Nase Novine, March 02, 1983

              8-- NASE NOVINE, Decembar 21, 1983.
IVe nil hi ilusii. ako si izgubio zemlju
Jugoslovenka Vesna Al—Macharifa poslednje dve godi-ne- ,
pored svogamuza Muhameda, deli nesrecnu sudbinu pa-lestinsk- og naroda. Provelaje pet meseci u Bejrutu, baS u vre-m- e
uzasnog masakra, u aprilu mesecu o.g. a sada zivi u pa-lestinsk- om kampu u Siriji. Ova njena prida, kao i druge koje
nam je poslala, potresna su svedodenja o stradanjima pales-tinsko- g naroda.
i po neko dete da ga 6uva. Ovoga puta, on
je bio ispunjen guzvanim novinama na
kojimasu lezali mrSavi, neobrijanl ljudi, u
odelu uprljanom i poguzvanom poput
novina. Neki su Imali zavoje na raznim
delovima tela, koji su totalno promenill
boju, ne§to od krvl, nesto od svoje okoline.
Ljudi su, o6igledno, bili umorni i neispa-van-i.
Jedni su se neprestano vrteli na svom
Aerodrom u Damasku, oktobar 1982. Rat
u Libanu јоб uvek nije окопбап. ProSIa je
evakuacija palestinskih vojnika, crnl danl
Sabre i Satile, ubistvo predsednika Oamal-l- a
i veliki broj novih vojnih operacija, od
strane sirijske, izraelske i palestinske
vojske. Zemlja je јоб uvek topla od
prolivene krvl. Palestlncl su razbljeni na
delove koji su bill prinudeni da pocnu nov
zivot, u dalekim zemljama, udaljeni od
svoje rodne grude. Nekl se time nisu mi-ril- i,
pa su рокибаМ da se nasele u Slriji Hi
Jordanu, ili da se tajno ponovo ubace u
Liban i pridruze Palestinskoj gerili.
lako je Sirija bila u ratu, na damaSkom
aerodromu se odvijao normalan zivot.
Ddlatili su putnici, nasmejanl, sa svojim
velikim koinim torbama punim isto6nja6-ki-h
suvenira i odevnih predmeta. Za njima
je ostajao miris francuskog parfema. Kad
bi vratar ugledao takvog ugladenog gospo-din- a,
sa tompusom, koji je zvalavio u
uglovima usana, jurio bi prema njemu da
rnu pomogne, izvla6e5i гибки torbe iz
njegovih mekanih prstiju. Ovaj bi i dalje
Zvalavio svoj tompus. S negodovanjem
"5to su aerodromski cinovnici spori, i
nemaju nikakvog smisla za biznis..." Ako
bi sejojavile arapske porodice sa po 10
deceffiitavom gomilom torbi, vratar bi ih
mirno pogledao i uputio na kollca za
pakete (koje je bilo teSko naci, s obzirom
na njlhov oskudni broj). Citavo багепНо
Ijudl, u raznim побпјата, poCev od
pokrivenih zena do zena obuienlh po
poslednjoj pariskoj modi, i тибкагаса, od
gorostasnih beduina do dzentlmena u
elegantnim odelima od engleskog 5tofa,
slivalo se u jednu cekaonicu. Gospoda bi
se sme5tala za stolove aerodomskog
restorana пагибијиб! skotski viski ili
francuski konjak, dok su Arapi pokuSavali
da smeste svu svoju decu na plastlcne
stolice bore6i se sa neposlu§nima koji.su
trCali ka restoranu i zavirivali u Ilea
njegovih gostiju.
Prve nedelje oktobra, ko je putovao,
mogao je naldi na vrlo 6udan prizor.
Nasuprot restorana, bio je prazan deo
cekaonice, po kome su se obifino deca
vijala ili su ljudi ostavljali svoj гибт prtljag
M M Ш
Si ГГ 3 ЕГ Д 31Г
lezaju, trazedi neki udobni polozaj, dok su
drugi naizgled duboko spavali. Ali pri
svakom ик!јибепји razglasa, neko od njih
je skakao, pokuSavaju6i da negde bezi. A
potom bi shvatio da je na aerodromu, pa je
postiden zbog svog neprikladnog ропаба-nj- a
рокибао zurnlm pokretlma a se izgubi
medu drugima. Mozda je uhvatio pogled
јоб nekoga koji je dozivljavao istu stvar, pa
bi obojica izmenjall poglede ohrabrenja i
vra6ali se svojim lezajevlma u isto vreme,
ali s manje stida.
Malo dalje od njih, nervozno je 6etao
sirijski vojnik sa napetom рибкот i drza6i
ljude na oku. Cesto je palio cigaretu, tako
da je u pojasu oko njega bilo mnogo
орибака.
Svako, ko se pojavio u бекаотс!, od
putnika, ustuknuo bi pred torn slikom,
барибиб1 sa svojim saputnikom I nagada-ju6- i
ko su ti ljudi I za6to ih vojnik 6uva. A
onda bi svako пабао svoje mesto i krio-mic- e
posmatrao ljude na podu ponaosob.
Jedan od njih, sa krvavom poveskom
preko об!ји, je seo na svoje mesto, a
potom blagim pokretom prodrma svog
druga "Hej, Oamil, dosta smo spavali.
Verovatno je ve6 podne. Mozda 6e poslati
lekara da nas pregleda". Vojnik ga okrznu
pogledom u prolazu. Oamil se trgnu I brzo
se smesti na svojoj novini... Ne, Aziz, tek
je 2 sara po pono6i", odgovori mu
pogledav6i na sat, a onda se prodera u
pravcu vojnika: "Hej druze, ve6 pet dana
lezimo na ovom aerodromu, poput zlvotl-nj- a,
gladni, umorni, neispavani! Treba nam
lekar! Imamo ranjenika..." Vojnik ga
pogleda staviv6i na znanje da ga je био,
ali samo slegnu ramenima, ne odgovoriv-§- i
ni6ta. "Nisam zavr6io. Znam da ti
ne тогеб ni§ta da u6inl§ ali, daj bre,
razgovaraj sa tvojima odozgo. Makar za
ovog ranjenika..." Vojnik ga pogleda:
"Ja sam vam rekao da ja nl6ta tu ne mogu.
Ja sam оШбап vojnik..." rekao je pomalo
nervozno, a onda nastavi da 6eta paledi
novu cigaretu. Oamil bespomodno mahnu
rukama. Aziz se malo zamislio, a potom
гебе: "Nije mi zao §to sam ovde do6ao, pa
makar бекао njihovu odluku i mesec
dana. Samo se brinem za обј. U Tunisu su
Ulica.
Beskrajna.
Prolaze ljudi —cude se snijegu u mojoj kosi.
Kolone automobila...
Cekam da jog naidje tutnjava podzemnih vlakova,
pa da osluhnem kako tuce veliko sree velegrada
(cini mi se da vidim zenu kako mase rupcicem
ili tajnim znakovima ljubavnika; cini mi se kao
da se gurkaju tragovi tajanstvenih susreta na
mom lieu)...
Cekam.
Ulica.
Beskrajna.
Tudja.
Pred Pikasovim spomenikom udovica u plavom:
hranu golubovima
nosi...
Vladimir I. De Tonya
Chicago, 26. februar 1983.
ЗГС ЧГ Z3JZ
23
u
ml is6istlli ranu, ali se moram svaki dan
previjati." "Ma ti si, Aziz, trebao ostatl u
Tunisu posle Bejruta". prekide ga Oamil.
"Sta, da budem tako daleko od Palestine?!
Ijutio se on. A osim toga, tl si video kako
tretiraju пабе drugove. Stavili nas u kamp,
500 km od glavnog grada, u sreu pustinje.
Ne samo 6to si daleko od svoje famlllje,
nego јоб петаб kontakt sa ljudlma. Treba
kao decu da nas vode autobuslma u grad,
uz pratnju vojnika. Pa, na Sta to M6i? Radije
би ovako slep, јоб ne§to dati za ovu
Revoluciju, nego da se tamo crvljam, u
pustinji, daleko od svega...' zavr6lo je
uzbudeno. "Ma, бекај, Aziz", wbaci se
Oamili, "Mi јоб uvek nigde ne pripadamo.
Nemamo papire nijedne zemlje. Ko zna da
li 6e nas иорб1е primiti? Zna6 da se Sirija
boji da ne priml puno Palestinaca, pa time
da zagarantuje sebi sudbinu Bejruta,
jednog dana". "Da, moramo i mi negde da
zivimo, kao ljudi. Da imam o6i, ne bih ja
nikog ni pitao, nego bi ребке doSao do
пабе gerile. Pa, ako treba da ginem, da
ginem", ljutlto бе Aziz.
StraZar ga je oprezno gledao, snrtajudi
se u jedan бобак.
"Ma, 6u, Aziz" monu ga Oamil laktom,
"ne mora on sve znati. Sigurno pripada
tajnoj policiji". Ma, dosta mi je viSe toga
opreza. Stalno тогаб da Биагшјеб od
nekoga, jer si niko i ni§ta, kad петаб
najnormalnija ljudska prava", nervozno 6e
Aziz. Oamil ucuta razumevajudi njegove
гебк "A 6tada radimo, mi Palestinci, nego
da se borimo", гебе Ибе kako ga vojnik ne
bi био. "Eto, ja sam, na primer, zlveo u
Libanu, bez ikakvih papira, rodltelji sa dve
sestre na okupiranoj teritoriji, dva brata u
Jemenu. Jedan u Emiratima i dvojica u
Jordanu". "Ma, znam". Aziz mahnu rukom,
"Nisam ni ja bolji. Hteo bih sada da рјбет
zeni i deci na okupiranoj teritoriji, ali,
veruj mi, ne znam 6ta da р1бет. Niti imam
neku sigurnu adresu, niti znam 6ta 6e
samnom biti, o6 sam izgubio u ovom
ratu... Mnogo se stvarl promenilo u mom
zivotu. A, osim toga, ti гпаб da oni
otvaraju po§tu. Bojim se da ih ne uzmu na
zub zbog toga..." Oamil je klimao glavom
sa saosecanjem. "Pa, hajde, da pitamo
vojnika, ako пар1бето pismo da li moiemo
da ga роба1јето, a onda бето пебго
smisliti", rekao je, a onda viknu: "Hej,
druze, 'el mozemo da парјбето jedno
pismo i роба1јето?!" Vojnik im polako
pride: "Zabranjeno je. Dok ne dobijemo
odluku sa Vrha б1а cemo sa vama, nisu
dozvoljene nikakve usluge", rekao je
odlu6no. "Ali, 6ovek je oslepeo u ratu.
Famllija јоб ne zna ni da li je zlv. Samo da
se javi da vide deca da jo5 uvek imaju oca",
uporno бе Damll. Vojnik se malo pokoleba,
ali je јоб uvek klimao glavom u znak
odbijanja. "Zar ti nisi otac? "nastavi Oamil
unosedi mu se u lice. Vojnik se malo prenu
od ljudskosti u njegovlm об1та. Verovatno
se setio svoje dece, pa mu lice izgubi onu
Moj drug Muhamed
poslao mi je pismo
iz Evrope,
iz moje dom ovine,
iz moga grada...
Srecan je sto mislim na njega
kad a
dezura u logorima Bliskog Istoka
i kad a
po povratku sa bojista
uz ispracaj sunca
pusku zamenjuje stihovima
sa bojama Palestine
na usnama
na dlanovima...
I samo vidi
i samo cuje
visine nedokucive
u ognju ociju
saboraca.
Sa sledeceg Muhamedovog pisma
ljubicu mozda
tragove znoja, zemlje i krvi
odlu6nost. "NapiSite ne6to, pa 6u posle
videti", rekao je tiho, a onda se izgubi
zurnlm koracima ka svom coSku.
Oamil se zadovoljno osmehnu i гебе
Azizu: "U redu je, sad би ja da nadem papir
i olovku, a ti smisli ne6to kratko." Aziz Je
робео da razmiSIja i 5to je vi6e mislio na
svoju porodlcu, sve ga je ve6e uzbudenje
hvatalo. Kad je Oamil objavio da je
spreman, on je bio mokar od znoja. "Je li
ti nije dobro", upitao ga je zabrinuto. "Ma,
ne "prekine ga on pomalo nervozno, "ne
znam 6ta da парјбето... Ose6am zelju da
puno, puno sa njima razgovaram... A i
pozeleo sam ih puno... Ne znam, ovaj... da
li da рјбето da sam oslepio...Kad sam
робао zena mi je bila trudna. 2ao mi je Sto
пеби moci nikada da vidim svoje dete..."
on se sve vi6e uzrujavao, "ma, бекај, smiri
se", prekide ga Oamil, dok se Aziz дибЈо u
osedanjima I hiljade misli "dobro, dobro",
promuklim glasom mu je stavio na znanje
da se stisava &o vi§e je bilo u njegovoj
modi. Strazarse nervozno 6etao. "NapiSi...
napiSi..." робео je Aziz svoje najteze
pismo u zivotu. "Napi§i — najdrazi moji,
ja... ja sam ziv... ne znam gde 6u se joS
smestiti, po6to se ne mogu k vama vratiti.
Kad se sredim, posladu po vas da se
preselite. Ja, ja... sam... u ovom ratu
izgubio odi..., al пеби dozvoliti da izgubim
duбu, kovanu medu palestlnskom naro-dom.- ..
Deco, ne zaboravite da je u ovom
ratu mnogo ljudi i dece poginulo i da je
mnogo gradova i sela uni6teno... ali duбu
palestinskog naroda ne mcze ni6ta uniSti-ti.- ..
6uvajte mamu... i pomozite joj kad
donese brata ili sestru, kako bi паб narod
dobio jednog borca vi6e... Voli vas puno i
stalno misli na vas, уаб Aziz". zavr6io je
iscrpljeno. "Predaj ga 6to pre, јеГ 6u
nastaviti da ti diktiram", pomalo nervozno
гебе Oamilu, bri§u6i rukavom znoj sa lica
koje je virilo ispod Siroke gaze. Vojnik Im
zurno pride i neprimetno uzme papir iz
Oamilove ruke, zguzvajudi ga u dzep. Tada,
Oamil парјбе adresu na malom par6etu
mu ponovo pride davaju6i mu ga. Oamil
strazara, stavljaju6i cigaretu u usta. Ovaj
mu ponovo pride davajuci mu ga. Oamil
zapall cigaretu i vratl mu ира1јаб, sa
ceduljicom. Duboko se zagledao u straza-rev- e
oil dok je on uzimao ира1јаб I гебе,
toplo "puno ti hvala, jer si 6ovek". On se
zbunjeno osmehnu i vrati u svoj бобак,
drzedi jednom rukom cev svoje рибке.
"Uzasno sam umoran", Aziz se патеб-ta- o
na svojoj novini zeledl da ostane sam
sa sobom. Oamil je to shvatio, te mu гебе
tlho: "Aziz, ne zaboravi, mi te trebamo,
iako si slep. Ako bide6 puno tugovao,
izgubideS du6u, a to je ono Sto nikome ne
damo. Zna6 da je to naS dogovor iz
Bejruta. Prema tome, tvoja nova i najteza
borba sad роб1пје..." A zatim je i Oamil
legao na svoje mesto.
Dok su obojica sanjala, sirijski vojnik je
gledao sa бибепјет u njihova nasmeSena
"Ca Vesna Al-MACHA-RIFA
Muhamedu Al—Masharifa
i ipak cu se nadati
da ce jos mnogo pisama stici.
I da ce u jednom
po godinama cekanja
ne tako dalekom
srecan epilog zazvoniti:
— Vesnina draga ruka
topao caj mi pruza
dok s tobom preko okeana razgovaram.
Do kraja prvo pismo nisam procitala
a vec sam zaboravila
da Muhameda nikada nisam upoznala.
Samo je jednoga dana
devojka Vesna
sa belim golubom u ocima
turisticki u Toronto zalutala i
bezazleno rekla:
— U tvom pogledu se osecam zasticeno
kao u Muhamedovom
i po tome znam
da je jos jedno drugarstvo otkriveno.
Katarina Kostic
Toronto
ЕЗлггмгдајЛ