Nase Novine, November 23, 1977

              fi
I
1i
№
t&
'01
Mm
1Ш
Л
if
c.
i:
tii
миммхш aUUrtft&is№.rtMirdJ Ш mi ttVli4$''f -- № 6. тиимм мшмипји WMhitMAM Wfi'SAs№i.fi Wi
ЦЈЈцуДЈд October 19, 1977
ћГТЈПГЧТИммита ... iM-rJi-f
Hlffif niWT-- i n im г-ИЈј-мЈиим,.аЛ1-
'11ЈЈЈ1,м-0 i .1 Ш ивмјнтптлЦ
U GRADlCU NA TISI
- —' - — "' ' "— "'"-- ""
Za Novobecejce, koji Imaju dugu
tradiciju u preradi zute banatske
ilovaie, slobodno se moze reci da
svoj vISe milionski dohodak —
prave od blatal Oplemenjujuci
glinu, koje ovde ima u neiscrpnlm
kolicinama i to dobrog kvaliteta,
radnicl Industrije gradevinske k era-mi- ke
"Polet" je pretvaraju u visoko-kvalitet- ne
proizvode.
Ovim poslom Novobecejcl se
bave јоб od 1907. godine, tako da
su pocetkom septembra ove godi-ne,
proslavili i 70-t- o godifinjicu
svog rada. Medutim, danaSnja teh-nologi- ja
i obim proizvodnje su
daleko prevaziSli nekadaSnje mo-gucno- sti
ove najstarije fabrike u
Novom Вебеји, cija je sadasnja
produkcija izbila na drugo mesto u
zemlji.
Desetostruko veca
proizvodnja!
Kako se u ovom radnom kolektl-vu- ,
sa blizu 950 zaposlenlh, znanje
i iskustvo pretvaraju u delo razgo-vara- li
smo sa generalnim direkto-ro- m
"Poleta" dlpl. ekonomistom
llijom Koledinom:
— U posleratnom periodu пабе
preduzece je povecalo obim proiz-vodnje
za viSe od deset puta. Do
drugog svetskog rata proizvodnja
je iznosila oko 10 miliona jedinlca
crepa I cigle normalnog formata
godiSnje, a sadaSnjI kapaciteti
omogucuju produkciju od 123,5
miliona jedinlca.
Nagll skok u proizvodnjl "Polet"
belefi od 1960. godine kada je u
odnosu na predratni, povecan za
Industrijskl kompleks "Polet"
citavih 12 puta: izgradene su fietiri
nove fabrike crepa, a uporedo je
IzvrSena I rekonstrukclja starlh
pogona. Narastao je i broj zaposle-nlh
— sa 300 radnika na blizu
1.000, koliko sada broji ovaj veliki
kolektiv.
Proizvodne brojke najbolje poka-zuj- u
kolike su mogucnosti "Pole-ta".
Da pomenemo samo da dnevna
proizvodnja Iznosi 50 zeleznlcklh
vagona keramlfckih prolzvoda, da
se crepom kojl se ovde proizvede
moze godiSnje pokriti 30.000 kuca,
a da je ovo preduze6e ujedno I naj-ve- ci
prolzvodac elemenata za dlm-njak- e
u Jugoslavijl. U "Poletu" su
izracunali da bi se od njihove godi-
Snje proizvodnje elemenata mogao
izgraditi dlmnjak "dug" citavih 80
kilometara ill dimnjaci za 18.000
stanova.
Pritiskom nadugme
SvcJ proizvodni jubilej "Polet" je
doiekao kao industrijskl gigant sa
savremenom tehnologljom u kojoj
se mnoge operacije obavljaju priti-skom
na dugme. Minulih decenija
ni priblizno nije bilo ovako: ilovaca
se mesila nogama, kopalo se
rucno, a male vagonete "lore" vukli
su konji. Danas glinu vade veliki
bageri, transportuje se fabrlckim
vozom, a elektronika dlrlguje pro-izvodnjo- m.
— To, medutim, ne bi bilo
moguce — Istifie gen. direktor
Koledin — da nemamo jak strucnl
Stab koji sacinjavaju pedesetak
Inienjera i tehnicara, kao i veliki
broj kvalifikovane radne snage: 68
visokokvalifikovanih i oko 250 kva-lifikova- nih
radnika.
Na lestvici prolzvodaca crepa u
nasoj zemlji "Polet" se nalazl na
drugom mestu, all po savremenoj
tehnologijl koju je uveo on trenut-nozauzi- ma
prvo mesto. Gasiflkaci-j- a
pogona je, takode, doprinela
osavremenjavanju proizvodnje. Iz-grad- en
je krak gasovoda u duiini
od 20 kilometara, kojl "Polet"
povezuje sa banatskim gasovo-do- m.
Jos' jedna nova fabrika
Svoj jubilej 3. septembra kolektiv
"Poleta" je obelezio poietkom
izgradnje joS jedne nove fabrike.
Tada je polozen kamen temeljac za
fabriku plofiica kapaciteta
1 .400.000 kvadratnih metara godiS-nje.
Ove visokokvalitetne dekora-tivn- e
ploCice, koje su laboratorijskl
vec proizvedene, zasada se ne pro-izvode
u naso) zemlji. Ukupna ular
ganja u ovaj objekat iznosice 242
miliona dinara, a kroz 20 meseci
nova fabrika treba da bude zavrSe-n- a.
U njoj ce dobiti posao npvlh
120 radnika, a omogucice dalje
јабапје materijalne osnove udruze-no- g
rada I ovog podrucja.
Da na kraju pomenemo i veliko
dostignuce "Poleta" na polju kvali-teta.
Institut za gradevinski mate- -
u Novom Вебеји.
rijal u zapadnonemafikom gradu
Esenu, Ispitujucl novi "poletov"
crep "M-22- 2" doSao je do zakljucka
da je ovaj prolzvod bez premca u
Citavoj Evropl. Da je ovo ta6no pot-vrdu- je
I fiinjenica da ovog prolzvo-da
na domacem triiStu nlkad nema
dovoljno. Onako joS vruc on odlazl
u 150 mesta Slrom naSe zemlje.
Eto, kako Novobecejcl i od 2ute
banatske ilovace prave — millone.
Samo ove godine to umece ce im
doneti 200 miliona ukupnog priho-d- a.
Dorde Berar
.("Polltlka")
Antonije !sakovi6
dobitnik
uAndri6eve
nagrade"
"Andrirjeva nagrada" za
najbolju zbirku pripovedaka
objavljena na srpskohrvat-sko- m
jeziku izmedu 1 . janu-ar- a
i 31. decembra 1976.
godine dodeljena je Antoni-j- u
Isakovirju, knjizevniku iz
Beograda, za zbirku "Tren
jedan", koju je objavilo
izdavafiko preduzede "Pros-veta- ".
2iri, koji su saCinjavali
knjizevnici Aleksandar VuCo
(predsednik), Vojislav Ourid,
Cedo Vukovic, Petar Dza-dzi- 6,
Erih Kos, Mladen Les-kova- c,
Mirko Вог6 i Muha-re- m
Pervi6, doneo je odluku
jednoglasno.
Ova nagrada dodeljuje se
iz fonda nobelovca Ive Andri-6- a.
Njen prvi dobitnik proSle
godine bio je knjizevnik iz
Beograda Dragoslav Mihai-lovi- c
za delo "Petrijin ve-nae".
Najdu2akulturna
manifestacija
Najdua ovogodi§nja kul-tur- na
manifestacija u Jugo-slavi- ji
"Mermer i zvuci", koja
je trajala 90 dana zavrSena je
pocetkom oktobra. Posled-nj- a
priredba bila je baletska
predstava "Zizela" u izvode-nj- u
Narodnog pozoriSta iz
Beograda.
Na scenskim prostorima
ove smotre prikazano je 50
priredbi u kojimaje ucestvo-val- o
vise od hiljadu autora i
izvodafia iz Jugoslavije i ino-stranst- va.
Jugoslovensko- -
--атепбка
trgovina
Jugoslovensko-ameriCk- a
privredna saradnja uspeSno
se razvija i predstavlja najus-pesni- je
polje saradnje izme-du
dve zemlje. U poslednjih
deset godina, obim ekonom-sk- e
saradnje povecao se za
1 1 odsto i u 1 976 dostigao je
vrednost od 723 miliona
dolara.
Postoje 24 sporazuma o
zajednickim ulaganjima, pre
svega u oblasti proizvodnje
hrane, sirovina, energije, vo-zil- a,
elektricnih aparata i
elektronike. Jugoslovenske
firme zakljucile su 75 ugovo-r- a
o kupovini americke teh-nologi- je.
Socijalna i deija
ротоби BiH
Sarajevo — Za poslednje
dve godine za socijalnu i
decju zaStitu u Bosni i Her-cegovi- ni
ulozeno je vi§e od
260 miliona dinara. U torn
periodu se, kako je istaknuto
u SkupStini ovo Republike,
broj decjih obdaniSta i jasli-c- a
povecao sa 93 na 123, a
broj dece u njima od 10.482
na 14.952.
Samo proSle godine oko
pet hiljada maliSana u Bosni
i Hercegovini koristilo je
besplatan prevoz, njih
50.000 primal i su besplatno
Skolske knjige, a oko
400.000 deCaka i devoj6ica u
ovoj Republici primalo je
defiji dodatak.
Dobra godina
uBiH
U Bosni i Hergegovini rod-ni- je
godine od ove nije bilo.
Sa ukupnih setvenih povrSi-n- a
ubrace se 366 hiljada tona
pSenice, 750 hiljada tona
kukuruza, 2.250 tona uljane
repice, 3.500 tona soje900
tona suncokreta. Dobri rezu-Ita- ti
su ostvareni i kod gaje-nj-a
povr6a.
Medunarodna
izlozba
Medunarodna izlozba li-ko- vnih umetnosti Beograd
77, organ izovana povodom
Konferencije o evropskoj be-zbedn- osti
i saradnji, otvore-n- a
je 1 . oktobra u Beograd-sko- m
muzeju savremene
umetnosti. Na njoj je izloze-n- o
450 dela 220 umetnika iz
33 zemlje, nastalih od 1970.
godine do sada. To su dela iz
najpoznatijih muzeja savre-meni- h
umetnosti Evrope,
Amerike i Kanade.
ZAPOSLJAVANJE
STRANACA
Stranci stalno nastanjeni
u Jugoslaviji mogu da kon-kuri- Su
za svaki posao pod
uslovima koji vaze i za Jugo-sloven- e.
Donrjaci radnici i-- maju
prednost u odnosu na
strane drzavljane sa privre-meni- m
boravkom u Jugosla-viji.
Pravanacionalni
Ravnopravnost naroda,
koja ukljuCuje i ravnopravan
polozaj nacionalnih manjina
koje Jive u drugim zemljama,
predstavlja — prema jugo-slovenski- m
ocenama — po-seb- an
i aktuelan elemenat u
kontekstu saradnje i bezbe-dnos- ti
u Evropi i svetu
uopste. Ovu ocenu izneo je
jugoslovenski predstavnik u
generalnoj debati na konfe-renci- ji
Interparlamentame
unije u Sofiji.
Postojanje manjina je ras-prostranj- ena
pojava i retke
su zemlje u kojima ih nema.
Iskustvo iz odnosa medu
narodima — jugoslovenski
je stav — potvrduje da pos-tovan- je
njihovih prava i
ЛУ T .(1WtuW4IJAt'"rt'fr'"ll И1 (WfrftWiWuunMV -.- ..— ЈЧ Itr,X"
UMRO VELIBOR
GLIGORlC
Srpska a i jugoslavenska kultura,
kniiievna kritlka i knjiievna povi--
jest osiromaSene su od 3. oktobra
1977, za jedno veliko ime. Umro e
u Beogradu Velibor Gligon'6, neu-mor- ni
knjiievni poslanik, jedan od
najznadajniih predstavnika srpske
knjitevne kritike i historije u naSem
stolеди. Neumorno je radio gotovo
Sest decenija na razliditim podru6-jim- a
l pom no prated! i komentirajuii kniiievna, kulturna i dru&tvena zbi-van- ja
i tim svojim radom ostavio
1 dubok trag u knjiievnosti i kulturl
svoga naroda. Ostalo e njegovo
djelo, po kojemu 6emo ga pamtiti i
kojemu fizidka smrt ne mote naudi-ti-,
no odlazak takvih velikana uvijek
je velik gubitak.
дјмдиигцмдп дипмгт ишпипмШННШПЛТВИВИВВПДГДВДИј Gradi se
fabrika
kablova
u Duvnu
U bosanskohercegova6-ko- m
gradicu Duvnu ovih
dana je po6ela izgradnja fa-brike
kablova i беИбпе uzadi.
Ovo je najveci industrijski
poduhvat u ovom nedovoljno
razvijenom kraju Bosne i
Hercegovine. Fabrika 6e se
izgraditi na Sest hektara
zemljiSta, a zapoSljavade 620
radnika, Sto iznosi cakjednu
trecinu ukupnog broja tre-nut- no
zaposlenih u opStini
Duvno. Za izgradnju ovog
velikog objekta utroSice se
337 miliona dinara.
h manjina
osnovnih slobodajafia pove-ren- je
u medunarodnoj zaje-dnic- i.
Uskradivanje ovih pra-va
i pokuSaji asimilacije, a
posebno neizvrSavanje preu-zeti- h
medunarodnih obaveza
u toj sferi, najneposrednije
dovode u pitanje izgradnju
stabilnih odnosa.
Osim ovih konstatacija,
jugoslovenski predstavnik
na zasedanju Interparlamen-tame
unije je izjavio da
nepriznavanje nacionalnih
manjina i njihovog punog
izrazavanja u svim domeni-m- a
ljudske delatnosti pred-stavlja
masovni atak na Ijud-sk- a
prava, a kako nas u6i
istorija, vodi i u genocid.