000575 |
Previous | 1 of 16 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
.' .i- -.i JJ,.uJIOUin UVuJll..UUU J.K ..I-Jl- AJ. tTm,t 111 il liilnll r 11 nllfl i 1 ilrl ith - rfl 1 I il -- J П1 I T J 14 -Ji- .Aa-MjfeA'lX - l'"4fa'iU U4tl - ч ч- - т ftri ч 1 ( л кг "f f IT 14 (f .[IMnHY , , — - — --— rtrrwrij.jswpflyvjSMSj; 4 '. i] No. 38 (285) TORONTO, WEDNESDAY, OCTOBER 5, 1977 30 CENTS PER COPY 1М11111111!111111111111111)1111111Ш11111111111111Ш 4 I ® ® IJ1 Bonn (Oti stalnog dopisni-k- a "Vjesnika") — Atentatori na jugoslavenskog vicekon-zul- a u Disseldorfu Vladimira Topica, teroristi Marko Kr-p- an (25) iz okolice Slavon-sko- g Broda i Pavle Perovi6 (24) iz okolice Zadra, izvede-n- i su 21. septembra pred porotni sud u Diseldorfu. Oni su 28. juna proSle godine u ranim jutamjim satima napali Vladimira To-pica pred zgradom konzula-t- a u Lindemannstrasse 13. Zlo6inci su u zasjedi saceka-l- i vicekonzula koji je dolazio u konzulat, napali ga mu6ki s leda i iz revolvera uperenog u potiljak ispalili pet metaka. Napad je ostao bez posljedi-c- a, zahvaljujuci prisebnosti i odvaznosti vicekonzula To-pica, koji je uspio izmadi zlo-6inaCk- om napadu. Teroristi su se automobilom marke "fiat" kelnske registracije dali u bijeg, ali je policija nakon dramatiCne hajke uli-ca- ma Disseldorfa uspjela uhapsiti atentatore. Prilikom identifikacije po-kaza- lo se da su obojica u bliskoj vezi s antijugoslaven-ski- m ustaSkim teroristifikim podzemljem koje djeluje u nekim zapadnonjemafikim gradovima, da je Perovi6 povezan s jednim od pozna-ti- h Sefova tin teroristifikih grupa Stipom Bilandzi6em, Sefom emigrantske organi zacije koja nosi naziv "Hr-vats-ki narodni otpor". Tu je organizaciju nedugo prije napada na Topi6a bonsko ministarstvo unutraSnjih po-slo- va zabranilo. Utvrdeno je, takoder, da su kola kojima su atentatori pokuSali pobje-- t takoder pripadala Bilan-d2i6- u, s kojim je Perovid i rodbinski vezan. Potkraj de-cemb- ra proSle godine dogo-di- o se dramatiCan obrat u istrazi. Pavle Perovi6 uspio je pobjedi iz sobe istraznog suca u Kelnu, azatim se pre- - mo 25 godina, ali je vlje- - baciti u Kanadu. AN kanad-sk- a policija uspjela mu je u6i u trag, i uhapsiti ga, a na zahtjev zapadnonjemafckih organa izruden je SR Njema-6ko- j. Pred sudskim vijecem od sedam 6lanova, kojem pred-sjed- a Kurt Mondschau, op-tuzni- cu zastupa drzavni tuzi-la- c Franz Bergstein. Do su-den- ja je doSlo nakon odbija-nj- a zapadnonjemaCkih sud-ski- h organa da teroriste izru- - (Nastavak na st. 16) Ubijen Dr. Vladimir Sovilj Proslog petka uveder u Vancouveru je ubijen Dr. Vla-dimir Sovilj, specijallsta za djecje bolesti. U trenutku kad je ulazio u svoj automobii, Soviiju je prisao covjek oko 25 godina i ispalio sedam hitaca. Zlodi-nc- a je vidjelo dvadesetak osoba ali je ipak uspio po-bje- ci. Opsirniji izvjestaj slijedi. Stanje u kanadskoj privre-d- i je toliko ozbiljno da skoro svakodnevno i sluSamo i 6i-ta- mo izveStaje 6ija je glavna tema mogudnost dolaska nove ekonomske krize, sl!6-n- e onoj koja je bila poCela 1929 i trajala sve do pocetka drugog svetskog rata, ili ve6e i opasnije. Kao i tada tako i danas, glavni pokazatelji sve ve6e privredne nestabilnosti su povedanje nezaposlenosti, (Nastavak na st. 16) м и PiSMO IZ CLEVELANDA 688383——3™ Dennis I. Kucimch kandidat za na6e!ri!ka Cieveianda Dennis I. Kucinich je 6nik (councilman); bio je jedan od Cetiri kandidata za biran u Ward 7, u kome ve6i- - na6elnika Clevelanda. nom zlvi siromaSni svijet . Ргерогибат naSim ljudi- - slavenskog porijekla ada ma da glasaju za njega, all taj polozaj auzlma njegov ne zato Sto mi je rod (sin je 't Qxy. Dennis je stekao mogasinovca)neon--atogt- o veku popularnost naroda drzim dp Djo dar na6e. tog dljela grada. Sada je nlk, bolji od ostale trojice. Municipal Court clerk. On Dennis Kucinich ima sa- - kandidira nezavisno od poll- - ve6 6ak Jugoslavensko-kanadsk- a suradnja Beograd (Tanjug) — U Ju-goslav- iji je boravila parlame-ntarn- a delegacija Kanade, koju je predvodio poslanik Robert Stanbury. Bila je to prilika za razgovore o jugo-slavensko-kanads- koj surad-n- ji i nekim drugim pitanjima od interesa za dvije zemlje. Predstavnici parlamenta dviju zemalja konstatirali su u razgovorima da se surad-nja izmedu Jugoslavije i Ka-nade razvija na prijateljskim osnovama, ali da postoje joS velike mogu6nosti za njeno dalje unapredenje, prije sve-g- a u ekonomskoj oblasti. Takoder je гебепо da susreti parlamentaraca predstavljaju гпабајап element u jacanju biliteralne i medunarodne suradnje uopce. Tokom razgovora parla-mentarn- ih delegacija, koje su predvodili potpredsjednik SkupStine Jugoslavije Peko Dapcevic i kanadski poslanik Robert Stanbury, dotaknuta su i neka pitanja koja se odnose na problem teroriz-m- a. Sa jugoslavenske strane je podvuceno da zemlje koje pruzaju gostoprimstvo tero-risti- ma raznih boja i same mogu postati objekat terori-stifiki- h nedjela, Sto je u zad-nj- e vrijeme potvrdila praksa u nekoliko diiava. Kanadski parlamentarci su se veoma pohvalno izrazili o jugoslavenskoj politici veo-ma otvorenih granica, odno-sn- o slobodnog prometa Iju-d- i. opadanje prlvrednog rasta i proizvodnosti, ufiestalost bankrotstva, pad vrednosti novcu, sve ve6a skupoda, i izmedu ostalog i teznja da se smanje izdaci, kako kod pojedinaca potro§afca tako i kod provlncijskih I federalne vlade i opStinskih uprava. Svet je zaplaSen I ne troSi ve6 Stedl, a driavne i druge ustanove ne samo da sma-njuj- u neposrednevec" i druge izdatke, razne subvencije i EnnlsKudnlch IDrzava I preds ednlku Carterui pryi potprods ednik ; l1 Шivglaridpe SlsFeRliJe;hlEl(dav::aNrda'Kpaflrjdeemljii jperimbliloo joe!w15. 0okisteoUber-a- ,f I= IshllcalzraiKihkraJGvaSiedlhjenllVDriawi Kanade -- 1 . . ,. . £ _ i --l Mitko Calovski u Otta- - ;= UN Aleksandar Moj =— . б'л y tDsfsmf. aJs'i'a,v:'УnЦiK,ma'Mir'azfniiint"o?r':a'a' n Ж Љлгф w "kr';;,"?''V =vt --Washingto- nui ambasador ISfSlediiik епШпе skuptlne ШштшШ pomodi provincijama I opSti- - nama. Вгој novlh investicija se smanjuje a namerava se pove6anje raznih taksi. Ovo bi trebalo kao da po-mog- ne postepenom izlaze-nj-u iz privrednih teSko6a, ali to se ne postize ve6 dozivlja-vam- o smanjenje privrednih delatnosti, sa јоб vecom besposlicom, daljim opada-nje- m proizvodnje, padom dolara, smanjivanjem izvoza, mada po ekonomskoj teoriji devalvacija novca povedava spoljnu trgovinu, inflacijom, i kako sada izgleda svemu tome nema kraja. Pod ovak-vi- m izgledima cudo §t0 u dnevnoj Stampi javljaju pravi paniCni napisi i izjave ekonomista i pollticara da nas 6ekaju cmi dani ako ne shvatimo pretece znakove i odmah ne preduzmemo mere da se kriza predupredi. Toronto Daily Star je po-Cetk- om ovog meseca bio doneo nekoliko Clanaka u kojima je istupio alarmistiC-k- i, prikazujuci privredne te§- - "ч'' ''ft' ft{ 'iV' ч"''' H zac a; к luoova i arusia- - П4S .s'Л',Z' ".%& v ?",%.Љ Vi--r t'fV't ''$'Л?~ koce zemlje i traiedi hitan rad Federalne vlade. Kao povod za ovo posluzio mu je izveStaj Kanadskog biroa za statistiku objavlje-no- g pocetkom septembra "da nacionalni dohodak u isteklom tromesefcju ne sa-mo da nije porastao, ne samo da nije stagnirao, nego je i opao I da zbog toga sma-tr- a da je ekonomska kriza moguda". Njegov novinar je intervju-isa- o po tome sada bivseg (tadaSnjeg) ministra ifinan-- f Ua MacdonaiH- - --; je pfe .IVoanog vremena dao ostav-k-u, §ta misli o kanadskoj privrednoj situaciji? Srz nje-gov- ih odgovora je da mada postoje mnogi hrdavi znako-v-i, da mada pisanje na zidu postaje sve 6itljivije, ipak nije sve izgubljenol? Na pri-mer da sada gradani Imaju ve6e plate, ali da ne troSe ve6 Stede; da infiacija nije straSna i da je ve6a skupo6a (Nastavak na st. 16)
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, November 09, 1977 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1977-10-05 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000038 |
Description
Title | 000575 |
OCR text | .' .i- -.i JJ,.uJIOUin UVuJll..UUU J.K ..I-Jl- AJ. tTm,t 111 il liilnll r 11 nllfl i 1 ilrl ith - rfl 1 I il -- J П1 I T J 14 -Ji- .Aa-MjfeA'lX - l'"4fa'iU U4tl - ч ч- - т ftri ч 1 ( л кг "f f IT 14 (f .[IMnHY , , — - — --— rtrrwrij.jswpflyvjSMSj; 4 '. i] No. 38 (285) TORONTO, WEDNESDAY, OCTOBER 5, 1977 30 CENTS PER COPY 1М11111111!111111111111111)1111111Ш11111111111111Ш 4 I ® ® IJ1 Bonn (Oti stalnog dopisni-k- a "Vjesnika") — Atentatori na jugoslavenskog vicekon-zul- a u Disseldorfu Vladimira Topica, teroristi Marko Kr-p- an (25) iz okolice Slavon-sko- g Broda i Pavle Perovi6 (24) iz okolice Zadra, izvede-n- i su 21. septembra pred porotni sud u Diseldorfu. Oni su 28. juna proSle godine u ranim jutamjim satima napali Vladimira To-pica pred zgradom konzula-t- a u Lindemannstrasse 13. Zlo6inci su u zasjedi saceka-l- i vicekonzula koji je dolazio u konzulat, napali ga mu6ki s leda i iz revolvera uperenog u potiljak ispalili pet metaka. Napad je ostao bez posljedi-c- a, zahvaljujuci prisebnosti i odvaznosti vicekonzula To-pica, koji je uspio izmadi zlo-6inaCk- om napadu. Teroristi su se automobilom marke "fiat" kelnske registracije dali u bijeg, ali je policija nakon dramatiCne hajke uli-ca- ma Disseldorfa uspjela uhapsiti atentatore. Prilikom identifikacije po-kaza- lo se da su obojica u bliskoj vezi s antijugoslaven-ski- m ustaSkim teroristifikim podzemljem koje djeluje u nekim zapadnonjemafikim gradovima, da je Perovi6 povezan s jednim od pozna-ti- h Sefova tin teroristifikih grupa Stipom Bilandzi6em, Sefom emigrantske organi zacije koja nosi naziv "Hr-vats-ki narodni otpor". Tu je organizaciju nedugo prije napada na Topi6a bonsko ministarstvo unutraSnjih po-slo- va zabranilo. Utvrdeno je, takoder, da su kola kojima su atentatori pokuSali pobje-- t takoder pripadala Bilan-d2i6- u, s kojim je Perovid i rodbinski vezan. Potkraj de-cemb- ra proSle godine dogo-di- o se dramatiCan obrat u istrazi. Pavle Perovi6 uspio je pobjedi iz sobe istraznog suca u Kelnu, azatim se pre- - mo 25 godina, ali je vlje- - baciti u Kanadu. AN kanad-sk- a policija uspjela mu je u6i u trag, i uhapsiti ga, a na zahtjev zapadnonjemafckih organa izruden je SR Njema-6ko- j. Pred sudskim vijecem od sedam 6lanova, kojem pred-sjed- a Kurt Mondschau, op-tuzni- cu zastupa drzavni tuzi-la- c Franz Bergstein. Do su-den- ja je doSlo nakon odbija-nj- a zapadnonjemaCkih sud-ski- h organa da teroriste izru- - (Nastavak na st. 16) Ubijen Dr. Vladimir Sovilj Proslog petka uveder u Vancouveru je ubijen Dr. Vla-dimir Sovilj, specijallsta za djecje bolesti. U trenutku kad je ulazio u svoj automobii, Soviiju je prisao covjek oko 25 godina i ispalio sedam hitaca. Zlodi-nc- a je vidjelo dvadesetak osoba ali je ipak uspio po-bje- ci. Opsirniji izvjestaj slijedi. Stanje u kanadskoj privre-d- i je toliko ozbiljno da skoro svakodnevno i sluSamo i 6i-ta- mo izveStaje 6ija je glavna tema mogudnost dolaska nove ekonomske krize, sl!6-n- e onoj koja je bila poCela 1929 i trajala sve do pocetka drugog svetskog rata, ili ve6e i opasnije. Kao i tada tako i danas, glavni pokazatelji sve ve6e privredne nestabilnosti su povedanje nezaposlenosti, (Nastavak na st. 16) м и PiSMO IZ CLEVELANDA 688383——3™ Dennis I. Kucimch kandidat za na6e!ri!ka Cieveianda Dennis I. Kucinich je 6nik (councilman); bio je jedan od Cetiri kandidata za biran u Ward 7, u kome ve6i- - na6elnika Clevelanda. nom zlvi siromaSni svijet . Ргерогибат naSim ljudi- - slavenskog porijekla ada ma da glasaju za njega, all taj polozaj auzlma njegov ne zato Sto mi je rod (sin je 't Qxy. Dennis je stekao mogasinovca)neon--atogt- o veku popularnost naroda drzim dp Djo dar na6e. tog dljela grada. Sada je nlk, bolji od ostale trojice. Municipal Court clerk. On Dennis Kucinich ima sa- - kandidira nezavisno od poll- - ve6 6ak Jugoslavensko-kanadsk- a suradnja Beograd (Tanjug) — U Ju-goslav- iji je boravila parlame-ntarn- a delegacija Kanade, koju je predvodio poslanik Robert Stanbury. Bila je to prilika za razgovore o jugo-slavensko-kanads- koj surad-n- ji i nekim drugim pitanjima od interesa za dvije zemlje. Predstavnici parlamenta dviju zemalja konstatirali su u razgovorima da se surad-nja izmedu Jugoslavije i Ka-nade razvija na prijateljskim osnovama, ali da postoje joS velike mogu6nosti za njeno dalje unapredenje, prije sve-g- a u ekonomskoj oblasti. Takoder je гебепо da susreti parlamentaraca predstavljaju гпабајап element u jacanju biliteralne i medunarodne suradnje uopce. Tokom razgovora parla-mentarn- ih delegacija, koje su predvodili potpredsjednik SkupStine Jugoslavije Peko Dapcevic i kanadski poslanik Robert Stanbury, dotaknuta su i neka pitanja koja se odnose na problem teroriz-m- a. Sa jugoslavenske strane je podvuceno da zemlje koje pruzaju gostoprimstvo tero-risti- ma raznih boja i same mogu postati objekat terori-stifiki- h nedjela, Sto je u zad-nj- e vrijeme potvrdila praksa u nekoliko diiava. Kanadski parlamentarci su se veoma pohvalno izrazili o jugoslavenskoj politici veo-ma otvorenih granica, odno-sn- o slobodnog prometa Iju-d- i. opadanje prlvrednog rasta i proizvodnosti, ufiestalost bankrotstva, pad vrednosti novcu, sve ve6a skupoda, i izmedu ostalog i teznja da se smanje izdaci, kako kod pojedinaca potro§afca tako i kod provlncijskih I federalne vlade i opStinskih uprava. Svet je zaplaSen I ne troSi ve6 Stedl, a driavne i druge ustanove ne samo da sma-njuj- u neposrednevec" i druge izdatke, razne subvencije i EnnlsKudnlch IDrzava I preds ednlku Carterui pryi potprods ednik ; l1 Шivglaridpe SlsFeRliJe;hlEl(dav::aNrda'Kpaflrjdeemljii jperimbliloo joe!w15. 0okisteoUber-a- ,f I= IshllcalzraiKihkraJGvaSiedlhjenllVDriawi Kanade -- 1 . . ,. . £ _ i --l Mitko Calovski u Otta- - ;= UN Aleksandar Moj =— . б'л y tDsfsmf. aJs'i'a,v:'УnЦiK,ma'Mir'azfniiint"o?r':a'a' n Ж Љлгф w "kr';;,"?''V =vt --Washingto- nui ambasador ISfSlediiik епШпе skuptlne ШштшШ pomodi provincijama I opSti- - nama. Вгој novlh investicija se smanjuje a namerava se pove6anje raznih taksi. Ovo bi trebalo kao da po-mog- ne postepenom izlaze-nj-u iz privrednih teSko6a, ali to se ne postize ve6 dozivlja-vam- o smanjenje privrednih delatnosti, sa јоб vecom besposlicom, daljim opada-nje- m proizvodnje, padom dolara, smanjivanjem izvoza, mada po ekonomskoj teoriji devalvacija novca povedava spoljnu trgovinu, inflacijom, i kako sada izgleda svemu tome nema kraja. Pod ovak-vi- m izgledima cudo §t0 u dnevnoj Stampi javljaju pravi paniCni napisi i izjave ekonomista i pollticara da nas 6ekaju cmi dani ako ne shvatimo pretece znakove i odmah ne preduzmemo mere da se kriza predupredi. Toronto Daily Star je po-Cetk- om ovog meseca bio doneo nekoliko Clanaka u kojima je istupio alarmistiC-k- i, prikazujuci privredne te§- - "ч'' ''ft' ft{ 'iV' ч"''' H zac a; к luoova i arusia- - П4S .s'Л',Z' ".%& v ?",%.Љ Vi--r t'fV't ''$'Л?~ koce zemlje i traiedi hitan rad Federalne vlade. Kao povod za ovo posluzio mu je izveStaj Kanadskog biroa za statistiku objavlje-no- g pocetkom septembra "da nacionalni dohodak u isteklom tromesefcju ne sa-mo da nije porastao, ne samo da nije stagnirao, nego je i opao I da zbog toga sma-tr- a da je ekonomska kriza moguda". Njegov novinar je intervju-isa- o po tome sada bivseg (tadaSnjeg) ministra ifinan-- f Ua MacdonaiH- - --; je pfe .IVoanog vremena dao ostav-k-u, §ta misli o kanadskoj privrednoj situaciji? Srz nje-gov- ih odgovora je da mada postoje mnogi hrdavi znako-v-i, da mada pisanje na zidu postaje sve 6itljivije, ipak nije sve izgubljenol? Na pri-mer da sada gradani Imaju ve6e plate, ali da ne troSe ve6 Stede; da infiacija nije straSna i da je ve6a skupo6a (Nastavak na st. 16) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000575