000718 |
Previous | 1 of 16 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
No. 47 (294) TORONTO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1977 liliiilllliilililliiliiiliiiiliiliiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiniiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Proslave 29. Novembra Dan Republike 29. Novembra proslavljen je i u mnogim iseljenickim kolonijama u svijetu, na svim kontinentima. Jedna od zapazenih proslava u Kanadi odrzana je u vidu prijema u Toronto, koji je organizirao generalni konzulat SFRJ, u ponedje-Ija- k 28. novembra. Prijem je odrzan na bivsem jugoslavenskom brodu "Jadran", koji je, zadrzavsi svoje ime, sada preureden u restoran i ukotvljen u torontskoj luci. Isti, kao novina, sluzi na cast ovom skoro tromilijunskom kanadskom gradu. Medu nekih 1200 gostiju bilo je vise ugiednih licnosti kanadskog politickog, privrednog, kultur-no- g i naucnog zivota, veci broj predstavnika radija, teievizije i stampe, te konzularni kor u Torontu. Masovni odziv predstavnika preko stotinu iseljenickih organizacija (klubova, crkava, skola, sekcija i dr.) iz ovog dijela Kanade, kao i veci broj poslovnih ljudi, doktora, arhitekata, profesora univerziteta iz redova nasih iseljenika ucinio je da vise od 800 Kanadana naseg porijekla prisustvuje prijemu i da svecano i sa odusevljenjem obiljezi nacionalni praznik SFRJ — rodendan nase Republike. VRACANJECENA Po podacima kanadskog biroa za statistiku za okto-ba- r, zivotni troskovi su sko-6i- li za 1% i to zahvaljujuci poskupljenju prehrambenih artikala i povecanju kucne poreze. Zbog toga inflacija sada iznosi 8.8%, i uprkos svemu sto nam je federalna vlada do sada govorila i obecavala ("Mi cemo inflaci-j- u savladati... i svesti je na 6% u 1977"), inflacija je u stalnom porastu, nastavice da raste, i prema predvida-njim- a preci 6e ovu granicu i jdostici dvocifreni iznos. A za§to? Ima mnogo razloga i uzro-k- a u koje ubrajam i: vestacki stvorenu psihologiju oskudi-c- e hrane i drugog; sve vece izbacivanje papirnog novca, uklju6uju6i i kredit; spekula-cij- e na takozvanom trzistu; internu federalnu adminis- - УЈЈНШНјјЖ 11-ЖМЈ1А!М1ЈЈМЈВ- 'Шл №- - .. " 'јЈјЛгт МИЕд ... ,.}#. ielkVfll к&шЕрш ХјиШШЗДиИДг ДиЈРИИРШИ IHiHl НЈлН тН Д 4. м- - мммм и лш4л£ ЉНФ£ --и вв-Мчт- г vrT kBhV??hm ЕЖнИнкрЗ eBhhBHi вдНкнИЈђчмааЧ fv f Чвк. jf K. . . . . . вГ к S fl Bi ja traciju, i naravno, neobave-sten- u, lakovernu i u vecini apaticnu publiku. Neki ekonomisti i kritiCari kazu da ta publika pokazuje veliku uzdriljivost u trose-nj- u, da je veoma oprezna, a da to pak ukazuje na nepos-tojanj- e "jake potraznje", koja je potrebna da potstakne proizvodnju. To sve dodaje postojecoj nesigurnosti na trzistu, smanjuje zaposle-nos- t, ali ne utice ni malo na smanjivanje inflacije. Na-proti- v! Smanjena potraznja bi tre-bal- o da utice na cene da padaju, ali kako vidimo, toga nema, i postojeca dogma "slobodna ponuda i potraz-nja" na trziStu kao i da ne postoji, ako je i ikada posto-jala- ? O, da! Ona postoji (Nastavak na st. 16) П П1ТП П Гж ПТЈТГШКМШПиШПЈПтЛМ.ШткиЧАШ ПЕНВЦРм шжвштт u 'WJu ШШШШ ..Јшт }.' k'hftji шшш zive rasna 30 PER Л jit V lev111!1 1 Шјшиитшииммлтмтшттчм .,', '"W Г ''to,fh№ I"'4' P7 'Л№.Ш}$'' ii -- t.s ... i n i p ЛтК&ЈЈШ tyr pos Jos u toku godisnje konvencije Ontarijske federacije rada (OFL) u Torontu 29. novembra, oko 1300 delegate se uputilo na Queen's Park (pred provincijalni parla- - j ment), sa plakatima i povicima: "Hocemo posao". Ш U Ontariju ina6e ima danas 300,000 nezaposlenih, a samo mjesec dana ranije j bilo ih je 250,000, i јоб se обекије da ce se situacija pogorsati. Predsjednik Federa- - cije Clifford Pilkey je porucio federalnoj vladi, kao i provincijalnoj, da prestanu j = koristiti pitanje nacionalnig jedinstva i djelatnosti RCMP za odvra6anje paznje od ekonomske krize sto je zahvatila zemlju. Delegatima konvencije govorio je i voda NDP Ed Broadbent i rekao da 6e plat- - forma njegove stranke na iducim federalnim izborima biti napad na liberate i kon- - 1 zervativce, koji naopako vode zemlju vec nekoliko dekada. Promasili su na 1 ekonomskom zato sto se ekonomija Kanade nikada u stvari nije ni planirala, j je on. j Na slici: Delegati konvencije pred ontarijskim parlamentom. 'ifiifitiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiifitiiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifitfiiiiiisiiiitiiiifiiiiiiiiiitiiifiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiifiiitiftiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii nil— i iiu 1 1 №& Toronto je zarazen rasiz-mo- m koji se siri i potrebno je da se odmah poduzmu mje-r- e za obuzdavanje ove pojave ukolikosezeli izbjeci "nepo-godn- e eksplozije Sto su po-remet- ile normalan zivot" u mnogim velikim gradovima, izjavio je proslog tjedna Wal-ter Pitman, starjesina komi-sij- e koja ispituje ovaj prob-lem u Torontu. Pitman, koji je bio imeno-va- n za vodu komisije nakon serije brutalnih rasistickih napada u torontskom metrou (podzemnoj zeljeznici), izja-vio je da mnogi stanovnici Toronta u strahu ali je naglasio da se mogu podu-ze- ti izvjesne mjere kojima bi se ublazio ovaj problem. U njegov plan od 41 tafike kojim bi se postigla harmonija ukljuCeno je i pomnije jspitivanje policaja- - CENTS COPY iiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii niliiiiiiiiiiliiiii ' frfa?',JW aw н polju dodao ca po pitanju rasizma, pri-man- je u policiju i pripadnika etniCkih manjina, kao i po-mjera- nje kvalifikacija po pi-tanju visine i tezine policaja-ca- , 6ime bi se omogucila veca reprezentacija pripadni-ka etni6kih grupa u policiji. Po ovom pitanju postigao je uspjeh gradski prevozni sistem (TTC) nakon ucesta-li- h napada na pripadnike raznih rasa upravo tu, sto je i dovelo do uspostavljanja ove komisije. "Nema zakona", kaze se u raportu, "kojim bi se svakoga natjeralo da voli svakoga" ali ima nacina koji-ma bi se svima mogla pruziti veca sigumost po torn pita-nju. Iz raporta se saznaje da jedan dobar dio gradana Toronta zivi u strahu od rasi-stickih napada, koji ne zele da se sluze metroom, koji se 1 1, JSirtv '5il ,—— ,,,„ iii¥4iil-Hlirr- — ' J УЈРЛ'-'- ' = osjecaju neugodno i nesi-gurn- o u svakodnevnom kre-tanj- u, pa i u samom susjed-stv- u. Prema Pitmanu najugroze-nijim- a se osje6aju Azijati, koji su do sada i bili glavne mete ovih napada. U vezi toga razgovaralo se je sa raz-norazn- im gradanima i saz-nal- o da napadaci ove vrste uglavnom dolaze iz redova nezaposlenih, razorenih obi-tel- ji i koji istovremeno piju. Podzemna zeljeznica je sa-mo jedna od lokacija gdje se ispoljava rasizam, jer ista stvarse deSava u parkovima, rekreacionim centrima, nas-tambina- ma, skolskim igra-liStim- a, na ulicama, trgovin-ski- m centrima, pa 6ak i u privatnim kucama. Neizvjesnost po pitanju posla i zarade, velika bespo-slic- a, nagli rast Toronta u zadnjih deset godina, veliki priliv imigranata — sve je to (Nastavak na st. 16)
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 16, 1977 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1977-12-07 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000047 |
Description
Title | 000718 |
OCR text | No. 47 (294) TORONTO, WEDNESDAY, DECEMBER 7, 1977 liliiilllliilililliiliiiliiiiliiliiiliiliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiniiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Proslave 29. Novembra Dan Republike 29. Novembra proslavljen je i u mnogim iseljenickim kolonijama u svijetu, na svim kontinentima. Jedna od zapazenih proslava u Kanadi odrzana je u vidu prijema u Toronto, koji je organizirao generalni konzulat SFRJ, u ponedje-Ija- k 28. novembra. Prijem je odrzan na bivsem jugoslavenskom brodu "Jadran", koji je, zadrzavsi svoje ime, sada preureden u restoran i ukotvljen u torontskoj luci. Isti, kao novina, sluzi na cast ovom skoro tromilijunskom kanadskom gradu. Medu nekih 1200 gostiju bilo je vise ugiednih licnosti kanadskog politickog, privrednog, kultur-no- g i naucnog zivota, veci broj predstavnika radija, teievizije i stampe, te konzularni kor u Torontu. Masovni odziv predstavnika preko stotinu iseljenickih organizacija (klubova, crkava, skola, sekcija i dr.) iz ovog dijela Kanade, kao i veci broj poslovnih ljudi, doktora, arhitekata, profesora univerziteta iz redova nasih iseljenika ucinio je da vise od 800 Kanadana naseg porijekla prisustvuje prijemu i da svecano i sa odusevljenjem obiljezi nacionalni praznik SFRJ — rodendan nase Republike. VRACANJECENA Po podacima kanadskog biroa za statistiku za okto-ba- r, zivotni troskovi su sko-6i- li za 1% i to zahvaljujuci poskupljenju prehrambenih artikala i povecanju kucne poreze. Zbog toga inflacija sada iznosi 8.8%, i uprkos svemu sto nam je federalna vlada do sada govorila i obecavala ("Mi cemo inflaci-j- u savladati... i svesti je na 6% u 1977"), inflacija je u stalnom porastu, nastavice da raste, i prema predvida-njim- a preci 6e ovu granicu i jdostici dvocifreni iznos. A za§to? Ima mnogo razloga i uzro-k- a u koje ubrajam i: vestacki stvorenu psihologiju oskudi-c- e hrane i drugog; sve vece izbacivanje papirnog novca, uklju6uju6i i kredit; spekula-cij- e na takozvanom trzistu; internu federalnu adminis- - УЈЈНШНјјЖ 11-ЖМЈ1А!М1ЈЈМЈВ- 'Шл №- - .. " 'јЈјЛгт МИЕд ... ,.}#. ielkVfll к&шЕрш ХјиШШЗДиИДг ДиЈРИИРШИ IHiHl НЈлН тН Д 4. м- - мммм и лш4л£ ЉНФ£ --и вв-Мчт- г vrT kBhV??hm ЕЖнИнкрЗ eBhhBHi вдНкнИЈђчмааЧ fv f Чвк. jf K. . . . . . вГ к S fl Bi ja traciju, i naravno, neobave-sten- u, lakovernu i u vecini apaticnu publiku. Neki ekonomisti i kritiCari kazu da ta publika pokazuje veliku uzdriljivost u trose-nj- u, da je veoma oprezna, a da to pak ukazuje na nepos-tojanj- e "jake potraznje", koja je potrebna da potstakne proizvodnju. To sve dodaje postojecoj nesigurnosti na trzistu, smanjuje zaposle-nos- t, ali ne utice ni malo na smanjivanje inflacije. Na-proti- v! Smanjena potraznja bi tre-bal- o da utice na cene da padaju, ali kako vidimo, toga nema, i postojeca dogma "slobodna ponuda i potraz-nja" na trziStu kao i da ne postoji, ako je i ikada posto-jala- ? O, da! Ona postoji (Nastavak na st. 16) П П1ТП П Гж ПТЈТГШКМШПиШПЈПтЛМ.ШткиЧАШ ПЕНВЦРм шжвштт u 'WJu ШШШШ ..Јшт }.' k'hftji шшш zive rasna 30 PER Л jit V lev111!1 1 Шјшиитшииммлтмтшттчм .,', '"W Г ''to,fh№ I"'4' P7 'Л№.Ш}$'' ii -- t.s ... i n i p ЛтК&ЈЈШ tyr pos Jos u toku godisnje konvencije Ontarijske federacije rada (OFL) u Torontu 29. novembra, oko 1300 delegate se uputilo na Queen's Park (pred provincijalni parla- - j ment), sa plakatima i povicima: "Hocemo posao". Ш U Ontariju ina6e ima danas 300,000 nezaposlenih, a samo mjesec dana ranije j bilo ih je 250,000, i јоб se обекије da ce se situacija pogorsati. Predsjednik Federa- - cije Clifford Pilkey je porucio federalnoj vladi, kao i provincijalnoj, da prestanu j = koristiti pitanje nacionalnig jedinstva i djelatnosti RCMP za odvra6anje paznje od ekonomske krize sto je zahvatila zemlju. Delegatima konvencije govorio je i voda NDP Ed Broadbent i rekao da 6e plat- - forma njegove stranke na iducim federalnim izborima biti napad na liberate i kon- - 1 zervativce, koji naopako vode zemlju vec nekoliko dekada. Promasili su na 1 ekonomskom zato sto se ekonomija Kanade nikada u stvari nije ni planirala, j je on. j Na slici: Delegati konvencije pred ontarijskim parlamentom. 'ifiifitiiiiiiiiiiiifiiiiiiiiiifitiiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiifitfiiiiiisiiiitiiiifiiiiiiiiiitiiifiiiiiiiiiiiiifiiiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiifiiiiiiittiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiitiifiiitiftiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii nil— i iiu 1 1 №& Toronto je zarazen rasiz-mo- m koji se siri i potrebno je da se odmah poduzmu mje-r- e za obuzdavanje ove pojave ukolikosezeli izbjeci "nepo-godn- e eksplozije Sto su po-remet- ile normalan zivot" u mnogim velikim gradovima, izjavio je proslog tjedna Wal-ter Pitman, starjesina komi-sij- e koja ispituje ovaj prob-lem u Torontu. Pitman, koji je bio imeno-va- n za vodu komisije nakon serije brutalnih rasistickih napada u torontskom metrou (podzemnoj zeljeznici), izja-vio je da mnogi stanovnici Toronta u strahu ali je naglasio da se mogu podu-ze- ti izvjesne mjere kojima bi se ublazio ovaj problem. U njegov plan od 41 tafike kojim bi se postigla harmonija ukljuCeno je i pomnije jspitivanje policaja- - CENTS COPY iiiiiiitiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii niliiiiiiiiiiliiiii ' frfa?',JW aw н polju dodao ca po pitanju rasizma, pri-man- je u policiju i pripadnika etniCkih manjina, kao i po-mjera- nje kvalifikacija po pi-tanju visine i tezine policaja-ca- , 6ime bi se omogucila veca reprezentacija pripadni-ka etni6kih grupa u policiji. Po ovom pitanju postigao je uspjeh gradski prevozni sistem (TTC) nakon ucesta-li- h napada na pripadnike raznih rasa upravo tu, sto je i dovelo do uspostavljanja ove komisije. "Nema zakona", kaze se u raportu, "kojim bi se svakoga natjeralo da voli svakoga" ali ima nacina koji-ma bi se svima mogla pruziti veca sigumost po torn pita-nju. Iz raporta se saznaje da jedan dobar dio gradana Toronta zivi u strahu od rasi-stickih napada, koji ne zele da se sluze metroom, koji se 1 1, JSirtv '5il ,—— ,,,„ iii¥4iil-Hlirr- — ' J УЈРЛ'-'- ' = osjecaju neugodno i nesi-gurn- o u svakodnevnom kre-tanj- u, pa i u samom susjed-stv- u. Prema Pitmanu najugroze-nijim- a se osje6aju Azijati, koji su do sada i bili glavne mete ovih napada. U vezi toga razgovaralo se je sa raz-norazn- im gradanima i saz-nal- o da napadaci ove vrste uglavnom dolaze iz redova nezaposlenih, razorenih obi-tel- ji i koji istovremeno piju. Podzemna zeljeznica je sa-mo jedna od lokacija gdje se ispoljava rasizam, jer ista stvarse deSava u parkovima, rekreacionim centrima, nas-tambina- ma, skolskim igra-liStim- a, na ulicama, trgovin-ski- m centrima, pa 6ak i u privatnim kucama. Neizvjesnost po pitanju posla i zarade, velika bespo-slic- a, nagli rast Toronta u zadnjih deset godina, veliki priliv imigranata — sve je to (Nastavak na st. 16) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000718