sastanci oblluju i
ovim pitanjima, a ne samo materi-jalji- m.
U svijetu postoje mocna паба
udruzenja, mocna dru6tva, alida li
u svojoj moci mogu da budu
prezentirani u svemu tome koliko
se doprinosi u samom dru6tvu, bez
javnosti koja nas ocekuje viSe od
toga!
Daniel Pixiades
UredniStvo i administra-cij- a
"NaSih novina" svako-dnevn- o
dobijaju pisma od
6italaca, od odanih pri-jatel- ja,
od pionira naSe
Stampe, od novih pretplat-nik- a,
od onih koji se sasvim
slazu sa pisanjem пабед
lista, do onih koji bi ga rado
menjali, pa 6ak i ukinuli.
NaSi prijatelji i pretplatnici
neki put zahtevaju da im se
Ибпо odgovori. To bi bilo
dobro, to je pozeljno i sa
na§e strane i, na kraju, to bi
bilo normalno. Da li je
potrebno jo§ jednom isticati
da ml to, pored najboljih
zelja, ne mozemo iz razloga
Sto nas je malo, §to smo
preoptereceni i drugim po-slovi- ma,
§to nemamo do-voljno
kadrova, Sto smo
razasuti po ogromnom pro-stranstv- u,
teSko se sasta-jem- o,
a sastanci su dogo-vorn- i,
o najvazntjim stva-rim- a,
ne radni itd.?
Neki put dolaze nam pi-sma
za koja ne znamo da li
su za objavljivanje. Salju.
nam dopise i negde, izmedu
reCenica, stave "nije za ob-javljivanje".
Ponekad se za-bora- vi
napomena, mi ot-Stampa- mo
materijal u celo-st- i,
a posle nas kritikuju:
"Niste trebali, nije baS sve
bilo za objavljivanje".
Trudimo se da bude Sto
manje greSaka i nespora-zum- a
sa citaocima. To nam
je пајргеба duinost, ali ne-sporazu- mi
mogu nastati bez
i6ije krivice, moze ih pro-uzrokov- ati
"tre6a strana".
Ponosimo se pismima na-Si- h
6italaca i primamo ih sa
velikom radoS6u. Ona se
6uvaju u administraciji kao
najdraie uspomene, ali i kao
dokumenti od neprocenjive
vrednosti. Pomo6u tih pi-sa- ma
vec se pi§u istorije, iz
njih 6e se nadahnjivati idu6a
pokolenja.
Hteli bi da sa ovih neko-lik- o
redenica kaiemo, i da
nas svi pravilno shvate, da
ne mozemo odgovarati na
pisma, izuzev veoma speci-fifini- h
slufiajeva, iako nam
niSta nije draie od -- tih is-kren- ih,
otvorenih i slobodnih
miSljenja 6italaca.
Mnogi piSu pisma gla-vno- m
uredniku. Njegovi od-govori
nalaze se, 6esto, neg-de
u listu, u jednom ili
drugom vidu, manje ili viSe
indirektno, ako ne u ovom,
onda u sledecim izdanjima.
Pretplatnici to Citaju i, spra-vo- m,
nisu zadovoljni: "Ob-rati- o
sam se direktno ured-niku,
a on ne odgovara ni da
je primio pismo".
Iz gornjih razloga i u zelji
za Sto prisniji kontakt sa
citaocima, otvaramo rubriku
sa gornjim naslovom. S vre-me- na
na vreme, ona 6e se
pojavljivati u "NaSim novi-nama- ".
Ako ne bude odgova-ral- a.
6itaocima, тогабето
se potruditi da pronademo
neki bolji izlaz. Tako 6emo
BI ЕВН HW КИ tm л IBm шВ М
ovaj, a i sve druge probleme,
reSiti i reSavati zajednicki —
fiitaoci i uredniStvo.
ooo
Prijateljici M. R. (Kit-chener):
NiSta nije privatno u
redakciji. Sve maSine i sav
materijal (pokretni i nepo-kretn- i)
su druStveno vla-sniStv- o.
PiSite nam o vaSim
prijateljima, maTda ne garan-tujem- o
da 6emo objaviti.
M.S. (Warren, Mi): Primili
smo vaSu fotografiju, hvala
vam. Sada je malo kasno za
objavljivanje, ali bice joS
vremena, samim tim Sto vi
predlazete saradnju. Ako
medu vama postoji sagla-snos-t,
mi mozemo do6i radi
dogovora kad vama najbolje
odgovara.
D. P. (Thunder Bay): Kao
Sto si vec video, bilo je
kasno za ispravke. Uvek 6u
se truditi da budem veoma
oprezan sa skracivanjem, ali
najskruSenije molim za ra-zumeva- nje:
pri odabiranju,
skradivanju i stavljanju ma-terija- la
na stranu, uvek se
mora voditi габипа o celoj
novini i to ne samo o jednom
broju. (Ovo 6u ponavljati i
drugima). Nadam se da ceS
se za ostalo dogovoriti sa
Kacom.
L. C. (Edmonton): Pret-plati- te
se na novinu, tako
necete zavisiti od prijatelja.
D. M. (San Pedro): Svi mi
osecamo veliki gubitak va-S- eg
i naSeg druga. Trebamo
se starati da bar malo popu-nim- o
gubitke sa novim sna-gam- a,
koje pristizu. Medu-ti- m,
i oni koji su ostali mogu
joS da daju dosta od sebe.
Drugu Enveru (Toronto): U
mnogo бети slazemo se sa
vaSim pisanjem. Ceo 6lanak
bi objavili kada bi vi bili
pretplatnik naSeg lista ili da
ste bar dali vaSu adresu. Nas
пагобИо interesuju te vaSe
druge teme, ali ako se sa
vama, iz nekih razloga, ne
moze do6i u kontakt, onda
ne vrede dopisivanja u je-dnom
smeru.
Imenjaku: Hvala ti na le-pi- m
i ohrabruju6im re6ima.
P. K. (Cleveland): Neki put
ne objavimo vest na vreme
iako je ona vazna (kao i cesta
od 40 kilometara), a kasnije
dodu nove brige, novi ma-terija- li.
Najiskrenije vam za-hvaljuj- em
na drugarskom
poverenju. Lozinku "Dole
konspiratori rata" prihvataju
po celom svetu, mozda bi to
trebalo glasnije izgovarati.
M. K. (Los Angeles): Pri-mili
smo i uvrstili vaS iz-veS- taj.
Hvala na poverenju.
Trudidu se da ga bar malo
opravdam. Ve6 je bilo kasno
za pokojnog druga N. D.
Tuznu vest smo doznali бак i
pre primitka vaSeg pisma.
Cenjenom drugu M. S.
(Vancouver): Molim vas joS
jednom: kritikujte! Vi naro-бИ- о
imate na to pravo, a i svi
drugi. Nemojte nikada pitati
da li je kritika opravdana i
umesna. Ona to uvek jeste i
samim tim Sto ste vi medu
ljudima, na delu, u svako-dnevn- oj
zivotnoj borbi. Bez
kritike ja bih mogao (ne
kazem da ho6u) uvrtiti sebi
ko zna Sta i kriti se iza '
"NaSih novina" kao iza ne-ko- g
paravana.
Svi vi iz Vancouvera po-mo- gli
ste "NaSim novi-nama- ",
6itaocima iz drugih
mesta, uk!ju6iv i Toronto,
neizmerno mnogo. To se
пебе, i ne moze, zaboraviti.
Kriv sam za mala slova.
Sta da radi mo?
Treba pisati ve6im slo-vim- a.
Treba отодибШ pio-nirim- a,
onima koji su nama
mladjima omogucili da na-sledi- mo
naprednu Stampu sa
pedesetgodiSjom tradicijom,
da novine 6itaju do kraja
zivota.
Pokreta6ima naSe Stampe
ne samo da moramo odati
priznanje, nego u6initi-sv- e
od sebe da im Sto viSe
priblizimo ideale i ciljeve, za
kojesu secelog zivota borili.
A to se, u odnosu na "NaSe
novine" moze posti6i, po
mom miSljenju, samo na
jedan пабт: Ve6a slova, ali i
viSe stranica.
Mi nikako ne mozemo
gubiti iz vida da neki mladi i
svi perspektivni 6itaoci zele
mnogo viSe materijala. Mno-gi
su nam rekli da пебе da se
pretplate samo zbog toga
Sto u novinama "nema dosta
informacija o svemu". Ako
se ovome dodaju joS i iz-veS- taji
sa druStvenih pri-reda- ba
i zabava, moramo
priznati da iz "NaSih novina"
Citaoci ne crpe informacije o
mnogim stvarima.
Zar ne bi bilo dobro da se
o Stamparskim slovima, ma-terijali- ma
za objavljivanje,
stranicama lista, urediva6koj
politici i o "svemu" pro-diskut- uje
preko "NaSih no-vina"?
Hajdmo da porazgova-ram- o,
onako radni6ki is-kre- no,
otvoreno i slobodno!
D.D.P. (Chicago): Tvoje
odsustvovanje se veoma ne-povolj- no
odrazavalo na naS
list. Mozda smo i mi dosta
krivi. Saradnja ne samo da je
pozeljna, nego je ona veoma
neophodna za mnoge naSe
ljude ne samo u Chicagu i
Torontu, nego Sirom ovog
kontinenta. Nemoj 6ekati da
te zvani6no pozivamo, ve6
samoinicijativno biSi o sve-mu
Sto zapazaS. Povratak u
dopisniStvo nekolicine iz
Chicaga, predstavljao bi pra-- vi
praznik i obogatilo bi celu
naSu jugoslovensko-ameri-бки-kanadsk- u
zajednicu.
U ovom smislu to isto vazi
i za naSeg dragocenog druga
I.M. Obojici hvala na 6esti-tkam- a.
Cim pre i e'fikasnije
робпето sa saradnjom, tim
viSe (ne pre) 6emo doprineti
u rasvetljavanju nejasno6a.
Uz duzno i duboko poSto-vanj- e,
ostajemo vaSi dru-gov- i.