Jedinstvo, May 19, 1961

              1
4
.Љ&" S=l
STHANA 3
Apel kongoanskog premijera Gizenge POSUDJENA REPORTAzA
vladama prijateljskih zemalja AFRICKO ROBLJE
Kairo. — Premijer zako-nit- e
kongoanske vlade sa
sjedistcm u Stanleyville An-toa- n
Gizenga uputio je po-ru- ku
vladama svih prijatelj-skih
zemalja koje se zalazu
za nezavisnost i jedinstvo
Konga, u kojoj apelira na
njih da ulozo maksimalne
napore kako bi se Sto prije
omogucilo zasjedanjc zako-nito- g
kongoanskog parlame-nta- .
U Gizenginoj poruci oStro
so protoetira protiv politi-k- o
komandc snaga Ujcdi-politik- e
komando snaga Ujc
njenih Nacija u Kongu. Sna-g- o
pod zastavom Ujcdinje-ni- h
nacija, istic"e premijer
Gizenga u svojoj poruci, pa- -
Hammarskjold se zauzima
za Combu
Javlja so iz Ujedinjenih
Nacija u New Yorku da je
generalni sekretar UN Dag
Hammarskjold uputio poru-k- u
kongoanskom predsjed-nik- u
Kasavubu povodom ha-pScn- ja
Moisa Combe.
Kaze se da Hammarsk-jold
nije otvoreno trazio
oslobodjcnje Combea, samo
ih je potsjetio da ih odluke
UN obavezuju na pustanjo
politiSkih zatvorcnika.
Ovo je isti onaj Hammars
kjold koji je odbio da inter- -
GIGANI I CIGANSKO PITANJE
Cigani su potomci nekadas-nji- h
nomadskih naroda iz Se-vern
Indije. Nauka jos nije u
potpunosti raSSistila, zaSto su
oni negde izmedju V. i X. sto-leo- a
naie ere napustili svoju
domovinu, ali je cinjenica, da
se, posle dugog lutanja po Bli-ko- m
Istoku i Balkanu, pocet-ko- m
XV. veka pojavhuju u sve
vecem broju u Srednjoj Evropi
a xatim i u ostalim delovima
naieg kontinenta. Tada su joi
svuda rado primani, i to zbog
raznih prica, koje su o sebi
iirili: legendom o svom egipat-sko- m
poreklu ("potomci farao-na-egipatsk- ih vladara") stekli
su slmpatije piemstva, a mit,
prema kojem oni lutanjem is-kuplj-uju
svoj greh — otceplje-nj- e
od kriicanske crkve — jed-n- o
vreme im je obezbedio na-klono- et
sveStenika.
Prvi progoni Cigana
Medjutim, ovaj prvobitni pri-jateljs- ki odnos vladajucih klasa
prema Ciganima uskoro se iz-men- io.
Cigani se, naime, nisu
hteli ukljuciti u feudalnl druSt-ven- i
stem i postati kmetovi,
nego su i dalje ziveli zivotom
slobodnih skitnica. To je privu-kl- o
na njih bes ieudalaca, koji
eu uskoro pokrenull uiasnu
hajku protiv njih, iskoristivJi
kao povod neke njihove stvar-n- e
izgrede i Stetocinstva. U En-gleek- oj
je, na primer, 1501. go-din- e
doneeen zakon da se svi
Cigani imaju proterati iz zem-lj- e,
a koji ostanu, da se obese.
Tom prilikom obeieno je oko
18 hiljada Cfgana. U Pruekoj
je u tri navrata, 1711 , 1713. i
1727 godine isdata naredba o
istrebljenju Cigana. U zemlja-m- a
pod austrijskom vlaicu
(dakle i kod nas) postojao je
zakon da se svakom Ciganinu
ima odreiati jedno uvo. U car-sk- oj
Rusijl su u XVIII. veku
pristine bile organizovane t.
zv. "ciganske stotine", koje su
moral u gradovima izvriavati
najprifavije javne poslove. Sli£-nl- h
svirepth mera i zakona pro-tiv
Cigana ncdazimo skoro u
SYim vropskim zemljama.
Najstrahovitije proganjanje
i poniiavanje — to je bila sud-bin- a
ove jadne etni£ke grupe
sve do danainjih dana. ktina,
u poelednja dva stoleca nini-losrano- st
evropskih ugnjetafldh
arfamih upurala prema Ciga-nima
donekle je popustila, all
se u vkiaajuciiri klasama uvek
nafio takvih slojeva, koji su
huikanjem jednostavnih trud-benik- a
protiv Cigana hteli od
vratlti njihovu pafnju s bede,
u kojoj su iiveli svi siromasni
sivno i ravnoduSno posmat-raj- u
divljacke napade vojni
ka samozvanaca Kalondzija
na naSe gradove i naselja.
Komanda Ujedinjenih Naci-ja
u Kongu cmi sve da ra-zoru- za
nase jedinice a u isto
vrijeme tolerise Mobutuove
i katanSke snage koje razo-ruzava- ju
njene garnizone u
Leopoldvilu, Katangi i dru-gi- m
oblastima".
Na kraju svoje poruke,
premijer Gizenga apelira na
vlade prijateljskih zemalja
da upute oruzje i municiju
vladi u Stanleyvilleu kako
bi joj omogucili da so cfika-sn- o
suprotstavi konstantnim
agrosivnim napadima kolo-nijalis- ta
i kongoanskih izda-l'nik- a.
veniSe u korist zakonitog
kongoanskog premijera Pat-ris- a
Lumumbe, pa ga je Co-mbo
dao pogubiti.
Kasavubuova vlada je Co-mb- ea
optuzila Za mnoga zlo-cinstv- a,
uklju£iv ubijstvo
Lumumbe. Ali ona time nece
prikriti svoju odgovornost
za taj zlocin. Njczina uloga
nije mnogo bolja od Combe-in- e.
Sudjenje Combeu je odgo-djen- o
za Scst mjeseci, za ko-je
vrijeme co biti interniran.
ljudi Tako, na primer, budim-pestans- ki
list "Pe§ti Hirlap" joi
je l pre nekih pedeset godi-n- a,
u svom broju od 6. avgus-t- a
1907. godine ovako pisao o
Ciganima: "Pobiti ih sve, to je
jedino гебепје ovog problema
. . ." Nemadki faSisti su u pot-puno- sti
usvojili ovo zversko
stanoviSte, te su u Nema£koj
istrebili sve Cigane, a poubi-jal- i
su ih mnogo i u ostalun
delovima okupirane Evrope.
Prvo istinsko гобепје ciganskog
pitanja — u Sov. Savezu
Naravno, pokraj ovakvih div-lja&ta- va
tokom istorije radjali
su se i drukfiji pokuSaji za re-sen- je
ciganskog pitanja. 06i-gled- no
je bilo, da su njihove
razne lo§e, antisocijalne osobi-n- e
(kradje, nekulturnort, Sire-nj- e
raznih bolesti itd.) posle-dic-a
s jedne strane vekovne
bede i proganjanja, a s druge
strane skitni£kog, nomadskog
iivota. Ali nastojanja da se Ci-gani
nastane i civilizuju pretr-pel- a
su u ogromnoj vecini ne-uspe- h.
Ne zato, kao da je Ci-ganima
naklonost prema kri-mina- lu,
kradji "u krvi", nego
zato, jer je nastanjivanje za
njih obicho predstavljalo zame-njivan- je "slobodne" bede rop-sko- m,
vezanom bedom, koje su
se i naii seljaci pokuiavali o-slobo- diti ustancima, pobunama
I iseljavanjem. Oni Cigani, ko-ji
su se nastanili i naucill zo
nal (obicno kovadki, bravarski)
postali su poiteni i vredni 61a-no- vi
zajednice.
Lep primer za to pokazuje
reienje ciganskog pitanja u
Sovjetskom Savezu. Vec neko- -
liko godina posle pobede Veli-k- e
oktobarske socijalisticke re-voluci- je,
1926. godine doneee--
na je naredba, da se dodeli
zemlja onim Ciganima, koji se
zele nastaniti, da se Cigani-za-natli- je
ukljuce u zanatlijske za-dru- ge
i da se za Cigane osnu- -
ju Skole i klubovi. U torn cilju
je sastavljena i prva u svetu
ciganska azbuka, Stampane su
prve ciganske knjige, a vec
197.7 godine izlazi i prvi cigan- -
ski list "Romani zorja" (Cigan-ska
zora). 1935. godine je u
Moskvi osnovana prva cigan
ska uciteljska srednja Skaia, a
tokom kolhoznog pogreta Ciga-ni
su ukljuceni i u kolhozni
sistem. Danas su se vec Ciga
ni u Sovjetskom Savezu u pot-pnno- sti
ukljufili u stvaralaiki
rad, isto rode kao i ostali gra-djan- i,
1 time je ovde c'gansko
pitanje u potpunosti reseno
Iz "NaSih novina". skraceno)
Scdamdcsct amcrickih
profesora trazc pro- -
mjenu politikc prema
Kubi
Njujorski "Times" obja-vi- o
je otvoreno pismo 70
profesora univerziteta upu-cen- o
Kennedyju u komo za-htijev- aju
promjenu politikc
prema Kubi. U otvorenom
pismu пагоШо se kritizira
CIA zbog "umijesanosti u
pokulaju kontrarevolucije
na Kubi". Od americke admi
nistracije so tra2i da "odu-stan- e
od satlasnjeg kursa a-meri- Cke
vojno intenrencijo
na Kubu".
Cinjonica je, istife so dalje
u otvorenom pismu, da je
pokusaj kontrarevolucije
bio planiran, organiziran i
rukovodjen od strane jedno
agencije vlade Sjedinjenih
Drzava. "Ova agencija, ra-de- ci
tajno i obmanjujuci a-meri- Jki
narod, upetljala se
na jedan rteopravdan i sas-vi- m
neshvatljiv na6in. Me-djuti- m,
ovo je vise nego teh-ш'б- ка
greska, to je politiCki
ncuspjeh". Na kraju se ka2e
da sadasnja kubanska vlada
no predstavlja vojnu prijet-nj- u
za Sjcdinjene Drzavc.
Anicricki list o
uccscu С1Л u alzir- -
skom pucu
Americki list "New York
Herald — Tribune" pi§e da
so moze vjerovati da je ame-rick- a
obavje§tajna slu2ba
(CIA) upletena u риб Xran-cusk- ih
generala u A12iru.
U prilog toga list navodi
slijedeco clemento:
1. General Challc, vodja
pobune, bio jo na visokoj
dtiznosti u §tabu NATO-a- .
Tamo su mu amei'icki visoki
oficiri ili agenti dali na zna
nje da su SAD uvjercno da
on ima pozitivniji odnos pre-ma
NATO-u- , politick! i voj-no,
nego predsjednik do
Gaulle.
2. CIA jo vec prije du2eg
vremena uspostavila konta-kt- o
sa Jacqucsom Soustcl-leo- m
i drugim francuskim
desnicarskim vodjama i ta-ko
znala za njihove planove.
3. CIA je, nezavisno od
vlado SAD ili State Dcpart-ment- a,
dosla do zakljuSka
da bi uspjcsni pregovori iz-medju
francuskc i privreme-n- e
al2irsko vlade znaSili je-dnosta- vno
"izrucivanjo Al-2i- ra
komunistima".
Madjarska stampa
opluzuje Globkea
Budimpe§ta. Madjarska
stampa objavila je tvrdnju
da je u proganjanju 2idos--
kog stanovnistva u Madjars-ko- j
za vrijeme rata zajedno
s Eichmannom znaSajnog u- -
djcla imao i dana§nji visoki
funkcioner bonske vlade
Globke. Prema navodima li-s- ta
"Nepszabadsag" Globke
je u svojstvu Hitlcrova opu-nomocni- ka
dva puta puto-va- o
u Madjarsku — 1912. i
1911. godine — s namjerom
da se sporazumi s ondaSnjim
madjarskim vlastima o defi-nitino- m
planu uniStenja
madjarskog iidovskog sta-novniSt- va.
U Madjarskoj je od apri-l- a
1941. pa do kraja te go-dine
pod neposrednim Eich-mannovi- m
rukovodetvom i
nadzorom odvedeno u logo-r- e
smrti oko pola milijuna
zid ova.
lllllllllllllllllIIIIIIIIIIItlllllMIIIIIIIMIt
DA LI STE OP.NOVILI
PRETPLATU?
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiin
(Odlomak iz knjige Oskara Davica "Crno na Belom — Zapisi s puta po zapadnoj Africi")
(Pisac iznosi svoje utiske iz ganskog muzeja).
Ali sve ostalo je autentifino i uzbudjljivosvojom siro-vo- m,
netransponovanom dokumentarnom vrednoscu. To
su manje one figure u plemenskim kentovima sto se, vo-Stan- e,
cine da izlaze iz kupatila. Manje su to — zardja- -
la koplja i macevi, olinjali lukovi i ispucane bombe i na-pi-s- li
tobolci za strele. Manji modeli portugalskih pusa-k- a
i topova iz 16. veka, ili manje muzejska autenticna
cngleska oruzja. Vise sve to zajedno i ono Sto je sustina
svega toga. Gnusnoga.
Nije vazno ime bogobojazno i hristoljubive nacije,
vazno je da se nekad moglo smatrati normalnim da se
posalje nacionalna armija s nacionalnim zastavama ove
ili one evropske visokocivilizovane zemlje sa zadatkom
da osvaja i porobi. Bez ikakvog opravdanog razloga i po-vo- da
osvajane su nastanjene teritorije; koristeci bolja
te ubilafikija oruzja, nametani su pokorenim drzavama
i nacijama kolonijalni statuti. Oni su znacili eksploata-ciju- ,
ali na stotu potenciju.
I ne samo to. Bogobojazno i hristoljubive drzave,
koji su mirno ziveli na svojim tcritorijama ne ugrozava-juc- i
nikog, najmanje Portugalco ili Spance, Dance ili
Nemce, Holandjane ili Belgijance, Englezo ili Francuze,
ne znajuci бак ni da takve zcmljo postoje, dozvoljavalo
su sebi da dobre ljude, da tako rcci ljudo s praporcima
oko bosih nogu hvataju lasom kao Sto se to Sini s mus-tanzi- ma
i zverima.
Da, zarobljavali su ih, trpali u brodove i prodavali
preko mora kao robovc.
Preko 50 miliona Afrikanaca tokom poslednja tri
veka tako je uhvaceno, prebaceno preko okeana, pro-dat- o.
Prebaceno je u stvari mnogo manje ljudi u obe
Amerikc i na razna ostrva Tihog okeana. Kupljeno jos
manje. Jcdna trecina bi obi£no pomrla putcm do bro-dov- a.
Druga trecina a mozda i vise od druge trecine
pomrla bi za vreme plovidbe ili umirala odmah posle is-kreav-anja
od bolesti, slabe ishrane, groznog postupka,
zaraza i neprilagodjenosti novoj klimi i svemu ostalom
i ubila6kom.
U to se vreme volelo u Evropi, islo u pozoriSte, pisa-l- e
pesmicc, patilo, slikalo, jelo, spavalo, dobijale povi-Jic- c
. . .
U Africi su dclovale misije. Razne. Sem trgovaCkih
bilo je i umetni5kih, kulturnih, vojnih, vcrskih — svo
jcdna i ista administracija.
Video sam izlozeno maske i skulpturc. Ono kojo su
inspirisalo bclca Pikasa.
Originali su u Londonu. Ovde su kopije u obojenom
gipsu ili odlivci u bronzi.
I to. S kojim su pravom remek-dcl- a africkog plastic-no- g
genija preneta u metropole pljackasa? S kojim su
pravom otimana ta dela ? U ime kakvc civilizatorskc mi-sije?
Ako su to bili divljaci kojo je trcbalo civilizovati,
zaSto su najlepse maske, skulpturc, najvcli6anstvcnijo
izrezbarcne stolicc cifova i kraljeva, za§to su oklopi od
koze, tika, bronze, gvozdja ili celika, transportovani u
Lisabon, London, Pariz? Zar su civilizatori imali pot-re- be
da budu ako no civilizovani a ono oplcmenjeni urn-jctni5k- im
tvorevinama bezvrednih, prljavih, lenjih
crnaca? Griza savesti, ona latcntna, Sto igra 2murkc sn
sveScu? Bele je dosad rukovodilo u Afriku samo' jedno:
zgrtanje.
Bojom koze se ne sti6c pravo na legitimaciju ni
djavola, ni sveca, ali beli su crnim uSinili toliko zla, da
ni hiljaditi deo tog uzasa nisu napravili i nece da napra
ve svi crnci lopovi, ubice, kanibali, gangstcri, ccdomorci
pa da se saberu sva zlodela koja su afriSkc kriminalno
hronike zabelezile od pamtiveka ili ce zabeleiiti do kra-ja
svih vckova .
Zato se izvinjavam sto necu opisivati ni otiske i ko-pije
maski, ni odlive skulptura, ni prekrasnih stolca
plemenskih 2ifova, (mislim da ih je 6etrdesctak bilo),
svaka lepSa od druge, svaka zadivljujucije izrezbarena ;
Sto necu pri6ati o fantastiSnim muziikim instrumentima
nama ncznanih jo5 zvukova, ni o konji2kim oklopima
ASantija koji su se za svoju slobodu tukli — ni to mi no
znamo — sve do 1902. godine zadajuci Englezima tokom
svih decenija 19. veka strahovite udarce i tako teSke po-ra- ze
kakve samo slobodoljubivi narodi i narodne vojskc
Fordova samokrilika
AmeriSki kralj automobi-l- a
Henry Ford drugi, govo-re- ci
o odgovornosti industri-jski- h
magnata za danaSnje
stanje u svijetu, rekao je:
"Mi moramo ii danaSnje do-b- a
da imamo odva2nosti i
sjedanje odgovornosti Pa da
ustanemo i ka2emo: "Bila je
naSa grijoSka, mi smo zab-rinu- ti
i ialosni. To sc nika-d- a
viSe nece ponoviti".
Svi prieutni na skupu bur-n-o
su odobravali Fordu. A
zatim jo sve nastavljeno po
starom.
Nezaposlenost u U.S.A.
Broj nezaposlenih u Sjod.
Dr2avama u aprilu je izno-si- o
4,962.000, sopceno jo u
Washingtonu.
Berlin. — U Zapadnoj
Njemackoj djeluju 32 stran-ke- ,
80 udruzenja, 43 izda-vack- o
kuce, 42 omladinska
saveza i 18 distributcrskih
poduzeca s desniSarsko ra-dikaln- im
i pronacisti6kim
tendencijama. Osim toga
registrirano je 10RO udruie-nj- a
koja njeguju "vojnicke
tradicije".
Ove podatke objavio je
organ Saveza njomackih sin-dika- ta
'Velt dor arbajt", ko-ji
takodjer ukazuje na ten-denci- ju
uklapanja nekih ra- -
dikalnih grupacija u voliko
mogu da nanesu zavojevackim armadama uprkos njl-hovo- m hiljadustruko ubitacnijem naoruzanju.
Za umetnost, etnografiju, istoriju afri£kih naroda,
neka se moji citaoci obrate drugde. Ja bih im рпбао o
bakrotisku jednog sedamnacstovekovnog dn-eno- g broda
na jedra. Zvao se Saint Spirit. To znaci Sveti Duh. Ali
prenosio je robove u Lujizanu. Dvadesetak puta. Onda
je potonuo u buri. Sa posadom i robovima.
Sveti Duh, Sveto Trojstvo ili Majka Bozja — to su
imena nekih od brodica sto su so podnominalnom zaSti-to- m rajske vrhuske bavili tim svetim transportnim pos-lovi- ma
; posle stotinu godina iskustva, svi su ti transpor-te- ri
bili manje viSe sli6no gradjeni, tako da su pod pro-vo- m krmom imali po tri c"etiri sprata. Nijedan nije gazio
viSe od tri metra, nad povi-sino-m se dizao jedva nesto
viSo no Sto je gazio. Sprat u podpalubi nije bio. vise od
metra. Na svakom spratu — Sczdesct santimetara jcdna
od druge prikucano u hrastov pod bile su alke. Za njih
je privczan bio crnac u lancima. Svaki "sprat" imao jo
dimnjak za ventilaciju.
Putovanja od Zlatne Obale, recimo, do nekog grada
na jugu Severnih Drzava, trajala su ponckad i dva i tri
meseca. Nikad manje od jednog. Za svo to vrcmo roblje
nije odvezivano ni otkivano.
Razumcte?
Neki tad mlad joS i prcduzimljiv trgovac koji jo
svojo bogatstvo stekao takvim poslovanjima i stckavSi
ga udario temelje jednoj od najslavnijih danas porodica
finansijera, zabclcZio je u svom dnevniku:
"Kacl su moji mornari, zahvaljujuci milosti kojom
nas jo Bog obasipao za svo vreme srecnog 68-dncvn-og
putovanja, spustili sidra i hteli da podignu gvozdenc
poklopce na provi, nisu ni pomislili da se odmah spusto
dole u potpalubu. Stuknuli su odbijeni uzasnim smra-do- m
koji je odozdo pokuljao i poceo da se Siri do viso
kog komandantskog mosta na krmi. Ja sam morao napu-sti- ti
brod ne moguci da taj crna6ki smrad podnescm."
U istoj bcleznici pise :
"Od 188 i..rcanih (51 je uginulo putcm do luko),
stiglo je 128 zivih. Bog nije hteo da izgubim nasledstvo
kojo sam smclo i rizikujuci mnogo, do posljednjcg zlat-nik- a
ulo2io u taj posao. Naprotiv. Mogu rcci da sam tim
potezom utrostrucio svoje imanje."
Taj prcduzimljivi i nciskusno brbljivi trgovac zvao
so Georg Spenser Cowper. Ozcnio so u cctj'dest i nekoj
godini. I imao tri kecrkc. U ono vreme, tri najbogatijc
udavace. Sinovi srednje keeri, dali su prezimo jednoj i
danas slavnoj dinastiji bankara.
Prczivali su so po ocu.
Cowpera bilo je i crnih. Jedan jo od njih napisno
Tuzaljku emeu. Uramljcna jo i visi na zidu muzoja.
Datira iz vremena tih 18-vekov-nih
trgova6kih pothvata.
Silom iScupan iz tla domovino,
iz doma sto jo bez trnja ruza,
afri6kc ginu vedre przino
iz sviju suza u oku suznja.
Valja mo gnev divljeg okeana
vezanog za dno potpaluba
a beli stranac koji zlato sanja
no cujo 1 kroz zvek taj i Skripii zuba.
Mojo ce ruko i mojc tclo
i dalje ostati ispod mrezc
аГ misao mi be2i nazad u solo.
Nju lanac ne moze nikad da vczc.
Zato so pitam, uzalud nije li
to gvozdje Sto mi Engloska mecc
kad moje sree jedino zeli
Afriku, obalu moje srece.
Uzalud nije li, ja saljem pitanjo
u u§i dana Sto ce da sude,
nece li pravda, u jedno razdanje,
da crnu sen spusti na bele ljudc?
Neko je kraj poslednjeg stiha dopisao:
Crnim da ospe i nevine ljude .
Autor? Neki 6italac kome se u2inila prestroga (ili
nedovoljno stroga) ta kazna za sve ono sto je ucinjeno
protiv Afrike i njenih ljudi?
Njegovanje "vojnicke tradicije" u
Zapadnoj Njemackoj
konzen-ativno- - nacionalistic-k- o
partije, gdje im se pru-zaj- u
bolje mogucnosti za po-litiS- ku
aktivnost. List izvje-Stav- a
o pokuSajima bloka iz-bjegl-ica
i NjemaSke partije
— koja u Bundestagu ima
Sest poslanika — da prili-kom
svoje nedavne fuzije
ukljuJe i profaSieticku Nje-табк- и
partiju Rajha.
Iako nije u potpunosti o-svijet- ljena aktivnost bivSih
nacietickih funkcionera me-dj- u
omladinom, ovaj sindi-kal- ni
list navodi 42 organi- -
zirane omladinske gmpaci- -
je, 5IJ i se rad odvija u okvini
poluvojniSkih logora. Povrc-men- o
se u Stampi pojavljuju
i vijesti o sudjelovanju pri
padnika Bundeswchra na
pro-nacistiik- im proslavama
ovih udru2enja.
Bivli nacistWki pjesnik
Herbert Berne osnovao je
1950. godine svoje "Kultur-n- o
utlru2enje", koje ima oko
2000 61nnova medju njima
viSc bivSih oksponiranih
nacistikih "knjiievnika".
Oni su proSIe godine organi-zira- li
oko 400 svojih prire-db- i.