Nase Novine, April 18, 1985

              DR MIRKO MARKOVIC I SOSA H € шKИђЈш. Jlsjc.
ШчШј 1
Svi narodi svijeta danas su (kao
nikad prije) krajnje uznemircni i
uplaseni neposrednom opasnoscu
novog svjetskog rata. Ta uznemire-nos- t
je vise nego opravdana. Jer iz-bij- e
li novi rat svjetskih razmjcra
— zivot na nasoj Planeti osuden jc
na smrt. Takva je snaga savremenog
nuklearnog oruzja — za razliku od
klasicnog.
U pocetku svoje praistorije ma-nj- e
ili vece zajednice pecinskih
ljudi ratovale su i tukle se pomocu
batine i kamena, kasnije (mnogo ka-snij- e)
pomocu koplja i strijele, pa
sjekire, maca i noza. U takvom rato-vanj- u
stradale su samo manje sku-pin- e
ljudi — jedan dio neposrednih
ucesnika borbe. Ali sa pronala-sko- m baruta preslo se na vatreno
oruzje, koje se usavrsavalo (i dan-danasn- ji
se usavrsava) najcesce pu-te- m
automatizacije, dalekobojnosti
i slicno; sa pronalaskom i upotre-bo- m
motora covjek je napravio ma-nje
pokretne i letece tvrdave — ten-kov- e
i avione. Ovim takozvanim kla-sicni- m,
oruzjem u I. svjetskom ratu
napravljen je pustos u nizu zema-lja- ;
a u II. svjetskom ratu doslo je
do jos vece pustosi, uz unistenje de-seti- na
i desetina miliona Ijudskih
bica.
Pa i pored svih tih strahota, koje
je napravio kapitalizam, zivot na
Zemlji se obnavljao i nastavljao. Na
bivsim popristima, rasla je trava.
sume, tekle su rijeke, biljni i zivo-tinjs- ki
svijet se razvija, ljudi su se
i daije radali...
Ali sa upotrebom atomskog oru-zja
novi svjetski rat napravio bi od
nase Planete mrtvu pustinju, bez zi-vo- ta
na njoj. Zemlja kao Sunceva
planeta postala bi mrtva slicno Mje-sec- u.
Zato se i kaze, sprijeciti izbijanje
atomskog rata znaci u bukvalnom
smislu spasiti zivot na Zemlji, spa-sit- i
svoj zivot i zivote svojih bliz-nji- h,
svojih potomaka, spasiti zivot
biljnog i zivotinjskog carstva: liva-de- ,
Sume, rijeke, ptice, zivot svake
travke.
Ima ih koji kazu, da je tome kriva
nauka i tehnika. Ali nije tako. Niti
je kriva nauka, niti je kriv covjek
kao zivo bice. Pa ko je onda kriv?
Kriv je zastareli druStveni sistem
— kapitalizam, zvani (u njegovoj sa-daSnj- oj
etapi) imperijalizam. Neki
njegovi drzavnici smatraju za svoj
zivotni zadatak — uniStenje socija-lizm- a
na celu sa Sovjetskim Save-zom- .
Tako, naprimjer, R. Reagan,
jos na pocetku svog prvog predsjed-nicko- g
mandata obecao je svojoj
klasi, svojim gospodarima-magnati-m- a,
da ce, ni manje ni vise, do kraja
ovog stoljeca, biti unisten socijali-za- m
i komunizam, tako da ce biti
baceni "na smece istorije". Krupne
rijeci, nema 3ta!
Sta je u takvoj situaciji preostalo
Sovjetskom Savezu i njegovim soci-jalisti6ki- m
saveznicima da 6ine?
MIR
Samo dva pravca: 1. Ne dozvoliti
prevagu imperijalizma (na celu sa
SAD) u snazi oruzja — pratiti i od-rzav-ati
ravnotezu u naoruzanju. 2.
Predloziti i neumorno predlagati
drzavnicima imeprijalistickih ze-mal- ja zabranu naoruzanja u va-sio- ni (takozvani "rat zvijezda"),
obustaviti trku u naoruzanju, dogo-vori- ti
se o njegovom ogranicenju,
pa o smanjenju, i napokon — o pot-puno- m
uniStenju atomskog oruzja;
napustiti politiku takozvanog prvog
udara.
Svako moze da shvati, da kada bi
druga strana.tj. predstavnici impe-rijalistick- ih
drzava (na celu sa
SAD) prihvatili ove predloge — ne-stal- a
bi svaka opasnost po zivot na
Zemlji. U toku kratkogvremena po-stiga- o
bi se sporazum o obustavi po-menu- te
trke, o smanjenju i napokon
o potpunom unistenju atomskog
oruzja. Ali jedan broj imperijalis-ti£ki- h
drzavnika, kao s4o su, recimo
R. Reagan i Vajnberger, ne prihva-taj- u
miroljubive predloge druge
strane.
Naravno, tu se ne radi samo o pa-tolosk- oj
mrznji prema Sovjetskom
Savezu i komunizmu uopSte, mada
ima i toga na pretek. Stvar je jos i
u bogacenju onih kapitalistickih
magnata, koji prave sva ta oruzja,
jer tako zgrcu milijarde dolara pro-fit- a.
A da bi se to prikrilo pred svi-jeto- m, pred vlastitim narodom, iz
dana u dan protura se (na sva zvona)
lazna propaganda o sovjetskoj opa-snost- i,
koja prakticno ne postoji. Od
300 milijardi dolara, koliko sada go-disn- je
troSi Pentagon za naoruza-nje- ,
desetine i desetine milijardi
dolara odlazi za profite magnatima
vojne industrije. A tih 300 milijardi
dolara vlada ce uglavnom da "is-pump- a"
od naroda preko raznih po-rez- a.
Drugo je pitanje, koliko ima
pameti u glavama onog dijela toga
naroda, koji glasa da takvi drzav-nici
dolaze i ostaju na vlasti!
Ali kako god "okretali i obrtali"
ova pitanja, zakljucak je sledeci.
Nasoj Planeti prijeti smrtna opa-snost,
a nosilac te opasnosti je im-perijalizam,
odnosno jedan dio
krupnog kapitala u sprezi sa vojnim
krugovima, zato svako mislece ljud-sk- o
bice — bez obzira na vjersku,
nacionalnu, rasnu i klasnu pripad-nos- t
— treba najaktivnije da uce-stvu- je
u borbi za mir, u borbi za zi-vot,
da se po svaku cijenu sprijeci
rat, da se onemoguci smrt Zemlje!
LUANDA
— BISKUP
SBURSKE
DIJECEZE
LUANDA (Tanjug)— Dobitnik No-belo- ve nagrade za mir Dezmond Tutu,
koji predvodi vjernike juznoafricke
Anglikanske crkve u nenasilnom ot-po- ru aparthejdu, postavljen je za bi-sku- pa
johanesburSke dijeceze, po-stav- Si
tako prvi crnac koji je stao na
£elo najvece dijeceze u juznoj Africi.
Anglikanska crkva okuplja oko 300 ti-su- ca vjernika, a samo johanesburska
dijeceza ima sto tisuca vjernika.
Vjernici ce u 105 parohija imati pri-lik- u
da sluSaju ostre osude svoga "pa-stir- a"
na ra£un aparthejda, koje su
zasnovane na jednostavnom vjer-sko- m
nacelu, da su svi ljudi pred bo-go- m jednaki. Rezim, medutim, drzi
pripadnike raznih rasnih skupina u
razlicitim parohijama i razlicitim
stambenim oblastima.
Sede Lala i Sosa pored svog kamina i
uzivaju u lepim uspomenama na svojstari
kraj. Kaze Lala Sosi: "Hajde Soso da se
lcpo dogovorimo pa da bude kako ja ka-ze
m."
"Ta mani se Lalo tog tvoga divana kad
li uvck jedno pa jedno ko .sVafaa tralala,
nikad ne razgovaraS ko dovek nego uvek o
torn tvom Banatu, vee si mi dosadio sa tini.
77 ne znaS — nastavlja Sosa — lepo da raz-govar- as
sa zenom kao na$ komsija Laza,
nego uvek samo kuci pa kuci, a ja to neeu,
necu i gotovo! Bolje i da ne razgovaramo. "
"A tu sam te dekao, — kaze Lala — znadi
komsija Laza ume lep&e da razgovara sa
tubom, nego ja! Pa lepo Soso, to mi je fala
sto sam stobom proveo toliki vek. Punih
pedesct godina, a ti mi tek sad govoris o
komsiji Lazi. Kad sam bio mlad dutala si
ko' riba."
"lju, Lalo, valjda ne misliS?"
"Mislim, Soso, mislim ono sto i ti mislis,
nego mani ti tog tvog divana pa da
predemo na ozbiljan razgovor a o komSiji
Lazi cemo drugi put. Lcpo sam ti vee kolko
puta kazao ajde da se lepo spakujemo pa
— kuci."
"A di kuci, a di kuci, crni Lalo, kad kuce
nigde nemamo nego ovde u Ameriki."
"Vidis, Soso, kakva si, a dobro znas da
imamja tamo moju odevinu."
"lmo si ti, Lalo, odevinu samoje, ta tvoja
odevina, pala pre trideset godina. Ti si za-borav- io
da je ta tvoja odevina sada samo
obidan korov i ruglo selu. "
"Jeste, Soso, pala je kuca tvoga brata, a
ne moja. Zar si zaboravila kada su trazili
od nas novce da je op rave?"
"Jao, Lalo, kud ce ti dusa, pa oni su tra-zili
novce ali da oprave паби kucu, a ne
njihovu."
"Dosta, Soso, prekini sa tim tvojim tand-rkanje- m ja otu da idem kuci, idem ja u
moju Crepaju i gotovo. Necu viSe da zivim
ovde u Ameriku, kobajagi kao neki Ameri-kana- c
a gace su mi poderane. Mogu ja da
zivim sa poderanim gadama i u moju lepu
Crepaju. Ne moram ovde da zivim u vedi-to- m strahu ode li Rusi doci i baciti atom-sk- u
bombu na nas. Ne, Soso, ho6u da
umrem tamo herojskisa mojim narodom. "
"lju, sav si ti heroj a bojis se madke kad
frkne u mraku."
"Ne bojim seja, Soso, ni lava a ne madke
ne zna£ ti Sta sam ja radio kad sam bio u
Galiciji u prvom ratu."
"Ta znam, boze Lalo, kako ne bib znala,
predo si se Rusima pa si kao zarobljenik
iso da sesvalerassa Ruskinjama u pozadi-ni.- "
"E, nije tako, Soso, ja nisam hteo da ra-tuje- m
za svabe protiv moje ruske brace a
i protiv Srbije! Eto zato sam i otiS'o u do-brovolj- ce.
"
"I dobio si — razgoropaduje se Sosa —
hvala sto si ratov'o za Srbiju, morao si da
dodcs u Ameriku da provedes vek a sad
odes da se vratiS. "
"Hocu i gotovo, moguja i tamo da nosim
poderane gace kao i ovde."
"Ta cuti Lalo, — pomirljivo ce Sosa —
sta si stalno zapeo sa tim tvojim gadama.
Misli ce narod da ti ja nikad ne krpim ga-ce."
"Krpis Soso, krpis, ali ja necu zakr-pljen- e
gace, odu cele."
"Cuti Lalo, mislice ncko da tamo u Jugo-slavi- ji
ne krpe gace. "
"Ne krpe ako bas odes da znas. "
"A kako to, ti Lalo, znas"
"Znam ja to, Soso, vidio sam ja lane kad
nam je bila komsinica Persa u goste. "
"A tu lezi zee! Znadi ti si zaviriv'o u Per-sin- e
gace, zato si ti i navalio da ideS kuci,
dokjejos komsinica Persa ziva. E baS ne-cu,
pa Bog. sad ti sam mozeS da ideS bez
mene, a ja ostajem ovde."
"E neccS Soso, dokje komSija Laza ziv,
neceS ovde ostati sama bez mene."
Zgrabi Lala tele fan i okrene broj.
"Halo, halo, jel to travel servis molicu
lepo ? Molim kad ima prvi voz za Beograd. "
"lju, Lalo, Bog te ubio kakavvoz za Beo-grad"
— kr$i ruke Sosa.
"O pardon zabunio sam se ne voz, mislim
na krilaticu, da da taj eroplan... pa dobro
neka bude avion, ta ova moja Sosa me
stalno pandrca pa sam se zabunio. A jel te
molim vasjel moguja da porudim dve kar-te- !
jednu za mene a jednu za moju Sosu
do Beograda? Aha dobro, a jelte molim
vas a kako du od Beograda do moje Crepa-je- ?
Tu ima voz? A jelte jel tojoS onaj mali
Cira? O, a Sta je sa Cirom bioje to lep mali
voz, iso je ko Damnjanov zelenko!"
Posle spuStanja slusahce Lala se obrada
Sosi:
"Eto vidiS Soso, da ni u Jugoslaviji viSe
nema dire sve su sad, to kaze lepo dovek,
veliki vozovi ovaki kao Sto ima Amerika. "
"Ta mani se, Lalo, karata nemoj buniti
February 21, 1985, NA§E NOVINE —9
doveka kad znaS da nedemo idi".
"Idemo, Soso, idemo prvim vozom, za-pra- vo
sa tim eroplanom uvek me ti buniS.
Pakuj Soso kufere a ja idem da razgova-ra- m
sa komSijom Lazom da nas preveze
do erodruma."
"lju Lalo, Bog stobom, pajesi ti poludio
ili Sta je sa tobom. "
"NiSta, Soso, nisam poludio samo pakuj
kufere kad ti kazem."
"Ne, Lalo, ja u Crepaju nedu da umrem.
Jel ti nisi ditao novi zakon o grobljima Sto
jc donela Pandevadka opStina?"
"NiSta ja nisam dito i nedu da ditam. "
"Pa kad ved odeS da znaS, eto Pande-vadka
opStina je donela zakon da svaki ko
umre ima pravo k'o mrtvaca da zivi u svo-joj
grobnici samo deset godina a posle te
vade i premeStaju u neku zajednidku ko-sturni- cu
a ko zna, mozda igrobarrani kere
sa njima ".
"Ta, Soso, mani se Sale" — uozbiljio se
Lala.
"Nije Sala Lalo, eno ti novine uzmi pa
ditaj, to nema nigde u svetu, a ja ti lepo
kazem: Lalo mani se tog tvog povratka u
Crepaju a ti zapo ko iz petinih illa. "
Stade Lala zamisli se duboko i tekpode:
"Ta mani se Soso, tih tvojih zavrzlama.
Kadgod ja podnem lepo da planiram o na-Se- m
povratku ti me uvek odvedeS u dor
sokak i onda sam ja kriv kad se posvada-mo- ,
a lepo sam ti kaz'o: ajde Soso da lepo
razgovaramo, a ti podela o groblju. Ti ni
malo ne misliS na bududnost ved samo o
grobljima.
"Kuku mene, Lalo, o kakvoj bududnosti
sad da mislim od Sezdeset pet godina.
Nema za nas viSe bududnosti. NaSa je bu-dudnost
na groblju" — tuznim glasom za-vrSa- va
Sosa.
"Nedu, Soso, viSe da dujem, o groblju —
ljutito se Lala — jel si me razumela ? Hodu
da mislim o mojoj Crepaji, o zlatnim nji-vam- a
zita, o zelenim banatskim paSnjaci-ma- ,
o tome hodu da mislim i o tome da
razgovaramo. To je bududnost, Soso, ako
ne naSa bududnost, to je bududnost nove
mladosti, novih generacija koje dolaze iza
nas, a mi, mi i nismo viSe vazni. Za mene
je sada vazno gde du da umrem: ovde u
tudini ili tamo medu svojima? Ko de biti
pored mene, a da li de to biti zajednidka
kosturnica ili hladan kameni grob, ko te
pita za to, Soso?"
Sedeci tako pored kamina i vatre koja
je postepeno dogorevala osetiSe Sosa i
Lala po malo hladno te sepokupiSe i odoSe
da legnu. Prolazeci pored Sosine sobe
Lala se seti da je iznenadi pa se polako
uvude u Sosinu sobu i leze u Sosin krevet.
Sosa pogasi svetla pa se i ona seti da
priredi Lali iznenadenje. Misledi da je
Lala u kupatilu, brzo se i ona uvude u La-lin- u
sobu. Ceka Lala Sosu u njenom kreve-tu- ,
a Sosa deka Lalu u Lalinom krevetu.
Cekajudi tako jedan drugoga naide san i
pospaSe oboje.
Kad ujutro ustade Lala, pogleda pored
sebe vidi nema Sose, ustane i izade u
dnevnu sobu po malo zabrinut. Sosa, kad
du SuSkanje po kuci ustade i ona, izade
polako u dnevnu sobu, ugleda umornog
Lalu i uzviknu:
"lju pobogu, Lalo, pa di si celu nod?"
"Ja tebe treba da pi tarn di si ti celu nod"
— uzviknu besan Lala.
"Boze, Lalo, pa didu biti nego u krevetu"
— rede Sosa.
"U krevetu ali u koji krevet?" — dudi se
Lala.
"Pa u tvoj krevet" — odgovara Sosa.
"Kako u moj krevet, pa di sam ondakja
bio?"
"Ne znam, Lalo, di si ti bio, ali ja sam
bila u tvoj krevet, mislila sam da te iznena-di- m
i tako sam u mesto u moju sobu otiSla
u tvoju. "
"O maj, maj, pa ja sam tebe deko u tvoju
sobu!"
"lju Lalo, 'valjda nije tako bilo. "
"Jeste Soso, bogami, u tvoju sobu sam
spavao celu nod, dekajudi da dodeS i leg-ne-S kraj mene".
"lju, Lalo, jel' vidiS kako si izlapio?"
"Ta i neizlapio Soso, pored tebe pedeset
godina, trebalo je to izdriatil" — rede
pomirljivo Lala i uvati za ruke Sosu pa Z-ajedno
odose u kujnu na fruStuk, Lala de,
posle toga sav sredan Sto se sve ipak lepo
zavrSilo, izadi da distisnegkojije napadao
cele nodi dok su Lala i Sosa vodili svoje
razgovore o povratku u njihovu lepu Cre-paju.
Give
Peace a
Chance w