Jedinstvo, June 09, 1961

              VEZE USTASKOG ZLIKOVCA
ARTUKOVICA SA AJHMANOM
Pisanje nN, Y, Timesa"
U jednom od svojih pos-Ijednj- ih
brojeva "New York
Times" objavljuje informa-cij- u
a sudjenja Adolfu Ei-chman-nu
kada je prvi put
na ovom procesu pomenuo
ime uxtaikog ratnog zlo5in-c- a
Andrijo Artukovica. List
prvo objavljuje svjodocenje
zubara dr Ilinka Salca, koji
, je iivio prije rata u Jugosla-vij-i,
o prikupljanju jevrejs-ki- h
tataca u Boogradu 1911.
godine. Svjedok Sale se pu-ko- m
elucajnoscu spasio
smrti u njemaikim logorima,
jer se pozvao na fcenevsku
konvenciju, buduci da je bio
oficir bivSe jugoslavcnske
vojske, Sto je ovom prilikom
bilo priznato.
Poslije Salca, na pretresu
je govorio sekretar Jevrejs-k-e
opdine u Zagrebu iz vrc-me- na
rata Aleksandar Ar-no- n,
koji sada iivi u Izrae-lu- .
On je u svom iskazu po-menuo
i ustaikog zlocmca
Andriju Artukovica.
Prema izvjcStaju "New
York Timesa" ovaj dio svje-docen- ja
Arnona imao je sli-jedec- M
tok :
— Gdje je on sada? — u-pit- ao
je sudija Halovi.
— Ne znam da li jo u New
Yorku, ili u Knllforniji.
— On je sprovodio nntije-vrejsk- e
mjerc po narcdjenji-m- a
Nijcmaca? — upitao je
Halovi.
— Ne mogu da ka2cm di-rokt- no
da je to bilo po naro-djen- ju
Nijcmaca, jer za to
nema dokaza. Ali u to vrije-ra- e
svi su znali da je to ta-fc- o
— odgovorio je svjedok.
List dalje pise da ni u je-dn- oj
zemlji nijo bilo tako to-S- ko
pratiti i otkriti sudbinu
Jevreja za vrijeme rata, ali
da su svjedoci Arnon i Sale
uspjeli da "bace malo svjet-losti- "
na ove dogadjajc. Mc-djuti- m,
iako svjedoci nisu
pominjali Eichmanna u svo-ji-m
iskazima o nacistiSkim
zlocmima u Jugoslaviji pise
list — pomodnik tufcioca Ka-r- or
iznio je dokumenta ko-ji- ma
je dokazivao da su ofi-ci- ri
Gestapoa koji su sprovo-di- li
likvidaciju Jevreja u Ju-goslaviji,
bili pod Eichman-novo-m
komandom.
Anion je zntim izjavio da
je Jevrejska opcina u Zag-rebu
pokusala preko Artu-kovica
da izdejstvuje odob-ren- je
za iseljenje 50-to- ro je-vrejs- ke
djece u Palestinu.
Arnon je rekao da nije bio
u stanju da prati ove prego-vor- c,
jer je bio mjescc dana
u zatvoru u to vrijeme ali da
je po izlasku iz zatvora saz-na- o
da je samo jedanaestoro
djece otislo u Palestinu, dok
su ostala poubijana. IzyjcS-ta- j
sa sudjenja list zavrsava
izjavom Arnona da je pus-te- n
iz zatvora tek posto je a-mer- idki
komitet uplatio novu
sumu u dolarima, "jer su
Gestapou trebali dolari".
"New York Times" zatim
nastavlja svoj napis izjavom
Andrije Artukovica, koji,
prema pisanju lista, zivi u
Serfsajdu, jednom predgra-dj- u
Los Angelosa. Artuko-vic
je izjavio da je "vec u-mo- ran
od till laii" i da nijo
poznavao Eichmanna. On je
poricao i svoje saucestvova-nj- e
u masovnim ubistvima.
"New York Times" nasta-vlja:
"Vlada Sjed. Ame-riSki- h Driava odbila je da
izrudi Artukovica Jugoslavi-ji
na osnovu toga sto jugos-lavens- ka
vlada nije pruiila
dovoljno osnova Za takvu a-kcij- u".
,
Jugoslavcnska vlada sao-pdi- la
je da jo ova odluka du-bo- ko
nepravedna.
"New York Times" dalje
pise da je Artukovic dosao u
Sjcd. DrZave sa porodicom
1918. godine i da je otkri-ve- n
1951. blizu Los Angelo-sa,
gdje je radio kao knjigo-vodj- a
u jednom poduzecu
koje jo vlasniStvo njegovih
rodjaka. Jugoslavcnska vla-da
traZila je preko svog kon-zula- tn
liapSenjc Artukovica
kao ratnog zlocinca. List za-kljuf- uje
da je Artukovic tvr-di- o
u svojoi obrani da je po-liticly
izbjeglica i da nije
kriv za smrt 1.293 lica. za
Sto je bio posebno optuzen.
Jcdnu ogled na
polilicnrc
Dritanski marital Montgo-mery
je izjavio: "Tesko j
b politiJkim ljudima zato Sto
se nikad ne moie razumjeti
o {emu upravo govore."
M. V. — Sarajlic:
4)
SUDBONOSNI SASTANAK
Dva dana poslije krvavog pokolja Jano je
sa ietvoricom zatoccnika odrzao sastanak. Od
bjcgstva po noci konacno se odustalo. Ostali su
na tome da se bjegstvo izvrSi po danu. Janko je
posljednji govorio o svom planu i prijedlogu.
Tih dana. u drugoj polovini novembra, za
logor jo stizalo mnogo drvene gradje. Ta gra-dj- a
je dovoiena vagonima i istovarivana od
prilike oko 100 metara daleko od samog logo-r- a.
Sa toga mjesta zatocenici su prenosili gra-tlj- u
u logor. Grupe su se sastojale od 20—30 a
penekad i vise zatofenika. Medju njima je bilo
mladjih i starijih, jaSih i slabijih. Kada bi i5!i
po gradju vec" drugi ili treci put. onda bi obicmo
po nekoliko starijih, slabijih ljudi zaostajali.
Uetaie bi tada, na poTatku po gradju, оШбпо
odvodili glavninu zatofenika i nebi cekali na
onih '4—5 ili G slabijih, koji bi zaostali. Ovi bi,
gotovo redovno, bez ustaske pratnje sami se
vradali po gradju, a na glavnom izlazu iz logo-r- a
rekli bi strazaro da pripadaju grupi који
prenoei gradju. Stra2ar na glavnom izlazu obi-c- m) je propuStao ovu manju gmpu zaostalih,
s time, Ito bi e'esto puta svaki od njih dobio po
nekoliko udaraca batinom po ledjima. Straiar
na glavnom izlazu mogao je ovu grupu zaosta-li- h
i da prati pogledom sa svoga straiarskog
mjetta, jer je prostor do mjesta odakle se pre-noei
gradjevinski materijal bio ravan, 6ist i pre-gleda- n.
Medjutim, stra?.ari na glavnom izlazu
nijesu kontrolisali ove zaostale zatoenike. dali
ie ee prikljuiti tamo svojoj grupi ili ne.
Ovu nebudnost strafcar Janko je primije-ti- o
nekoliko puta i has na tome je zasnivao 2ita-v- i
plan o bjegetvu po danu. Njemu se rodila
Jtlavi misao. zasto nas petorica nebi mogli da
budemo ti "zaostali". Na taj naem kao "zao-stali"
mo6i cemo da izadjemo lez ikakve opae-nost- i
iz logora. U najgorem sluaiu moiemo da
ixvuemo no ledjima po nekoliko batina, mislio
je Janko. Tada pred njima ostaje samo joS jed-n- a velika prepreka; kako proi mimo mjesta
odakle zatocenici prenoae gradju, a tuda mo-raj- a
Tto£'l Mjerto gdje je iz vagona istovariva- -
Tandaric i Artukovic
Radnik Stcvo Tandaric je deportiran iz Sjedinjenih
Drzava zato stose borio protiv fasizma u Spaniji.
Andrija Artukovic, Pavelicev ministar unutrasnjih
poslova, koji je odgovoran za smrt stotina hiljada ljudi,
slobodno zive u Sjed. Drzavama. Americke vlasti su od-bi- le
sve zahtjeve za njegovo izrucenje Jugoslaviji.
Sta ovo znaci? Da u Sjedinjenim Drzavama nema
slobode za one koji su se borili protiv Franka, Hitlera i
Mussolinija, a ima za one koji su sluzili ovim neprijate-Ijim- a
covjecanstva?
Kakva nepravda! Kakva Ijaga na Sjed. Drzavama,
koje su uzele ucesca u unustavanju njemackog i talijan-sko- g
fasizma!
Mi smatramo da bih jugoslavenska vlada trebala po-nov- iti
zahtjev Sjedinjenim Drzavama da joj izruci Artu-kovica.
Ako americka vlada odbije da to uradi, Jugos-lavij- a
treba da se obrati Organizaciji Ujedinjenim Naci-jam- a.
Kaznjavanje ratnih zlocinaca je medjunarodno
pjjanje.
U isto vrijeme Sjedinjene Drzave trebaju ispravit
nepravdu prema Stevi Tandaricu i dozvoliti mu da se
povrati u Sjed. Drzave, u koje je dosao kad mu je bilo
dvije godine.
Borbu za povratak Tandarica u Sjed. Drzave pred-vo- di
americki odbor za protekciju stranorodjenih i svi
koji mogu trebali bi pruziti pomoc. Adrcsa je ovo: Mid
west Committee for Protection of Foriegn Born, 189 W.
Madison, Rm. 406, Chicago, III.
Jygoslavija imes 14 hiljada lekara
i hiljada postelja
Broj lekara u Jugoslavia
iznosi oko 1 1 hiljada. a broj
bolesni6kih postelja blizu
90 hiljada. Ako bismo oce-njivn- li
snagu i mogucnosti
nase zdravstvene sluzbe po
ova dva najvaznija elemcn-ta- ,
onda treba reci da je po-slednj- ih godina zabelezen
osetan naprcdak i da je te-mpo
porasta broja lekara i
bolesnickih postelja znatno
ubrzan.
Ukupan broj lekara u sve-t- u ceni se na blizu 1,6 mi-lio- n. To zna6i da bi svclski
prosek broja stanovnika ko-ji
dolaze na jednog lekara
iznosio oko dve hiljade.
Medjutim, posto lekari nisu
ravnomcrno rasporedjeni u
celom svetu, to pojedini kra-jev- i
imaju izvanredno povo-Ijn- u situaciju u torn pogledu
a druifi stole veoma lo5e
— cak ispod snoSljivili mini-mum
a.
Po broju stanovnika
na jednog lekara —
Austrija na prvom mestu
U pogledu broia stanov-nika
na iednog lekara naj-bolj- u situaciiu u svetu ima
Austrija - it dan lekar le£i
u proseku 010 Inidi Sledeco
mesto zauzima SSSU sa 030.
a onda izmodju ostalih (SR
Oxo. Madinrska 090. Itahui
091, Novi Zeland 700. Zapa-dn- a Ncmajfka 728. SAD 790,
Itrazil 2.500, Turska 3.100,
Indija 5. 100. Poslednjo mes-to
pripada Etiopiji, gde jo-da- n lekar dolazi na 100.000
stanovnika. Jugoslavia za-uzima
bolje mesto od svet-sko- g proseka — ima 1.320
stanovnika na jednog leka-ra.
U apsolutnim ciframa naj-vis- e lekara ima u SSSR —
preko 330 hiljada, zatim u
SAD 210.000, Japanu oko
100.000, Zapadnoj Ncmaf-ko- j
i Indiji preko 70.000. I-ta- liji oko 70.000, Francuskoj
— 10 hiljada, itd. Namanje
lekara ima Etiopija — samo
03.
U citavom svetu ima da-na- s oko sedam miliona bol-niSk- ih postelja. To znaci da
oko 100 stanovnika dolazi
na jedno mesto u bolnici. U
nasoj zemlji ta cifra iznosi
205, sto je dvostruko bolje
od svetskog proseka. Najbo-lj- a situacija je u Svedskoj.
gde 71 stanovnik ima na ra-spolaga- nju jednu bolniiku
postelju. Na slederem mestu
ie Svaicai-sk- a sa 75. zatim
Francuska — 91. SAD —
101. Austrija — 107. SSSR
na gradja bilo je od puta. kojim oni moraju da
prodju, udaljeno oko 15—20 metara. Ovo je
bio prvi dio plana Prugi dio plana bio je u to-me
kako i na koji nacin, poslije bjcgstva iz lo-gora,
preci rijeku Savu i doci do kozarackih
partizana. To nije bio nista manji i nista laksi
zadatak nego i sam bijog iz logora.
Na sastanku je bilo dogovoreno da jedan
od njih petorice, sutradan mora da se probijo
iz logora u selo Jasenovac, da tamo uhvati vezu
sa nekim od mjestana i da prikupi potrebno po-dat- ke
o mogucnosti prelaza preko Save i hva-tan- ja
veze sa kozarafkim partizanima. Poslije
izviienog zadatka mora ieti dan da so pono-vn- o
uvuCe ii logor i da saopci ostalima Sta je
ucinio.
1ZVLACENJE KOCKE
Svaki je osjecao opasnost i tezinu odgovor-nos- ti
u izvrSenju ovog zadatka. I najmanja ne- budnost mogla je da upropasti 6itavu stvar, a
onaj ko se primi toga zadatka stavio je glavu u
torbu. Paja je predloiio da se izvla6e Sibice.
Onaj tko izvufe najkracu sibicu treba sutradan
poslije podne da se izvu£e iz logora, da prikupi
potrebne podatke i prije veieri da se ponovno
uvuie u logor. Pomelo je izvlaCenje sibica. Naj-pri- je je izvukao jedan od drugov a zatim Jan-ko.
Tada je jedan od prisutnih — Jozo, pred-lozi- o da se prestane sa izvlac'enjem sibica. Lju-di
su se zgledali medju sobom. Sta je sada? Ja
predlaiem. kaie Jozo, da se Janku kao najsta-rije- m
i najiskusnijem medju nama povjeri ovaj
zadatak. Svi su pogledali najprije u Jozu a za-tim
u Janka. Janko je bez oklijevanja prihvatio
prijedlog. Smatrao je da je on pravilan.
Te noci Janko nije mogao da spava. Okre-ta- o
se na svome leiaju na jednu i dmgu stranu.
Pred njegovim oitna iskrsavaju blatnjava i kr-va- va tjeles i nosila na kojima ih je vukao, a
u njegovim uMma kao da jo5 uvijek mljekuju
tupi, potmuli udari leseva. baeamh u jamu. Ne,
песеб Janko ovdje doekati zimu, radje pojti-nu- ti
u bijegu nego da te kolju kao stoku, miftlio
je u eebi i u njemu je sve viie raela odlu?not i
volja da pod svaku cijenu izvrii zadatak.
Sutradan oko 2 sata potlije podne jedna
Leslie Morris cc
govoriti o Kuhi
I. Kube se ovih dana pov-ruti- o
poznati radniki lider
Leslie lorris.
U utorak 15. juna Morris
e'e govoriti na javnoj skupsti-n- i
u Lansdowne Hall, 10
Lansdowne Ave. (kod Queen
Street) : po£etak u 8 uvecer
na temu : "Kako su Kubanci
razbili jankijsku invaziju —
da li 6c pokusati opet?"
SkupStini mo2o da prisu-stvuj- e
svatko koga interesi-raj- u
kubanski dogadjaji
"Tjedan solidarnosti
sa Kulwm"
Meksikanska konferencija
za nacionalni suverenitet, e-kono- msko
oslobodjcnje i mir
je predlozila da se organizi-r- a
"Tjedan solidarnosti sa
Kubom", od 19. do 2G. jula.
Meksikanska organizacija
upozorava da opasnost na-pada- ja
na Kubu nije pro31a.
pa je potrebno mobilizirati
svjetsko javno miSljonje u
njezinu obranu.
Prijedlog je naiSao na po-tpo- ru
Svjetskog pokreta za
mir.
Zaostalost Afrikc
Racuna se da afrike zem-Ij- e
u prosjeku imaju doho-da- k
od 83 americkih dolara
po glavi stanovnika.
90
- 150. Turska — 9G8. a E
tiopija — cak 9 hiljada sta-novnika
na jednu postelju.
NajviJe bolnickih postelja
imaju SAD — 1,0 milion, za-tim
SSSR — 1,3 milion, a on- da dolaze Francuska sa 700
hiljada, Zapadna Nema6ka
— 530 hiljada, Japan — 512
hiliada, Velika Rritanijn —
507 hiljada. Turska — 37
hiljada, itd. Najvise postelja
za tubcrkulozu ima Japan
— 153 hiljade. zatim Italija
93 hiljade. Nasa zemlja ima
oko 18 hiljada postelja za
TRC bolesnike.
Vise od 80 miliona
pregleda godisnje u
Jugoslaviji
Sliku zdravstvene sluzb
u пабој zemlji dopunjuju
podaci o broju ustanova ko-je
se bave brigom o zdravlju
stanovniStva. Danas imamo
preko 5 hiljada ambulanti i
drugih zdravstvenih ustano-va.
koje izvrSe vise od 80
miliona pregleda godiSnje,
200 bolnica. 352 porodilista,
1.000 apoteka itd.
U odnosu na predratnu s-ituaciju
kod nas je znatno
pnboljsana zdravstvena slu-zb- a
i visestruko prosircna
mreza zdravstvenih ustano-va.
Broj lekara se vie nego
grupa zatocenika posla je iz logora da dono.si
gradjevinski materijal. Kada se vec udaliila o-k- o
30 metara od glavnog izlaza logora. Janko
je posao za njom kao "zaostali". Srce mu je
jace zakucalo, zivot ili smrt, mislio je u sebi.
Idem.
Janko je prethodno u nastambi ocistio odi-jel- o
od blata, da nebi kome usta3i u selu upao
u o£i po svome odijelu. Zatocenici su nosili svo-j- a odijela, u kojima su i dopremljeni u logor.
Na glavnom izlazu strazar ga je zaustavio.
Janko mu je jednostavno rekao da pripada gim-p- i
koja je poSla da prenosi mate-rijal,
a zadrZao se radi slaganja nekih dasaka.
Ustasn ga je odmjerio od glave do pete, udario
dva puta Stnpom po ledjima i naredio mu da ide
za "svojom grupom". Isao je cestom ne zureci
se mnogo. Dok je stigao do grupe ona je vec is-tovari-vala
gradju iz vagona. Janko je jedno-stavno
produzio cestom kao da nema nikakve
veze ni sa zato£enicima ni sa ustaikim straiari-ma- .
Janko se sav pretvorio u uho, ocekujuci
dali ce г~ njega odjeknuti glas straZara ili pu-ca- nj nuske. Srce je u njemu Iupalo kao da обе-ku- je komandu pred juris. Prosao je deset, dva-des- et metara, nista; trideset metara, niSta. Do-br-o
je, mislio je u sebi Janko i nastavio laganim
korakom u pravcu pn'ih seoskih kuca Jasenov-ca- .
Osjecao je da je vec na pola puta da potpu-no
izmakne ustaskom noiu i metku. Ocutio je
dah slobode i u njemu se preplicu dva osjecaja,
dvije misli : bje2ati u slolmdu ili izvrsiti zadatak
i Tatiti se ponovno u logor smrti. Osjecaj odgo-vornos- ti
prevlailava i potiskuje misao o tome da
sam bjezi u slobodu.
U selu je obisao tri kuce, razgovarao sa lju-dima.
Uspjelo mu jo da dobije njihovo iovjere-nj- e
i da dozna sve ono Jto mu je bilo potrebno
za prelazak preko Save i za odlazak u Kozaru.
Na jedan sat pred sumrak krenuo je natrag
u logor. Sipila je sitna jesenja kiSa iz sivo-snije-In- ih oblaka. koji kao da hoce da prekriju ze-mlju.
U zraku se osjecalo zims-ki- h
dana a s njima i erne misli o logorskom li-vot- u. Po izlokanoj cesti, porel
obale Save, Janko se vracao natrag — н logor.
V o s u (1 j e n a rep o r t a z a
MACETA SA KUBE
SuntijaK" l' Kiiha.
Jclnli('nim i naznim polczmia
otrih raart'la ljudi su oltarali slat-k- u
trsku. Si mi bili xarai, jer je
ora trska sinoc zapaljona, odnosno
osmudjena, la hi m tako olobodila
prljaitinc koja м-- nakupi po po-%rJi- ni.
pa su sada ruke i lica "ma-cctara- "
gasim crni kI cadji. NaK-nu- ti
nad trskom koju su oharali.
nznojonih ledja i snaznih miira.
s-clj- aci su polako prodirali kroz po- -
Ijc, dk je fcunce ncmi!ordno prii-lo- .
Nisu hadava poorili da seca Je- -
ccrne trske spada inedju najlcie
postoc na si'tu, jer trail iskust-M- f,
snagu i otpornot! Ima s u-ti- ak
kao da se i ljudi uporno
lure, kao da su bili reili da se
seca Sememe trske — ode u l'al- -
masovianu, jnlnont od najbogati-ji- h
Secernih ргч!с1а protincije O-rijen- le,
zatrsi pre nego druge. "0e godine, nije Iako. Mnogi
su dniRoi u miliciji. Vidite, od
oko sedam hiljada clanota zadru- -
ga u otoj okolini, mUlim muka-rara- ,
rano 3.130 nalazi se pi ro-totim- a.
Znaci, mi koji smo ostali
ni ora mo uz iwtmoc Jena i dec1 ne
godine da ohatimo dtolruki po- -
sao. Islina, dohro zaradjujemo, ne- -
uporedio Nilje nego pre rcoluci-je- ,
ali nije samo (o. Znamo da je
Secer naie zlato. da je Kubi pol- -
rehan, pa radimo za dtojicu. . ."
Stakog cetrlka i neilelje Iobro-oljn- e
brigade gradjana — radni-ka- ,
sluibenika i omladine — dola-zil- e
su iz Sanlijaga de Kiiha da
st-ljacim- a ivomognu u ohailjanju
otog za naciju tako znacajnog pos-l- a.
KO.MPANJKKa I'l.OU
fMrnoala scljacka £aka ctrslo
je slegla ruku pozdrata, na pragu
uprate grupe zadruga u I'almaso- -
ianu. I pranik je Flor Muruais
nekaifasnji mactlar i ucenik u
horhama seljaka x kraja za w-r- a
prata, za 1м1је nadnice i druk-ii'i- i
postupak. Itio je ste slo se u
in (im kraju trske moglo da bude:
macelar, кн'јјач olotskih kola ko-ja
preo7e (rsku, nadglednik i pre-uzim- ac
trske, radnik u fabric) se-cer- a.
Za njega, ka?e, nema tajne
kad je ге o trsci, se on to zna
iz licnog iskuva. Inace, komunivta
je, star! clan Socijalisticke narod-n- e
partije, sedro je i u zalorima
Ilatiste. Sada je kompanjero I'lor,
sa malinkom preko ledja od koje
s6 valjda ni u snu ne odtaja, ad-ministrator
telike grupe seljarkih
7adruga owg lHgatog kraja.
"Imamo mdc 2S zadruga, prlJa
udvostrucio, a slicna kons-tataci- ja
se mo2e dati i za bo-Inic- ke postelje. Pa, ipak.
zdravstvena sluslba u Jugo-?-lnvi.f- i
mora so jo5 poboljSati
i prosiriti kako bi iSla uko-ra- k
sn opStim razvojem i po-trcba- ma stanovniStva.
Danas se moze re£i da u
pogledu nivoa zdravstvene
sluzhe slojimo znatno bolje
od slabije razvijenih zema-l.j- a
a da se svakim danom
sve vise sred-nj- e razvijenim zemljama.
(Tanjug)
Bijeg iz Jasenovackog logora
gradjevinski
pribliZavanje
blatnjavavoj,
priblizavamo
SfRANA 3
I'lor dok pui debelti kulunsku ci-Ka- ru.
I oom je kraju agrarna re-fi..- nia uu.iiu, potpuno. I'zcli
smo zemlju od 40 laliftindista i
dve americke kompanije i razdclili
je medju oam hiljada seljaka. Vc-ci- na
ih je sttorila zadruge. ali ima
ih koji su zemlju dobijenu м] ag-rar- ne
refurme zadrali u privat-no- m
pocd u. Nae zadruge imaju
ukupno trideset hiljada hektara
zemlje. Od toga je preko dvadesct
jednu hiljadu hektara pod trskom.
Da bi se proiztiHlnja bolje orga
niotala, storili smo grupaciju za-druga:
eih 2S kooperatha imaju
zaj4lnicku upratu kojoj ja slojint
na coin. Г stakoj kooperatii ima-ju
upratni saet od м-da- m clano-v-a,
seljaka, koji zajedno sa upra- -
nikom, kogx potatlja driava, kr-ma-ne
zadrugom. A sim zadruga-m- a
zajedno, na hazi dogotora up-ratlja- mo
mi iz administrate gru-pe
zadruga. . ."
Itina, jiw mek je owle preko
Mloine oranica u-ruk- ama inoko-sni-h
seljaka, tumaci I'lor, ali ipak
Nocina proizodnje trske dolazi sa
zadruinih povrsina i sa driatnili
poljoprirednih dobara.
LIKViniUATI "5IKTVO УККМ1Г
Jedno driatno poljopritredno do-b- ro
funkrionie u Jarajaui. na I-m-anju
iiekadanjeg Itatistinog se-nat- ora
i latifundiste Antonija I- -
1јач Kua. On je pobegao, a agrar-n- a
reforma preUorila je njegoio
imanje u teliko Х)1јорг1гч1по do-br- o.
Videli smo trideset i pet no-til- l,
moderfiih i stetlih kuca koje'
je rctoliicija podigla seljacima U
Jarajaui, ideli smo nou trgoW-n- u,
skolu i igradnju modcrnc kla-ni- ce
sa friZiderima.
I 'a ipak, ono sto je Ijude u Ja-rajaui
i l'almaotianu'najis 7a-okuplj- alo,
ono sto su u sakom su- -
sretu isticali bio je — rat sa "mr-ti- m
remenomH. To je za ova]
kraj. kaiu, pilanje 2iola i snull.
Jer, pre retolucije ode su latl-fuiuli- sti
i telike kompanije na
stojim poljima gajili Nkljucno
secern u trsku, to im je bilo na]-rentahilni- je.
Ali, secerna trska so
sece samo jednom giMliJnje, seca
traje tri meswa, pa je seosko sta-notni- tto oog kraja up otalo
cloba giMline proslo iitotarilo. Ile--da
je bila stralna, jer se, kako se—
Ijaci prifaju, moglo zaraditi najU
se trideset-cetrdes- et pezosa, i fo
je hila zarada za relu Rwlinti. Od
toga se nije moglo zlteli, moglo
se samo jmlako umirati.
Sada, meljutim, si imaju posla
i to eel ii godinu! Zadruge su dei
svojih povrsina н1гс1Ме za proi-todn- ju
raznog porca, kafe i du-van- a.
Itef "diersifikacija' odo-maci- la
se u otom kraju, ona zna-ci
likvidiranje "mrtuig vremenaw
izmeljii de sece, ona znaci spa,
i.Ia, resenje. Imao se utiak da
se ovi seljaci, kad gowire o pros-lii- n
vremenima latifundizma, pie
rtMolucije i agrarne reforinc, go- -,
linn sa M'cim strahom secaju o-o- jf
"inrHog remena" i Inde ko-ju
je ono radjalo, ncgo Ilatistlno
seosko iandarmcrije koja ih ]c te-rorKa- la.
Djaka Juliiw
Se njegove misli bile su sada okupljene samo
icdiiim. kako ce se sada vratiti u logor. Doteo
je vec blizu mjesta odakle se iz vagona prenoei
gradja za logor. Tamo vise nijo bilo niita. Ni
gradje ni ljudi. Mislio je da se umijeia nekako
medju zatocenike, koji prenose gradju, i da ee tako vrati u logor. A Sta sada? Na glavni ulaz
nije mogao da se vrati.. Radilo se o sokundama.
Stnjati nije smio na cesti. ISao je dalje u pravcu
logora. Sta da uradi? Misli mu lete munjevitom
brzinom, kao £ ovjeku koji se vec uhvatio u ko
Stnc sa neprijateljem.
Na 80— 100 metara daleko od ceste, van
logorske ograde, Janko je primijetio vedu gru-pu
logorasa pod ustaskom straiom, da vrse ne-k- e zemljane radove. na dosta sirokom prostoru.
Stvorio je odmah odluku, da se uvu6e u ovu gru-pu
i da s njom udje u logor, kada se bude vra-ca- la sa posla. Ako ga strazari budu pi tali oda-kle
sada dolazi, reci de im jednostavno da je
radio u grupi koj prenosi gradjevinski materi-jal,
i posto je prenosenje zavrseno, njemu su
rekli da ide na zemljani rad. Tako je Janko
spremio izgovor.
Skrenuo je sa ceete u pravcu grupe koja je
vriila zemljani rad. Kada je stigao tamo, umi-jesa- o
se medju ostale i poceo da radi. Straiari
ga nijesu niita pitali. moguce da nijesu ni pri-mjet- ili kada je dosao. Njima je izgleda bilo
glavno samo to, da neko iz grupe ne pobjegne.
Toga dana Janko se uvjerip da je njegovo
milljenje o nebudnosti ustaAa bilo taJSno.
Poslije povratka u logor Janko je sa ostali-ma
odriao sastanak. Saopcio im je sve o cemu
je doznao u selu : o mogucnosti prelaska preko
Save i odlaska u Kozaru.
Zakljucak je bio kratak: sutra u 4 sata
poslije podne sva petorica treba da budu na
odredjenoni mjestu u logoru. Iza prve grupe
zatocenika. koja poslije cetiri sata bude iSla po
gradjevinski materijal. ova petorka ce biti oni
koji su "zao#tali". Odlueno je da se bjeianje
iz logora ne odlaie. Onaj tko od njih petorice
ne bude na odredienom mjestu. u odredieno
vrijeme. nee e cekali. Ide ee bez njega. To je
biia zadnja i konatna odluka.