Nase Novine, October 21, 1981

              к V-- IWf-- t '
"' '4
.-il-
AHS
4 ;! v¥ -
a-- .' K
1- 0- NASE NOVINE, September 9, 1981
V
. l
1 ttttttwitwtwttttiiwtttttttitii.wttits'tiiitiKWHiitiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitHHHWHtswimii --№
Prvi crtid
Шгввткт Xgfl f КЛ%а вдЛ! Iff 'Чђдг Чаиу тИ Bozidar Javorovic
I1
!
r1
I'
f
I
i
I1
r-- t
t
W ws& V
svenajlepSeunovoj
skolskojgodini!
Evo nas na po6etku Skolske
godine. Nadam se da ste lepo
proveli veliki let nji raspust i da cete
mi o tome pisati: gde ste bili, Sta
ste radili, koga ste upoznali... Sve
me to interesuje jer hocu vaSe
dozivljaje da objavim u п.абет i
vaSem listu "NASE NOVINE".
Sada ste se dobro odmorili i
mozete lepo da ucite. Posebno
zelimo lep i prijatan pocetak Skolo-vanj- a
nasim prvacima. Bice to za
nih veliki dozivljaj koji 6e da pamte
celog zivota.
Zelimo vam da vam kniga uvek
bude bliska i da se sa njome
druzite, zapravo, svima zelimo
puno dobrih ocena i pohvala.
Dragi naSi drugovi, saradnici,
citaoci, vi sigurno znate da ove
Skolske godine "NASE NOVINE"
slave svoj pedesetogodlsnji jubilej.
Pedeset godina svog postojanja,
svoj pedeseti rodendan.
Nadam se da cete se i vi
pridruziti ovom velikom slavlju.
Zato nam piSite, Saljite nam
radove. Ta vaSa saradnja bite
najlepSa 6estitka пабој i vaSoj
novini.
Neka vam je srecan pofcetak nove
Skolske godine. Svim naSim
saradnicima, fiitaocima i pri-jatelji- ma
zelimo puno uspeha u
ufienju i radu. Sve najlepSe u novoj
Skolskoj godini.
Srdafino vas pozdravlja vaSa
LELA
MOJEPOClTMCEV
JUGOSLAVIJO
Med lanskimi podltnicami sem s
starSi ponovno oblskal njihovo
domovino. LetetH smo z letaiom
podjetja Quebec Air. Na poti smo
se ustavili v mestu Shonon, ki lezi v
Juzni Irskl, da so napolnili rezer-voar- je
z benclnom. Po dveh urah
postanka smo spet nadaljevali pot.
Cez nekaj ur je letalo pristalo na
Brniku. Tam so nas prlcakali stari
starS i in vsi bliznji sorodniki.
StarSi moje mame zivijo v Kam-nik- u
naGorenjskem blizu Brnika. Z
bratranci sem Sel v KamniSke
planine in sicer na KamniSko sedlo
in Brano. To je bilo zame zelo
zanimivo, ker nisem navajen
hribov. Na poti v planine smo vldeli
celo druzino gamsov v jutranjem
soncu, kar je bil prelep pogled na
te elegantne planinske zivali.
Moje drugi stari zivijo v Pri- -.
bancih v Beli krajinl. Siroka reka
Kolpa, ki tefie tlk ob posestvu
mojih starih starSev, razmejuje
Slovenijo od HrvaSke. V reki Kolpi
smo se kopali mnogokrat, In moj
обе je tam pral tudi svoj avto. Imel
sem veliko dela, saj je na kmetiji
vedno mnogo dela.
EDGAR CADONIC
8. razred. Ottawa
Otl
LETNEPOClTNICEV
vancuveru
Moje letne pocitnice sem pre-ziv- el
v Vancouveru. Potovali smo
avtom. Moja teta je bila zelo
vesela, ko smo priSli. Veliko sem
jedel in pi I in tudi plesal s
sestridno. Bilo je zelo zabavno.
Najvei smo igrali Sah. Moje pofiit-nic- e
so bile zelo lepe.
IGOR NOVAK
6. razred, Etobicoke
— --ai3r
V4. J
.
NA ZANZIBARU raste karanfilic. U
Koreji zenjzenj. U Indoncziji ima voca
i cveca i rastinja dija imena jc teSko i
zapamtm. U Keniji se slade papajom,
na Martiniku bananama, Senegalu
kikirikijcm. U Brazilu se osveiavaju
kafom. u Aliiru cajem od mente, u Tan-zani- ji
sokom od tek ubranog ananasa.
Cudo jedno od lepote. A svugde, od
Zanzibara do Brazila, deca jednako ra-dozna- la!
I jednako gostoljubiva!
A ja, opet, na put krenuo praznih
ruku pa nemam 4ime da uzvraiim na
gostopnmstvu. Jedino im, uz izvinje- -
Ф&тч —. .
.%-- ' JbL?jAiC. &
S
Mm 4
i - ..
..r[r,r j.1 ' .-
-.
%Г'",Ч .'''a
кШЧ, fit i
.
I .. . . . s. :j I т i- - -- . i -- ; -
4 I JLT?.. ;.
- :;.':'' - 'Hfrf:; - -
h --,,,: i '.v.
, s; ' , . ,'i-4,v7---
:. : ... . . . - -- '
V
. Л .?"
-- toi.
L j I QUai nnc- -t vvuSA dux
u J
I
More je plavo
ko plava Ijubidica,
u moru se kupaju
odrasli i deca,
puno sveta
preko celog leta.
4 razred, Etobicoke
MOJ BRAT
Moj brat je mali
i voli da se Sali.
Moj brat se igra
i prava je 6igra. '
Za njega je lopta
prava milina,
pa se igra koliko
on fell, moj brat
ve"seli.
SNE2ANA IVANOV
4. razred
o
U BASTICI
Izidoh u baSticu
i videh vevericu
kako se na grani
igra
i vere se po njoj
kao cigra.
DRAGANA KOVlC
4. razred, Toronto
nje, ispncam poneku pricu a oni me,
zadovoljni, pocaste svojim vocem.
Jednom tako, valjda u A!2iru, zamole
me deca da im pricam o lmenima naiih
devojcica. 1 da im kaiem 5ia koje ime
znaci
- Ljiljana, Jasmina, Ruzica, Ne-ven- a,
Bosiljka, Ljubica, Koviljka, Cve-tan- a,
Smiljana. .
I ne dadoSe mi dalje - Pa vi ste nam doneli najlepJi bu-ke- t! - rekoSe zadovoljni i nasmejani.
I ja otada vise ne idem na put bez
buketa
._- -.
"Г-- Т
u
;
-- 4- i."l. fVT l- -f
5Л.-.-1. Г,.
Fr-.'- i ''.¥ U . 'Hi :m1 .#
sit -- '. (i it.kni I '".'
У .!:. '
- ;;v ov
- sj 9 'or- - -- V&
--w
a,n.
ao a
cfyoAjtfjL
icio.) SoJfCW.
U hJojilnx. K . £лАос?
MORE
OLIVERAJOVANOVlC
MONTREAL.
DPqujo.
avCsrucutfa
SUNCEJESLABO
GRIJALO
Jednog dana poSIa sam s rodi-telji- ma
u Sumu. U Sumi smo sedeli.
Toga dana je puhao vjetar i bilo je
hladno. Sunce je slabo grijalo.
Nekoliko vjeverica je trcalo oko
nas. Ptice su pjevale.
VESNA LJEPOJEVlC
3. raz. New Toronto
Г' fflOffiJ
Hiia. Narisal David Lund, inn leta,
Los Angeles, Calif., Zdruiene
driave Amerike 1ч'.'.цчтчкцццц'чч:'.чУ.ичУУ.Д
MOJA DJECA
Najdraia bicia
meni su djeca.
Svaki osmijeh djece
radost je moja
bezgranicno duga.
Svaki jecaj njihov
moja velika. tuga.
Jer sva su djeca
ovoga svijeta
moja.
Nije mi vazna
ni rasa
ni vjera
ni boja!
Moja zvijezda i
Cohl
Od avih zvijezda u Sto nebom Secu i druge
jedna je moja : To
evatko ima u SAD
evoju zvijezdu, i drugi
a moja je dozivio
najljepaih boja.
Pogodim li
svoju zvijezdu, film blistat ce jos vise I
U sredini
ove zvijezdo
moje ime pise. Peru
Derryja. Slanusluva Adamic
Naivece
1948.
braca
VOLIM SKOLU
Ja Skolu volim
i njome se ponosim. Georges
Svi u n]u trie
da neSto паибе.
SLAVICA GLISIC najveci
4. razred negov
Telia.
o orkan
oblake.
LOVECKA sluCka I
ere
EdnaS lovdzijata Bore novog
vo planinata tamu gore, Zagrebu
pod javorot star I kriv Studio
videl straSen zajak siv.
Od nego i volkot se zdrvil, od
etot ko klopde se svil, filmskim
postaje a jazovecot legol v dupka dalje
za da spasi iivot mil. metodu
najbolji I pokraj lovedkiot pukot
i kurSumot lovedki vrel, filmovi
bestraSniot zajak siv
do denes e zdrav I iiv.
УТРО
Сребрената птица долетува
и со своето црвено лице
го брка темниот старец.
Своите сребрени нопја ги фрла
во студеното морсно огледало
во зелените широчини
во утринсните солзи
во очите на нуните.
Жешни истрели пуштаат иорен
во живите срца,
и ги тргаат од сон суштествата.
Срцето на темнината почнува да
чуна
за нас неЈзината трага ги брише.
Се посребренува околината од тој
оган
врз сонливи територии
и тоа е почетон на нов живот.
Тодорна Балосна, VII одд.
о
LETOVANJEUPRIRODI
Letovanje smo proveli na jezeru.
Tamo je mnogo lepo za kupanje.
Ima jedno mesto u kome se kupaju
deca, a malo dalje kupaju se
odrasli.
Cela okolina je u Sumi. Ima
raznog cveca i zelenila. Kupala sam
se po ceo dan. Mama me je naucila
da skafiem sa visine u vodu. U
pocetku sam se plaSila, ali sam
ipak savladala strah. Lepo sam se
provela. Ispunila se moja.zelja.
SLADANA MANOJLOVlC
6. razred, Toronto
]edan od najpopulamijih j'unaka crtanog films: Mickey
Prvu projekciu crtica priredio je 17. kolovoza 1908.
u Panzu Emile Cogrtet nazvan Cohl. Dugo godina
C bio kankatunst, a slucaino je postao redatelj
strucnjak za trik filmove Njegov prvi crtani film Fan-tasmagorie- ™
bio je u prvom redu crtez transformacija
kopma se slon postupno preobrazava u plesacicu
hkove.
su bili poceci. Choi je kasnije, nakon boravka
stvorio i druga zanimljive crtice Davili su se
suton, ali trebalo je proci godina dok crtic nije
svoj procvat. Dogodilo se to u Americi dva-dest- ih
godina kad se pojavio Macak Feliks Pata Sul-liva- na
i senja crtica Maxa Fleischera All, Macka Fe-lik- sa
na Ijestvici popularnosti nadmasit ce koju godi-n- u
kasnije Disneyev Mickey Mouse. U od)elku Crtani
glasoviti teoreticar Mmske umjetnosn Bela Ba-laz- s,
uz ostalo, kaze:
Tridesetih godina nastaje cijela galerha junaka cr-tan- ih
filmova: Fleischer stvara Popeyea, Walter Lantz
Djetlica, Hanna i Barbera pocinju crtati Toma i
Pocetkom cetrdesetih godina saznjevaju zna-caj- ni
stvaraoci poput Texa Averyja i Chucka Jonesa.
Donesovo ostvarenje, a'u svakom slucaju na-jiednostav- nije,
bila je senja o Ptici Trkacici. Pocela je
i isla sve do pocetka sezdesetih godina, kada
Warner zatvaraju svoj studio crtanog dlma. Jo-nes
je tvrdb da je senju stvorio kao parodiju na ogro-ma- n
broj crtica u kojima su lov i jurniava jedina do-sjetk- a.
Waltu Disneyu svakako pnpada posebno po-glavl- je
u razvitku crtica, a tu paznju iskazao mu je i
Sadoul u svojoj Poviesti filmske umjetno-stn- :
Georges Sadoul u svojoj Povijesti filmske umjet-nos- ti
pise: Disney i njegova ekipa doveli su do savr-senst- va
spajanje gega i klasicne muzike. Njihov je
uspjeh u torn zanru film u kojem Mickey i
orkestar izvode uvertiru Rossinijeva "Wilhelma
Kad dospiiu do motiva oluje, odjednom se dize
i nosi glazbemke, koji i dalje sviraju, nebu pod
Sadoul ce ipak zakljuciti da je u kasnijim ostvare-njim- a
Disney svojom samodopadnoscu i ekstravagan-cijo- m
doveo crtani film u bqzizlazan polozaj, a njego-va
formula stvorila mnoge imitatoro.
upravo u zrakopraznom prostoru postdiznijevske
javlja se skupma mladih, poletnih, svjezih autora
crtica koa ce se kasnije procuti kao Zagreba-ck- a
skola crtanog filma. lako je nas prvi crtani film u
poslije rata, tek 1956. otvara Zagreb-film- ,
crtanog filma. Tu nasteju djela Dusana Vuko-tic- a,
Zlatka Boureka, Aleksandra Marksa, Nikole K6-stelc- a,
Bonsa Kolara, pa kasnije i drugih autora. Mnogi
njih osvojit ce najznacajmje nagrade na svjetskim
festrvalima. Zagrebacka skola crtanog filma
svjetski fenomen, jer su njezini rezultati korak
od Disneyevih standarda. Ona crtez konsti kao
misljenja. I, kao sto su na svoj nacin radili
stvaraoci americkog crtanog filma, kao nacin
drustvene kritike. Zato su u najvecem broju nasi crtani
satire, pa tek onda filmske price. Najvece pri-znan- je
nasem doprinosu umjetnosti crtanog filma do-sl- o
je kad je Zagreb naizmjenicno s Annecyjem po-stao
domaqin svjetskog festivala animiranog filma.
MOJA MAJKA
Moja majka ima emu kratku kosu
i braon oci, a lice joj je nezno i
belo. Ja ojoj pomazem u poslu oko
ku6e. Moja majka je dobra. Kada
nisam sa njom ona se brine za
mene. Moja majka mene voli isto
koliko i ja nju.
BRANKA RADINlC
5. razred, Weston
e
JA POMA2EM MAMI
Moja mama je bolesna. Lezi i ne
moze da ustane iz postelje. Ja joj
pomazem. UsisivaCen cistim pod i
briSem praSinu po stvarima. Idem i
u samoposlugu sama i kupujem
svakodnevno hranu. Znam neSto i
da kuvam. Tako cu raditi sve dok
mama ne ozdravi. Ja joj pomazem i
kad je zdrava. Sve Sto znam raditi
.po kuci to sam паибНа od moje
mame. Ja sada polazim- - u Skolu.
Idem u cetvrti razred. Moj brat sada
polazi u sedmi razred. Tata radi
svaki dan. Mama ce ozdraviti i
preduzeti opet sve poslove a ja cu
joj posle Skole pomagati u svemu.
Mama kad-j- e zdrava radi u blizini
kod jedne zene i 6esto dode kuci da
neSto uradi i pripremi da sve bude
gotovo dok ja i moj brat dodemo iz
Skole i tata sa posla. Znam da je to
teSko za nju.
V ERICA VUJOVlC
. 4. razred, Toronto
. ft1 1 1 Л L L Ut t!4'.'.4 t . 4I IV. I 1ТГГПП
H