Nase Novine, November 27, 1986

              ШШ " '' '
Y&
{ с . n v Js - V i
, Vj I 7 -- t T
NACIONALISTICKI NAPAD SVADBA U KRALJEVCU
IZ SANU
Pod nasiovwn "Ponude beznadja" i
"I AVNOJ je 'laziran'" beogradske
"Vedernje novosti" u dva nastavka
komentiraju prednacrt memoran-dum- a Komisije Srpske akademije
nauka i umetnosti o stanju ujugosla-vensko- m drustvu.
Pod naslovom "Pon'uda beznadja'" i "I
AVNOJ je 'laziran'", beogradske "Vecer-nj- e novosti" osvrcu se u dva nastavka na
prednacrt memoranduma o stanju u jugo-slavensko- m drustvu Komisije Srpske aka-demije
nauka i umetnosti na cijem je celu
potpredsjednik SANU Antonije Isakovic
ocjenjujuci iz pera svog novinara Aleksan-dr- a
Djukanovica — da je u ovom memoran-dum- u "suvise nacionalizma, nenaucne na-cionalisti- cke
i politikanske zapenusenosti
da se ne moze ostaviti bez ocene, iako jos
nije "zvanican".
"Autori nacrta memoranduma" — na-vo- di
se u torn komentaru — pretvaraju
nauku u politikanstvo, naciju u nacionali-zam- ,
istoriju u kriminalni roman, praksu
u bezakonje, a buducnost u beznadje. Dva
su barjaka pod kojima autori nacrta memo-randuma
pozivaju na otvaranje ociju: je-da- n
je nacionalizam, a drugi drzava. A sve
to zajedno zvuci na mnogim stranicama
kao novi poziv na bratoubilastvo i na novo
prolevanje krvi..."
"Vecernje novosti" opsirno prenose sad-rz- aj
prednacrta memoranduma i s njim po-lemizira- ju.
A u sadrzaju se medju ostalim,
navodi kako u Jugoslaviji nema ni drzave
ni samoupravljanja, da je KPJ dosljedno
izvrsavala strategiju Kominterne po kojoj
su se komunisti£ke partije u istocnoj, sred-nj- oj
i juznoj Evropi morale oslanjati nana-cionaln- e
pokrete, pa je na toj osnovi na-sta- la i Kardeljeva knjiga "Razvoj sloven-sko- g
narodnoga vprasanja" ("Lako je, me-djuti- m zakljuciti", navode "Vecernje novo-sti"
iz 70 stranica nacrta memoranduma da
je ono za cim jadikuju autori memoran-duma
i ono Sto prizeljkuju istorijski po-zna- to
i objektivno blize Kominterni i Ko-minternin-im
docnijim idejama od svega
sto mi danas imamo) i memorandum se
zatim obara na krivicu dviju republika za
stanje u zemlji koje su, prema memorand-ums
po svojoj mjeri krojile drustveno i eko-nomsk- o
uredjenje u Jugoslaviji, kriveci
"dva lidera" tih republika ne samo za ste-nj- e
u Jugoslaviji nego i za "katastrofalan
polozaj srpskog naroda".
Autori memoranduma takodjer sma-traj- u da je u nas prevelik znacaj dan fizic-ki- m radnicima od cega je, po njima proiza-31- o
"veliko podozrenej na strucnjake i stva-raoce- ".
Za sve krive Tita, Kardelja, Hrvate
i Slovence.
"Posljednji puta, istina bez naucne ma-ske- "
— kazu "Vecernje novosti" — "tako
je pisao 'otac Srbije' Milan Nedic... Sve nji-ho- ve 'alternative' —navodi se u komentaru
"VeSernje novosti" — "u otvorenom su su-ko- bu
sa tekovinama revolucije i princi-pim-a
postojeceg drustvenog i ustavnog si-ste-ma
koga, bez obzira na sve njegove sla-bos- ti, proturjecnosti, zablude i izvitopera-vanj- a,
ne moze niko a priori negirati i otvo-ren- o
pozivati da se rusi. Jer tekst koji se
seta Beogradom, nije ni borba misljenja ni
vezba inteligencije i retorike, vec otvoreni
nacionalisticki i antikomunisticki pro-gram
koji u novoj formi, ali sa starim argu-menti- ma
poziva "Srbe na okup".
Autori memoranduma zatim tvrde da na
Drugom zasjednju AVONOJ-- a nije bilo
pravih predstavnika srpskog naroda i Par-tije.
To su, po njima bili vjecnici birani iz
srpskih vojnih jedinica i clanovi Vrhovnog
staba koji su se zatekli na teritoriji Bosne
i Hercegovine, za razliku od vjecnika iz
drugih republika, koji su dosli na zasjeda-nj- e
sa svoje teritorije i koji su iza sebe imali
narcionalne politicke organizacije s izgra-djeni- m stavovima i programima.
"U nacrtu memoranduma" — kazu "Ve-dernje
novosti" — "ne pada se samo u na-cional- nu sentimetalnost i lazni istoricizam,
nego se istorija i odnosi pojednostavljuju
do neistine... Akademici treba da znaju bo-lj- e
od drugih, trebalo bi bar, da kriticnost
mora biti iskrena, i bez skrivenih namera
i predumisljanja, a iskrenost kriticna.
Inace ako toga nema iskrenost i kriticnost
zamenjuju destrukcija, zabluda i beznade
politicko, licno i nacionalno.
Autori memoranduma traze da niko ne
zatvara oci pred onim sto se zbiva u jugo-slovensk- oj stvarnosti uoci po njima skorog
raspada jugoslovenske drzavne zajednice.
Ali, javnost i komunisti posebno, odavno
zatvaraju oci pred mnogim kovitlacima u
virovima sovinizma i nacionalizma koji po-stoj- e,
treba to otvoreno jos jednom reci, u
Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, u
koju se i ulazilo ne samo po naucnim i
umetnickim kriterijumima. Pri torn, treba
podsetiti na istinu da povrsna nekriticna i
politikantska nauka s otvorenim politic-ki- m
pretenzijama ide ukorak s dvosmisle-no- m
i kolebljivom politikom. Prvoj se za-maglj- uje
urn, drugoj vid.
Nauka je odavno utvrdila da nacionali-zam
nastupa jer mu to omogucuju oportu-niza- m,
bojazljivost, potreba za dopada-nje- m
po svaku cenu, svima i svakome, so-cijalisiti6- kih
snaga uopste i Saveza komu-nist- a,
posebno. Ta istina vazi i kad se go-vo- ri
o nastupanju srpskog nacionalizma
koji je svoj dosad najotvoreniji program
dobio u nacrtu memoranduma Isakovi-cev- e
komisije i za Savez komunista, koji
cesto, plaseci se da ne izgubi svoj demo-krats- ki
lik, pocinje da dozvoljava da mu
oportunizam, bojazljivost i nejedinstvo
"jedu revolucionarnu dusu".
iSSSSS3SSSSSSSSSSSSSSS3SSSS3SS
ISELILO 1747 SRBA I
CRNOGORACA
PRISTINA (Tanjug) — I pored sve
veceg i konkretnijeg angaziranja dru-stven- ih
subjekata, posebno organa
vlasti i uprave, jos se ne mogu javiti
povoljnije vijesti o rjesavanju najbol-nije- g
kosovskog problema — iseljava-nj-a
Srba i Crnogoraca. Prema zvanic-nim- ,
ali nepotpunim podacima, u pr-vo- m
polugodistu Kosovo je napustio
1.747 pripadniak ovih nacionalnosti,
od cega polovina iz Pristine i Titove
Mitrovice. Uporedo za sest mjeseci na
Kosovu se vratilo 340 Srba i Crnogo-raca
odkojihjeposaoosiguranza 191.
SSSSS3SSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS
SAD I VELIKA BRITANIJE
SE NE VRACAJU
LONDON, WASHINGTON — U
Londonu i Washingtonu sluzbeno je
saopceno da se Veiika Britanija i SAD
ne namjeravaju vratiti u UNESCO.
Oba saopcenja izdana su nakon izjave
sadasnjeg generalnog direktora orga-nizacije
UN za prosvjetu, znanost i kul-tur- u
Amadona Machtara M'Boa da se
nece kandidirati treci put za polozaj
na celu te organizacije (APP).
iSSSSSSSSSSSS3SSSSS8SSSSSSSSS&
GRADISCANSKI HRVATI
NEGODUJU
BEC — Na godisnjoj skupstini "Hr-vatsko- g kulturnog drustva" koje
okuplja Gradiscanske Hrvate u au-strijsk- oj pokrajini Gradisce (Burgen-land- ), izrazeno jenezadovoljstvo sto se
ne ispunjavaju obaveze Austrije po
tocki sedam Drzavnog ugovora koje
omogucavaju ocuvanje kulturnog i je-zicn- og identiteta te nacionalne manji-ne- .
Skupstina je prihvatila rezoluciju
koju je potpisao predsjednik drustva
dr Ivo Miiller, u kojoj se izrazava "za-brinuto- st sto se u vise od 30 godina od
potpisivanja Drzavnog ugovora nije
postigao nikakav pravi napredak u pi-tanji- ma polozaja manjine sto Austrija
ne ispunjava svoj a obecanja i dovoljno
ne podupire Gradiscanske Hrvate i nji-hov- o
udruzenje". "Broj pripadnika
oye manjine nazaduje od popisa do po-pis- a
stanovnistva, a odnarodniavanie
stalno raste", kaze se u rezoluciii. (Tan- - jug).
дазд
Mladenci Josim Lalin i Slavica Popovic sa tetka Milicom
u sredini.
Kraljevac je jedno od cetiri mala crno-gorsk- a
sela u rumunskom Banatu.
Kao i u sva sela obicaj je da se u jesen
momci zene i prave svadbe. Ova se vest
uvek najpre cuje medju mladim i zena-m- a.
I ove se jeseni pricao Mirko da se
Josim Lalin gleda (vole) sa Slavicom
Zivka Popovica, a kaze se da su bas lep
par.
Prici bude kraj kad Josim zvanicno is-pro- si
Slavicu, zaruci je i zakaza svadbu.
Te se tako jednog lepog augustovskog
jutra (u nedelju) zacu pesma i svirka. Bile
su pozvanice koje zovu goste u svatove.
Vec sledece nedelje 17. augusta po-nov- o
svirka i pesma zaori Kraljevcom,
bio je to dan svadbe za koju se spremalo
puno 6 dana. Vredne Kraljevcanke su
lepo i dobro spremile za 250 osoba. Cula
se pesma i svirka sa kojom je Josim sa
svojim svatovima isao po kuma velikog
veseljaka Zivka Keveresana. Za to se
vreme i kod Slavice cule lepe devojacke
pesme, za oprostaj od drugarica, da su
je mlade zene oblacile u divno ruho i
ubradile slajerom.
Stigne i mladozenja, Slavicinom
dvoru i odmah dever zatrazi vec ispro-sen- u
mladu.
Eto je, eto je, vicu zene pa izvedose
neko devojce malo (10-1- 1 godina).
Pa sto sad, veli dever, zar za ovo mi
dodjosmo? Pa, dobro ded, da vidimo
bice druga bolja i svi se smeju. Saljive
Kraljevcanke ponovo izvedu neku baba
Valeriju, koju su nakitili, ali ce dever i
na ovo ljut, a baba mu se nudi: nemoj
da me ostavis, vredna sam ja. Svi se
smeju podvikuju da dever vadi pare da
isplati pravu mladu i eto i lepe Slavice,
dever je uze i radostan sa svatovima
krenu na vencanje Kraljevackim ulica-m- a.
A kumn Zivko se veseli i keri baca
stotinarke i sve vice zivela nasa tetka Mi-lic- a
koja je za ovu svadbu dosla iz daleke
Kanade da nam s njome bude lepsa i ve-selij- a.
Onda svirci oko tetke a ona ih kiti
dolarima.
Nakon vencanja u crkvi, kum prvi ce-sti- ta
mladencima a potom i ostali svatovi
cestitaju. Na izlazu iz crkve dve majke
bacaju na mladence cvece i pare, da bi
bili puni para i lepi kao cvece.
Razdragani su svati, pored kojih je u
kolima sedela i svate pratila nasa tetka
Milica, srecnija no kraljica Kanade.
Na Josimovom dvoru svati sedase za
bogato opremljenu trpezu, gde se jelo,
pilo i nazdravljalo za mladence a pesma
i svirka ne prestaje. Vodi se kolo, igra
kukunjesce i Zikino kolo, podvikuje a
tetkino je srce puno od radosti i srece, i
tuge jer ce se uskoro rastati od dobrih i
gostoljubivih rodjaka, svojih Kraljevca-na- .
Kasno u noc negde oko 3 sata veseli
kum Zivko najavi da svati mogu darivati
mladu. Lepo su se svati pokazali, te se
sakupilo 150.000 hiljada leja. Ponovo ve-sel- je
i tek onda mlada igra za krajcaru,
tako se to po obicaju kaze.
Kad bi u zoru, kum i devr vec umorni
od lepog veselja za tren neoprezni pa ce
neki saljivcina ukrasti maldi cipelu.
Kuku meni sramota, nasa mlada sa jed-nom
cipelom. Pojavi se neki covek veli
ima on neku staru cipelu bice dobro mla-d- i,
uzme dever i proba, taman ali covek
ne da veli bez 700 leja. Dever nema kud
vec vadi pare, te kupi snaji cipelu.
Pesma, svirka i igra traju i dalje do be-lo- g
dana, kad se svati razilaze, mladenci
prate kuma kuci, koji se keri i peva da
mu se pesma razleze celim Kraljevcem.
I tako je i zavrsila Slavicina i Josimova
svadba a Kraljevcani ostase da i dalje
zive i rade dok se ponovo na velikom il
varoskom bunaru ne suska neka druga
vest o svadbi, ljubavi ili nekim tajnim
volenjem.
Oj Slavice, komsinice,
Cura si bez mana,
Kazi meni lepa sele
Dal' ces poci za me?
Necu, necu moj komsija
Slavica mu zbori,
A srcejoj u grudima
Obratno govori.
Kadje Josim, pogodio
Zablista od srece
Uspeoje da uzbere
Najmilije cvece.
Nije ruza, nit karanfil,
Nit'je ljubicica.
Toje cvece, nasa lepa
Popovic Slavica
Otvorila svoje srce,
Josimou ga dala
I njihovu tajnu ljubav
Brakom krunisala.
Nestorov LEPOSAVA
Temisvar, 7.IX 1986.
&
(!