Nase Novine, March 02, 1983

              У
s
16— NASE NOVINE, December 21, 1983.
BORBA ZA GRADJANSKA PRAVA
I SUDBURY, ONTARIO, ШЈЖ1Ј___ ФШШШ Ш 1945. GOD1NE 1?М&5вгГ?ЧМИИШ Sfe--
"Ja sam Kanadanin, Slobodan
Kanadanin, Slobodan sam da izra-zi- m
svoje miSljenje bez straha,
Slobodan da ispovedam veroispo-ves- t
na svoj пабт, Slobodan da se
zalazem za ono Sto smatram da je
ispravno, Slobodan sam da se
protivim svemu onome Sto smatram
da je pogreSno, Slobodan sam da
biram one koji ce upravljati sa
mojom zemljom.
Zavetujem se da cu braniti ovo
naslede slobode u korist moju i u
korist Sitavog 6ove6anstva."
Gornje je izvod iz govora pretsed-nik- a
vlade g. John-- a G. Diefenbake-ra- ,
koji je odrzan u parlamentu 1.
jula 1960 godine, za vreme usvajanja
Povelja o pravu 6oveka (Canadian
Bill of Rights).
Povelja je usvojena od strane
kanadskog parlamenta bez opozicije
a narod je sa velikim oduSevljenjem
pozdravio ovaj dogadaj, jer, копаб-n- o
je sa ovim aktom, sa najviSe
tribine u zemlji, udaren zvani6ni
pe6at opStem shvatanju da u ovoj
zemlji vladazakonitost, Ибпа slobo-d- a
i demokratija, naslede britanske
"pravde" — kolevke demokratije.
Medutim, za vise hiljada Kana-dan- a, naro6ito za stranorodene Ka-dan- e,
deklaracija naSeg premijera
zvufiila je neubedljivo jer su oni,
uprkos opSteg shvatanja o pravic-nost- i,
zakonitosti i Пбпој slobodi u
ovoj zemlji, bili obespravljeni, dis-kriminisa- ni,
smatrani kao drugoraz-redn- i
gradani ove zemlje, uprkos
e
t o
e
a
♦
t
o
0a
e
t
J
tome Sto su u svojoj novoj domovini
ulozili 10, 20, pa i 50 najboljih
godina svoga zivota u izgradnju ove
zemlje i Sto su izrodili i odgojili decu
koji su primerni gradani ove zemlje.
Pa i posle usvajanja Povelja, koja
u samom pofietku glasi:
"Sa ovim se priznaje i izjavljuje da
su u Kanadi uvek postojala i da 6e
uvek postojati osnovna ljudska pra-v- a,
naime:
(a) Pravo nazivot i Ii6nu slobodu,
Мбпи sigurnost i uzivanje privatne
svojine, kao i pravo da te slobode ne
mogu biti oduzete nezakonitim pu-te- m.
(b) Pravo na zastitu od strane
zakona bez diskriminacije zbog ra-se,
veroispovesti, nacionalne pri-padno- sti,
boje koze ili spola.
(c) Slobodu veroispovesti;
(d) Slobodu govora;
(e) Slobodu zbora i udruzivanja;
(f) Slobodu Stampe.
Jos i danas, nazalost, mali je broj
Kanadana upoznat sa 6injenicom da
je i pre i posle usvajanja Povelje bilo
i ostaje na hiljade Kanadana, 6esti-ti- h
muSkaraca i zena, bez bilo kakvih
zakonskih prestupa, kojima se us-kracu- ju
osnovna ljudska prava, o
kojima je govorio naS pretsednik
vlade i koja se tako zvucno istifiu u
Povelji.
Mali je broj Kanadana upoznat sa
бтјетсот dasu hiljade muSkaraca
i zena koji su u ovoj zemlji proveli
ve6i deo svog zivota NSeni prava na
drzavljanstvo samo zato Sto su se
Fully licenced, nightly entertainment top bands
Largest lounge in the area
8860 Lundy's Lane (HWY, 20)
Niagara Falls, Ont. Canada L2H 1H4
Djuro Mrkalj, sa sinovima
CESTITA NOVU 1984. GODINU SVIM
PRIJATELJIMA I GOSTIMA RESTORANA.
c
9
O
в
t
t
t
t
t
t
a
P
"Г F - { Ч) ' "II
.-
-
usudili da uzivaju najosnovnije prin-cip- e
pisanih i nepisanih pravila ove
zemlje, naime: slobodu govora,
zbora i udruzivanja, i slobodu Stam-p- e.
Razlog zbog cega kanadski narod
nije upoznat sa ovim gorkim cinjeni-cam- a
je taj Sto svemodna dnevna
Stampa kao i ostali organi za
obavestavanje, sastavni su deo ove
nedemokratske prakse diskrimini-ranj- a
stranorodenih. Postojala je i
joS uvek postoji zavera sa te strane
da se kanadski narod drzi u zabludi.
Uprkos svih pokuSaja brojnih
organizacija, koje zastupaju viSe
hiljada clanova, da se prodre sa
istinom u javnost, dnevna Stampa i
ostali izvori stvaranja javnog mnje-nj- a
odrzali su zaveru cutnje.
Tek nedavno, na intervenciju
novoosnovanog Veca nacionalnih
grupa, zahvaljujudi zauzimanju ta-danj- eg
parlamentalnog vode Nove
demokratske partije gosp. Herrid-ge-- a,
prodrla je u javnost istina, te je
po prvi put sa zvanicne strane
priznato da je samo od 1947 godine
u Kanadi liseno prava na drzavljan-stvo
iz politi6kih razloga vi§e od tri
hiljade osoba. I kad bi prihvatili ovu
brojku gospode Fairclough, bivSeg
ministra drzavljanstva i imigracije u
konzervativnoj vladi, ona je zapanju-juc- a.
Medutim, poznato je da dis-kriminac- ija
datira mnogo ranije od
1947. g., i da je ona provodena od
strane liberalnih i konzervativnih
vlada.
Koji su to ljudi kojima se uksra-cuj- e
drzavljanstvo i zasto? To su
uglavnom stranorodeni radnici Ciji
se politi6ki pogledi ne poklapaju sa
zeljom drzavnih upravljada. To su
muskarci i zene koji su stupili u
organizacije i citaii novine, koje su
legalne i dozvoljene ostali m Kana-danim- a,
ali nisu po cudi partiji koja
se nalazi na vlasti. Pa ne samo to,
uskradeno je drzavljanstvo i takvim
pojedincima koji su samo pohadali
koncerte i druge kulturne priredbe
Ievi6arskih organizacija, koje su po
zakonu potpuno legalne i dozvoljene
ostalim Kanadanima.
Proveravajudi dugacki imenik dis-kriminisa- nih
osoba, nalazimo i tak-vi- h
slucajeva gdefilanstvo u levicar-sk- oj
organizaciji i 6'itanje novina nije
uzrok za uskra6ivanje drzavljanstva.
Povod za to je, u mnogo slu6ajeva,
samo prijateljska ili rodbinska veza
sa osobama koje pripadaju levifcar-ski- m
organizacijama i 6itaju nepo-cudn- u
stampu. Ima diskriminisanih
slu6ajeva nastalih zbog Пбпе mrz-nj- e,
potkazivanja vlastima iz licmh
razloga.
Najve6a tragedija se sastoji u
tome sto diskriminisana osoba ne-m- a
nikakvog prava ni mogucnosti
bilo kakve odbrane niti je obaves-ten- a
o uzrocima. Diskriminisana
osoba nema mogu6nosti da bude
suo6ena sa tuziocem niti ima pravo
sudske rasprave, Sto je zakonom
zagarantovano i najokorelijim kri-minalci-ma.
Ova nepravda proizilazi iz toga §to
postojede zakonodavstvo o drzav-Ijanstv- u
nema zube da moze da
zakonski spre6i ovu nedemokratsku
praksu. stavise, ono je sastavljeno
tako da ministar, na temelju zakona
ima isklju6ivo pravo da sam, prema
sopstvenoj uvidavnosti daje ili us-krac- uje
drzavljanstvo. On, prema
torn zakonodavstvu, nije obavezai
da daje izvestaj ni samom parla-mentu.
Na temelju tog zakonodavstva, ili
bolje reci, zbog pomanjakanja za-kons- ke
odredbe, ministri u raznim
vladama vec dugi niz godina zlo-upotrebljav- aju
svoje polozaje i sami
resavaju sudbine vise hiljada Kana-dana.
U tome, podjednako snose
krivicu i liberalna i konzervativna
partija. Stvarno, za vreme liberalne
vladavine usvojeno je sadasnje za-konodavstvo,
koje je, tada ostro
kritikovao premijer g. Diefenbaker.
Medutim, u periodu vladavine nje-go- ve
partije, ne samo sto nije bilo
nikakvih pokusaja za izmenu zako-nodavstva,
nego je praksa diskrimi-nisanj- a
povedana jos vise u posled-nji- h
nekoliko godina. Uloga ро1Шб-k- e
policije u odredivanju ko ima
pravo na drzavljanstvo, postaje sve
vidnija. Bar u jednom slucaju polica-ja- c
je imenovan za sudiju, da
pretsedava sudu za odredivanje
prava na drzavljanstvo. U ovom je
sludaju najjasnije izrazena ona na§a
narodna izreka: "Kadija tuzi, kadija
sudi".
I zaista, baS u odredivanju prava
drzavljanstva, ve6 dugi niz godina,
politi6ka policija (RCMP) ima neo-дгатбе- пи
moc. Njena je uloga
dvostruka. Ona ispituje istorijat,
moraine i politidke kvalifikacije kan-dida- ta
za drzavljanstvo i daje svoje
preporuke. Te se preporuke kao
pravilo usvajaju pa бак i preko glave
suda. Posle odredbe, ili копабпе
(Nastavak na st. 17)