Nase Novine, May 06, 1981

              ?
V
XI (HE
VOL. 50. NO. 5. (445)
ИЦ1№ддатаадЈ1.ИЈЈЈ'1'.
Л~
Pomocno osoblje po bol-nica- ma
u Ontariu izaSlo je na
strajk sa zahtevima da svoje
bedne plate koliko-tolik- o pri-bli- ze
galopirajucem poskup-Ijenj- u
zivotnih potrebStina.
Medutim, iako je bolni6ko
ротобпо osoblje organi-zovan- o
na legalan na6in i u
legalnu i zakonom priznatu
uniju, njemu se zabranjuje"
da izade na strajk. Prema
ovim radnicima odnosi se
veoma arogantno i potcen-jiva6k- i;
oni za mnoge nisu
"privilegirana" profesija bol-nidar- a,
doktora, menadzera;
na ove obicne Cistace, su-dope- re,
kuvare, veSerke, ra-znos- ace
moze da iskaljuje
bes i negodovanje ko stigne.
Oni su poslednji koje treba
da zaStiti zakon samim tlm
Sto su u velikom broju skoro
doSli emigranti i Sto su
nekvalifikovani, ob!6ni po-maga- Ci
boljim profesijama
koje rade po bolnicama.
Tako, na primer, North
York Mayor Mel Lastman,
mnogo se ljuti i daje izjave
novinarima: "Ti ljudi (Straj-ka§- i)
zloupotrebljavaju za-kon
i diie narod po bolni-cama
kao taoce, uskracujuci
im potrebe kao zrtvama u
koncetracionim logorima".
BolniCko pomocno oso-blje
postavilo je samo tri
zahteva:
1) Sezdeset i pet centi
poviSice na sat u toku dve
godine.
2( Tri nedelje placenog
godisnjeg odmora posle go-di- ne
dana rada i 6etiri ne-delje
posle tri godine rada.
3) Raspodelu poslova koji
se mogu obavljati nor-malni- m
fizi&kim naporom a
ne prenatrpavanje obave--
JZV3ESTA3 UN
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, FEBRUARY 4, 1981
Nacionalni predsednik
CUPE (Kanadska unija ja-vn- ih
uposlenika), Grace
Hartman
zama koje se ne mogu
ispuniti.
Prema utvrdenim poda-cim- a
u 60 ontarisjkih bolnica
otpuSteno je hiljadu radnika
koji bi табе morali biti na
poslovima. Njihove obaveze
i poslovi i jos" oni drugi koji
su se u meduvremenu na-gomil- ali,
prebaceni su na
leda onih koji su ostali da
rade.
Stvarno najviSe prigovora i
negodovanja od strane ra-dnika
bilo je baS povodom
prekomernog rada i pre-opterecen- osti
na poslu.
Unija (CUPE) predlagalaje
svojevremeno da se u svakoj
bolnici pregovara sa upra-vitelji- ma
o preoptereienosti
na poslu i ako se ne posti-gn- u
sporazumi da se cela
stvar preda nezavisnoj arbi-trazn- oj
komisiji. Bolnice ni-ka- ko nisu htele da бији za
ove predloge, izgovarajudi se
da je to suviSe delikatna i
privatna stvar da bi se po-veri- la
arbitrima.
Znajuci da ontarijski za-kon
zabranjuje Strajkove po
bolnicama, bolniCke admini-stracij- e
vrlo nehajno su se
odnosile prema radnicima, u
nekim slu6ajevima бак i
provokativno, znajudi da se
radnici kad-ta- d moraju vratiti
na posao. Konzer-vativn- a
vlada Ontaria i dne-vn- a
Stampa, uz njih mayor
Lastman i neke crkve, po-brin- uli
su se da svu krivicu
svale na bolni6ko pomocno
osoblje i da in nazovu naj-pogrdnij- im
imenima.
Niko od gospode, medu
koji ma se naSao i mayor
Toronta, nije hteo da nade u
svdjoj savesti, malo~ razu-mevan- ja
za Strajkuju6e rad-ni- ke
i da se zapitaju koliko
radnici reskiraju i gube iz-Iaz- e6i
na Stajk.
Ako je nekima do obesti,
kao Lastmanu, radnicima po
bofnicama nije. Oni su iz-loz- eni
mnogim nedacama, a
na Strajk su izaSli samo zato
Sto nemaju kome da se
obrate za ротоб i zato Sto
nemaju drugog izlaza za
popravku nesnosnog stanja
u kome se nalaze.
Provincijski egzekutor za-kon- a,
Roy MacMurtry, moze
Iako, bez bojazni za svoj
ekonomski polozaj, narediti,
(on nikad nece morati da
Strajkuje da bi sebi osigurao
najosnovnije za goli zivot)
"gradanima koji sluSaju za-ko- ne
i koji obavljaju vrlo
vazne javne poslove i sluzbe
u bolnicama da ne umanjuju
njihov status u njihovoj za-jedn- ici
sa protivzakonskim
ponaSanjem".
milijarde stanovnika
NEW YORK (ТАР-МЛР- Ј - Bro} stanovnika na zemaljskoj kugH, kojih je u 1980. godini bilo 4,4 milijarde, doseci ce potkraj gnoadroindea noa sbvuijdeutucimte bditeim8.o3gmraiflsikjaimrdetrsetnandoovvnoimivkoaag., sktoalzjeecsae 6u,2izmvjielisjtaarjdue,Uajeddionj2e0n2ih5.
dati Pprreijme a20t0im0. gpordoicnjee.nDamo an.asjvtoecpeagdpeomroasgtraafsbkroojga rsatsatnaovunsikvaijedtuotni ectee upozdeemtiljoapma-a-iupnrderaduzrsvatorcijujuan.
liimNziarajavnesictmriiidczenemjmaokljgaarmaUfas,jkediainrgjaeosndtiihsinmjniaatrpocrediraaA,SftrnaiakjtaacleiiteLsteatciunesksolaipjeaAdstemicieuhrikr2aa0z. vgPijoerdeniminmaa smanjiti sa 0,7 na 0,5 posto. . , ',
50 CENTS PER COPY
дтаЈд;!Т;јцЦ'.Ј1ЦЦ.1Чи.и!ЛЈШ
!WSy!?n?l."iff'.J.&""
POZNAJE"
Novi americki predsednik, Ronald Reagan,
odmah u svojim prvim nastupima pred novinarima
i javnoscu, poceo je da preti i optuzuje. On se
narocito razgoropadio da bi svojim "saveznicima"
kazao kako sa njim i kod njega nema sale i optuzio
svoje "neprijatelje" za sva zla na svetu.
Kao i svi desnicari, u proslosti i po celom svetu,
Reagan manipulise demagogijom kod obidnih
ljudi, kojima treba cvrsta ruka i 6ovek koji zna sta
hoce.
Mnogi drzavnici gledaju na Reaganove izjave sa
skepsom i sumnjivo, ali neki zapadni ministri
spoljnih poslova vec su pozurili da se sloze sa
Reaganom u poliiici prema Sovjetskom Savezu i
da unapred obecaju u tome punu podrsku, ali da
zadrze bar malo prava na primed be o odnosima
prema njihovim drzavama.
Dalekovidniji drzavnici vide u Reaganovim
optuzbama jalovu propagandu koja nece popraviti
ekonomsku situaciju ni u SAD niti igde u svetu, ali
koja 6e samoj Americi doneti mnogo stete i
okrnjiti veliki deo ugleda.
Terorizam za koji Reagan optuzuje druge zemlje
ispoljava se u najsvirepijim vidovima u zemljama
centralne Amerike a Reaganova administracija sa
bivsim generalom Haig vec osuduje goloruke
narode tin zemalja za terorizam.
Mnogi vec naziru kakva ce biti politika
Reaganove administracije. Neki se nadaju da 6e
on dati ostavku pre isteka mandata Hi ce napraviti
neku glupost pa ce ga smenuti kao Nixona. Drugi
misle da ce se njegovi savetnici prisetiti Sta valja,
pa ce mu savetovati da promeni, bar donekle,
kurs.
Neki vec upozoravaju da se on previSe rano
робео bacati kamenjem na druge stojeci ispred
svoje staklene кибе.
I
ap w,;:;?