000399 |
Previous | 1 of 11 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
ff'pf TtSW '"!"(" S' '"' "VXilf"""™,,.- - ,.V I ' "л L ™i "™"ч --Ш k # , .,' ;.,';.,. "'"ffl '.'!' ' "i i Г-Ш- ШШ &ф$$№№ p h?'s YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER %Ш "НГтТИИГТИГгУ ЦиЈ ©етвтави.кШг Vi rt&hi fife? — ""'" itttwto w— -- mWW iiiiiiiiiiikiiiii Km iiimiii iiiiiiiiiiiiiiiiin iii iniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iii nun iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii i iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii nun inn Priznanje na vojni sporazum Pariza i Lomea, kao sto je to bio slucaj i prili-ko- m ne tako davnih ponovljenih voj-ni- h intervencija francuske armije u Cadu, ne umanjuje uverenje da se Francuska sve cesce, rukovodjena pr-venstve- no svojim politickim i eko-nomski- m interesima u torn delu sveta, vojno uplice u unutrasnje stvari zema-lj- a frankofonske Afrike. Primetno je, inace da i zvanicna Francuska, imajuci u vidu mogucna negativna reagovanja u svetskoj jav-nos- ti na takvo direktno vojno angazo-vanj- e u Africi, nastoji da umanji nje-gov- e domete naglasavajuci i u zvanic-no- m saopstenju Ministarstva odbrane da je vojna pomoc Francuske Togou simbolicnog karaktera. Potrebu za vojnim angazovanjem Francuske u Togou dovodi u pitanje i jedan deo francuske stampe. Podseca-juc- i da "sporazum o odbrani", koji su Pariz i Lome parafirali 1963. godine, predvidja da Francuska vojno pri-tekn- e u pomoc Togou u slucaju spoljne agresije, pariski "Imanite" pri-mecu- je da je ovog puta ocigledno u pitanju "striktno unutrasnja politicka stvar Togoa". U pariskim komentarima, naime, preovladava uverenje da u pokusaj vojnog udara u Togou nije umesana susedna Gana, kako se to u prvim mo-menti- ma tvrdilo. Evidentno je pise "Liberasion" da je cak i predsednik Togoa general Ejaldema izbegao da poimenice optuzi susednu Ganu za upletenost u vojni udar u Lomeu. U delu tamosnje levo orijentisane stampe francuskoj vladi se prebacuje i to da je ustala u odbranu rezima u Togou, koji je "sve drugo osim demo-kratski- ". To istice zvanicno glasilo KPF, nije ni malo smetalo francuskoj vladi da i dalje smatra "diktaturu" re-zima generala Ejadema, jednom od svojih najvernijih saveznika u Africi. BURNI ODNOSI TOGOA IGANE Pokusaj drzavnog udara u Lomenu, najtezi je incident u odnosiam izmedju Togoa i Gane, za koje su posmatraci ocenjivali da su "podnosljivi" otkako je u Gani na vlasti Jerry Rolings, javlja dopisni SFP-- a iz Abidzana. U prozapadnom Togou zivi oko 2,8 miliona stanovnika, u Gani 13 miliona. Togo,'zbog njegove ekonomske stabil-nost- i nazivaju "africkom Svajcar-skom- " i MMF ga obicno istice kao "pri-mer za ugled". Jedna je od retkih afric-ki- h zemalja'koja je dovoljno razvijena da sama sebe prehrani. Gana nekada jedan od najvecih afric-ki- h proizvodjaca i izvoznika kakaoa, u teskoj je ekonomskoj situaciji. Zemlja nema unutrasnje stabilnosti, a cesti su i pokusaji drzavnog udara. Jerry Rolings, cesto optuzuje Togo i Obalu Slonovace da daju azil pobu-- njenicima iz Gane. U maju ove godine, na primer, devetoro Ganaca je optu-zen- o da su u Togou pripremali drzavni udar i osudjeni su na smrt u Akri. Sa svoje strane pak, Togo optuzuje Ganu da hoce da mu izveze "svoju re-volucij- u". U poslednjih godinu dana incidenti su bili cesti. Najozbiljniji se dogodio krajem prosle godine na severu Togoa u progranicnom podrucju, kada je do-sl- o do sukoba izmedju pripadnika raz-liciti- h etnickih grupa. Deset hiljada Ganaca je izbeglo, a sukqbima je po-ginu- lo 40 ljudi. Od 1960. godine francuska armija je u vise navrata intervenisala u africkim zemljama: Senegal — decembra 1962: Francu-ske trupe stacionirane u Dakaru, izvr-savaj- u operaciju "zastite reda i mira" posle neuspelog drzavnog udara pro-ti- v predsednika Leopolda Sedara Sen-gor- a. Gabon — 18. februara 1964: Francu-sk- i padobranci stacionirani Braza-vil- u (Kongo) i u Dakaru (Senegal) iskr-cavaj- u se u Libervilu posle otmice predsednika gabonske republike Leona Mbaa. Cad — avgusta 1968. — septembra 1972: Oko dve i po hiljade pripadnika francuskih snaga intervenise planin-sko- m masivu Kibesti kome su pobu-njeni- ci opkolili snage rezima predsed-nika Francoa Tombalaje. Zair — od 10. do 16. aprila 1977: Vojna vazdusna operacija francuskih snaga izmedju Rabata i Kolvezija, po-sle pobune armiji ove zemlje. Mauritanija — jesen 1977: Posto su pripadnici Fronta Polisario u zapadnoj Sahari zarobili jedan broj francuskih drzavljana, 1. maja i 25. oktobra inter-venis- u francuske vazduhoplovne sna-ge. Cad — aprila 1978: Francuska salje vise od dve hilajde vojnika pracenih avionima tipa "jaguar". Trupe napu-- staju zemlju 16. maja 1980. Zair — 19. maja 1978: Na poziv zair-sk- e vlade 600 padobranaca pripadnika francuske Legije stranaca, intervenise da bi bilo evakuisano 2.500 drzavljana. Centralnoafricka republika — 20. septembra 1979: Posle pada cara Bo-kas- e jedan vojni kontingent upucen je u zemlju i ostaje tamo na zahtev novog predsednika Davida Dakoa. ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 35 (715) THURSDAY, OCTOBER 2, 1986 "SRECAN" ZBOG POMOCI Togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema izjavio da je "srecan" sto je "Francuska odlucila da intervenise" vojno, poslavsi u njegovu zemlju "jednu jedinicu svoje armije sa neko-lik- o tenkova". Predsednik Ejadema je ubedjen lojalnost togoanske armije i tvrdi da je situacija u zemlji "veoma mirna". Ko-mando-si, tvrdi Ejadema, "nisu imali nijednog saucesnika nasoj armiji, zandarmeriji i policiji". Togoanska armija, prema podacima Medjunarodnog instituta za strategij-sk- a istrazivanja, broji 5.110 ljudi i ras-pola- ze sa sedam tenkova, 11 aviona i tri helikoptera. Cad — od 9. avgusta 1983. do 10. no-vemb- ra 1984: Tri hiljade francuskih vojnika ucestvuje "operaciji Manga" na zahtev predsednika Huseina Hab-rs- a, posle libijske pomoci Gukuni Ue-dej- u, na severu zemlje. Cad— 9. avgusta 1983. do 10. novem-bra- : Vazdusni napad na aerodrom Uadi Dum koji su sagradili Libijci na cadskoj teritoriji. 5 godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenika u Severnoj Jkmerici mi iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii mi I u u u u u zapadnoe-vropski- h FRANCUSKE u u u MAUREEN REAGAN TATINIM STOFAMA Maureen Reagan bi trebala uskoro, uz "malu pomoc" svog'oca, predsjed-nik- a SAD, zauzeti polozaj ko-pred-sjedn-ika Republikanske stranke. Predstavnik te partije Robert Schme- - mund izjavio je, naime, da ce 45-godi-s-nja Maureen, kcerka Ronalda Rea-gan- a iz njegova prvog braka s glumi-co- m Jane Wyman, naslijediti gospodju Betty Heiman, koja ce se u januaru po-vu- ci iz predsjednistva partije. Suska se da se predsjednikrevnosno zalozio kod svojih prijatelja iz stranke za Maureen, jedinu od cetvero Ronal-dov- e djece, koja se posvetila "ozbilj-nom- " poslu — politici. Ostali su oda-bra- li balet, glumu, pisanje za "Play-boy"... MANJA POMOC SAD SVIJETU Americka pomoc stranim zemljama iznosit ce u narednoj godini 13 mili-jar- di dolara, sto je za 1,5 milijardi ma-nj- e od ovogodisnje pomoci, a za 2,4 mi-lijar- de dolara manje nego sto je admi-nistraci- ja trazila. Ovaj program pomoci, koji je odo-bri- o Komitet americkog Senata za budzet posebno tretira vojnu i eko-noms- ku pomoc od 3 milijarde dolara za Izrael i 2,3 milijarde dolara slicne pomoci za Egipat. Programom je pred-vidjen- o da Grcka dobije 343 milijuna dolara vojne pomoci a Turska 490 mi-lijuna. PINOCHET UBIJA NOCU Odmah posle atentata na generala Pinocheta, pocelaje odmazda. Kraj jednog groblja u blizini Santiaga, glavnog grada Cilea,nadjen je novinarHose Carasco Tapia sa deset metaka u telu. Carascoje bio ziva legenda cileanskog novinarstva i predsednik novinarskog udruzenja. Posle ubistva predsednika Allendea i dolaska vojne hunte na vlast, 1973. pobegaoje u Meksiko, ali se pre nepune dve godine legalno vratio. Jula ove godine pokrenutje proces protiv direktora i 29novinara dasopisa "Analisis", u komeje on radio. Raz-lo- g: napis o тибкот ubistvu jednog foto-reporter- a. Carascajezati-til- a njegova reputacija. Vojna hunta ga nije izvela na sud, ali sadje naSla druginacin daga ukloni. Usrednocidoslisuponjega,nepoznati ljudi u civilu i sutradan je pronadjen njegov les. Na slid: policajcisaslusavaju Carasca posle jednih demonstracija. i' i1 i1 i1 A A i' i1 н V Li 1 V V 1
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, November 06, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-10-02 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000313 |
Description
Title | 000399 |
OCR text | ff'pf TtSW '"!"(" S' '"' "VXilf"""™,,.- - ,.V I ' "л L ™i "™"ч --Ш k # , .,' ;.,';.,. "'"ffl '.'!' ' "i i Г-Ш- ШШ &ф$$№№ p h?'s YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER %Ш "НГтТИИГТИГгУ ЦиЈ ©етвтави.кШг Vi rt&hi fife? — ""'" itttwto w— -- mWW iiiiiiiiiiikiiiii Km iiimiii iiiiiiiiiiiiiiiiin iii iniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iii nun iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiii i iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinii nun inn Priznanje na vojni sporazum Pariza i Lomea, kao sto je to bio slucaj i prili-ko- m ne tako davnih ponovljenih voj-ni- h intervencija francuske armije u Cadu, ne umanjuje uverenje da se Francuska sve cesce, rukovodjena pr-venstve- no svojim politickim i eko-nomski- m interesima u torn delu sveta, vojno uplice u unutrasnje stvari zema-lj- a frankofonske Afrike. Primetno je, inace da i zvanicna Francuska, imajuci u vidu mogucna negativna reagovanja u svetskoj jav-nos- ti na takvo direktno vojno angazo-vanj- e u Africi, nastoji da umanji nje-gov- e domete naglasavajuci i u zvanic-no- m saopstenju Ministarstva odbrane da je vojna pomoc Francuske Togou simbolicnog karaktera. Potrebu za vojnim angazovanjem Francuske u Togou dovodi u pitanje i jedan deo francuske stampe. Podseca-juc- i da "sporazum o odbrani", koji su Pariz i Lome parafirali 1963. godine, predvidja da Francuska vojno pri-tekn- e u pomoc Togou u slucaju spoljne agresije, pariski "Imanite" pri-mecu- je da je ovog puta ocigledno u pitanju "striktno unutrasnja politicka stvar Togoa". U pariskim komentarima, naime, preovladava uverenje da u pokusaj vojnog udara u Togou nije umesana susedna Gana, kako se to u prvim mo-menti- ma tvrdilo. Evidentno je pise "Liberasion" da je cak i predsednik Togoa general Ejaldema izbegao da poimenice optuzi susednu Ganu za upletenost u vojni udar u Lomeu. U delu tamosnje levo orijentisane stampe francuskoj vladi se prebacuje i to da je ustala u odbranu rezima u Togou, koji je "sve drugo osim demo-kratski- ". To istice zvanicno glasilo KPF, nije ni malo smetalo francuskoj vladi da i dalje smatra "diktaturu" re-zima generala Ejadema, jednom od svojih najvernijih saveznika u Africi. BURNI ODNOSI TOGOA IGANE Pokusaj drzavnog udara u Lomenu, najtezi je incident u odnosiam izmedju Togoa i Gane, za koje su posmatraci ocenjivali da su "podnosljivi" otkako je u Gani na vlasti Jerry Rolings, javlja dopisni SFP-- a iz Abidzana. U prozapadnom Togou zivi oko 2,8 miliona stanovnika, u Gani 13 miliona. Togo,'zbog njegove ekonomske stabil-nost- i nazivaju "africkom Svajcar-skom- " i MMF ga obicno istice kao "pri-mer za ugled". Jedna je od retkih afric-ki- h zemalja'koja je dovoljno razvijena da sama sebe prehrani. Gana nekada jedan od najvecih afric-ki- h proizvodjaca i izvoznika kakaoa, u teskoj je ekonomskoj situaciji. Zemlja nema unutrasnje stabilnosti, a cesti su i pokusaji drzavnog udara. Jerry Rolings, cesto optuzuje Togo i Obalu Slonovace da daju azil pobu-- njenicima iz Gane. U maju ove godine, na primer, devetoro Ganaca je optu-zen- o da su u Togou pripremali drzavni udar i osudjeni su na smrt u Akri. Sa svoje strane pak, Togo optuzuje Ganu da hoce da mu izveze "svoju re-volucij- u". U poslednjih godinu dana incidenti su bili cesti. Najozbiljniji se dogodio krajem prosle godine na severu Togoa u progranicnom podrucju, kada je do-sl- o do sukoba izmedju pripadnika raz-liciti- h etnickih grupa. Deset hiljada Ganaca je izbeglo, a sukqbima je po-ginu- lo 40 ljudi. Od 1960. godine francuska armija je u vise navrata intervenisala u africkim zemljama: Senegal — decembra 1962: Francu-ske trupe stacionirane u Dakaru, izvr-savaj- u operaciju "zastite reda i mira" posle neuspelog drzavnog udara pro-ti- v predsednika Leopolda Sedara Sen-gor- a. Gabon — 18. februara 1964: Francu-sk- i padobranci stacionirani Braza-vil- u (Kongo) i u Dakaru (Senegal) iskr-cavaj- u se u Libervilu posle otmice predsednika gabonske republike Leona Mbaa. Cad — avgusta 1968. — septembra 1972: Oko dve i po hiljade pripadnika francuskih snaga intervenise planin-sko- m masivu Kibesti kome su pobu-njeni- ci opkolili snage rezima predsed-nika Francoa Tombalaje. Zair — od 10. do 16. aprila 1977: Vojna vazdusna operacija francuskih snaga izmedju Rabata i Kolvezija, po-sle pobune armiji ove zemlje. Mauritanija — jesen 1977: Posto su pripadnici Fronta Polisario u zapadnoj Sahari zarobili jedan broj francuskih drzavljana, 1. maja i 25. oktobra inter-venis- u francuske vazduhoplovne sna-ge. Cad — aprila 1978: Francuska salje vise od dve hilajde vojnika pracenih avionima tipa "jaguar". Trupe napu-- staju zemlju 16. maja 1980. Zair — 19. maja 1978: Na poziv zair-sk- e vlade 600 padobranaca pripadnika francuske Legije stranaca, intervenise da bi bilo evakuisano 2.500 drzavljana. Centralnoafricka republika — 20. septembra 1979: Posle pada cara Bo-kas- e jedan vojni kontingent upucen je u zemlju i ostaje tamo na zahtev novog predsednika Davida Dakoa. ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 35 (715) THURSDAY, OCTOBER 2, 1986 "SRECAN" ZBOG POMOCI Togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema izjavio da je "srecan" sto je "Francuska odlucila da intervenise" vojno, poslavsi u njegovu zemlju "jednu jedinicu svoje armije sa neko-lik- o tenkova". Predsednik Ejadema je ubedjen lojalnost togoanske armije i tvrdi da je situacija u zemlji "veoma mirna". Ko-mando-si, tvrdi Ejadema, "nisu imali nijednog saucesnika nasoj armiji, zandarmeriji i policiji". Togoanska armija, prema podacima Medjunarodnog instituta za strategij-sk- a istrazivanja, broji 5.110 ljudi i ras-pola- ze sa sedam tenkova, 11 aviona i tri helikoptera. Cad — od 9. avgusta 1983. do 10. no-vemb- ra 1984: Tri hiljade francuskih vojnika ucestvuje "operaciji Manga" na zahtev predsednika Huseina Hab-rs- a, posle libijske pomoci Gukuni Ue-dej- u, na severu zemlje. Cad— 9. avgusta 1983. do 10. novem-bra- : Vazdusni napad na aerodrom Uadi Dum koji su sagradili Libijci na cadskoj teritoriji. 5 godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenika u Severnoj Jkmerici mi iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii mi I u u u u u zapadnoe-vropski- h FRANCUSKE u u u MAUREEN REAGAN TATINIM STOFAMA Maureen Reagan bi trebala uskoro, uz "malu pomoc" svog'oca, predsjed-nik- a SAD, zauzeti polozaj ko-pred-sjedn-ika Republikanske stranke. Predstavnik te partije Robert Schme- - mund izjavio je, naime, da ce 45-godi-s-nja Maureen, kcerka Ronalda Rea-gan- a iz njegova prvog braka s glumi-co- m Jane Wyman, naslijediti gospodju Betty Heiman, koja ce se u januaru po-vu- ci iz predsjednistva partije. Suska se da se predsjednikrevnosno zalozio kod svojih prijatelja iz stranke za Maureen, jedinu od cetvero Ronal-dov- e djece, koja se posvetila "ozbilj-nom- " poslu — politici. Ostali su oda-bra- li balet, glumu, pisanje za "Play-boy"... MANJA POMOC SAD SVIJETU Americka pomoc stranim zemljama iznosit ce u narednoj godini 13 mili-jar- di dolara, sto je za 1,5 milijardi ma-nj- e od ovogodisnje pomoci, a za 2,4 mi-lijar- de dolara manje nego sto je admi-nistraci- ja trazila. Ovaj program pomoci, koji je odo-bri- o Komitet americkog Senata za budzet posebno tretira vojnu i eko-noms- ku pomoc od 3 milijarde dolara za Izrael i 2,3 milijarde dolara slicne pomoci za Egipat. Programom je pred-vidjen- o da Grcka dobije 343 milijuna dolara vojne pomoci a Turska 490 mi-lijuna. PINOCHET UBIJA NOCU Odmah posle atentata na generala Pinocheta, pocelaje odmazda. Kraj jednog groblja u blizini Santiaga, glavnog grada Cilea,nadjen je novinarHose Carasco Tapia sa deset metaka u telu. Carascoje bio ziva legenda cileanskog novinarstva i predsednik novinarskog udruzenja. Posle ubistva predsednika Allendea i dolaska vojne hunte na vlast, 1973. pobegaoje u Meksiko, ali se pre nepune dve godine legalno vratio. Jula ove godine pokrenutje proces protiv direktora i 29novinara dasopisa "Analisis", u komeje on radio. Raz-lo- g: napis o тибкот ubistvu jednog foto-reporter- a. Carascajezati-til- a njegova reputacija. Vojna hunta ga nije izvela na sud, ali sadje naSla druginacin daga ukloni. Usrednocidoslisuponjega,nepoznati ljudi u civilu i sutradan je pronadjen njegov les. Na slid: policajcisaslusavaju Carasca posle jednih demonstracija. i' i1 i1 i1 A A i' i1 н V Li 1 V V 1 |
Tags
Comments
Post a Comment for 000399