Nase Novine, November 27, 1986

              R" . чшч-- rt"" ИЈ Yr V''v"'"'Tfi5'9r"i' —тт f ---рјц- ЛТ"" "T,- - '
5 !. ,
к
-- , ,lf ",11
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
Posle Reaganovog odlucnog osta-janj- a
uz njegov omiljeni program rata
zvezda ceo svet se nevoljno prilagod-jav- a
"Damaklovom macu", stalnoj
pretnji nuklearnog rata ili novim izu-mim- a
nauke i tehnologije koje bi mo-gl- e
jos brze unistiti zivot na zemlji.
Ono sto je u Reykjaviku ponudio
Gorbacov bili su najznacajniji pred-loz- i
koje je covecanstvo do sada spo-znal- o
u odnosima izmedju velikih si-l- a.
I sam sef americke diplomatije
George Shultz rekao je "Gorbacov je
ponudio ugovore od kojih zastaje
dah. Predlozio je cak i znacajan dogo-vo- r
velesila o ljudskim pravima".
Ovde se moramo prisetiti da je me-st- o
samita, pored svih romanticnosti
i prirodnih lepota gejzera, sarma
predsednice itd., ipak ostvrvo i zem-lj- a
na kojoj su postavljene americke
vojne baze uperene protiv Sovjet-sko- g
Saveza. Reagan je odmah posle
samita odrzao govor americkim ma-rinci- ma
u bazi Keflavik. Time je, valj-d- a,
hteo da hrabri Pentagon, da stavi
do znanja da treba podrzavati baze
nuklearnog opkoljavanja Sovjetskog
Saveza.
Reaganova opsesija ratom zveda
popnmiia je, posie neuspeiog samua,
vid totalne poremecenosti uma do-bro- g
broja stratega americke vojne
industrije i krajnje resenosti na sa--
moubilacki korak. Niko od svih ame- - Ж
bar i opredeljenje, ne bi mogao odbiti is
istorijsku ponudu Sovjetskog Save-za.
To je mogao samo i jedino Rea-gan,
jer je on najopsednutiji covek u
pogledu americkog vladanja svetom jjj
1 VdMUIlUIIl. Л
Sovjetski Savez nece ocajavati, on j
a r ue nasiavi:ui: sa ршшизаша u razoruza-nju-_ , w
on ce podupirati borbu za mir u
nadi da ce SAD doci do drukcijeg mi-sljen- ja
ili drugog predsednika. Cove-canstvo
se ne moze urediti prema re- -
I vl ~ 1 " V 1 v "I иерш aiiieiu;K.ug ш unu cijeg uiz.iusa, o
politike, religije, filozofije, nego
mora i moze postojati sa svim svojim
razlicitostima.
A Reagan je, posle Hitlera, najop-sednutiji
sefjedne drzave koji smatra
da silom oruzja moze upravljati sve-tom.
Ne treba ocajavati. Gorbacov je re-kao
da su sovjetski predlozi ostali na
stolu. Njima se mogu ponovo vratiti.
Svetsko javno mnenje zahteva razo-ruzanj- e.
Covecanstvo zeli mir. Ono je
prisililo Reagana da se sastane u Ge-nev- i,
prisililo ga je da dodje u Reyk-javik.
Ono ga moze prisiliti da podje
prema razoruzanju. Mnogo ce zavisiti
i od vlada svih zemalja ukljuciv i ka-nads- ku
vladu. Kako ce se Brian Mul-rone- y
odnositi prema Reaganovom
apetitu u pogledu Kande, njenog
ekonomskog, politickog i kulturnog
potcinjavanja juznom susedu?
Nadajmo se, iako su prve sanse za
razoruzanje i mir upropascene Rega-novo- m
opsesijom o ratu zvezda, da
ce covecanstvo dobiti jos jednu san-s- u.
U to ime poradimo jos vise za mir.
KPSS PROTIV
MOSKVA (Tanjug) — Sekretar CK
KPSS Anatolij Dobrinjin rekao je da
Komunisticka partija Sovjetskog Sa-veza
istupa protiv monpola u radnic-ko- m
pokretu, kao i protiv bilo cije
predvodnicke uloge ili hegemonizma.
Govoreci na pocetku medjunarod-no- g
savjetovanja u Moskvi na kojemu
se razmatra problem borbe radnicke
klase za mir, Dobrinjin je rekao da kla-sn- a
solidarnost predstavlja efikasno
sredstvo radnicke akcije i faktor koji
povecava snagu mira. Medjutim, do-da- o
je, klasna solidarnost, kako je
shvaca KPSS, nema niceg zajednic-ko- g
s teznjama ka monpolistickom po-loza- ju
ili ka hegemonizmu u redovima
medjunarodnog radnickog pokreta.
ESTABILISMEB 1931
VOL. 55, NO. 38 (718)
THURSDAY, OCTOBER 23, 1986
S
Ргосепјије se da ce biti hiljadu
mrtvih i deset hiljada ranjenih. —
Steta vise milijardi dolara. — Pozivi
za pomoc. — Bogatiji deo glavnog
grada gotovo netaknut
Za postradale stanovnike San Salva-dor- a
i zrtve zemljotresa najteze tek pred-stoj- i:
bitka s vremenom za spasavanje
zatrpanih, lecenje ranjenih i pruzanje po-mo- ci
za oko sto hiljada beskucnika.
Dosada je registrovano vise od 300 po-tre- sa
i jedina dobra vest u ovoj tragediji
je da njihova snaga jenjava. Strucnjaci
kazu da su ovi potresi znak da se tie smi-ruj- e.
Strah je toliko jak da malo ko u to
veruje i stanovnici San Salvadora i dalje-ziv- e
na ulicama, trgovima i u parkovima.
Elektricna energija je delimicno uve-den- a,
pijaca voda se vratila u neke kvar-tov- e.
U centru grada medjutim, kao i u
potpuno razrusenom San Hasintu i dalje
vlada haos.
Ispod rusevina dopiru i dalje znaci zi-vot- a.
Procene su da ce biti hiljadu mrtvih
i gotovo deset hiljada ranjenih.
Salvadorska vlada jos nije u stanju da
saopsti precizne podatke. Jedino se
saopstava da je gotovo u potpunosti uni-ste- n
stambeni fond u pojedinim delo-vim- a
grada i da se broj beskucnika pri-bliza- va
cifri od sto hiljada.
Pored opasnosti od zaraza, koju uve-cav- a
nedostatak vode i medicinskih
sredstava, San Salvadoru je pocela da
preti i glad, uprkos pomoci, koja stize iz
svih delova sveta.
Uvedeno je vanredno stanje, a dekre-to- m
zatvorene i sve skole. Zamrznute su
i cene osnovnih artikala. Vojska je po-zva- na
da na osnovu zakona o ratnom sta-nju
sprecava spekulacije i pljacke.
Slike na rusevinama su stravicne.
Smrt preti zatrpanima u centru grada,
koji se nalaze ispod tona betonskih blo-kov- a.
Spasioci pokusvaju da otvore po
neki dovod ili pukotinu za cirkulaciju
vazduha. Ispod visespratnice "Ruben
Dario" zatrpano je oko 540 ljudi, za koje
izgleda vise nema nade.
Ostecene su i bolnice, drzavne usta-nov- e
i hoteli. Novinski izvestaci spavaju
pod otvorenim nebom, u dvoristu hotela
"Kamino Real".
godina
u sluzbi
jugoslovenskih
iseljenika
u Severnoj Jmerici
ITKA VREMENOM
Od dana potresa postoje dva San Sal-vadora:
jedan sravnjem s zemljom i dru-g- i,
gde zive imucniji, tako reci netaknut.
SAUCESCE JUGOSLAVIJE
Predsednik Predsednistva Sinan Ha-sa- ni je povodom katastrofalnog zemljo-tresa
koji je zadesio Republiku Salvador,
uputio telegram sa izrazima saucesca
predsedniku Hoze Napoleonu Duarteu i
narodu Salvadora.
KOJI
UKRAJINCI?
Prema novinskom izvestaju Cana-dian
Broadcosting Corporation na
15-t-om kongresu Ukrajinsko-ka-nadsk- og
komiteta u Winnipegu, 12.
oktobra ove godine usvojena je rezo-lucij- a
u kojoj se ponovo izrazava ne-zadovoljs- tvo
sa postojanjem Des-chen- e
komisije koju je, prema uput-stvim- a
kanadske vlade, stvorena da
ispita delatnosti i postojanje ratnih
zlocinaca u Kanadi. Medju ratnim
zlocincima u Kanadi ima dosta i
Ukrajinaca koji su u vreme proslog
rata sluzili okupatoru i pocinili zlo-cin- e
protiv covecanstva.
Na plenumu Nacionalnog komi-teta
Udruzenja Ujedinjenih Ukraji-naca
Kanadjana odrzanom u Torontu
11. i 12. oktobra 1986. kategoricki je
odbijen zahtev za ukidanje ove komi-sije.
Ispitivanje drzavne komisije nije
upereno na ukrajinsku zajednicu kao
celinu, nego na one individue koje su
bile nacisticki kolaboratori i dobro-volj- ci
u SS diviziji "Galizien".
Na plenumu je receno da "Uk-rjinci-Kanadj-ani
ostaju pri stavu i na
poziciji iz 1946-4- 7. godine, da ratni
zlocinci bez obzira na njihovo nacio-naln- o
poreklo trebaju biti sudjeni i
kaznjeni prema tezini pocinjenih zlo-cin- a. Ratna zlocinstva ne mogu biti
oprostena ili zaboravljena.