Nase Novine, January 12, 1983

              Н "'I 1, ,1 ' Ч (' ' "' и. Ч- - V ..'
- v 'У--,'
--Н
ч
N
"
2-- NASE NOVINE, March 23,1983. -
POVODOM INTERNACIONALOG
DANA 2ENA U TORONTU DOBREVESTIOD
OSLOV
UL
POVODOM POSETE MIRKA RADlCA
Na proslavi Internacionalnog dana
zena u Torontu, odrzanog u nedelju
13. marta, u Trinity United Church,
427 Bloor St.W., doziveli smo
izuzetan susret sa goSdom — glav-ni-m
govornikom ovogodiSnje pros-lav- e,
Issam Abdul Hadi, predsedni-co- m
Generalne Unije palestinskih
zena (General Union of Palestinian
Women).
Pre podetka programa, u velikoj
sali u kojoj je izmedu ostalih, bio i
jugoslovenski kutak — mala izlolba
naSih narodnih umotvorina — priSIa
je na§em stolu zena divnog, sadr-zajno-g
ilka i kada je proditala
"Jugoslavija" radosno nas pogleda-l- a
i podela da govori o uspeSnoj
saradnji izmedu Unije palestinskih
zena i Jugoslovenske federacije
zena.
Naravno da smo odmah shvatili
ko je zena koja nam se prva obratila i
uzvra6aju6i zadovoljstvo od tog
susreta, zamolili smo Issam Abdul
Hadi, da nam kaze neSto viSe o
njenim kontaktima i saradnji sa
predstavnicima Jugoslovenske fede-racije
zena.
— Bilo je to 1974. godine, na
konferenciji zena u Bejrutu. Upozna-l- a
sam Slobodanku Herdu koja je
predstavljala Jugoslovensku federa-cij- u
zena. U torn kontaktu bilo je
mnogo obostranog razumevanja i
izmedu nas se podela odvijati pre-pisk- a,
preko ambasada nas"ih dveju
zemalja u Bejrutu.
— Drug! susret sa predstavnicom
Jugoslovenske federacije zena dozi-vel- a
sam 1980. godine, na tredoj
konferenciji zena u Bejrutu. Pred-stavn- ik
je bila zena tadaSnjeg jugo-slovenskog
ambasadora u Bejrutu. I
ovoga puta se razvila plodna prepis-k- a
i dvrsta saradnja medu nama.
Postavili smo Jos' dva pitanja Issam
Abdul Hadi: od kada je predsednica
General Union of Palestinian Wo-man
i koji su glavni zahtevi proglasa
u ime palestinskih zena.
— Obavljam funkciju predsednice
General Union of Palestinian Wo-men
od 1965. godine, tj. od samog
osnivanja na§e unije.
— U mom govoru istadi 6u tri na$a
zahteva:
a) pravo na povratak naSoj kudi,
b) pravo na samoopredeljenje
palestinskog naroda,
c) pravo na na§u nezavisnu drzavu
Palestinu.
KONVENCIJA HBZ
Sesnaesta konvencija Hrvatske Bratske Zajednice odrzat ce se u dmrzjeasveacuMseinpnteemssbortua u(gprcatfdeut Sct.ePa1u9l.,'
septembra).
"Zajedni6ar" je objavio konvencij-sk- i
proglas glavnog predsjednika
Bernarda M. Luketicha i sekretara-blagajnik- a
Johna P.PIesha.
Kandidati za delegate bit 6e
postavljeni na odsjefcnim sjednica-m-a
u mjesecu aprilu, a glasanje 6e
biti objavljeno u mjesecu junu.
Objavljen je i izvod iz druStvenih
pravila o na6inu biranja delegata.
Na konvenciji 6e sudjelovati 268
delegata, ukljuCiv 19 iz Kanade.
Jedan odsjek (broj 170 iz Gary,
Indiana) bira--6 delegata, a- - 6etiri
odsjeka po 5 delegata.
Issam Abdul Hadi, predsednica
Generalne unije palestinskih tena
— DoSIa sam da ispridam kanad-sko- m narodu o strahotama i patnji
kojima je izlozen moj palest inski
narod, o6ekuju6i da od svih vas koji
ste se okupili na ovom znadajnom
skupu dobijem podrSku. Svi vi koji
svojim prisustvom ovakvim skupo-vim- a,
pokazujete solidarnost sa
stradanjima palestinskog naroda,
svi ste vi na§a brada i sestre, a ima
vas mnogo i u Kanadi i u drugim
krajevima sveta. U ovim teSkim,
dramatidnim dan ima u koji ma je
palestinski narod izlozen neopisivim
stradanjima, od velikog je znadaja
solidarnost humanog dela covedan-stv- a,
da bi palestinski narod istrajao
u borbi za slobodu.
Govor Issam Abdul Hadi koji smo
zatim sluSali, bio je jedan od
najpotresnijih, najsnaznijih, najsa-drzajnij- ih
govora koji se uopSte
mogu duti. Odigledno je da Issam
ima veliko iskustvo kao govornik.
AH, toje u ovom sludaju zanemarljiv
faktor. Misija sa kojim ova zena
putuje po svetu, njenim govorima
daje tu vatrenu energiju i opSteljud-sk- u
poruku — protiv rata i stradanja.
Dovoljno je da kazemo da Issam
Abdul Had! nema pravo, kao hiljade
drugih palestinaca, da se vrati u
svoju zemlju, iz koje je deportovana
1969. godine. Od tada ona zivi u
Jordanu.
Katarina Kostic
yffft'i' ММЦИН 4ilgHffM?Wi'WH
Od pocetka ove godine naSu redakciju je
vec tri puta posetio Mirko Radi6, stalni Clan
Jugoslovenskog kluba u Londonu, Ont.
Poseduje Clansku knjiiicu od kada je Klub
registrovan — 1969. godine. NaroCito je
ponosan na poslednju, ovogodi§nju Clansku
knjizicu, sa otStampanim pravilnikom
Kluba.
Zahvaljujuci Mirkovim posetama, bili smo
obaveSteni o aktivnostima Jugoslovenskog
kluba u Londonu 'za poslednjih nekoliko
meseci. U naSoj rubrici "DruStveni glasnik"
bile su objavljivane te aktivnosti.
Poslednja poseta Mirka Radica od poseb-no- g
je znaiaja i zasluzuje da bude zabeleze-na- .
Vesti iz Londona su nas mnogo
obradovale. One ukazuju na pomeranje sa
"mrtve taCke" u pogledu ozivljavanja drus-tveni- h
i kulturnih aktivnosti u Klubu.
Posebno je za pohvalu briga i odgovornosti
naSih Citalaca u Londonu, prema "NaSim
novinama" koje redovno primaju, kako
pojedinafino, tako i na adresu Kluba.
Mirko Radic nam je predao бек na $100.00
u ime Jugoslovenskog kluba u Londonu, za
fond lista, kao kompenzaciju za prlmerke
"Na5ih novina" koje saljemo na adresu
Kluba od novembra 1981 . godine. Spomenu-6em- o
da smo prilikom prisustvovanja na
proslavi Dana Republike navedene godine,
poneli iz Londona sedam novih pretplata.
Takode nam je uruceno pismo sa peCatom
i potpisom sekretara Kluba, Srboljuba
Paravinje, u kome stoji obave§tenje da je na
godiSnjoj skupStini Jugoslovenskog kluba
Mirko (levo) i prljatelj Martin u naSoj
NEOPREDJELJENI
Sta misle Clanovi kanadskog parlamenta o
probama krstarecih raketa (Cruise missile)?
Gallupova anketa pokazuje da 56 njih
odobrava te probe, 42 su protiv, a 183 su
neopredjeljena odnosno nisu htjeli da se
izjasne.
Protiv proba izjasnilo se 6 liberala, 4
konzervativca i 32 nova demokrata.
Probe odobrava 26 liberala, 29 konzervati- - ЖШШgPTUff!! -- niffi5" ;ihj
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN PUBLISHERS INC.,
119 Spadlna Ave.,Toronto, Ont. M5V 2L1. Telelon: 593-502- 5
"IZDAVACKI SAVET: Mllos Grubic, Vojin Grbli, Josip Kovatlt, Stanko Muideka,
Milena Bolid, Ivlca ЈигШб, Ana Durovid, Lepa Rajnovii, Borislav Ne&kovld,
Rozallia Divjakovic, Duro Malfkovlt, Ivan Prlbanit, Mile Daljak, tlija Bubalo, Pavao
Radmanic, Boia Pavkovid, Ostoja Kova6evl6, Viktor Arar, bu&an Stanar, Miliian
Petrovic, Jchn Severinskl, Luis Gregurac, Mate SlauS, Martin Karavanli, Pairi
Kudintd, Ivan Boban, Peko Dmltrovid, Mllica Mluchln, A.Getlach, Leo Baclch.
REDAKCUSKI KOLEGIJUM: Vladislav Gacic
Stjepan MI0S16 (druStveno-politidk- a pitanja), Dame Pixtades (diuStvena pitanja i
knjliovnost), Katarina Kostid (poezlja I aktuelno teme), Jelena Gavrllovid (literature
I umetnost za decu), Boiko Mladonovit, Anka Nozinid.
STALNI DOPISNICI: DiiSan Putmk (Chicago), Margaret Star6evl6 (Los Angeles),
Soio SpaCek (New York), Frank Fudurid (Vancouver), Josp Slanld — Stanlos
(Rim, Italija), Darlo TapSanjI (Pariz, Francuska), Lepa Teoidnovld (Remscheid,
Zap.Nema6ka).
SPECIJALNI SARADNICI: Prot. Vladislav Tomovid (nauka I dnjstvo), Prof. Ivan
Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna publlclstlka u Americl), Anton Kostelac
(reportaze i pri6e Iz-lseljenick- og zlvota).
DOPISNICI IZ JUGOSLAVUE: Dr. Mirko Markovld, Luka Markovld, Petar Kurtld,
MHoS Kordid, Aleksandar Cirid, Strahinja Maletid, Novica Mllid.
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan Vasiljevid. IZ JUGOSLAVI-JE- :
Af. Vasiljevid — LILO.
Subscription: $25.00 per year. (First Class Mail extra). Single copies 50 cents.
Advertising rates on request. Second class Mail Registration NO. 0378.
"Na£e novlne" Izlaze sriJ6dom. Pretplata Iznosl $25.00 godlgnje; pojodl.nl
prirnjerak 50 cent). Cjene oglasa na zahtjev. "Na£e novlne" su nasljednik
"Jedlnstva", kome su prethodill listovl: "Novosli", "Srpskl Glasnik", "Edlnost",
"Slobodna Misao", "Pravda" i Doilm", ио I 'N.iodni Glasnik" i drugi napreunl
llstovi koji su mu prethodill u Sjodinjonlm Drzavaiua.
Redakcija odgovara za nepolpisane materljale. Potplsani £!ancl izrazavaju
mlsljenje autora. Dopisl se ne vracaju.
doneta odluka da se organizuje priredba u
korist "NaSih novina". Sav prihod sa
priredbe bide doprinos finansijskoj kampanji
za kupovinu nove kompjuterizovane slovo-slagars- ke
maSine od Citalaca iz Londona.
Predlazu odrzavanje priredbe za "NN", uz
prisustvo Clanova redakcije, lzvr§nog odbora
i drugih saradnika "Nasih novina" iz
Toronta.
Iz tog pisma smo saznali da je na
godiSnjoj skupStini u proSlu nedelju izglasa-n- a
ista uprava Kluba koju smo upoznali
prilikom naSeg prisustvovanja proslavi 29.
Novembra 1982. godine. Tada smo novoiza-bran- oj
upravi pozeleli duzi mandat i uspeh u
radu, povode6i se njenim optimizmom i
originalnim idejama za razvijanje kulturnih i
sportskih aktivnosti, naroiito medu mladi-m- a.
Kad znamo kako sposobni ljudi,
profesionalni struCnjaci za folklor, dobri
Sahisti, fudbaleri i drugi sportisti su clanovi
Jugoslovenskog kluba u Londonu, za5to se
ne bismo Cudili sto taj Klub ne pruz-- a okrilje
za negovanje naSih etnifikih vrednosti i
drugih aktivnosti.
Nave§ceno imena nove uprave: Momcilo
BuCi6, predsednik, Mara Radio, potpredsed-nik- ;
Srboljub — Buca Paravinja, sekretar i
blagajnik M. Paravinja.
Prilikom skorog susreta sa ilanovima
Kluba u Londonu, bice verovatno konstruk-tivni- h
razgovora korisnih i za njih i za nas. Se
tim zeljama, zahvaljujemo se јоб jedanpu
doprinosu koji su oni spremni da uCine za
паб list. Кш K0STld
Radi6 njegov redakciji
vaca i jedan nezavi§hjak.
Sto se ti6e obifinih gradana, 50 posto je
protiv, 40 posto odobrava, 10 posto je
neopredjeljeno.
NEUSTAVNIZAKON
Sudac Gerard Girouard je presu-di- o
da kebefcki zakon protiv provinci-jalni- h
sluzbenika nije ustavan jer je
napisan samo na francuskom jeziku
umjesto francuskog i engleskog.
Zakon je usvojen u decembru.
Taj je zakon upotrebljen za sma-njivan- je
placa (19 i pol posto za tri
mjeseca) i uposlenicima oduzeo
pravo da sudjeluju u kolektivnim
pregovorima do kraja 1985.
Zbog ибебба u Strajku poduzet je
kazneni postupak protiv 24 hiljade
ucitelja i drugih sluzbenika.
Vlada je izjavila da 6e apelirati na
Vrhovni sud, a zakon ostaje na
snazi.
I
U provinciji Ontario britanski dr-zavlj- ani
mogu glasati u provincijal-ni- m
i municipalnim izborima iako
nisu kanadski drzavljani. Ali dose-Ijeni- ci
iz Poljske, Gr6ke, Italije. i
drugih zemalja mogu glasati tek
onda kad dobiju kanadsko drzavljan-stv- o.
Federalni parlamenat je prije par
godina ukinuo privilegiju britanskih
doseljenika i torontski list Star trazi
da se isto urjini i u Ontariu.