Nase Novine, May 11, 1983

              I- - i JV" 'V т i ft"' 'Чч, "r 4 V : VV." W.v .J к
2-- NASE NOVINE, March, 16,1983,
Velika gornja sala na brodu "J ad ran" bila
je ispunjena do poslednjeg sediSta. Karte su
sve bile rasprodate unapred. Poslednjeg
dana pred tradicionalnu proslavu Dana 2ena,
Clanice uprave KanadsKo-jugoslovensk- og
udruienja "Majka i dete" naSle su se u
nezahvalnoj situaciji da odbijaju zaintereso-van- e
za ovu naSu zabavu. Tim pre, Sto je
medu onima koji se nisu na vreme snabdeli
ulaznicama, bilo naSih odanih posetilaca sa
proslava Dana zena ranijih godina. Neki od
njih su se zadovoljili da po9le veCeru udu u
salu, kada su gosti hrlili ka podijumu,
radi igre, pa Je bilo, bar privremeno,
slobodnih sediSta.
JoS jedanput mozemo, sa zadovoljstvom i
ponosom izjaviti, da je naSe Udru2enje zena
"Majka i dete", od prve godine postojanja
steklo svoj identitet i priznanje u naSoj
etniCkoj zajednici kao nosilac svega Sto se
odnosi na ulogu i znaCaj zena u savremenom
druStvu. Zato proslava 8. Marta u organizaci-j- i
Udruzenja "Majka i dete" ima svoje verne
poklonike i mozemo slobodno reci da je ova
proslava jedna od najlepSih i najneprikosno-veniji- h
tradicija medu Jugoslovenima u
Torontu.
Nije izostalo niSta od ceremonijala na
koji su naSi gosti navikli. Svako je na ulazu
bio okiCen crvenom ruzom, a Clanice naSeg
Udruzenja lepo su izgiedale sa orhidejama
kao detaljem sveCane garderobe.
U pozdravnom govoru koji je posle veCere
odrzala predsednica Udruzenja "Majka i
dete", Milena Bo2ic, sadiiana je velika
poruka I zelje пабед Udruzenja, pa demo
citirati taj govor:
"Dragi gosti, dobro ve6e, i dobro doSli, na
naS osmogodiSnji tradicionalni gala-b- al
kojim obelezavamo Internacionalni dan Jena
— 8. Mart. Svake godine i naSe Udruzenje
zena na ovaj nacin iskazuje svoju solidar-no- st
sa pokretom i borbom zena za njihova
prava koja je zapoCeta pre viSe od 120
godina. Prvi protest Jena bio je u martu
1857. godine, kada su u siromaSnom
predgradu New Yorka demonstrirale siro-maS- ne
radnice tekstilne industrije, traieCi
bolje uslove rada i poveCanje plata. 51
godinu kasnije, tj. 1908. ponovQ su izbile
demonstracije Jena. Ovoga puta, zene su
pored boljih uslova za rad, trazile i pravo
glasa. Dve godine kasnije — 1910., Cuveni
borac za zenska prava, Klara Zatkln,
pred laze 8. Mart za Internacionalni dan zena,
u znak secanja na poCetak organizovane
borbe zena za njihova prava. lako je od tog
prvog obelezavanja 8. Marta proteklo 73
godine, borba zena za ravnopravnost traje
joS uvek i neprekldno.
— U naSem veCeraSnjem programu uCes-tvuj- u
zenski Clanovi Udruzenja pesnika
"Desanka Maksimovlc", a ceo recital posve-ce- n
je poeziji vellke jugoslovenske pesniki-nj- e
Cije ime nose udruzenja pesnika jugoslo-vensko- g
porekla na Severno-ameriCko- m
kontinentu.
— Mi zene, Clanice Kanadsko-jugoslo-vensko- g
udruzenja "Majka I dete" ponosne
smo na osmogodiSnju tradiciju naSeg
udruzenja, izmedu ostalog i zato Sto je
Desanka MaksimoviC prvi put boravila na
ovom kontinentu na паб poziv i bila naS
poCasni gost na proslavi prve godiSnjice
naSeg Udruzenja i пабе prve proslave dana
zena. Bilo je to za 8. Mart 1976. godine.
— NaSa je velika ielja da Desanka
MaksimoviC bude prisutna medu nama za
паб jubilej — 10. godiSnJIcu osnivanja пабед
Udruzenja, kroz dve godine. 2iveci u toj
nadi, ml ve6eras evociramo uspomene na
nju, CitajuCi njene divne stlhove".
Buran aplauz je propratio zavrSne геб!
Mileninog govora. U Nastavku programa
omiljena vokalna solistkinja Ljiijana Tanko-si- C
— Toj6i6, uz pratnju orkestra "Morava"
odriala je "visoku temperaturu" u raspolo2e-nj- u
gostiju. Zahvalne smo renomiranom
orkestru "Morava" koji je za ovo veCe
upotrebio do maksimuma svoje mogucnosti
da doprinese uspehu proslave Dana zena.
Katarina KOSTI6
UBIJEN TURSKI AMBASADOR
U BEOGRADU
U Beogradu je ubijen turski
ambasador Galip Balkar.
Na njega su pucala dva Jermenca.
Obojica su uhapSeni.
Jermenci su dosad ubili jedan
broj turskih diplomata zato Sto su
Turci 1915. godine pobili milijun i
pol Jermenaca.
_ f
U6esnice programa na proslavi Dana zena
Pridajemo velikog znaCaja prisustvu "Na-
Sih novina" u rudarskom centru Sudburyu, u
kome je zaposlen prillCan broj naSlh ljudi.
Vidne aktivnosti nedavno osnovanog odbora
za Stampu u ovom gradu, pokazuju da se
poveCava interesovanje za naS list, a to
potvrduje i dobra prodaja "NN" na stendu u
centru gradu, na kome se prodaje Stampa iz
celog sveta. NaSi Citaoci su nas obavestili
da se veC prva dva dana rasprodaju svi
primerci pristigli nastend. Upravo je otvoren
јоб jedan stend "NN".
Nastojimo da veza Izmedu naSe redakcije I
Sudburya bude Sto zivlja i neposrednija, jer
se u ovom gradu skrivaju neiscrpne teme za
"NaSe novine", a interesantne za sve пабе
citaoce. Sem toga, nastojimo pruziti Jugo
шшнр.л1Ј№шшттјгшх?Ж!М
".
slovenima u Sudburyu Sto viSe informacija i
putem drugih medija, ne samo preko lista,
jer su oni ргШбпо izolovani od druStvenih i
kulturnih zbivanja jugoslovenske etni6ke
zajednice na ovom kontinentu. Mozemo se
nadati da 6e druStvene i kulturne aktivnosti
medu Jugoslovenima u Sudburyu oziveti, pa
ce samim tim oni bit! povezaniji sa ostalim
gradovima u Kanadi i Sjedinjenlm Drzavama,
kao i sa izvornom etni6kom kulturom I
zbivanjima u Jugoslaviji.
Nedavno smo ponovo doziveli lep susret
sa naSim dltaocima u Sudburyu. Razlog
naSe posete bilo je prikazivanje dva doku-mentar- na
filma, ovdaSnjeg kulturnog radni-k- a
Srdana Bodica.
S desna na levo: Srdan Bodi6 sa tri generacije rudara — Lovro Blaievic, Mile
Mraovi6 i Zdravko Tonkovic ЖЖврииидмнјиЈДдтцвдлЈ
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave., Toronto, Ont. MSV 2L1. Telefon: 593-502- 5
IZDAVACKI SAVET: MlloS Grubic, Voln Grbl6, Jcsip KovaM, Stanko Muldeka,
Milena Boiii, Ivlza JuriSid, . Ana Durovid, Lepa Rajnovid, Borhlav Ne$kovl6,
Rozalija Dlvjakovic, Duro МаЦкоШ, Ivan Prlbanid, Mtlo Baljak, lllja Bubalo, Pavao
Radmanld, Sola Pavkovii, Ostoja Kova6evl6, Vlkior Arar, Du&an Stanar, Milijan
Petrovlc, John Savarlnskl, Luis Gregurac, Mate SlauS, Martin Karavanld, Paul
КибШб, Ivan Boban, Peko Dmltrovid, Mlllca Mlucnln, A.Gorlach, Leo Baclch.
REOAKCIJSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacld
Stjepan MloSId (druStveno-polltldk- a pltanja), Danhl Pintados (druStverta pitanja I
knjliovnost), Katarina Kosiid (poezija I aktuelne teme). Jelena Gavrllovld (literature
I umetnost za decu), BoSko Mladonovld, Anka Noilnld.
STALNI DOPISNICI: DuSan Putnik (Chicago), Margaret Statdavld (Los Angeles).
Solo Spaiek (New York), Frank Fudurld (Vancouver), Josp Stanld — Stanlos
(Rim, Itallja), Darlo TapSanjI (Pariz, Francuska), Lepa Taofanovld (Remscheld,
Zap.Nemacka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prol. Vladislav Tomovid (nauka I drustvo), Prot. Ivan
Dolenc (Slovenska KoruSka I kulturna publlclstlka u Americl), Anton Kostelac
(reportaze I price Iz Iseijenickog zlvota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr. Mirko Markovld, Luka Markovld, Petar Kurtlc,
Miloi Kordld, Aleksandar Cirid, Strahinja Malotid, Novica Mlllc.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan Vaslljevld. IZ JUGOSLAVI-JE:
M. Vaslljevld — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rules on request. Second class Mail Registration NO. 0378.
"Naio novine" izlaze srljedom. Pretplata Jznosl $25.00 godlSnJe; pojedlnl
primjerak 50 centl. Cjene ogtasa na zahtjov. "NaSe novine" su nasljednik
"Jedlnstva", kome su prethodill llstovi: "Novostl", "Srpskl Glasnlk", "Edinost",
"Slobodna Misao", "Pravda" I Dorhu", lo I "Nciodn! Glasnlk" I drugl naprednl
llstovi koji su mu prethodill Sjedlnjenln) Drzavama.
fledakclja odgovara za nepotplsane materljale. Potpisani clanci Izraiavaju
mISIjenje autora. Dopisi se ne vracaju.
POPULARIZIRAJMO
SVOJ LIST!
Namjeravamo poet u kampanju za
nove pretplate.
Takve kampanje nismo imali vec
nekoliko godina.
Kampanju treba dobro pripremiti, u
toliko vise sto ce se voditi i u Ijetu,
kada su drustvene aktivnosti dosta
smanjene.
O kampanji treba diskusirati.
Novine treba popularizirati.
Ima nasih ljudi koji i ne znaju da
postoje "Nase novine", mada su one
nasljednik listova koji su, u Kanadi,
poceli da izlaze 1931. godine.
Ljudima treba objasniti kakav je to
list, i sta zastupa.
Ima znakova da su citaoci prilicno
zadovoljni "Nasim novinama", o
cemu svjedoci i sabiranje svote od
skoro 19 hiljada dolara za kupovanje
nove slovoslagarske masine.
Treba se primiti posla...
ШШ
u
з
Prvi film je veoma poznat kako na ovom
kontinentu, tako i u Jugoslaviji, jer je obiSao
mnoga mesta i prikazivan na televizijskim
programima u Beogradu, Zagrebu i Saraje-vo
Populamost filma, pored njegovih
umetniCkih kvaliteta, moze se tumafiiti i
njegovom tematikom. Radi se o biografiji
poznate dobrotvorke iz Akrona, Ohio, teta
Luce Juri6 — Bogatic, koja je u svojoj
mladosti zapamtila Ameriku iz vremena
ekonomske depresije 1929-3- 0 godine i
kasnije, prilikom svoje prve posete domovi-n- i,
1965. godine, odlu6ila da uStedevinu
steienu od napornog rada u svom restoranu
u Akronu, pokloni u dobrotvorne svrhe, za
izgradnju zdravstvene stanice, otvaranje
stipendije, proSirenje Skole u njenom rod-no- m
mestu u Obrovcu kod Zadra, kao i
opremanju studentske biblioteke u Beog-radu.
Drugi film, pod nazivom "Sarajevo Again"
posvecen je pripremama grada Sarajeva za
predstojede zimske olimpijske igre 1984.
Olimpijski komitet u Sarajevu je izabrao
ovaj film, u konkurenciji drugih na istu
temu, da zvanifino predstavlja Jugoslaviju
na Severnoameridkom kontinentu. Original-n- a
tehnika snimanja smu6arskih scena,
posebno impresionira gledaoce ovog filma,
pored mnoStva dobro odabranih informativ-nihdetalja- o
istoriji i turistidkim atrakcijama
glavnog grada Bosne i Hercegovine.
NaSi Citaoci iz Sudburya koji su prisustvo-va- li
prikazivanju ova dva filma, bili su veoma
impresionirani. I njlma, kao i mnogim
drugim gledaocima ranije, bio je potreban
predah posle prikazivanja filma o teta Luci
Jurid - Bogati6, da staloze svoje emocije.
— Sreda je Sto je u sali bio mrak, pa se
suze nisu videie — ovom redenicom koju je
izgovorila nekolicima njih, najbolje cemo
ilustrovati prezivljavanja gledalaca. Neki su
joS dodali: — Sada blh se odmah vratio u
Jugoslaviju.
Kada se svetlo, posle projekcije, upalilo
gledaoci su 6estitali autoru ova dva filma,
Srdanu Bodidu koji prikazivanjem svojih
filmovaza Citaoce "NaSih novina" po raznim
mestima Ontaria, Cini neprocenjiv doprinos
u Sirenju napredne jugoslovenske Stampe.
Veoma smo mu zahvalni za taj doprinos.
Kada su se prvi komentari posle projekcije
stiSali, neki naSi Citaoci iz Sudburya su priSli
stolu na kome je bio instaliran projektor i
poCeli davati svoj skromni, ali dragoceni
pnlog, za fond lista. Ovaj gest Ima velikog
znaCaja kao moralna podka "NaSim nov-inama
u Sudburyu. PrilagaCi su izjavili da
zele da proCitaju svoja imena u listu, pa ih
navodimo:
Zdravko TonkoviC $10.00
MilkaBulat 10.00
MileMraoviC 10.00
RadivojRodiC 10.00
RadeBrujiC 10.00
Lovro BlazeviC 10.00
Augustina SaftiC i Vlatko Nolter 10.00
Ivan Drazic 5.00
Svako putovanje u Sudbury snabde nas
novim temama. PriCe o naSim ljudima iz
ovog grada objavljivaCemo povremeno kada
nam prostor u listu to dozvoli.
Katarina KOSTlC