Nase Novine, August 18, 1982

              к Wm I Ш tea ifctSk.' m Ш?зШ$.
S? iffi tSSft Ц. j&Si !вч
чшеШ Зш1Ј ХШЈМ Ш2а ir четшгжи
VOL. 51, NO. 25(509)
HH'miruj'iJwiHijujii'iwiBHw)№Miw
Svet je sa velikom radoS6u primio
vest sa podija Ujedinjenih nacija.
Ohrabrenje da ipak postoje razumni
drzavnici u svetu. Ponovo je ojaCala
nada da nuklearnog rata nece biti.
Laknulo je milionima ljudi i zena
sirom sveta koji su se otvoreno i
glasno izjasnili za mir i razoruzanje.
Demonstrantimaza mir, potpisni-cim- a
peticija za razoruzanje i svim
ljudima dobre volje priznata je
opravdanost njihovih zelja i zahteva.
Sovjetski Savez u poruci njegovog
predsednika Leonida Breznjeva sve-бап- о
je preuzeo odgovornost da
пебе Drvi upotrebiti nuklearno oruzje
po bilo kojim uslovima.
Sovjetski ministar spoljnih poslo-v- a
Andrej Gromiko, na specijalnom
zasedanju Ujedinjenih nacija o razo-ruzan- ju
proCitao je pismo Breznjeva
u kome se bezuslovno obedava da
Sovjetski Savez пебе nikad prvi
upotrebiti nuklearno oruzje.
Breznjev je takode podupro pred-log- e
o zamrzavanju nuklearnog razo-ruzan- ja
i rekao da bi to trebalo biti
prvi korak u pravcu smanjenja i
eventualnog potpunog eliminisanja
nuklearnog oruzja.
"Narodi sveta imaju pravo da
ocekuju da ce odluke Sovjetskog
Saveza biti sledenje reciprocnim
koracima od strane drugih koji
poseduju nuklearno oruzje" — kaie
se u pismu Breznjeva.
Pravo svih naroda u svetu pogazi-l- a
je Reaganova administracija. U
govoru koji je odrzao u Ujedinjenim
nacijama, Reagan je ponovio citavu
tiradu optuzbi protiv Sovjetskog Sa-veza
i na kraju rekao da Sjed. Drzave
ne mogu da siede sa izjavom da
пебе prvi upotrebiti nuklearnog oru
Poslednji 6in izraelske vlade bio je
odluka nezapam6ene drskosti ratnih
zlo6inaca: Poslala je vojsku u agre-siv- ni 'rat i okupaciju Libana koja je
pred sobom uniStavala na hiljade
civilnih stanovnika pri osvajanju
libanske teritorije otvoreno bombar-doval- a
naselja i mesta da bi "jednom
za uvek uniStila Palestince".
Genocid koji su nemafiki nacisti
primenjivali nad jevrejskim zivljem
po evropskim zemljama, zionistidka
vlada Izraela primenjuje prema Pa-lestinci- ma.
ZloCini koje je izraelska
vojska po6mila u Libanu naiSli su na
osudu mnogih i u samom Izraelu.
Televizijske kamere snimile su izjave
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JUNE 23, 1982.
zje, jer NATO pakt pofiiva bas" na
osnovi prava da prvi upotrebi nukle-arno
oruzje. Sa ovim Reagan je hteo
da prebaci odgovornost i na druge
Zapadne zemlje.
I dok Breznjev рогибије da treba
ufciniti sve Sto je u granicama
ljudske snage i razuma da bi se
uklonilo ne samo nuklearno nego i
sve hemijsko i bioloSko oruzje sa
lica zemlje, Reagan izjavljuje da 6e
se Sjedinjene Drzave i dalje naoruza-vat-i.
I ne samo to nego 6e Sjedinjene
Drzave traziti od ostalih zapadnih
zemalja da uloze viSe napora u
psiholoSki rat protiv Sovjetskog
Saveza i da prestanu sa trgovinom a
tamo gde ona postoji da se svede na
minimum i na sabotazu socijalistifi-k- e
ekonomije.
Izmedu ostalog, Sovjetski Savez
predlaze:
— SSSR je spreman da preda pod
kontrolu Internacionalne agencije za
atomsku energiju jedan deo svojih
atomskih instalacija za mirnodop-sk- u
upotrebu;
— Sovjetski Savez pristaje da
zaklju6i bilateralne ugovore sa zem-Ijam- a
koje ne poseduju nuklearno
oruzje, da ih Sovjeti nece napasti.
— Sovjeti predlazu da se potpiSe
ugovorkoji bi zabranio stacioniranje
oruzja bilo koje vrste u vasioni;
— da se uspostave i poStuju
bezatomske zone.
— SSSR predlaze da se znatno
smanje postoje6e vojne snage i
oruzja.
— SSSR smatra da je doSlo vreme
kada treba ograni6iti pomorske vez-b- e,
pretnje i ucene sa mora.
i дпибапје ljudi na ulicama Tel Aviva
gde su Begina nazivali ratnim krimi-nalce- m.
Genocidni akti Izraela nai§li su na
osudu celog sveta. Kanadska vlada
nekoliko puta je izrazila svoje
negodovanje. Jedino je vlada Sjedi-njeni- h
Drzava pokuSavala da "umiri"
Izrael i da ga urazumi da bi trebao
"da se nekako nagodi sa Libanom".
Danas je svima jasno da Izrael
nikada ne bi mogao 6initi ono Sto
cini da u tome nema podrSku
Reaganove vlade. Dok izraelska
vojska osvaja libansku teritoriju,
Begin se sastaje sa Reaganovim
(Nastavak na st. 8)
POBJEDA?
I
1 (Г Jf
- ,j , .'....it r-- т . л"! ' ."'.л
HENDELSBLAT, DISELDORF)
Engleska dobs la
bitku —
Engleske trupe ponovo su osvojile
i okupirale Malvinska (Falklands)
ostrva. U Argentini general Galtieri
zbog vojnog poraza na ostrvima dao
je ostavku na polozaj predsednika.
lako su se Argentinci u nekoliko
mahova hrabro branili diktatorska
huntaargentisnkib generala pokaza-l- a
se nesposobnom da iskoristi
bezrezervnu podr§ku latinskoame-riCki- h
zemalja i organizuje odbranu
ostrva. Argentinski narod je гагоба-ra-n
i ve6 su izbile neke demonstraci-j- e
nezadovoljstva gde su i studenti
izaSli na ulice ali generali su se
pokazali "hrabri" kad su sa polici-jo- m,
koja je upotrebljavala oruzje i
gasne bombe, rasterali demonstran-te- .
U Argentini vlada vojna hunta koja
je kriva za mnoge hiljade "nestalih"
ljudi i zena za koje se samo
posumnjalo da su protiv faSisti6ki
nastrojene desnice. Ekonomsko sta-nj- e
bilo je nesnosljivo sa najviSim
stepenom inflacije u svetu, pa su
generali mislili da svrate pozornost
naroda sa ekonomskih na politicke
probleme.
Kad su zaposeli i proglasili Mal-- (
Nastavak na st. 8)
ц'1ЧН~Јацм?дцЕДаш
Mjgoslav Ateekly
A Community
Ncwsrixaper
и
Established 1931
.. _ --fc - ...— ......1... .-I- -- ..1f , i... ....М.-- Д
50 CENTS PER COPY
i
BEOGRAD (Tanjug) — Izjava Sa-vezn- og
izvr§nog vijeda u povodu
najnovijih izraelskih napada na Li-ban- on:
"Vlada SFRJ najoStrije osuduje
najnoviju izraelsku agresiju na Liba-no- n,
koja predstavlja najgrublju
povredu suvereniteta i teritorijalnog
integriteta jedne nesvrstane, miro-Ijubi- ve
zemlje. Kr§e6i орбе usvojene
medunarodne norme i principe,
Izrael je i ovim aktom potvrdio svoju
agresivnu ekspanzionistidku politi-k- u
koja najozbiljnije ugrozava mir u
ovom podru6ju i u svijetu.
Bezobzirno izraelsko bombardira-nj-e
Beiruta i drugih naselja u
Libanonu, kojem je uslijedila invazi-j- a
Sirokih razmjera sa ciljem da se
likvidira PLO, zapanjuje svojom
brutalnoS6u cijelu medunarodnu za-jedni- cu
i joS jednom pokazuje da
izraelskoj agresiji i ekspanzionizmu
ne postoje nikakve granice. Najnovi-j- e
neduzne zrtve ovako okrutnih
napada na libanonsko i palestinsko
stanovniStvo izazivaju naSe najdub-Ij- e
одогбепје i osudu.
Jugoslavia smatra da je zaista
krajnje vrijeme da medunarodna
zajednica poduzme najodluCnije
mjere kako bi se najzad obustavila
izraelska agresija, povukle izraelske
jedinice iz Libanona i sprije6io
razvoj koji bi mogao dovesti do
rasplamsavanja ratnog pozara Siro-ki- h
razmjera sa nesagledivim poslje-dicam- a.
U torn smislu Jugoslavia
podrzava najnoviju odluku Vije5a
sigurnosti UN o obustavljanju izra-elskih
napada i prekidu vatre, kao i
stavove nesvrstanih zemalja usvoje-ne
na njihovim skupovima, ukljudu-ju- 6i
i upravo zavrSeni ministarski
sastanak Koordinacionog biroa u
Havani.
Jugoslavia ponovo potvrduje svo-ju
odluCnu i dosljednu podr§ku za
o6uvanje suvereniteta i teritorijalnog
integriteta nesvrstanog Libanona
kao i sveobuhvatnom rjeSenju sred-njoistoC- ne
krize na trajnim i praved-ni- m
osnovama".
Kada politidki sagovomici ve6 uz
prvu 6asu osvezenja uspostave srda-6a- n
kontakt nimalo optere6en kru-ti- m formama protokola (kao Sto je
bilo u Belom dvoru), onda nije
6udno da se kasnije, za zvanidne
dvoipo6asovne razgovore odiiane
јибе u Palati Federacije, kaze da su
bili krajnje otvoreni i iskreni, da su
se teme spontano postavljale i van
planiranog dnevnog reda, i da su,
naravno, Milka Planinc i Pjer Eliot
Trudo osvezili i naSli nove dodirne
ta6ke jugoslovenske i kanadske
politike.
Premijer Trudo pokazao se kao
veoma znatizeljan sagovormk. Dok
su se kroz razgovore utvrdivale
velike mogucnosti za saradnju dve
zemlje u trgovini, energetici, finan-(Nastav- ak
na st. 8)