Jedinstvo, September 15, 1961

              Beogradska konlerencija cla-nlc- a
25 takozvanih neangazi-rani- h
zemalja usvojiia je dva
dokumentcn Izjavu o opasnosti
od rata i apel za mir. Konle-rencija
jo izrazila duboku zab-rinuto- st
zbog napete medjuna-rodn- e
situacije. pa je stoga u-puc- en
apel vclikim silama na
Istoku i Zapadu. da obustave
svoje ratne pripreme i ponov-n- o
predju na pregovore za mi-roljubi- vo
rjesenjo spomih me-djunarod- nih
pitanja.
Deklaracija se sastoji od tri
dijela sa 27 tocaka. U prvom
dijelu Deklaracije daje se pre-gle- d
danaiSnjih prilika u svijc-t- u,
te zclje naroda za mir i
sprijecavanje rata. Tu se me-dj- u
ostalim kaze:
Xikada rat nije prijetio telim
p-ljo!ic- ama za fovjrcansUo horo
danas. I nikada cojc(?an.stM nijc
raspolagalo ciim inagama za ot-Klanja-nje
rata kao sredstva za
rjciatanje mcdjur.arodr.ih см1позд
пгјго Sto je to u naSe vrijeme.
Impcrijalizam flabi. Kolonijalnc
impcrije i drugi oblici Mranoj? us-njctava- nja
naroda u Aziji, Africi
i Latinskoj Ameriri postepeno nes-taj- u
в hi(orijskc pozorniro. Izvo-jeta- ni
su %eliki uspjosi u borbi
mnogih naroda za narionalnu ne-zavisn- oht
i ra%nopranost, iMo ta-k- o
i narodt Latinoke Amcrike i
dalje daju se eci doprinos po-boljsa- nju
medjunardnih odnewj.
Velikc druStvene promjene u в1јс
tu i dalje podotifu takav razitak.
Se to ne same ubrzava kraj cpo-h- e
Mranog ugnjctaanja narola,
nego i miroljubitu suradnju, me-dj- u
narodima na prinripima neza-usnos- ti
i ratnopravnoMi cini ne-ophodn- im
tivjrtora zjt njihoru lo-od- u
i napredak.
Ostvaren je одготап napredak
u razi(ku nauke, trhnike i sretl-Mat- a
okonomskoR raztoja.
I'odaknuta takvim razvojem u
mijetu, oRromna wcina Ijudi ме ie inidja da je rat medju naro-dima
ne samo anahrnnizam, vf I
zlocin protiv covjecanstva. Ta si-jc.- t
Ijudi postaje ORromna morai-ne
кпака, posobna da bitm utjece
na raztitak medjunarodnih odnoa.
Oslanjajuri м- - na to i na olju
Mojih naroda, lade zemalja oku-pljeni- h
na ooj Konferenciji odlu-cn- o
odbaruju kao malodusnu, bes-pt-rpektit-nu
i suprotnu interest-m- a
etjetskoR napretka tezu da je
rat, a 1 "hladni rat" neizbjeian.
One potvrdjuju moju nepokoleblji-- u
tjeru da je medjunarodna za-jedni- ca
poMbna da soj £hot or-ganiz- ira
bcz pribjegatanja sml-tim- a
koja u sUari pripadaju pre-djeni- m
epohama historije cojc-ranstr- a.
IT druRom dijelu Deklaracija
kticc cinjenicu, da u swjetu po.4-toj- e
razliciti drusteni sistemi,
Jlo nesmije bill nepromostia
smetnja za stabHizariju mira.
U dijelu se Mice, da
zemlje zatupljene na Konferenciji
u IleoRradu ne idu za ttaranjem
nooR bloka, ali matraju da van-blokovs- ke
zemlje treba da ucestu-j- u
u rjeiaanju nerjoJenih medju-narodnih
pitanja. Stoje RtanouJIe
iznoe u lijedecih 27 tocaka:
1. Ufesnici konferencije i om
prilikom etecano potrdjuju 8oju
podrsku "Dcklaraciji o davanju ne-zaisn- osti
kolonijalnim rcmljama I
narodima", irglasanoj na Petnae-tor- n
zasjedanju Generalne skupiti-n- e
11јЛпјеп'ћ naroda, preporujfu-j- u
da se kolonijalizam odmah bez
UTJetno, potpuno i konacno lik i-d- ira
i пјемН ru da ucine zajedni-fk- i
napor da t-- e okonaju svi ob-lici
neokolonijalizma i imperijali-tik- e
dominacije u vim njihoum
idotima i manifestacijama.
2. IVesnici konferencije trale da
ndmalt prextanu oruiane akcije i
represhne mjerr bilo koje vrste
upraljene prolir zavinih naroda,
da bi im se omogulilo da u mini
i slobodi uiitaju Jje prao na
potpunu nrzatint i da he inte-Krit- et
njiho-т-е nacionalne teritorije
postuje. Saka pomoj koju bilo
koja zrmlja bude davala kolonijal-no- j
pili za lako URnjrlaanje н
uprotnoti je s I'oieljom Ujedi
njenih narola. Duboko poslujufi
teritorijalni inteirritet Tih driava
zemlje ucVsnice odupini se erim
W _# # w Trideseta godina izlalenja
hlazi svakog uiorla i peika
Godi'mja pretplata:
sa Kanadu 6 ddlatat
ostale zemlje 7 ilolara
nnffij Adresa:
479 Queen Street West
Toronto 2-I- i, Ontarto
Telefon EM 3-16-
42
VOL. XIII. No. 66 (1160) TORONTO. FRIDAY. SEPTEMBER 15, 1961 PRICE 8c PER COPY
Beogradska konferencija usvojiia ape
za ШЕГ i sprijecavanje rata
treem
sredstvima ma kom pokuiaju ane-ktiran- ja
od stranc drugih zemalja.
3. Itorbu naroda Alzira za slo.
bodu, samoopredjeljenje, nezais-nos- t
i integritet пјеое nacional-ne
teritorije, uKljucujuci Saharu,
zemlje ucsnice smalraju praed-no- m
i nuinom i zato tut rijesen
da narodu Alfira pruie 8u mo-ruc- u
podrsku i porno. efoi dr-ia- a
i lada izraiavaju posebno
zadooljsto Jlo je na ooj Kon-ferenciji
Aliir predstatljen leRiti-mni- m
predstanikom predsjedni-ko- m
priremne lade Aliireke Ke-publi- ke
4. Zemlje ufesnice Konferencije
s elikom zabrinutoslu ukazuju na
razoj dogadjaja u Angoli i na ne-doputi- te
represivne mjere koje
protiv naroda A Role primjenjuju
portuRal.ske kolonijalnc Iasti i za-htijoa- ju
da t--e smjesta obutai
dalje proIijeanje kri anRolskojf
naroda i da angolskom narodu u-ka- iu
pomoc se miroljubie zem-lje
narocilo clanice Ujedinjenih na-roda
kako bi narod Angole mopao
bez odgadjanja da ostari soju
slobodu i nezavisnu drZavu.
5. Ucesnici Konferencije zahtije.
aju da se odmah prekine sa sva-ko- m
kolonijalnom okupacijom i da
ве teritorijalni intefrritet rati na
KLIPSfiNJE ZA WASHINGTONOM DOVODI
MNADU DO NUKLEAMOG NAQRUZANIA
Ottawa. — U izvjeStaju o
svom progranui odnoscci so
na vanjsku politiku, vlada
prcmijera Diefcnbakcra, o-bja- vila
jc prcd parlamcn-tor- n
i svoju odluku o naba-vijanj- u
nuklcarnog oru2ja
iz Sjodinjcnih Drzava. Do-nosc- ci
svoju odluku oprcz-n- o
zbopr sveopcog narodnog
protcsta, vladini ministri su
so opozivali na napctost da-nasnj- og
medjunarodnog sta-j- a
zbog kojog so Kanada,
navodno, mora jos vise pri-prcm- iti
za "obranu".
Za vrijeme debate, mini-sta- r
obranc, Douglas Hark-nes- s,
rekao je da se Kanada
mora snabdjeti isto onakvim
Engleskoj smatra
zlocinom zagovarati
London, Engleska. — Bri-tansk- a
policija je ovih dana
uhapsila oko 30 o'-ob-a iz re-dov- a
takozvanog Komiteta
stotine, sto su nayodno "iza-zival- i"
ncrcd. Vecina osu-djen- a
na mesec i vise dana
zatvora. Izmedju uhap§eni-m- a
se nalazi i svet-sko- g
glasa, starac od 89 go-dina,
Bertram! Russell. Rus-sell
osudjen samo na se
dam dana zatvora, posto su
podneta svedoc"anstva da
slabog zdravlja i da mu je
potrbha svakodnevna 1c-kars- ka
nega. S njim pos-l- a
u zatvor i njegova supru-ga- ,
Iidy Russell.
Komitet je o'ptuSen da
priprema demonstraciju
protiv britanske nuklearne
politikc za nedelju 17. sep-temb- ra
u guvenom Trafal-gar
Square-- u Londonu u-prk- os
vladinc zabranc.
Za vreme sudjenja flano-vim- a
Komiteta, sudnica jc
bila prepuna naroda. Kad
jc sudac izrekao prosudu
protiv Russella, culi su se u
sudnici glasovi: "Sramota,
rodu kome pripada u zemljama
Rdje je taj integntet bio naruien
u Aziji, Africi i Latinskoj Amen-ci- ,
kao i da ве роликц strane лсј-n- c
Mia Re 8 njihotog nacionalnog
tla.
6. Ucesnici Konferencije zahtije- -
aju da ве francuske oruiane впа-g- e
odmah eakuiraju s cjelokupne
tuniskc teritorije a u suglanosti
b legilimnim praom Tunisa na
puni nacionalni euerenitet.
7. Zemlje uifesnlce Konferencije
zahtijetaju da ве tragiifni dogadja-j- i
u Kongu ne ponoe i Bmatraju
da je duinost svjetskc zajednice
da i dalje cini se llo je u njenoj
moci da izbrie posljedicc i da
Bprijei наки dalju Btranu inter-encij- u
u ooj mladoj africkoj dr-2- ai
i da omoguci Kongu da elo-bod- no
krene putem sog nezais-no- g
razilka, zanoanog na pos-loan- ju
njegoog BUereniteta, je-dins- tta
i teritorijalnog integriteta.
8. Uccsnicc na konferenciji od-luc'- no
osudjuju politiku apartheida
koju Bprovodi Juinoafrika unija i
zahtijeaju da ве ta politika od-mah
napusti. Oni dalje konstatira
ju da politika rasne diskriminacijc
bilo gdje u Btijetu predstalja oz-bilj- nu
poredu I'oelje Ujedinje-nf- h
naroda i ojxfe Deklaracije o
oruzjem, kao i onaj od koga
обскије "napad". Na ovaj
nacin, veli on, sprijeCit ce-m- o
agrcsora, a ako pak do-dj- o
do rata, moci cemo so
cfcktivno braniti.
A kako bi so pak predus-rel- a
i umanjila opozicija u
parlamentu i medju naro-do- m
opcenito protiv nuklc-arnog
naoruzavanja vlada
izjavljujc da nece provesti
svoj plan odmah, nego kas-nij- e,
mo2da i poslijc fede-ralni-h
izbora.
U parlamentarnoj debati
o nuklearnom naoruzanju i-st-upili
su protiv Clanovi li-bera-lne
i CCF opozicije. Li
beralac, Paul Hellyer je is--
fasisti, siromah starac" i sli-£n- o,
sto je т1о redak slucaj
da se naru§ava tisina sudni-c- e
u Engleskoj.
Hapsenje Russella jc iza-zva- lo
veliko ogorc"enje ne
samo u Engleskoj nego po
cltavom svetu.
Kabin Feinbcrg
olpulovao za Englcsku
Pretsednik Komiteta za
razoruianje iz Toronta ra-bi- n
Abraham L. Fcinbcrg o-tput- ovao
je za London, Eng-lesk- u,
gde ce zastupati Ko-mitet
ил Jledjunarodnoj
konferenciji za razoruianje.
koja se odr2ava u Londonu
od 13. do 17. scptembra o.g.
Konferencija je sazvana
od strane istaknutih rukovo-dioc- a
medjunarodnog pok-ret- a
za razoruzanje, gdc su
ukljuceni: dr. Albert
Schweitzer, Bertrand Rus
sell, Jean Paul Sartre, Erich
Fromm, i Aleksandar Kor-nejeu- k.
Kanadski sazivafci kon-ferencije
su: dr. Hugh Ke-enleysi- de
i dr. Brock Chi-shol- m
U se
mir
Osudjcn jc na sedmodnevni zalvor SO-godis-nji
britanski naucnik i istaknuti zagovarac mira
Bcrtrand Russell.
je
naucnik
je
je
je
u
pragma covjeka.
9. Zemlje u?enice весапо izra-faaj- u
које apolutno potoanje
praa elnifkih i ljerskih manjina
na zaitilu, narocito od zlocina ge-noci- da
ili bilo koje druge porede
njihoih osnonih ljudskih ргата.
10. Ucesnici konferencije onud ju-j- u
imperijalisticku politiku koja
se sproodi na Srednjem It-tok-u
i
izjaljuju da daju podr&ku punom
uspotaljanju gih praa araps- -
kog naroda Palestine u suglasnos-t-i
b Poveljom i rezolucijama Uje-dinjen- ih
naroda.
11. Zemlje ucesnice smalraju da
uspostaljanje i odrzavanje stra-ni- h
ojnih baza na teritoriju dru-gi- h
zemalja, narofito protiv o!jc
tih naroda, prodlalja grubu po-rrd- u
suereniteta tih driava. O-n- e
daju punu podrsku zemljama
koje nastoje da osiguraju napuS-tanj- e
otih baza. One poziaju one
zemlje koje drze strane baze da
ozbiljno razmotre mogujnosti uki
danja tih baza kao doprinos svjet-sko- m
miru.
12. One takojjer priznaju da
sjeierno-amerifk- a ojna baza u
Guantanamu na Kubi, cijem se da-Ijc- m
odriatanju Miprostavljaju
(Xastavak na str. 4)
takao, da ce nuklearno nao-ruzavan- jc
Kanadc jos vi§o
potkopati uglcd ministra va-njsk- ih
poslova Grecna. On
trazi da kanadska obrana
mora biti posvecena napori-m- a
za mir, radje, nego prip-re- mi
za nuklearni rat .
Predstavnik Dcmokrats
ke partije iz Pctcrborougha,
Walter Pitman, koji je rani-j- o
izabran u nadopunskim
izborima, rekao je da nukle-arno
naoruzavanje nece
doprinijeti ni§ta drugo, nego
sabotiranjc Kanadc u njczi-no- m
stavu za razoruianje.
Obrana Kanadc, naglasio jc
Pitman, mora da se osniva
na podrzavanju mira, a ni- -
kako na pripremanju nukle-arno- g
rata. Nuklearno nao-ruzavanje
nece pomoci nista
u sprijecavanju rata, ono
nikako nc mo2e obraniti Ka-nadu,
ali mo2c i hocc nastc-ti- ti
u tome sto cemo izgubiti
ugled u svijetu kao moralna
sila. Uzaludno trosenje no-v- ca
na protu-avijons- kc rake-t- e
kakve god bile Tste, vec
s'e jednom mora obustaviti i
trositi novae na program po-dizan- ja
narodnog 2ivota
kod kuce i u svijetu.
strajk radnika na ze-Ijez- noj
konstrukciji
U nekoliko vecih gradova
Juznog Ontaria izaslo jc na
strajk blizu 15 stotina rad-nika
uposlenih u podizanju
leljeznih konstrukcija na
zgradama i drugim gradje-vinski- m
projektima.
Do sada je nekih 27 gra-djevins- kih
projekata, uklju-2i- v
i most preko kanala u
Burlingtonu, prostalo sa po-slo- m.
Strajk se brzo siri i na
druge projekte.
StrajkaSi, koji pripadaju
Sheet metal workers uniji,
traze povisicu place od 37
centi na sat, vecu sigurnost
na poslu i neke druge pro-mjen-e.
Poslodavci nude sa- -
mo 15 centi, ?to uniji nije
I
Ni hapsenje Nacionalnih vodja nece
zaustaviti borbu za obranu Mine-Mi- ll
Sudbury. — Poslije maso-vn- e
skup§tine u nedjelju 10.
scptembra u gradskoj are-n- i,
koju su sazvali cjepaci
uz pomoc Claude Jodoina,
predsjednika CLC, za prik-1јибеп- је
Mine-Mi- ll lokala
598 Stcelworkers uniji, nas- -
talo je hapsenje nacionalnih
vodja i drugih unijskih б!а- -
nova.
Uhapseni su Ken Smith,
nacionalni predsjednik,
Mike Solski, predsjednik
Distrikta 2, Bill Kennedy,
tajnik Distrikta 2, Neils Ti-bau- lt,
bivsi nacionalni pred-sjednik
Mine-Mil- l, Wilf Gi-ra- rd
i James Loftus. Puste-n- i
su pod jamcevinu od $300
svaki do suda, koji ce se odr-za- ti
1G oktobra.
Slijcdccg dana jos su uha-pseni
Frank Kranjc, Ilaldon
Ritch, Bruno Crisafc i David
Girard. Na listi za hapsenje
je i William Paul, koji jos
do sada nije pronadjen.
Zbog onog nereda, kojog
je u gradskoj areni 10. scp-tembra
izazvala okorjcla
grupa pristasa lokalnog pre-dsjednika
Gillisa, kada je
sprije6ila Ken Smitha da o-dgov- ara
Jodoinu i sad hap-§cnj- u
nacionalnih rukovodi-oc- a
i drugih unijskih Slano-v- a,
medju rudarima i demok
ralskim gradjanima Sudbu-ry,
zavladalo jo ogor6cnjc i
osuda prema urotnicima i
njihovim pomagaCima.
Komu god je poznata si-tuac-ija
i raspolo2cnje 61ano- -
Toronto. — Ovdc jc odr-zan- a
plcnarna sednica Na-cionalnog
komiteta Komuni-stiCk- c
partije Kanade, sa
koje je upucen proglas u
kojem se izmedju ostalog
kazc:
"Kanadjani nece dozvoli- -
ti da budu uvueeni u nukle
arni rat zbog Berlina u od- -
brani interesa iste grupe mi-litarist- a
protiv koje smo vo-di- li
dva rata.
"To jc stvarno opasnost,
s kojom smo suoeni. Sudbi-n- a
na§e zemlje, pitanje rata
ili mira, stoji na ivici ovc
jeseni, 22 godine nakon je
izbio Drugi svetski rat.
"Ova ratna opasnost je na-metnu- ta
svetu bezobzirnom
aktivnoscu vlade i militaris-t- a
SAD.
"Ne uzimajuci uobzir pou
ke iz istorije, oni su opet na
oruiali zapadno-петабк- е
militariste koji zudc za os-veto- m.
"Iskoristavajuci zapadni
Berlin kao bazu za provoka
cije, militaristi SAD kuraze
militaristiku kliku Zapad-n- e
Nemac'ke, da krene na Is-to- k,
protiv Demokratske
Republike Ncma£ke i da po-vra- ti
stare granice Nema5-k- e.
"To zna6i nuklearni rat.
"16 godina nakon je ral
prihvatljivo. Sadanja placa
ovih radnika iznosi $3.05 po
satu, ali unija smatra da to
nije dostn obzirom na tezak
posao i opasnost, kojoj su
radnici izlozeni na visokim
projektima
va Mine-Mi- ll u Sudbury i o-kol- ici, jasno je da rukovodi-oc- i
lokala 598 na 6elu sa
Gillisom i uz pomoc Maho-ney- a,
Seftona i Jodoina ne
mogu lcgalno i na demokra-tsk-i
nacin prevesti 61anstvo
iz Mine-Mi-ll u Stcelworkers,
pa se sad nadaju da ce im
hapsenje u tome pomoci. Jos
ni u to nisu sigurnt, pa ape-liraj- u
na ontarijskog prcmi-jera
Frosta da im i on pomo-gn- e.
Urotnici su preSli na svoje
razdorne aktivnosti i u Lo-kal- u
902. Ovaj 1лка1 broji
nekih 1.100 6lanova, koji ra-d- e
po ducanima, u glavnom
po ducanima kod velikih ko- -
mpanija. Pocoli su na sjed
nici koja je ovih dana odr-zan- a.
Dok je 61anstvo nor--
raspravljalo
prelazila
PREMIJER HRUscOV 0
BEOGRADSKOJ KONFERENCIJI
Prema izvjestaju dopisnika zagrebackog "Vjesni-.- .
ka" sa sovjetsko-indijsko-g prijateijstva odrza-no- g
u Kremlju za vrijeme boravka premljera Nehrua u
Moskvi, premijer Hruscov je o Beogradskoj konferenciji
rekao slijedecc:
"Beogradska konferencija pokazuje, da ave sira
akcija naroda i zemalja za mir. U atmosferi konferenci-je
osjecala se blagodarna uzbudjenost za sudbinu cov-jecanst- va.
Na njoj se govorilo i o poboljsanja od-no- sa
izmedju Sovjetskog Saveza i SAD. Mi znamo da bi
mir bio cvrst kad bi ti odnosi bill dobri. O njima mnogo
ovisi mir i medjunarodna situacija. U odnosima izmedju
SSSR i SAD potrebno je ukloniti zapreke nagomilano
poslijc rata, razvijati trgovaclte, kulturne i druge odno-s- e
u atmosferi prijateijstva i mirne koegzistencije. Mi
cemo na torn polju izvrsiti sve napore."
ШАМ Ш1 U Ш ZBOG BERLINA
zavrsen oni odbijaju da pot-pis-u
mirovni ugovor s kojim
bi bila neutral izovana Nc-табк- а.
"Vlada Diefcnbakcra deli
odgovornost sa militaristima
Zapada za ovu krizu. Ona
je u savcznistvu sa SAD i
Zapadnom Nemac'kom pre-ko
NATO-a- .
"Ona doprinosi zategnu-to- j
situaciji u svetu sa pove- -
cavanjem ratnih priprema, '
Clanice Varsavskog pakta
pripremi za obranu
Varsava. — Gledajuci
pripremanje impcrijalistit
kih sila na Zapadu za rat
protiv Sovjetskog Saveza i
drugih socijalistiSkih zema-lja
kao vrlo ozbiljnu opas-nost,
ovdjc odr2an izvan-reda- n
sastanak clanica ze-malja
rarsavskog pakta
Pored predstavnika v)jnog
§taba Vai-savsko- g pakta.
na c"elu sa glavnim koman-danto- m,
Adrcjom A. GrcS-ko- m, sastanku su prisustvo-val-i
i ministri vanjskih pos-lova
doti6nih zemalja.
Ocjeniv§i jednodu§no na-pet- o
stanje, kojeg su impc--
rijalisti na Zapadu izazvali
protiv napora soyjetske vla-de
za potpis mirovnog ugo- -
vora sa posljeratnom Nje-табко- т.
б!аш'се VarSavs- -
kog pakta pregledale su
svoje vojne snage i razmot--
rile specificna pitanja o pri-premi
u slucaju ako se
resori usude preci u napad.
Na masovnom sastanku
malno o skraci-vanj- u
radnog vremena sa 41
na 10 sati tjedno, grupa uro-tnik- a
je preko tog
vaznog pitanja i podigla ga- -
mitinga
je
potrcbi
jc
ag- -
lamu protiv toga §to je ne-dav- no
potpisan ugovor o me-djusobn- om
pomaganju iz-medju
Mine-Mi- ll i Timstcrs-k-c
unije. Oni takodjer po-ku§av- aju
ovo lanstvo pre
vesti u Stcelworkers uniju.
Sve to poticc rudare, lo-jal- nc
clanovc Mine-Mi- ll i
druge organizirane radniko
na jos odlucniju borbu pro-tiv
urotnika i njihovih po-maga- Sa
u obrani svoje legi-timn- e
unije. Borba se nasta-vlj- a
u o5trijoj formi. jer ju
prouzrokuju zavjere i pro-vokacij- o,
ali ona ce pobijc
diti.
a sada planira da primi od
SAD nuklearao oruzjc".
U proglasu se dalje kazo
da se ova politika kanadsko
vlade mozc izmeniti. Istice
se kako je pritisak spolja i
iznutra zemlje vec prisilio
premijera Diefcnbakcra i
ministra spoljnih poslova
Grecna da govore o pregova-ranju- .
U proglasu se poziva ka-nadski
narod da povede od
1ибпи kampanju za mir.
hiljada varJavskih gradja
na, Vladislav Gomulka izja-vi- o
je, da se nc moze podci-jeni- ti
ratna opasnost, niti
pustiti iz vida sve Sto je po
trebno za obranu. Vrhunac
napetosti, kako je on rekao,
mogao bi doci tamo u dece-mbr- u,
kad ce se potpisati
mirovni ugovor sa етаб-ko- m.
Ipak, rekao je Gomul-ka,
ne гпабј da ce za to bi-ti
rat Gomulka jc izrazio
nadu da do rata nece doci i
da ce se pitanje Njemackc I
zapadnog Berlina rjeSit mi
rnim putem.
Bugarski ministar obranc,
general Ivan Mihajlov, jc u
svom radio govoru izjavio,
da su sve oruzane snage ze-malja
VarSavskog pakta
spremne za doбek agresora.
Usude li se zapadni irrmeri-jalis- ti
povesti rat, 8иобЧ cc
se jedinstvenim i spremnim
orulanim snagama svih soci-jalistik- ih
zemalja.
u