Nase Novine, September 11, 1986

              '( -- ,a- v !№ -- J£.'?"~- i--
TV , "" KV"Jr- - " ''Љ- - " 4ygJ:-V'- "'
7-B7- T r??--"""'-- T ТГ
e
IN MEMORIAM
5a dubokhn i iskrenim bolom doznali smo za smrt Milana
Matica, sina veterana nase stampe i pokreta, Zorana i Nevene
Ma tic.
Milan je bio zrtva rata u Vijetnamu. Kao vojnik americke
vojske zadobioje fataine ozlede prouzrokovane otrovom "agent
orange" koji su americki militaristi bacali na stanovnistvo Vi-jetna-ma.
Od posledica tog opasnog otrova jos i danas umiru u
Vijetnamu, a zrtvama su postali i neki americki vojnici, medu
kojima i Milan Ma tic.
Iskreno saucesce njegovim roditeljima, Zoranu i Neveni,
njegovoj hrabroj supruzi Darlene, kao i cetvorima pokojnikove
dece.
Ostajemo u nadi da Zoranovi i Nevenini unuci, deca pokoj-nik- a i ozaloscene supruge Darlene nece doziveti jos jedan rat.
Neka oni, kao i sva deca sveta rastu u miru i razvijaju se u
srecnoj buducnosti, oslobodenoj od svih mrznji i zala koje ratovi
donose.
— UREDNISTVO "NN"
шшшшшшшшшштштшшкшјшшшшш
JOVANKINA KUCA
Bila sam na prijemu povodom roden-dan- a Njenog Velicanstva kraljice Ve-lik- e
Britanije Elizabete, u realizaciji
britanskog ambasadora u Ulici Branka
Donovica, na Dedinju u Beogradu —
pise Mirjana Bobic u listu "Mladost",
glasilu Saveza socijalisticke omladine
Jugoslavije.
To nije bilo vazno. Vazno je ovo dru-go- :
u najneposrednijem komsiluku na-la- zi
se novoizgradena kuca Jovanke
Broz. Evo kako izgleda: ograda od tan-ki- n metalnih sipki, mali travnjak, neko-lik- o zasadenih mladica i kuca od bele
opeke na jedan sprat, sa stepenistem za
podrum. Ispred kuce po kisici, stoji mi-licion- er.
"Je Г snem da je vidim?" — pitam.
"Sto da ne" — kaze ljubazni, pokisli
milicioner.
Prilazim kuci. Kazem naglas: "Pa sto
se digla tolika buka oko ove kuce? Svaki
igrac lotoa koji ima dobitnu kombinaci-ju- ,
moze da sagradi ovakvu kucu. Pa zar
nije tako?"
— Pa, tako je, drugarice — kaze mili-cioner
sa osmjehom i nastavi da cupka
ispred ograde.
Poslednja sam osoba na svetu koja
treba da se sekira da li ce neki bumbar
da dobije petsto ili sesto kvadrata za
provodenje mukotrpnog partijskog zi-vot- a.
Ali toliko pameti imam da mi je
jasno da mnogo manje face od Jovanke
Broz imaju neuporedivo vece stambene
prostore i neuporedivo vece zahtjeve za
novu gradnju.
Skupo nas kosta vernost idealima. Ko-lik- o
znamo, i neverstvo je odlicno unov-cen- o.
Moj je problem, ocigledno, Sto me
se nista od toga ne tice.
Ja zivim i radim u zapadnom svetu do-st- a
vremena, ali ne verujem, da sam
ikada citao nesto lepo a i pozitivno o
nasem narodu i staroj domovini. Kako
je zalosno, da to ovde ne vide bas nista,
da bi ih obradovalo. Oni ne vole videti
nas narod, da zivi u miru, slozi i brat-stv- u.
Mi smo jednako vredni svakome
drugom narodu.
Citao sam u "Toronto Star"-- u kako nas
"zale" i to verovatno ne zadnji put. Ako
nas stvarno zale, da nasi narodi u nasoj
staroj domovini zive toliko lose, onda
zasto im ne pomognu? Zasto im ne sma-nj- e
kamatu na zajam? Zar ne znaju, da
mi nismo nikad imali kolonije? Zar ne
znaju, da smo bili kolonija mi sami? Zar
ne znaju, da su nasi narodi radili za
druge stolecima?
Nije slucajno, da nasi susedi zive bo-lj- e,
imaju lepse gradove i druga bogat-stv- a. Zar to nije bilo napravljeno sa zna-nje- m
i znojem nasih dedova i oceva i
opljackanog naseg bogatstva?
Nasi narodi su pokazali svoju sposob-nos- t,
to je vidljivo i dokazano, da moze
svaki onaj koji hoce da vidi! Na rusevi-nam- a
i grobovima ogromnih zrtava iz-grad-ena
je krasna i postena drzava Ju-goslavia,
sa dobrim zivotnim standar-dom-.
Slavko SAKSIDA
Toronto
Djecja je. ncmurno-s- t otrvjn od
:iijinog znba.
Djeru — to .su iiu.sc xutrusnje sudije.
U jednom od proslih brojeva "Nasih novina" greskom je uz tekst
o Jugoslavensko-kanadsko- m klubu "Bratstvo i jedinstvo" iz Win-dsor- a objavljena fotografija clanova folklorne sekcije kluba "Brat- stvo i jedinstvo", a pisalo je da su clanovi Kolo grupe tzizoagbDaa.evtOirovkiootgaju.a jpGeurtkealsukobabj"jaBevrlnajtuascjtevinmojeoinjfaeodtnoingesnratavfmioju"jeor"ndSoruzmaioaizduviimjneja"arvtsuaa"mnoSovauesmtsugeapoddzaibijnanoeg"a
povodom Medunarodnog dana zena. Na toj zabavi ucestvovale su
ove obadvije izvrsne folklorne grupe. Fotografiju je snimio Pero
Kovacevic.
— UREDNISTVO
OSTANI I SVACIJI I SVOJ
Tu si kao slucajno, kao
Vetrom zaljuljana sen.
AY ziv si i sve si izdrzao, Jer ni za tren
U sebe posumnjao nisi.
Ne otkrivaj to lice,
Cuti, smesi se i uzvisi.
Zbog smrti male ptice,
Koju dugo si negovao,
Ne placi. Ako te zaborave,
Neka ne bude ti zao
Nikrivo. Od slave
Pijani su. Ne pokazi ni trun
Od onog sto u tebi se zbiva.
Tvoj nece potonuti cun
Ma koliko jeziva
I sumanuta bila bura, I ma koliko paradirali
Trubaci umorni od bravura.
Oni gromko su odsvirali
Timenijatebi slavopoj,
Ali tvoj nisu ugusili glas.
Dokraja ostani i svaciji i svoj, I to bice ti spas!
Nikola DRENOVAC
IZABRANA "MISS JUGOSLAVIJE"
UCHICAGU
MILICI POPOVIC
FOB JEDNICKA LENTA
Miss Yu 6lkaga Mlllca Popovl6
Pobjednica ovog takmicenja
ucestvovace u septembru na fi- nalnom izboru "Miss Jugoslavi- je" koji organizuje sarajevski list
"AS"
Tradicionalni izobr najljepse Jugo-slavens- ke
u drugom najvecem gradu u
SAD, Chicagu, i ove je godine privukao
veliku paznju jugoslovenskih iseljenika
i njihovih prijtelja. OvogodiSnji pro-ljet- ni izbor Miss-Yu-Chica- ga odrzan je
u prepunoj dvorani Jugoslovensko-ameri6ko- g
kulturnog centra. Osam naj-ljep§- ih djevojaka iz Chicaga i drugih
americkih gradova, potomci jugoslo-venskih
iseljenika uSestvovale su u pr-v- oj modnoj reviji i natjecale se u pozna-vanj- u
hrvatsko-srpsko- g jezika, iz oblasti
kulture, zabavnog zivota i sporta.
U dvorani JAKC-- a na prvoj revijskoj
platformi i pod rukovodstvom popular-no- g
televizijskog voditelja i organiza-tor- a
Mile Durica, odvijao se pravi sou.
Dok je ziri od 12 clanova pazljivo bodo-va- o
nastup sveka udenice, goste je za-bavlj- ala
pjesmom i salom nova zvijezda
narodne pjesma Lepa Lana. Bogate na-gra- de
za ovu priliku pripremili su JAT,
Jugobanka, Unis, putnicke agencije iz
Chicaga Union Travel i International
Tours, prodavnica kristala Petrov, zla-tars- ke
radnje popularne Niw i Purelka,
JAKC i dr.
Za najfotogenicniju ljepoticu i za naj-ljeps- u Jugoslavensku "Miss-Yu-Chica-g- o"
1986. proglasena je Milica Popovic,
za prvu pratilju izabrana je Nada Pan-ci- c,
a za drugu pratilju Mirjana Bandur.
Treba spomenuti da je ovaj izbor Ijepo-tic- e
organiziran u suradnji izmedu
JAKC-- a i casopisa "AS" iz Sarajeva. Mi-lica
Popovic ce putovati u Sarajevo na
izbor Miss Jugoslavije koji ce se odrzati
u septembru ove godine. JAT je i ovom
prilikom kao i mnogo puta ranije, obe-zbijed- io najljepsoj Jugoslavenki iz Chi-caga
besplatnu avionsku kartu do Jugo-slavije.
"NaS svijet"
i PODSECANJA
NASI "SPANCI"
U Spaniju smo isli kaoJugoslo-ven- i
i zato smo protiv republic-ki- h podvajanja — kaze Lazar
Udovicki, sekretar Udruzenja
spanskih boraca Jugoslavije.
"U Spaniju smo isli kao Jugoslove-ni- .
Zato smo protiv republickih po-dvajanja,
svih podela i zatvaranja u
regionalne mede". Ova poruka span-skih
boraca utoliko je znacajna jer je
izricu ljudi koji su pre 50 godina, ne
misleci na regionalne i nacionalne
granice, posli u borbu protiv fa§is-ticko- g
zla. Dobro je podsetiti se i u
julu, kad se obelezava godisnjica us-tan- ka jugoslovenskih naroda, koji su,
sa zarom i iskustvom iz vec jednog ra-ta,
organizovali i mnogi "nasi Span-ci- ".
Povodom 50. godisnjice obelezava-nj-a
ucesca jugoslovenskih dobrovo-ljac- a
u spanskom ratu, razgovarali
smo sa Lazarom Udovickim, clanom
Saveta Federacije, sekretarom Udru-zenja
spanskih boraca Jugoslavije.
"Borba za slobodu spanskog naroda
je borba protiv rata, borba za mir,
borba za slobodu i ostalih malih naro-da,
koje fasizam zeli da porobi..." —
pisao je roditeljima student agrono-mij- e
Lazar Udovicki 28. januara 1937.
godine iz Pariza, na putu za Spaniju.
"Danas taj nas veliki polet i zar iz-gled-aju
malo naivno. Kad se secam
tih vremena, pitam se odakle nam to-lika
hrabrost. Ali, osecali smo da
preti rat, a vec smo bili opredeljeni
za ideju i pokret — za socijalizam" —
kaze danas Lazar Udovicki, koji je
clan KPJ postao 1935. godine.
S kakvim nas je odusevljenjem, ja-nuara
1937. godine, docekao spanski
narod, seca se Udovicki. Od francu-sk- e
granice prema Valensiji do Alba-set- a,
gde se nalazio centar za dobro-voljc- e,
na svakoj stanici su nas burno
pozdravljali i obasipali pomorandza-ma- .
U selu Mahora prikljucili smo se
15. internacionalnoj brigadi, bata-ljon- u
Dimitrov. U njemu je bilo 600
dobrovoljaca — Jugoslovena, Ceha,
Italijana...
Za samo nekoliko dana krenuli smo
i na front. Uz put smo ucili elemen-- :
tarne vojne vestine. Kod reke Ha-- I
rame smo od 12. do 18. februara vodili
i borbu sa fasistima koji su hteli da
I zauzmu put Valensija — Madrid.
I Dnevno je ginulo izmedu osamdeset
I i sto boraca. Na kraju je u bataljonu
I ostalo 140 ljudi. Odrzavali su nas
samo snazna volja i srce, kaze Lazar
Udovicki.
Udovicki kasnije pohada oficirski
kurs blizu Albasete i potom biva pri-kljuc- en
sovjetskom stabu, gde su se
obucavale spanske gerilske jedinice.
Od maja do jeseni 1938. i sam postaje
komandir jedinice, koja je akcije iz-vod- ila
na skoro svim frontovima. Do-bi- o
je cin kapetana spanske vojske.
"Ljubav tih spanskih vojnika ko-jima
sam bio komandant, njihova
! odanost i poStovanje, bez imalo zavi-- i
sti §to sam stranac, nezaboravni su",
I kaze Udovicki. "Nezaboravni su i
i oprostaj i suze sa kojima su nas &pan-c- i,
septembra 1938. godine ispratili iz
jednog sela kod Valensije. Kasnije u
logoru u Francuskoj sam 6uo da je
moja jedinica cuvala aerodrom kod
Valensije kad su marta 1939. spanski
CK i legendarna La Pasonionarija na-pust- ali
zemlju...'
SVAKI CETVRTI
— NARODNI HEROJ
Od 1665 jugoslovenskih dobrovo-ljaca
u Spanijijepoginula skoro polo-vin- a,
a vise stotina je ranjeno. U zem-lju
se pred pocetak rata vratilo njih
250. U NOB-- u je zivote izgubilo 130
spanskih boraca. Svaki detvrti span- ski borac postao je narodni heroj —-- ukupno ih je 59. Borci iz Spanije bili
su i sva cetiri komandanta nasih ar-mij- a
u ratu, 31 je postao general, 55
spanskih boraca su bili komandanti
odreda. Danas ih je, prema spisku
Udruzenja spanskih boraca jos 129.
?