Nase Novine, March 02, 1983

              м
1"
1"
1"
1r
1"
"
1"
r'
1r
%
КАЧ.ЧВЏЈТ.Д
WW", " ""ч,!( ' Ч т " 1 14- - i. . ЛЧ чГ ,)!'
Г
Decembar 2i, 1983, NASE NOVINE —17
SEANSON'S GREETINGS
V V
HP1CW
J
UPUCUJE SVOJE NAJLEPSE ZELIE ZA NOVOGODISNJE
PRAZNIKE SVIM SVOJIM PRIJATEUIMA I SARADNICIMA,
S VIM JUGOSLOVENIMA I SVIM CITAOCIMA "NASIH NO VINA''.
ki=L
jfrjfmfrifrEfrfryMfrjfotforifr
sponsored by CANADIAN YUGOSLAV WOMENS
ASSOCIATION "MOTHER and CHILD"
celebrating their
9 th ANNIVERSARY
and
INTERNATIONAL WOMENS DAY
CAPTAIN JOHN'S FLAGSHIP "JADRAN"
DUBROVNIK ROOM
1 Queen's Quay St. West, Toronto
SATURDAY, MARCH 3rd 1984
Coctails 6 p.m. Dinner 7:30 P.M.
Admission $25.00
yari'a'iiii'ia'iiiiiaiiiJijijrujiiiaiaAia
"АоЈојОјЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ
UDRU2ENJEISK0LA
CESTITAJU NASTUPAJUCE PRAZNIKE
I ZELE SRECNU NOVU 1984. GODINU
SVIM SVOJIM CLANOVIMA,
SVIM UCITELJIMA, RODITEUIMA,
UCENICIMA, SVIM PRIJATEUIMA I
" SARADNICIMA, KAO I
SVIM JUGOSLOVENIMA
Л51ДЛ-ЛЛЛДо1јЈЈ]Г1ј1ј1ЛЛј11ЛЛЛј1Лј1ЛЛ-
"Ј
ЗЕВП
30k
л
Л
ЛЛ
Лaa
A
A
AA
A
A
AA
2
_____д
Лл
Borba za gradjanska prava
(Nastavak sa st 16)
гебј dotiinog policajca, nema nikak-vo- g
apela. Ako se molba odbije,
'molioca se samo pismeno obavesti
da je njegova molba za drzavljanstvo
odbijena na temelju tog i tog
paragrafa i da na temelju drugog
pararafa ima pravo da podnese novu
molbu nakon dve godine. I to je sve.
Nema apela ni suda i ne daje se
nikakvog razloga. Ljudi svakako
doku6e istinu za vreme ispitivanja
od strane policije, iz pitanja koja su
im postavljena. Ta se pitanja uglav-no- m sastoje: da li dotifini pripada
kojoj organizaciji, koju novinu 6ita,
kuda zalazi, da li ide u crkvu, ako ne,
zaSto ne. Ako nije б1ап takozvanih
"nacionalisti6kih organizacija", zas-t- o
nije i tome slifino. Naravno, iz
toga se moze vrlo lako zakljuciti
zaSto je molba za drzavljanstvo
odbijena.
Druga, i to vrlo vazna strana tih
policijskih sasluSavanja ima i drugu
svrhu. Za vreme obavljanja svog
"redovnog posla", policajac kao
pravilo pose6uje prijatelje, rodbinu,
susede i poslodavca molioca. I u
najboljem slu6aju, stvara se sum-nj- a,
ubacuje se nepoverenje i §to je
najgore, strasi se molioca, prijatelje
i susede. Kao pravilo, taj metod
policijske istrage donosi rezultate u
tome Sto zastraSi ljude te odbijaju
da 6itaju radnifiku §tampu, париб-taj- u
radnidke organizacije, a slabi6i
odlaze u crkvu iako nisu religiozni.
Pa ne samo to, nije retka pojava
da doti6ni policajac na jedan i drugi
пабјп, ili kod molioca ili kod
prijatelja i suseda iznudi "dobro-voljno- "
douSkivanie i Spijuniranje
svojih prijatelja. StaviSe, to su u
mnogo slu6ajeva i uslovi za dobiti
drzavljanstva. Nazalost, iako su
takvi slu6ajevi retki, njih ipak ima.
Nije onda ni 6udo za§to jedan
veliki broj ljudi, dobrih i 6estitih
ljudi, koji su diskriminisani na jedan
ili drugi пабт, пебе javno da iznose
svoj sluCaj. Ova praksa zastraSivanja
i ucenjivanja posluzila je svojoj
svrsi. To je jedan od razloga zaSto
do tek nedavno nije mnogo javno
govoreno o ovom bolnom pitanju
diskriminisanih nevinih ljudi. I to ne
samo po pitanju drzavljanstva.
Tek sa pojavom broSure John
Weir-- a "Kanadska pastor6ad", u
kojoj je izneseno u javnost sijaset
dokaza i razgoli6enja 6itava politika
vladajuiih partija i demagogija slat-когеб- мп "demokrata" i pobornika
za ljudska prava i Ii6nu slobodu,
koji, kao §to je bivSi premijer g.
Diefenbaker, daju lekcije бак i
drugim zemljama i zahtevaju da бак i
putem atomskog oruzja silom na-met- ne narodima socijalistifikih ze-mal- ja
na§ tip "demokratije" i Ибпе
"slobode".
Zahvaljuju6i, uglavnom, zauzima-nj- u
demokratskih organizacija, u
prvom redu Kanadskom svesloven-sko- m
komitetu, koji je materijalno
pomagao Stampanje broSure "Ka-nadska
pastor6ad", otpo6ela je ko-паб- по sistematska kampanja i raz-vij- en
je organizovan rad, ujedinivSi
sve progresivne snage stranorode-ni- h
Kanadana u Kanadsko ve6e
nacionalnih grupa (CCNG), робе1а
se kanadska javnost upoznavati sa
ovom gorkom istinom.
lako dnevna Stampa jos" uvek 6uti
o ovoj stvari, istina probija drugim
putem te je danas ve6 i sama vlada
bila primorana da po torn pitanju
zauzme sasvim druk6iji stav. Pored
nekoliko hiljada bro§ura "Kanadska
pastor6ad", poslatih svim 6lanovima
parlamenta, radm'6kim unijama i
drugim ustanovama, odrzana je u
Ottawi vrlo vazna konferencija na
kojoj su uzeli ибебба pretstavnici
mnogih organizacija iz svih delova
Kanade, od Montreala do Vanco-uver.
Konferencija je usvojila Memo-randum
po pitanju gradanskih prava
koji je podnesen vladi i partijama
opozicije. I vlada i opozicija primila
je i sasluSala delegaciju i dato je
obe6anje, obostrano, da 6e se
poduzeti mere da se ispravi neprav-d- a.
Vazna strana svega ovoga se
sastoji u tome §to je tek sada dato
javno priznanje da takva nepravda
postoji.
Iskustvo nas medutim ибј da mi
ne mozemo biti zadovoljni sa datim
obe6anjima. Rezultati 6e biti po-stign- uti
samo tada ako se nastavi i
dalje sa radom da se pred kanadsku
javnost iznese cela istina. Politika
sadaSnje, kao i preda§njih vlada,
sastoji se u tome da pred svetskom
pa i kanadskom javnoS6u skrivaju
pravu istinu. Na jednoj se strani
reklamise demokrati6nost s time Sto
u zemlji jos uvek legalno deluje
Komunisti6ka partija, zakonom je
odobreno §tampanje novina, radni6-ki- h
unija i druge organizacije prima-j- u
blagoslov raznih politifiara, dok
na drugoj strani, potajno i nedos-tojn- o
demokratskim tradicijama ove
zemlje, politi6ka policija teroriSe
ljude koji simpatiSu sa tim organiza-cijam- a,
koji 6itaju tu legalnu §tam-p- u,
pa бак i one koji se samo druze s
tim ljudima.
Postoji pogreSno i Stetno miSlje-nj- e
da 6e se izbe6i neugodnost
diskriminacije s tim ako se "okani-m- o
svega". Da 6e se dobiti drzav-ljanstvo
ako se napusti ideja u koju
verujemo, ako prestanemo 6itati
novinu koja nam se svida. postoje
dokazi da ni to nije ta6no ba§ i kad
bi bilo plemenito. Ni§ta se jos" nije
dobilo sagibanjem кЈбте. NiSta nije
postignuto puze6i.
Pa ne samo to, varaju se бак i oni
koji danas, u uslovima hladnog rata
sluze'kao bi6 u diskriminaciji protiv
drugih. To vredi i za na§e sunarod-nik- e.
Uskra6ivanje slobode jednima
uvek ugrozava slobodu svima. Sem
toga, postoje6e zakonoda.vstvo o
drzavljanstvu sadrzi klauzulu koja
deli Kanadane u dve klase, na
domorodce i stranorodene. U ove
druge su uklju6eni i takozvani
nacionalisti. Sutra 6e, mozda pod
drugim uslovima, i oni do6i na red.
I zato se ova borba za ljudska
prava tide svih nas, ne samo onih
koji su diskriminisani danas. Ona se
ti6e svih Kanadana bez razlika na
politi6ko, versko i drugo oprede-lenj- e.
Vojin GRBlC
DOLAZAK
To su moja stada i pasnjaci
to su moje ki§e i nabujale rijeke
toje moje srebro sa mjeseca
usred noci po kojoj gazite
toje moje zlato usred dana
ka kojem stremite
to je moje svjetlo
iz moga oka
to je moja duga i pjesma
pjesma krvotoka.
I vi cete stati
jerja sam taj
koji ce doci
koji ce uzeti
ali i dati...
Daniel Pixiades
Thunder Bay, Ont.