Nase Novine, November 08, 1978

              dxammmmmm
шшштшшшшшшшашашшштвшвшшшшшшшшшш—шаш—~ ,, нашг-г-лг,ад- ив' , .--
_. -м,--
'тшшштУтшштш -1мм-~шшат. '. , {штттшжшш№.
Kakvo je raspolozenje Ke- -
be6ana (Quebecois) danas
poslije skoro dvije godlne
како je na vlast dosla Kebec- -
ka partija (Parti Quebecois)
6iji je voda Rene Levesque
(Rin Levek)?
Anketa koju je za list The
Toronto Star nedavno prove--
la agencija za utvrdivanje
javnog miSljenja Goldfarb
oonsuitants рокагије aa og- -
romna ve6ina kebedkog sta--
novnistva zeli promjenu.
Anketadaljepokazuje pro--
dubljenje "jaza u razumjeva--
vnju" izmedu francuskih i
englesko-govoreci- h Kanada- -
na, za Sto je najviSe odgovor--
na — po uvjerenju Kebedana
— anti-francus- ka kampanja
u englesko-govorec- oj Kana- -
di.
Stvarje.u tome Sto ve6ina
englesko-govore6i- h Kanada- -
na ne prihvada Erancuze kao
sebi ravne, a ovi пебе da
dalje ostanu u polozaju ne--
ravnopravnosti.
voimo h'lmi'JO"o u laopu- -
lozenju Kebecana dogodile
su.se u toku od 18 mjeseci,
tj. od februaca 1977. godine,
kad je provedenaprva Gold--
farbova anketa, do juna ove
godine, kad je provedena
druga.
Na primjer, dok je u febru-aru
1977. godine 53 posto
Kebecana vjerovalo da su
englesko-govore- 6i Kanadani
netrpeljivi prema Francus-ki-m
Kanadanima, odnosno
da ih ne smatraju sebi ravni- -
ma, u junu ove godine to je
(3)
.Juaoslovenska deieaaciia
je brojala dve stotine i sedam
dlanova. veoma bogatom
programu, su
umetnicl. Orkestar
la hln GatstaV №П ntl tf
najpoznatije rock i pop gru--
£
I index . Bilo je zapa- -
Ieno u6e$6e cenjenog zens- -
kog hora с°1еашт Musi- -
cJmJ°jLm iJ? St Mari6 Marovi6, jedna od
retkih iena dirgenata filhar--
monijsnoy wiwitua. u sas--
tavu delegacije bill su tako- -
de: izvanredan makedonski
folklorni ansambl "Orce Ni-'kolo- v",
Modern! balet Iz Slo-venij- e,
interpretator narodne
muzike Janko Uzinov, kao I
omla'dinska delegacija iz quebeca
vjerovalo 73 posto Kebe6ana
(20 posto viSe!)
JoS je znafiajniji 'podatak
da 84 posto Kebecana danas"
zeli promjenu politickog sta- -
tusa Kebeka (Quebec), a to
je 6ak 43 posto viSe nego u
februaru 1977. godine!
Danas samo 14 posto
Kebe6ana podupire status
quo.
Kakve promjene кеоесат
zele?
, Ve6lna tj. 51 posto zeli
promjene u okvlru Konfede- -
racije (da Kebek dobije neka
ve6a prava nego ima danas,
a to bi пабИо neku formu
autonomije). I u torn pogle--
du je utvrdena velika promje- -
na tj. u februaru 1977. za
takvu promjenu izjasnilo se
samo 19 posto Kebefiana.
Za to da Kebek postane
"nezavisan ali sa ekonom- -
skim vezama sa ostalom
Kanadom izjasnilo se 28
posto, a to je 4 posto manje'
nego u februaru 1977. Za
(juipunu uiujwpiJO"J uvaj
put izjasnilo se samo 5
posto, a to je 2 posto manje
nego u februaru 1977.
Koliko ova anketa odraza- -
va stvarno raspolozenje Ke- -
beCana?
Ona je provedena u 14
mjesta 6ije stanovniStvo pre-la- zi
10.000. Ispitano je ukup-n- o
613 osoba. To je stan--
dardni. na6in utvrdivanja jav
nog miSljenja. U izvjeStaj u
se priznaje. mogucnost ma- -
njih greSaka (do 4 i pol posto
u 19 od 20 slucajeva).
Miladin Sobl6, Jedan od
najpopularnijih mladih peva- -
6a. Prisutan je bio i veoma
poznat Ratomir Damjanovid,
koji drii jugoslovenski re--
kord u duiini recitovanja bez
~ml,lri narlaoat Aaenia
predstave su davane na viSe
mestaj bile su veoma dobro
p0se6ene, narodito one koje
su Se odriavale u lepoj
dvorant pozon&ta Melja. Za- -
paiena le b,l,a vrl° sPektaku--
amo organizovana proslava
uind.en.a.u.is.to.j dvorani. Na zaiost, nisam uspei.a
nn Hrunl nut Ha ulHim Xlann.
iл lurmclmancUa Halananlia
koll su mi obedali fotoara- -
fUa ea nHrtanh nraHotaua
као i osiau matoriiai Nisam
UTISCI SA SVETSKOG FESTIVALA OMLADINE U HAVANI
U
udestvovali
estradnl
vin
""-- rw-wPgt5зf- s " дстздгИ'''6'
Zakljucci se podudaraju sa
onim Sto ve6 mjesecima
tvrde razni promatra6i raspo- -
lozenja kako u Kebeku tako i
Kanadi uopce.
Tu je joS ovaj podatak koji
zasluzuje paznju.
Poznati istraziva6ki insti- -
tut CD. Howe (CD. Howe
Research Institute) je utvrdio
da opada populamost engle--
skog jezika u кеоеки, a
francuskog jezika u ostaloj
Kanadi. Bilingualizam (dvo- -
jeziCnost) je u opadanju. To
usprkos naporima koji su
za
proSlrenje bilingualizma, jer
je to bila sluzbena politika
vlade, poduprta od strane
svih politi6kih partija u par- -
lamentu. Bilingualizam обе- -
vidno nije rjeSenje za prob- -
lem kojim se zemlja sada
suocava.
Ove ankete joS jednom
uDOzoravaiu da treba ozbili- -
nije traziti rjeSenje za prob- -
lem nacionalnih odnosa.
uceviuno je aa naruu nije
zadovoljan ni sa onim Sto
mu se dosad nudilo iz Otta-w- e
(Trudeau) ni sa onim Sto
mu se nucJilo iz grada Que-bec
(Levesque), a ono Sto
rmvt u mmiusJuso'i Mpsuafcul%vNii'niuIunk aanmyiiIua--
saksonske hegemonije i po- -
i ume asimuacije swara jos
ve6i "jaz u razumjevanju".
Potrebna su druga rjeSenja.
Mi SmO Za nacionalnu rav- -
nopravnos; Kanada se ne
moze odriatl bez priznavanja
tog principa.
S.M.
imala priliku ni da razgova- -
ram sa vodom grupe.
' tfS' X?oadf JJuЖ rпњ ' Hiskiitnvaii su na fran- - cuskom o festlvalu. Po nji- -
hrwmm nUrantil valfllllfiila
sam da su iz Quebeca. Bill
SfJ wlo raspoi0ieni da opiSu
svoje utiske za jedan etnidki
s, u Kanadi Nezvanidno su
ovlastili Pierre Henri Vezina
da u lme deegace iz Que--
beca orl 0 festivalu, Pler.
m I nalnre mknn Ha fell da o? i„iaпvc„uлc u„jлuyлu„vлu iinminc i.
prOTeSIja, kao i to da on
ne pripada ni jednoj politid- -
lU Uiyauicaisiji, it.ut.vv oiv v
бШп unlje. Radi'kao profesor
§koiskoj Je upravl (!a
Commission scolaire regio- -
nale de Tilly).
Pierre je najpre dao preciz-n- e
podatke o broju kanadske
deleaacije, Ukupno iz cele
Kanade bilo je 240 delegate,
a samo iz Quebeca 90. Kana- -
danI su bili smeSteni Zajed-no
sa ameridkom delegaci-jo-m
koja je brojala pet stoti-n- a
dlanova. Veoma su se
medusobno sprijateljill za
vreme trajanja testivaia. Po-dvuk- ao
je veliku slogu medu
6 lartqyima kanadske delega- -
clje. "Program su ' davali na
nekoliko mesta, sa vellkim
Misa delegacijama
popularnlmuzidkiansamblli
р?:„?иР!?таГпп
жшжш.тмшжшшшшшштшшшшшт§т№шшт?шш
posljednjihgodina6injeni
I
i In I Mi' II ill гЖтЉЛ
" шжттшт '
i г швшш§-ши-ш
Diskriminirani Indijanci
Amerifiki Indijanci optuzuju ameri6kevlasti za
genocid i uskra6ivanje ljudskih prava. U vezi toga
postoji i poseban, opSiran izvjeStaj, koji su oni
proSle godine podnijeli Komisiji za ljudska prava
pri UN u 2enevi.
Iz tog dokumenta se vidi da se ove originalne
Amerikance maltretira na svakom koraku, pa nije
nikakvo 6udo Sto su u6estali njihovi marSevi na
Washington i Bijelu Ku6u. Stoga je i smijeSno i
zalosno Sto se Amerikanci zalazu za nekakva
"ljudska prava" drugdje po svijetu. Bolje bi im bilo
da najprije srede stvari kod kuce.
Na slici: Indijanske Sandre u Kalifomiji.
uspehom. Akcenat je bio na
p0liti6kim Sansonama, a naj--
popularniji interpretator je
bio Paul Pich6 koji se u pos- -
lednje vreme veoma ргобио
u Quebecu sa folklornim
Sansonama.
.
"Prva
. .
impresija po naSem
aolasku u Havanu, — izjavio
e pere vezina — bilo ie
gostoprimstvo domadina ko- -
je osedamo svo vreme na&eg оогаа, Druga dinjenica ko- -
;., hih nnrivukari kan nnStu
konstataciju cele na§e dele- -
gaCije je odli6nabrganizacija
ovog testivaia. urogram je
bio obiman, ali dobro raspo- -
reden. Uzimali smo ибе§6е u
mnogim diskusijama, imali
smo mogudnosti da razme--
nimo miSljenja po svim pita- -
njima koja su nas intereso- -
vala. Veoma nam je koristilo
da dujemo miSljenje drugih o
situaciji u Kanadi i o proble- -
mu Quebeca, kao i uopSte o
ekonomsko-politick- oj situa- -
ciji u svetu. tuoancik su
mnogo bolje informisani od
nas Kanadana, pa su nam
razgovori sa njima veoma
koristili. Ne samo sa Kuban- -
cima, ved i sa predstavnici- -
ma drugih delegaclja vodili
omst iarma Lrnc-4riittim- a
razgovore od kojih smo u
pogledu informisanosti svi
mnogo dobili. Najveda vred--
nost ovakve vrste testivaia
su bas susreti i zblilavanja
sa drugim narodima koji
0mogu6uju da se bolje upoz- -
n,a,s;it„uanila i nmhlemi raynih zcinaija. iлva ir. oчiu#&„хa0i„u,vл
stalno kako su ljudi u socija- -
listidkim zemljama nesredni.
iwi оши oc na ииш unwni u
suprotno. lis sont heureux et
libres oni su sre6ni so.
bodni), izgovono je uverljivo
i eKstavcno. sieaecu rece-nic- u
Pierre Vezina je sam
napisao u moj notes, sa
napomenom da ieli da se
njegova izjava citira na fran- -
cuskom, radi autentidnosti:
.— Toute la delegation
quebecoise reviendra au
Quebec avec la volont6 de
travailler encore plus effica- -
cement pour faire mieux
connaitre la valeur du soda--
lisme.
Ce
, festival, nous .a permis
de discuteret de mieux faire
connaitre I'identite culturelle
quebecoise et notre desir de
devenir les maitres de notre
pays a construire.
(KvebeSka deieaaciia 6e
se vratiti u Quebec sa uvere-nje- m
da treba viSe upozna-va- ti
vrednosti socijaiizma.
Ovaj festival je doprineo
da kroz diskusiju postane- -
mo svesniji kulturnog identi--
teta Quebeca, kao i zelje da
sopstvenim snagama izgra- -
dujemo naSu zemlju).
KAni niit antnhimnm rg
bliiio kraju, prema Trgu
Republike. Mladi KvebeSani
su rado pnstall aa izaau iz
autobusa da bih napravila
snimak za "NaSe novine".
Postojao je ipak jedan uslov
pod kojim je "lepSi % pol"
grupe pristao da se fotogra- -
fiSe. Obedala sam da 6u
obavezno naglasiti u mom
tekstu kako sam deo kvebes- -
ke delegacije srela baS pri
njihovom povratku sa plale i
da je to jedini razlog neured- -
nog izgleda mladih devoja-k- a.
.Zvanidni zavrSetak Svet-sko-g
festivala omladine u
Havani obeleien je govorom
Fidela Castra na Trgu revo- -
lucije, 5. avgusta popodne.
alrr ia ntnrilika rlua СЛл
pred podetak najavljenog go- -
vora, kite lila kao iz kabla,
nepregledne gomile sveta su
se sa svih strana kretale
prema Trgu republike. Nika--
da nisamvvidela toliko ljudi
ha fedhom trgu. Preko mill--
nrn,aa,7aitavmama festivala U iuraiua i; i™cn,iлu„vлiu;Лiaпu,iтn;nт
parolama na usnama. Izgle- -
dalo je da snaga mase prola--
u,a uuuvvissiu. iAfan wao- -
trov na govornicu propraden
ye freneti6nim aplauzima i
mahanjem zastavicama. I to
se ponavi jaio ceio vreme
njegovog govora.
. Snaga mase nije se mani-festova- la
samo prve nedelje,
u vreme trajanja testivaia.
Karnevalska atmosfera, koja
se nastavila na festivalsku,
ostavljala je isti utisak. Masa- -
u pokretu, u akciji, sjedinje- -
ne, a ipak je u svemu vladao
neki sistem, neka harmoni- -
ja. Mene je najviSe impresio- -
niralo to Sto je 6ovek u
takvom ambijentu oslobo--
den straha od opasnosti i od
nemodi. Katarina Kostid
AtofcMrSMtfU , ifttfiM Afck4t4 lhMЦPMЧI','' m ! гл, w д,-- ч tvan -- T? v , IW-wVWL- J