Nase Novine, June 06, 1985

              ZASTO JE KANADA
DVONACIONALNA ZEMLJA?
Ovo pitanjo je cesta tema razgovora i
diskusija medu naturalizovanim Ka-nadanim- a,
razlicitog etnickog porekla.
Nasi ljudi, bilo da poseduju status "lan-ded
immigrant", ill kanadsko drzav
ljanstvo skloni su polomici u ve.i nacio
nalnog pitanja ove zemlje Narocito su
stanovnici provincije Ontario skloni da
pojednostavljuju kanadski nacionalnt
problem, odnosno da ga ne uvidaju Po
vodeci si' .a ontarijskom slvarnoseu.
oni zakljucuju da su anglosyksonska ci
vili.acija 1 kultura dominantne a celu
.emlju 1 da je engleski jezik ne samo
najrasprostranjeniji. nego i jedini va
nioni jezik Tome se ne treba cuditi 'e
cina doseljeruka se ne udubljuju u isto
njske cinjenice. kao ni u ekonomske i
politicke pnhke ove emlje Obueti
problemom sopstvone egistenci)e 1
pnlagodavanja na novom tin. radije
pnhvataju objasnjenja koja na prvi po
gh'd njima samima vise odgovarajui.
koja su praklicmja Nasi ljudi. a vero
vatno 1 doseljenici i drugih emalja.
skloni su da poistovecuju strukturu ka
nadskog stanovnistva, kao 1 nacin zivota
sa americkim. da generalisu speoficno
t i dveju .emalja pod pojmom sever
noamenekog kontinenta kao eeline
Г jednoj zucnoj diskusiji medu .lugo
slovenima u Torontu. neko je rekao --- pa
ako kanadski Francuzi imaju pravo
na ulent ifikaciju. kao narod i stalno se
bune sto im je uskracena nacionalna i
jezicka ravnopravnost sa kanadskim en-glezim- a,
zasto onda i mi ostali, koji smo
definisani kao etnicke grupe u Kanadi.
ne bi trazili svoja nacionalna prava. To
je opet odlazenje u drugu krajnost. Po-sto- ji razlika izmedu nacija i etnickih
grupa.
Najbolje je slediti istorijske cinjeni-c- e
o dvonaeionalnoj strukturi Kanade.
U proSlosti — pre stvaranja Konfede-racij- e
1867 — Kanada je u viSe navrata
bila odvajana od strane engleskih i
francuskih kolonizatora. Oni su bespo-stedn- o unistavali domoroce, indijance.
Bilo je slucajeva i fizickoggenocida nad
indijanskim plemenima.
Prvi emigranti koju su stupili na ka-nadsko
tlo bili su Francuzi, u 17. i 18.
veku. Oni su naselili uglavnom istocni
deo kanadske teritorije. Provincije On-tario
i Quebec su se tada nazivale "Nova
Francuska". Te oblasti su zatim napali
engleski osvajaci. Izmedu 1759-176- 0 vo-di- o
se rat izmedu Francuza i Engleza
za "Novu Francusku". Sporazumom
potpisanim u Parizu kojim je okoncan
taj sedmogodisnji rat, Francuzi su mo-ra- li
ustupiti Englezima severni deo svo-ji- h
teritorija. Od tada nije prestajao pri-tisa- k
kolonijalista nad francuskim Ka-nadanim- a,
kako ekonomski, tako i kul-turn- i,
sa namerom da se izvrsi nasilna
asimilacija francuskog jezika i kulture
u anglosaksonsku. Kao sto je u istoriji
poznato. ugrozeni narodi grcevito
brane svoje nacionalne i kulturne teko-vin- e. Setimo se samo sudbine jugoslo-venski- h naroda pod petovekovnim zulu-mo- m
Otomanske carevine. Nase naj-leps- e narodne pesme, narocito junacke,
ispevane su has u torn periodu. Ako go-vorim- o
o kanadskom patriotizmu, o po-stovan- ju nacionalne tradicije i kulture,
taj pojam je nekako i danas najvise ve-za- n
za Quebec.
Engleski govoreci Kanadani su se do-seljav- ali
u 18. i 19. veku, direktno iz Ve-lik- e
Britanije (Irci i Englezi) ili indirek-tn- o
preko Sjedinjenih Americkih Drza-va- .
Posle americke revolucije 1776 na
hiljade proengleskih Amerikanaca na-selili
su teritorije sadasnjeg juznogOn-tario-- a
i deo sadasnjeg Quebeca.
Tek u drugoj polovini 19. veka, pocele
su najezde emigranata u Kanadu iz ce-lo- g
sveta, a najvise iz Evrope. Posled-nji- h decenija reklo bi se da najveci broj
emigranata pristize iz azijskih zemalja.
Proces asimilacije emigranata ciji ma-tern- ji
jezik nije ni engleski ni francuski
odvija se postupno, krozgeneracije. Ve-cin- a
govori engleski jezik. Posto je Ka-nada
veoma mlada zemlja, ne mogu se
zanemariti uloga i znacaj raznih etnic-kih
grupa na formiranje njene tradicije
i kulture. Taj etnicki mozaik stimulisan
je zakonom o multikulturi. Ali etnicke
grupe se takode suocavaju sa diskrimi-nacijom- .
U najteiem Dolozaju se nalaze
domoroci — Indijanci. Diskriminacija
nad njima koja traje decenijama i stole--
cima, dovodi do njihovog iscezavanja.
Francuskim Kanadanima se nepre-kidn- o uskracuje pravo na ravnoprav-nost
sa englesko-govoreci- m Kanadani-ma.
Britansko-soverno-americk- i akt
(The British Nort American Act) je od-bi- o
da prizna francuskim Kanadanima
pravo na nacionalno samoopredelje-nj- e
Konferencija je zacrtala neravno
pravnost dveju nacija Od samog po-eetk- a francuska nacija je u podrede-no- m
polozaju u odnosu na englesku na
ciju Pod noravnopravnoscu se ne po
dra.umeva samo pitanje jezika l kultu-re.
ec ugroenost francuskih Ka
nadana u svakom pogledu. prvenstveno
u ekonomskom Nacionalna neravno
pravnost je uslovljena klasnom nera-nopravnose- u
i uopstc diskriminacijom
svih vrsta. sa kojim se suoeava kanadsko
drustvo Xato ni novi kanadski usta
Canadian Bill of Rights, donet 1981. koji
)e mace od velikog nacaja a Kanadu.
)er prvi put imamo ustav u svojoj kuci
nije resio kanadsko nacionalno pita
nje On je odnos imedu dveju kanad-ski- h
nacija sveo na formalno pnznava-nj- e francuske kulture i francuskog je.i
ka. kao jednog od dva vanicna jeika u
ovoj .emlji, Canadian Bill of Rights nije
pruz.io garanciju o stvaranju uslova za
postizanje ravnopravnosti i.medu dve
kanadske nacije. Glasovi u Parlamentu
Konfederacije koji zastupaju prava l m-teres- e
francusko-govoreci- h Kanadana
veoma su malobrojni u odnosu na cla-nov- e Parlamenta koji istupaju i ime en-gleski
govorecih Kanadana. Francuski
Kanadani su ne bcz razloga javno izra-zava- li
svoje nezadovoljstvo posle stupa-nj- a
na snagu Canadian Bill of Rights,
kao .sto su to cinili i ranije.
Kroz istoriju je dokazano da su nacio-nalna
nezadovoljstva veoma eruptivna.
Poznata nam je snaga nacionalnog po-kre- ta
u provinciji Quebec, kao i njegove
dramaticne posledice. Reforme koje je
federalna vlada uvodila sedamdesetih
godina (za vreme premiera Trudeau-a- )
promotiranjem bilingvilizma i bikultu-ralizm- a,
u cilju ublazavanja nacional-nog
problema, omogucile su brze sazre-vanj- e
nacionalne svesti kod francusko-govoreci- h Kanadana. Umesto da se od
strane vlade primenjuju demokraticne
mere za ublazavanje nacionalnog anta-gonizm- a,
zajedno sa jacanjem nacional-nog
patriotizma, pojavile su se i eks-tremn- e
nacionalisticke struje. Osnovan
je Front za ujedinjenje Quebeca, sa te-roristick- im aspiracijama. Poznati su
dogadaji iz oktobra 1970. godine. Taj
Front je kidnapovao James Crossa, bri-tansko- g
trgovinskog predstavnika i
Pierra Laporte-a- , kvebeskog ministra
rada. Pierre Laporte jeodmah iubijen.
U znak protesta protiv ovog akta nasi-lja- ,
narod Quebeca — njegova radnicka
klasa i sve progresivne snage — organi-zova- li
su Zajednicki front ciji jezadatak
bio da stiti demokratiju i francusko-ka-nadsk- u
naciju. Zajednicki front je u po-cetk- u
imao snagu i delova jedinstveno.
Organizovan jednodnevni generalni
strajk sluzbenika javnih sluzbi 28.
marta 1972. Vec sledeceg meseca, u
aprilu isti radnici su produzili strajk na
jedanaest dana. Strajk je prekinut ak-to- m kvebeske vlade. Neki strajkaci su
bili osudeni i do godinu dana zatvora.
Organizovanost radnika u okviru Zajed-nicko- g
fronta bila je trn u oku konzerva-tivni- h
snaga. Pocelo se raditi na razbija-nj- u
njegovog jedinstva. Iz njega su se
pocele izdvajati grupe koje su organizo-val- e
nezavisne akcije u cilju zastite rad-nicki- h
prava. Zajednicki front je izgu-bi- o
ulogu ujedinitelja nacionalnog i
radnickog pokreta.
Tada je na scenu, kao simbol nacio-nalnog
pokreta i nacionalnog jedinstva,
stupila Kvebeska partija (Parti Quebc-cois- ). Koristeci patriotsko raspolozenje
kvebeskog naroda, ova partija je, kao
sto je poznato, 15. novembra 1976. godi-ne,
pobedila na izborima u Quebecu ap-solutno- m
vecinom. Bio je to period na-cionalnog
transa francuskih Kanadana.
U KvebeSku partiju su polagane velike
nade. Narod je ocekivao da ce ova par-tija
poceti pravu borbu za nacionalna,
politicka i ekonomska prava. Nije tre-bal- o
da prode dugo vremena da narod
shvati svoju zabludu. Manipulisuci pa-triotski- m
osecanjima Kvebeska partija
je imala samo jedan cilj — da Quebec
odcepi od oslalog dela Kanade. Bila je
to nacionalisticka separatisticka parti-ja.
kojoj interes naroda nije bio glavni
cilj Iako je u svom programu sadrzala
neke elemente socijalne reforme, brzo
se pokazalo da ona nije socijalnija od
drugih politickili partija na vlasti. Ali
pored toga .sto zastupa interese klasno
povlascene manjine, Parti Quebecois je
predstavljala opasnost za celu Kanadu
bog separatistickih aspiracija. Zbog
toga se nije mogla ni odrzati na vlasti u
(Quebecu. Kvebeski narod ovoj partiji
vise ne ukazuje poverenje na izborima.
Posle gorkog iskustva i otrenjenja od
povodljivosti, kvebeski narod je u inte-res- u
ocuvanja jedinstva Kanade, glasao
ponoo a Liberale. ti nedostatku boljeg
resenja
Kao sto vidimo. iako Kanadu svrsta
amo u grupu lnduslnjski visoko razvi-jeni- h kapitalistickih .emalja. njen na-cional- ni problem je veoma akutan. i on
neprekidno igra l igrace centralnu
ulogu u kanadskom politickom zivotu
Kanadi je potreban ustav koji nije do
net spolja vec stvoren u emlji l koji
garantuje koegzistenciju dveju kanad-ski
h nacija. engleske i fracuske. zasno-vano- j
na politickoj, ekonomskoj. soci-jalno- j. je.ickoj i kulturnoj ravnoprav-nosti
Katarina KOSTIC
E
LATINSKE POLITIKE
Argentinski predsjednik Raul Al-fonsi- n,
koji je nedavno bio u Washin-gton- u
da trazi pomoc u sredivanju ot-placiva- nja
dugova njegove zemlje
americkim bankama i Medunarod-no- m monetarnom fondu, imao je
odvaznosti dapredsjedniku Reaganu
i drzavnom sekretaru Schultzu bez
dlake na jaziku kaze da je protivan
njihovoj intervenistickoj politici u
zemljama Srednje Amerike, osobito
njihovom podrzavanju i financiranju
kontrarevolucionarnih nikaragvan-ski- h
politicara koji vode oruzanu
borbu sa ciljem da se opet domognu
vlasti u toj zemlji.
Alfonsin je izrazio svoje misljenje
privatno u razgovoru s Reaganom i
Schultzom i javno u govoru odrzanom
pred Kongresom Sjedinjenih Drzava
i pred novinarskim klubom u Washin-gton- u.
Jedan stariji Alfonsinov pomocnik
drzavnog sekretara kazao je Shultzu
da se njegova vlada protivi politici
americke vlade sto podupire kontra-revolucionar- ne
elemente, koji na-sto- je srusiti novu nikaragvansku vla-d- u,
Alfonsin je takoder kazao mini-str- u
Schultzu da Argentina ne vjeruje
da je siljanje vojske u jednu drugu
zemlju valjano politicko orude za po-stignu- ce
mirnog rijesenja.
Reagan je pak javno rekao za vri-jem- e
ceremonija u Bijeloj Kuci da ne
prihvaca stanoviste Argentine i po
obicaju sibao Sandiniste, a kontrare-volucionarn- e bandite prikazivao kao
"borce za demokraciju".
Znacajno je sto je Alfonsin imao
odvaznosti da usprkos dugovima
svoje zemlje koju su nagomilali bivsi
militaristicki rezimi, javno osudi
Reaganovu zlocinacku politiku podr-zavanj- a
eksploatatorskih elemenata
u zemljama Srednje i Juzne Amerike,
koji se bore za odrzavanje starih iz-rabljivac- kih odnosa.
Argentina je vise godina bila pod
kontrolom profasistickih vojnih re-zi- ma
koji su bezobzirno pokasapili ti-su- ce nepocudnih ljudi i zena. Nakon
pobjede u izborima za predsjednika,
koje su generali bili prisiljeni raspi-sat- i,
Alfonsin, iako je pripadnik bur-zoask- e
klase, poceo je provoditi de-mokratiza- ciju
zemlje. Generali okriv-lje- ni
za masovna umorstva bili su
uhapseni i neki su vec sudeni.
PROMATRAC
TKO CE IH
ZAMJENITI?
Drugog maja u Ontariu ce se odrzati
provincijalni izbori.
Konzervativci upravljaju ovom pro-vincijo- m
vec 42 godine i vrijeme bi
bilo da odu. Ali tko ce ih zamjeniti?
Liberali ili Novi demokrati? Boiimo
se da nece. Svi su izgledi da ce konzer-vativci
zadrzati svoj polozaj. Tako
mnogi misle, mada mogu biti i pogre-sni- .
Konzei-vativc- i imaju dobro organi-ziran- i
izborni mehanizam. Njih podu-pir- u
i ekonomski gospodari provinci-je.
Liberali imaju podrsku srednjih
slojeva. Novo demokrate podupire'
organizirano radnistvo. Opozicija je
jako mlitava.
Ni jedna od tri partije zastupljene
u Zakonodavnoj skupstini provincije
Ontario — Konzevativne. Liberalne i
Novo demokratske — nije jos rekla ni
jednu jedinu rijec o pitanju svjetskog
mira, razoruzanju ili bilo kojem dru-go- m medunarodnom pitanju. Kako je
to moguce? Zasto se ignorise mir? Za-st- o
se zapostavlja sudbina ljudskog
rod a?
Kandidati pojedinih partija sada
obilaze kuce i traze potporu za sebe.
Prije nekoliko dana kod mene je bila
jedna zena — ime nije vazno — koja
zeli da je gradani okruga Scarbo-rough
West izaberu u Zakonodavnu
skupstinu Ontaria. Ona je kandidat
Liberalne partije. Dala mi je komad
papira na kome pise tko je ona. Ona
poziva gradane da kazu sta misle o
skolstvu, okolisu, pitanjima zena, ma-l- oj privredi i porezu. I to je sve. To
su vazna pitanja, ali nisu jedina. I sto
je posebno vazno: ona ne iznosi svoje
stanoviste o tim pitanjima, vec pita
§ta gradani o tome misle. Poslije ce
zauzeti stanoviste? Ali kada?
Da li vrijedi glasati za kandidate
koji jos nisu na cistu sta ce zastupati
ako budu izabrani u Zakonodavnu
skupstinu?
Jedino cime se mogu sloziti u nje-zin- u
"progamu" je izjava da su "42
godine konzervativne vlade dosta".
Ja dodajem: I previse!
Ne treba glasati ni za konzervativce
ni liberale, a za nove demokrate samo
onda ako su to svojim dosadaSnjim
drzanjem zasluzili. Ili nema nikoga
boljeg.
U ovoj izbornoj kampanji ima i ko-munistic-kih
kandidata, ali ne u svim
okruzima. Ako takav kandidat bude u
mom izbornom okrugu, glasati cu za
njega, ako ne bude, mozda glasam za
kandidata Nove demokratske partije
u koliko uspijem da doznam kako se
zove (a moram priznati da jos ne znam
tko je).
Glavno je da ne glasamo za konzer-vativce
ili liberale...
M. STIVIC
Scarborough, Ont
MALI
Pokusaj mirenja
zavadenih u Cadu
BAMAKO - Cadski predsjednik Hisse-n- e Habre i voda glavne opozicijske pobu-njenick- e frakcije. Goukouni Ueddei, dopu-tova- li
su u glavni grad Malija, Bamako, u
okviru najnovije inicijative za okoncanje
gradanskog rata u Cadu.
Habrea je na vojnom aerodromu u Ba-ma-ku
docekao malijski predsjednik Mou-s- a Traore. Ueddei je doputovao dan ranije,
potvrdeno je u malijskim politickim kru-govim-a,
iako ovdasnja sredstva informira-nj- a nisu jos potvrdila prisutnost dvojice
cadskih politicara u Bamaku. Najnoviju
inicijativu oko Cada pokrenuo je Kongo,
kad se prosle subote, u NDjameni ministar
vanjskih poslova te africke zemlje, Antoi-n- e Ndinga Oba, sastao s Habreom. Tako-der
je zablljezeno da je u sklopu najnovijih
inicijativa za okoncanje sukoba u Cadu
Guy Pen, specijalni izaslanik francuskog
predsjednika, razgovarao u ponedjeljak u
NDjameni s Habreom. Pen ce se u okviru
sadaSnje africke turneje sastati u Lomeu
s predsjednikom Togoa Ejademom, dok su
predvideni i razgovori s predstavnicima
Obale Bjelokosti i Nigera.