Nase Novine, November 06, 1986

              чг
SVAKI PETI BEZ OSNOVNE SKOLE
BEOGRAD, septembra (Tanjug) —
Trecina odraslog stanovnistva i petina
zaposlenih nema zavrsenu osnovnu
skolu. Medju zaposlenima je 220 tisuca
nepismenih, a blizu 40 posto nema
kvalifikaciju za posao koji obavlja. Us-prk- os
gotovo potpunom obuhvatu
djece skolskog uzrasta osnovnim
obrazovanjem, priblizno svaki peti
malisan ne zavrsi osmogodisnju skolu
u redovnom roku.
Ovi podaci, saopceni u Komisiji
Predsjednistva Vijeca SSJ za obrazo-vanj- e, nauku i kulturu, visestruko opo-minj- u
na to da uoci Vukove godisnjice
i tehnickog ulaska u 21. stoljece
imamo nestrucnu radnu snagu, i sto je
iz sindikalnog ugla podjednako lose,
radnike kojima je lako menipulirati.
Upozoreno je, takodjer i na suceljava-nj- e
dviju proturjecnih cinjenica: Jugo-slavia
je na vrhu evropske liste po
broju nepismenih i brojku studenata
istodobno.
Prijasnje masovne akcije opisme-njavanj- a
odraslih u novije vrijeme
znatno su posustale, pa je njima tre-nutn- o obuhvaceno desetak tisuca lju--
di, umjesto stotinjak tisuca kako je bi-val- o. Ni radne organizacije ni obra-zovn- e
institucije nisu zainteresirane za
poboljsanje prilika, jer, kako je nagla-sen- o, jos nije shvacena i drustveno fi-nanci-jski
podrzana orijentacija na zna-nj- e, strucnost i pamet. Da bi se stvari
izmijenile, sindikat pokrece i podrzava
sve akcije i sva nastojanja za pobolja-senja- m
kvalifikacije i strucnosti radni-ka- .
U nekim radnim organizacijama
formirana su i obdanista za djecu
majki koje pohadjaju tecajeve, u dru-gim- a
pak, za ovakve potrebe nema pre-vise
razumijevanja ili novca.
U takvim slucajevima sindikat, a i
drugi (komiteti za obrazovanje, kultu-ru,
odgovarajuci SIZ-ov- i, politicki fo-rumi-
...) morali bi pruziti sasvim kon-kretn- u podrsku. Nikome ne koristi
prica o tome da smo za napredak i zna-nj- e, da biti nepismen znaci i biti nein-formira- n,
a sve to zajedno znaci biti
izlozen svakovrsnoj manipulaciji.
ISKUS7VA POVRATNIKA
razvio
na centru „Park
Ne tako davno imali smo priliku da na
nas naleti zlatoruno stado Svete Dusica.
Stajali smo na jednom od pasnjaka, gle-daju- 6i
razjareno stado, ciji je poslednji
brav tek napustao ovcarsku farmu, kak-v- e
nadaleko nema. Sveta, onako
glave, zagledao se u daljinu. Njegova far-m- a
se proteze na petnaest hektara sto
sume, sto livade i jos okruzena zicanom
ogradom. Tada, pre dve Sveta je
imao pedeset leta. Sada smo zatekli dve
godine coveka, cilog i pricljivog.
Ali, onda, kada su ovce terane Sveti-ni- m
cobaninom i banatskim ovcarskim
psima jurnule dolinom, nije nam bilo sve-jedn- o.
Napred ovnovi, rogati i suti, za nji-ma
krdo ovaca spremno da pregazi.
Stampedo od petstotina ovaca! A sad?
Posle samo dve ostali su pusti
torovi i stale i Svetma kuca, na nekoliko
milijardi procenjena. A imanje - nema
cenu.
© Pa gde su, Sveto, onolike ovce? - Cetiri tone vune mi je istrulelo na
stalskom tavanu. Niko nije hteo da je ot-ku- pi.
Na kraju je jedan decko svu tu bu-dav- u
vunu oterao Kamionom u Svilajnac
Nudio sam i dobru platu onome ko dode
da samo muze ovce, pa se niko nije ja-vi- o.
Pa onda, nemam kome mleko da
prodam. Isao sam u Padinsku Seklu --
nosio sir koji je bio takav da je otkuplji-va- n
za hotel „Jugoslavia", za reprezen-tacij- u.
Cekam po ceo dan da me primi
koji preuzima sir. Imao sam
tada i osam krava koje su dnevno davale
po 300 litara mleka. Hteo sam da kupim
jos dvadesetak, jer sam ugradio i aparat
za muzu. Sve sam rasprodao. Sada
imam tridesetak brava i jednu kravu. Ona
ZIVOTA U TANZANIJI SIDA ODNIJELA 500
Alarmantno sirenje opakebolestijos
vise je uznemirilo stanovnistvo u Tan-zanij- i, Keniji Ugandi i Ruandi otkako
su medicinski strucnjaci otkrili da su
virusi side pronadjeni u organizmima
komaraca i buha u centralnoj Africi.
Tanzansko Ministarstvo zdravlja
upozorava na alarmantno sirenje side
u toj istocno-africk- oj zemlji. Vise od
500 oboljelih umrlo je u proteklih sest
mjeseci od bolesti koja razara imuno-losk- i
sistem, a to je tri puta vise nego
u drugoj polovini prosle godine— kaze
se u saopcenju.
Vlada Hasana Mvinjija poduzela je
kampanju u kojoj se stanovnistvu
skrece paznja na najcesce putove pre- -
PLANDISTE - Nevjerojatan pok-lo- n nudi Mojsije Popov za izgradnju
sportskih terena u svom rodnom mje-st- u.
Njegov se povratak tek ocekuje u
Plandistu u SR Srbiji.
Prije nekoliko dana na adresu skup-stin- e ocine u Plandistu, tocnije Sekre-tarijat- u
za financije i katastar, stiglo je
pismo iz New Yorka, od Mojsija Popo-va- ,
nekadasnjeg stanovnika ovog kra-ja- ,
koji se nakon dugogodisnjeg rada
u SAD zeli vratiti u rodno mjesto. Za-nim- a
ga moze li kupiti zemljiste za iz-gradnju
obiteljske kuce, a zauzvrat
nudi deset milijuna za izgrad-nju
sportskih objekata za koje Plari-dista-ni
nikada nisu mogli sakupiti do-voljn- o sredstava.
Skupstina opcine poslala je Mojsiju
Popovu pismo zahvalnosti, kao i poziv
da posjeti domovinu. Tom prilikom
razgovaralo bi se o torn nesvakida-snje- m prijedlogu, nakon cega ce se
saznti da li ce se bogati bivsi Plandista-ni- n
iz Amerike zaista vratiti.
Ovdarska bajka pariskog кгојаба, koji Je saSio i na£u
zastavu stadiona prindeva", ima neveseli
zavrSetak
krupne
godine,
starijeg
godine
magacioner
dolara
je procenjena na sto miliona, takva je
mlekulja. Zao mi je onog blaga - ali sta
da se radi kad sam i od milosti magacio-ner- a
zavisio. Tako ti je to kod nas!
© Za poslednjih pet godina Sveta du-si- c
je odgajio i nekoliko turnusa bikova,
po dvesta grla od 700 i 450 kilograma Ali
i od toga je odustao. Zasto?
- Kako da ne odustanem - vajka se
nekadasnji milijarder - kad nam prodaju
koncentrat - dubre. Treba od sedam k-ilograma
koncentrata napraviti kilogram
mesa, a on tako los da je malo i svih de-se- t.
A skup - boli glava U Sroiji ni jedan
privatnik nema stalu kao ja, u kojoj moze
da se tovi 200 bikova odjednom. Sada mi
je zao da pogledan u torn pravcu.
Na niskom putu, cetrdesetom kiio-met- ru
od Beograda, je selo Umcari. Tu je
i njegova kuca. cudo seljackog neimar-stv- a.
Od cokne do krova sva je u mer-merm- m
plocama. Istog onog koim je zi-da- no
jedno krilo Bele kuce u Vasingtonu
i Beli dvor na Dedinju. I visoka ograda
oko kuce, povrtnjaka i vocnjaka je od is-tog
matenjala. - Onda kad sam sve to poceo, pre
sedam-osa- m godina - kaze Sveta Dusic
- u stado, imanje, stale i kucu ulozio sam
blizu desetak milijardi. To danas ne
moze da se kupi.
9 Sveta Dusic je sve kupio za gotov
novae bez dinara kredita. Ko je, zapravo,
taj nas „seik" iz Podunavlja?
Izucio je krojacki zanat u Knez Mihaj-lov- oj
kod majstora Milana Naumovida.
Osam godina je bockao iglom i vrteo sin-ger
masinu nozno, kod Radomira Jocida
u Umcarima. Zatim je radio sam na svo-j- oj
„singerici".
nosenja side.
Posljednjih tjedana u Tanzaniji, Ke-niji,
Ugandi i Ruandi, gdje je stupanj
zarazenosti, kako tvrde eksperti cak 18
posto, stanovnistvo je uznemireno na-lazi- ma medicinskih strucnjaka, da su
virusi side pronadjeni u organizmima
komaraca i buha u centralnoj Africi.
Ti nalazi predani su Francuskoj akade-mij- i
nauka na uvid i eventualnu
naucnu verifikaciju.
Ugandska je vlada javila da se sida
munjevito prosirila u pojedinim pro-vincija- ma
zemlje oko jezera Victoria,
a kenijska je vlada potvrdila da je samo
u najrobijskoj bolnici "Dzomo Kanija-ta- "
smjesteno 80 pacijenata bolesnih
od side.
NEREDI ZBOG GLADI
NA ZAPADU SUDANA
Predstavnik sudanske vlade je i slu-zben- o
potvrdio da su u Niali, glavnom
gradu zapadne provincije Darfur, iz-bi- le
demonstracije u kojima su pogi-nul- a
dva studenta, a preko 50 ljudi jet
ranjeno. Potvrdjeno je, takodjer, da su
demonstracije izbile zbog sve tezeg
ekonomskog polozaja te provincije i
drasticnog pada zivotnog standarda
stanovnika.
Kao sto to cesto biva, na izgled mirne
demonstracije pretvorile su se u gnjev
mladih ljudi i policija je bila prisiljena
da uvodi red. Doslo je do obracuna s
demonstrantima i epilog je poznat, jav-ljaj- u strane agencije.
Provincija Darfur, koja se nalazi na
zapadu Sudana, vise od tri godine
ugrozena je gladju. U provinciji se na-lazi
i vise izbjeglickih logora, a stotine
tisuca ljudi i danas bezuspjesno poku-savaj- u
prici gradovima u nadi da ce
pronaci komadic kruha i prezivjeti.
- Sve se izokrenulo 27. marta 1965.
godine, kada sam sa zenom Vukosavom
i 100 franaka u dzepu krenuo u Pariz.
Imao sam jos za tri dana da platim za
stan i hranu. Onda sam slucajno sreo
ovog zemljaka, takode krojaca.
Zemljak ko' zemljak. Svetu i Vukosavu
je zaposlio kod drugog zemljaka i tu su
sest meseci sili samo muske sakoe.
Tada je dosao onaj dan po kome se
Sveta procuo. Na stadionu „Park prince-va- "
igrana je fudbalska utakmica izmedu
Francuske i Jugoslavije. U ateljeu, u ko-me
je Sveta radio, banuo je nas konzul i
s vrata rekao:
- Sveto, pomagaj! Nemamo nasu veli-k- u
zastavu. Mozemo li sasiti jednu od tri-des- et
metara?
£ta kod naseg coveka ne moze ako
se zainati. Sveta je sasio i mnogo vecu
zastavu t u nju utkao veliku petokraku.
Zastavu je ponelo pedesetak nasih rad-nik- a
na privremenom radu u Francuskoj.
Kada su odjeknuli akordi nase himne,
Sveta se okrenuo nekim nasim mladici-ma- :
„Pridrzite ovu motku dok ja presko-ci- m
ogradu"
Tako je umcarski krojac Sveta sam
sasio i nasred stadiona razvio nasu za-stavu,
uz pomoc nekoliko „Jugovica".
Kasnije vredni i popularni Sveta razvi-j- a
posao. Postaje mali industrijalac velike
svetske konfekcije i zaposljava, bez pro-blem- a,
150 nasih radnika. - Nije mi zao Pariza, pa ni ovog tralja-vo- g
posla u zemlji. Ni-st-o
sam skupu ku-cu
sagradio. Neka stoji, ona ce me
nadziveti i svako ce da kaze: ovo je bila
kuca Svete Dusica. Drugo mi je zao.
Ulozio sam sve sto sam zaradio u inos-transtv- u,
poceo da se bavim proizvod-njo- m
mesa, mleka i mlecnih proizvoda,
vune... A gde sam potegao, osinula me
je struja javasluka, nebrige i aljkavosti.
Tako se ne razvija mala privreda, ne os-niva- ju
farme, ne misli na prosperitet se-Ija- ka
i drustva. Cujem da se mnogo toga
menja na bolje. Pa, ljudi, krajnje je vreme
da se nesto promeni! Tu promenu ceka
na hiljade ,gastarbajtera". Svi oni vole
ovu zemlju, tvrdim i mnogo vise nego sto
se ovde misli, svi ce devize ovde doneti.
RaSunaju: za dobrobit domovine i svoj
prosperitet.
Miroslav D. MILENKOVIC