Nase Novine, March 15, 1978

              ra# r y Ms
11
f I M
,. 1 I1I V.w 41'
. 4 (January , Ш1УХАЛ%ША-- Љ TOM иb . ""v, к!';л#" ''A4" г ,vrvv -- - г.-- ;-
}. ' - '"-- ' pmi№mtmgkapitWma 'f ; reda DOlitika"" T™rllV?teerSamSe!1 -
K.
ViSenacionalne korporaci-]- e,
obrazuju takozvanu "Tri-parit- nu
komisiju", ili kako je
od nekih nazvana i Trilate-rarn-a
veza",'sa ciljem da
u6vrste kontrolu koju joS
drze, prvenstveno na Sever-no- m
i Juznom ameriCkom
kontinentuZapadnoj Evropi
i, Japan u. Iz komentara se
nazire kako su predstavnici
organ Izaclje izjayili da je
zbog vleydajude nesigurnosti
u zapadnim demokratijama,
zbog kriza raznih vrsta, pot-reb- no
trazenje leka, I to ne u
vecim slobodama, ne u ve6oj
demokratiji, nego u urede-nj- u
sa manje demokratije.
Ko je i Sta je ova tako
zvana "Trilaterarna veza?"
Pre svega, ona je obrazo-van- a
od strane i pod vodst-vo- m
Davida Rockefellera,
ameridkog finansijskog ma-gnate,
sdpstvenfika'1 Chase
Manhattan banke u New
Yorku i sediSte- - -- joj je u
samom New Yorku. Clanovi
su rukovodiocl raznih amerl-6ki- h
viSenacionalnih korpo-racija,
poznati атег!бк1 poll-tida- ri,
profesori univerziteta
pa бак i neki od voda атегЈб-ki-h
sindikata (I. W. Abel I
Leonard Woodcock). I Pred-sedn- ik
USA Carter je 6lan,
kao Sto je i njegov savetnik
Zbigniew Brzezinski, njegov.
potpredsednlk Walter Mon-dal- e,
bivSi ministar spoljnih
poslova USA, Henry Kissin-ger,
direktor preduzeda Ex-xon,
direktor California Insti-tute
za tehnologiju, direktori
Royal Dutch Petroleuma, To-kijs- ke
banke, i tako dalje.
Tako isto 6lanovl su - i
Kanadani J. L. Pepin, bivSi
direktor Odbora za kontrolu
nadnica i cena, a sada
potpredsednlk Odbora za
kanadsko jedinstvo, i Mitch-e- l
Sharp, bfvSi liberalni'mini-sa- r
spoljnih poslova Kana-d- e
i jos" mnogi drutfi za koje
se ta6no ne zna.
Kao jedan od svojih nepo-srednl- h
clljeva, "Trilaterarna
veza" je postavila zadatak da
kontroISe ustanovu ameriO-ko- g
predsedniStva, pa je u
torn smislu i uticala na izbor
Cartera, koji je u vezi s tim
izjavljivao za vremev izborne
kampanje da "mi moramo da
zamenimo politiku balansa
sija sa polltikom jsvetskog
poretka", Sto je poznata kri-lati- ca Trilaterarista.
Clanovi ove .organizacije
odrzavaju svoje sastanke u
raznim zemljama, na kojima
se. raspravlja o pitanjlmai
veze u stvari nosi klice
Kaiu
Sto
izlaze
iltl
шпшшшш j шттт wmm .
dubljeg nere- - Nakon zatlfija I da I novih kriza. ona ponovo praSlna
oko protuzakonltih
tVU korporacija, sada јоб RCMP obavje§talne dokumente koii
Nastavljene istrage u Mon- - Parti 1973. a partija monopolom, potpunljom i Ottawi, sada tamo
dominacljom i - upad u prostorije
manipu- - Tako jedrzavni odvjetnlk novlnske u bez
Jacijama Vi§e Izjavio u 1972.
nego Jedan u — spaljivanjejedne Stale ulstoc-- radni6ki pok--- 1972. godlne pozivalo
пебе u borbu - kradu dlnamlta jednog
burioazlje". radlliSta u 1972.
risti Francis takoder rekao — uoblCaJeno otvaranje poSte
i knjige konferencljl sumnjivlh Ilea, svakakood 3954.
KOjima iznose gieaista I vrSlla "fizlcko I moralno proSle godlne, Sto kainjivo
problemima SVetske Opravdanja SVOJ Stav. nad osumnjiCenlm pripad- - zakonu 0 poStanskom
privrede i finanslja i je 6asopis "Fore-- nicima FLQ (ekstremlstl6ke Ijevlce u Ottawi ljuti, a
predlazu mere ign U USA, U kome u provincijl Quebec) 1971. I 1972. mnogi zacudeni I tvrde
denje p0St0Je6ih meduna- - 6estO izlaze 6lanci O pogledi- - godlne, tl nisu stvari svakako moralo biti vl§e I
rodnih UStanova, kao StO je ma teoret!6ara organizacije. poznati Sefovima ll vrijeme nekaefikas- -
IMF (International Јоб 1970. Brzezinski je bllo I nekih drugih nija kontrola rada i postupaka oba- -
Fund), da bolje koristili pisao knjigu "Between TWO zasad drzavni vjeStajne sluibe. Slafemo jer
6lanlcama Ages" (Izmedu dva St0le6a), odvjetnlk. Medutlm, u separatnom toliko toga sedeSavalo svakako
Na jednom Od sastanaka bilo U je izneo uvSu u Ottawi, a federalnom nlje bilo 6injeno u interesu naroda i jepredlozeno da obrazuju nje o "zajedmci razvljenih
i zemaljske komisije koje naroda", koja trebalo da
politl6ku i priv-- svet ka novim visinama
rednu u drzavama koje slobode, ljudskih prava I
su 6lanice ove organizacije. ekonomskog napretka".
Ove Komisije pot6inile knjizi "The Crisis Demo- -
nacionalnu ekonomsku poll- - cracy" demokratije)
tiku internacionalnim koju jenapisao Samuel Hun- -
jest potrebama tington, urednik gore pome--
viSenacionalnih korporacija. nutog
Pod svet- - filozofska razmatranja koja
lo§6u, jasnije je sada posto- - s'uze kao osnova organi- -
janje tenden'cije u vladaju- - zaciju i medu njima ima i
6im krugovlma Kanade, ka- - takvih koja
nadskih korporacija i strana-- telektualne-tehnokratsk- e eli- -
ka u rukovodenju drzavnih
lizmom, §to vede i §to slo- - poslova, nasuprot intelektu- -
bodnije iskori§6avanje ka-- alnih krugova
nadskih prirodnih jzyora od negovanje 6ovekovih
strane kof-- ndsti.' fih Jovanovid
1 1 1 1 . 1 1 :
Lekari Ontarija odlaze! Beze na
jug! U Sjedinjene Ameri6ke Drza-v- e,
gde su zarade ve6e? da
vi§e ne mogu da podnesu birokrat-sk- o
upravljanje povincijskih zdrav-stven- lh
organa, "im otezavaju
slobodu xa,da, a plate im nisu.
dovoljne", jer, kako to da jedan
zaraduje
24,000 dolara godiSnje a nije zavr-Sip.univerzi- tet,
dok lekari diplo-mam- a
medicinskog fakulteta, pos-l- e
toliklh godina studija i velikih
tro§kova, zaraduju samo 60.000?
Tako, neki nezadovoljnl lekari
.govore, kritikuju6i postoje6i plan
zdravstveriog osiguranja. I da
dokazali da su u pravu, zatvaraju
svoje ordinacije i i
pacljente I ovu provinciju.
lako neki od njlh podvla6e kako
im je glavni nezadovolj-stv- o
"previSe тебапја od strane
nadleznih provincijskih vlastl i vrlo
rigidna u planu zdrav-stveno- g
osiguranja'V to je samo
fasada. Glavni je razlog ne
da prave ve6e zarade. Mnogi
t6 i otvoreno govore, podvla6e6i
"da njihova osnovna zarada stoji u
mestu i da pomera u odnosu
na indeks zivotnih troSkova?" U
1976. lekari su dobili od 8.1
odsto i u maju 1977. 6.5 odsto. Po-ve6a- nja
prvi pogled izgledaju
vrlo mala, ali kada sra6unaju na
njihove velike zarade, daleko
viSe nego Ii Sto, na primer jedan
penzioner, preko 65 godina starosti
dobija u ukupnim primanjima
celu godinu. Ali je sve to
14
КИПРанћмшашw
IskorlSdavanja, na prelazu godlne
Jer, se praznlka se podlgla
bazira na privatnom vlasniS- - postupaka
(kanadske slu- - cijske su DriDadali
koncentrisanijim, sa 6vrstim zbe). su Quebecois koja, sa trealu je neSto do je danas na vlastl.
trziSta, ta6nije priznato. Ijevl6arske
zapadnog trziSta, sa agencije Montroalu
bezobzirnijim Fox da je RCMP odgovorna dozvole oktobru
ikada, u kojima ni za komunlke se
organizovani stanovnlke nom Quebecu.
ret, radniStVO UOpSte Quebeca za "oslobodenje" sa
OStati neoSte6eno. Trilatera- - od "anglo-saksons- ke prolJe6e
imaju SVOJa glasila, Fox Je na
pamflete, rasprave U za Stampu je ova do
pollclja je po kontrole za nasllje" poslovanju.
SVetskih Poznat Nadleinl su
se za preure- - Policy" da je
all da postupci bill da
policije. Da je je se
Monetary' na-- on
bi ne zna, dodao je se,
Trilaterame veze. Sta
kojoj SVOJe Shvata- - na
se
bi bi
koordinirale uputi
тоб
U
bi of
(Kriza
potre--
bama, to
6asopisa, nalaze se
ovakvom'novom
za
isti6u vaznost in- -
na vlastl, za'kontinenta- - te
za
koji su za
vred- -
viSenacionalnih D.
koji
ni
danas
sa
bi
napuStaju svoje
razlog za
procedure
mogu
se ne
OHIP-- a
na
se
za
lekarima
pa
ni
da
da
nlvou, pokuSava se dokazati krivnja
RCMP za slljedede prekrSaje:
— kradu llste 6lanstva i "finan- -
Banks are trying to beat
union drive, Carr says
OTTAWA - BanJcs are
sp.ving on employees and
warning them against
union activity in a bid lo
defeat a massive drive to
unionize 140,000 workers, a
labor loader says.
S 0 ni c bank manage-ments
have been calling
meetings to warn agqijisi }
unionism Sliirley Carr,"
,i :h it 111 11 :.i
malo i zato se sele! Usko povezano
sa ovom zalbom ovakvih lekara je i
njihova teznja da se oslobode
OHIP-- a i da vode sasvim slobodnu,
privatnu praksu, kroz koju bi narav-n- o
napla6ivali Sto je viSe тодибе
Takvo pak stanje гпабПо bi vra-бап- је
na prilike koje su prethodile
uvodenju zdravstvene sluzbe, kada
su samo oni koji su dobro,
bogati i takozvani bolje stojedi,
mogli da dozvole sebi lekarske pre-gle- de
i 1ебепје. Dabome, ovi lekari
ne govore 0 ovome. Kazu, da
bi se toboze na ovaj na6in pove6ao
kvalitet njihove sluzbe i zdravstve-ne
sluzbe uopSte.
U Ontariju, po poslednjoj statis-tic!
iz 1977. imamo oko 14.000 le-kara.
Od ovoga broja provinciju je u
1977. napustilo oko 51 , i to za prvih
6 meseci. Po nekim privatnim oce-nam- a
taj broj je daleko ve6i. Jedan
lekar iz Toronta izjavio je da je pro-vinciju
u istekloj godini napustilo
izmedu 500 i 600 lekara?
ma koliko da je mali broj
onih koji su nezadovoljnl i koji su
ili 6e oti6i, pojava je veoma
uznemiravaju6a. Toliko istlcanje
teznje za Sto vecim zaradama, toli-ko
neprijateljstvo prema druStvenoj
zdravstvenoj sluzbi, bez obzira na
posledice za stanovniStvo ne samo
Ontarija nego I Kanade, od jedne
profesije ciji eti6ki standard bi tre-balo
da sasvim obrnut, od
profesije koja u radu polazi
od zakletve date po zavrSenju
medlcinskih studija, poznate Hipo-krato- ve
zakletve, apsolutno je
I"-"-' mI
лЛА''
Francis
kojem
takvih
uvede
prekrSaja,
pla6ali
niSta
Ali,
oliSli
bude
svom
opce sigurnosti zemlje.
U pitanju je blla samovolja
policije.
vice-preside- nt of the Cana-dian
Labor Congress, told
a news conference yester-day.
She said some are ask-ing
employees lo report
any talk of unions, and are
"moving women employ-ees
from branch to branch
to act as spies and sniff
out union sympathizers4.0 "
1
vodoinstalater
neprihvatljivo! Izgleda na zalost,
da je ova zakletva postala obi6na
formalnost, u koliko i ako kao
takva i postoji?
U vezi s ovim zeleo bih da ovak-vi- m lekarima postavim samo dva
pitanja: Ako je OHIP birokratski,
ako im je takav sistem neprihvat-Iji- v, kako to da ne odlaze u'neku
siromaSnu, nerazvijenu zemlju,
gde toga nema, da pomognu bole1-sn- e
i nazadne? Da, kako to? ZaSto
izabiraju samo bogatu zemlju? I, da Ii bi prihvatili "birokratsku kon-trolu"
ako bi im ista .omogudila
ve6e, daleko ve6e zarade? Da Ii bi
onda progledali kroz prste "meSa-nje- "
zdravstvenih vlasti?
Mi smo i u proSlosti imali sli6ne
pojave. Setimo se da je to bilo pre
nekoliko godina u provinciji Saska-tchewan,
prilikom uvodenja opSteg
zdravstvenog osiguranja zavstanov-nik- e
provincije. Lekari, podvla6im,
neki lekari, nisu bili zadovoljni i
prvo su pokuSali da spre6e uvode-nj- e,
a kada im nije uspelo, napus-til- i
su provinciju. 2ahvaljuju6i
upornoj zelji stanovnika provincije
i druStvenoj svesti velike ve6ine
lekara, zdravstveni plan je prihva-бе- п.
Sli6no moze da se kaze i za On-tario.
Postojedi zdravstveni plan,
bez obzira na razne nedostatke,
prihvacen je od ogromne ve6ine
stanovnika i podrzan od isto tako
ogromne vedine lekara i kao takav
6e i ostati.
D. Jovanovic
ihn t'Wl'i it tti %,f (Ml tUl I Ч i ki 1 i fc'f I i tl l it t , t ' 1 I'll lt t '' ....
дч -- WWM4wjaaJTKJBWX}-tfzzyiatt ГЈД-Ur-W-kJ
С-ЛМ.-
1АнЈ1-и .&!.