Jedinstvo, July 25, 1961

              #v l-- - r 5TRANA 2
Dopisi
VUESTI IZ SCHUMACHERA
Schumacher, Ont — Dra-g- i
drugovi, u listu vam sa-Ije- m
бек od 150 dolara, po-m- oc
naieg ogranka Saveza
za financiranjc "Jedinstva"
prcko ljeta. Mozemo vara
takodjer javiti da smo odr-2a- li
nekoliko uspjeSnih Ijet-ni- h
priredaba, a do konca
ljeta odrfat demo ih jo3 ne-koliko.
Kudari Hollingor rudnika
naskoro ce imati godisnji o-dm- or,
a rudari na MclntjTe
rudnika nalaze se u sredini
pregovora za vecu placu,
ponziju i sinjoriti. Kompani-j- a
no pristaje ni na jedan
MISLJENJE O JUGOSLAVIJI
Windsor, Ont. — Ja se
nccii nista izmotavatr, nego
onako po kordunaSki lupiti
kao i?jckirom.
Druzo Kurticu, va5e utis-k- o
iz posjete Jugoslaviji
procitao sam. U njima je do-st- a
kritikc. Velite da je ko-rupci- ja
gora nego za bivSe
kraljevine Jugoslavije, da
su mnogi goli, poderani i bo-- si
na stanici u Beogradu itd.
Druze Kurticu, ja bih vam
postavio pitanjc zasto so vi
niste prikljucili tim golim i
bosim i za sto stc i§li kupo- -
vat kola (karu) u Italiju.
To znaci da i sami pomazete
onu prcdratnu korupciju;
vi se hoccte. voziti i narod
gledati, a velite da vam je
zao raje.
Dnigo, piSete da omladi-n- a
cita i radi slobodno sto
hoce. Ja mislim da so stari-n- i
narod borio za omladinu
i njihovu slobodu, te to im i
treba.
Velite da uopco nitko ne
spominjc ruske armije. Do-st- a
i dosta pametnih ljudi
misli da to nije potrebno
spominjati, poSto koliko je
ruska armija pomogla jugo
slavcnsku armiju, toliko ju- - Jugoslavenska poljoprivreda
Komcntaniuci stanje u
poljoprivrednoj proizvod-iiji.- f
jugoslavenski list "Bor-ba'- 't
u svom broju od 29. XI.
19G0. g. kategorifcki je kon
statirao: "Stavka 'ratarstvo'
jc sada definitivno izbrisa-n- a iz uvoznih robnih Hsta
Sa najboljim izgledima da
se prctvori u znacajnu stav-k- u izvoza".
Iako su te rijeci bile stav-ljcn- e
na papir u vremenu
kada se u zemlji osjecao
kronican ncdostatak zitari-c- a
uopJte. bilo je naivCina
koji su ipak povjerovali da
se u strukturi jugoslavcnske
poljoprivrede nesto izmjeni-l- o "na bolje", da jc zemlja
osigurana kruhom, da jc je-dan
goruci problem rijesen.
Jugoslaviji, cto, nije viSe
potrebno da uvozi stotine
hiljada tona psenicc i masti
iz Sjedinjenih Drzava, nije
potrebno da drzava izdaje
za to teSke milionc, bududi
da je sada njena poljopri-vreda
sama u stanju podmi-ri- ti
sve potrebe stanovni-stv- a
u kruhu i masnocama.
A kako ne vjerovati u to I?
Ta zvaniSni organi ne ra-zme- cu
se samo tako sa rije-cim-a!
Jcdva je od gore iznjetog
"saopStenja"i proSlo, to6no,
pet mjeseci, a taj isti,
list, "Borba". donio je vijest
potpuno suprotnu onoj od
29. novembra 19G0., naime.
da jc Jugoslavia u svrhu
podmircnja potreba stanov
SJK salje 150 dolara za pomoc "Jedinstva" — Problcmi i
zadaci rudara Hollinger i Mclntyrc rudnika
zahtjev rudara, izgovara se
da prima subvenciju od pro- -
vincijalne vlado poSto mora
prodavati zlato po odredje-no- j
cijeni i da je njezin pro-fit
ogranicen.
Kudari koji rade u Mcln-tyr- e
rudniku tuze se da je
uveden sistcm ubrzanoe
rada. Ako se rudar potuzi
nadglcdniku da no moze u-prav- ljati motorom i "pulati
Sutu", odgovori mu: "Ako
ne mozeS tj, ima ih stotine
koji mogu".
Sinjoriti je drugi problem.
Na stctine rudara radi kod
ove kompanije kojoj su dali
po 25 najboljih'godina svoga
Osvrt na pisma druga Kurtica
goslavenska armija pomog-la
rusku. Jcdno za drugo.
Velite, da stc obiSli dosta
budzaka u Jugoslaviji. Vec
kad ste isli znam da ste vi-dj- cli
i neSto novoga, kao i
mi drugi koji smo isli tamo,
ali samo spominjete gore,
vode, lijepu prirodu. To je
tamo postojalo prije mene i
vas, a ne velite da sta vidje-l- i
novo tvornice, elektricne
centrale i tome slicno.
Druze Kurticu, zaSto niste
otiJli u moj Vrginmost i vi-dje- li
novu tvornicu i iz Bos-n- e
dovedenu elektricku stru- -
ju, da narod uziva l radi.
Dalje, 3 kilometcra udalje-n- o
od Vrginmosta drzavno
i narodno imanje, gdje je
rasla borovica, bujat i svaki
drugi korov, toga ima oko
1000 rali zemlje, sada na
toj zemlji raste krumpir, ku-kuru- z,
pSenica i ostalo zito i
trave, a posebno ima 300 ra
li malina (jagode) od kojih
su prodali Austriji za 9 i
pol milijuna dinara 19G0. Ja
sam za ovo siguran. Vi, dru-ze
Kurticu, ako ne vjerujoto
evo vam adrese i pisite: Ze-mljoradni- ika
zadruga, Vr-ginmost.
Ja sam se vratio iz
p
hiljada tona
urzava Amenke, manje
ni vise, nego 200 hiljada to-na
pscnice i 30 hiljada tona
jestivog isto vrije-me,
pojedini jugoslavenski
rukovodioci, kao i njihova
stampa u vise
priznali, da se u poljopriv-rednoj
proizvodnji, ustvari,
i nije niiSta promjcnilo. da so
ona nalazi stalno na
nivou i da je prinos po-stiz- an
samo u pojedinim go- dinama, blagodareci, isklju-6iv- o, tadasnjim povoljnim
klimatskim prilikama.
Sa ovim sami autori
demantirali svoju bajku o
razvitku poljoprivre-dn- e proizvodnje u zemlji.
Sve se to dogodilo vrlo
kratko vrijeme za nepune
pola godine!
Medjutim, nije zgorega
pogledati statistiSkc podat-k- e
o poljoprivrednoj proiz-vodnji
u Jugoslaviji, koje
njeni "zaboravni" rukovodi-oci
izdali svega prije dvije
godine. Evo, Sta nam oni
pokazuju
Proizvodnja zitarica u
Jugoslaviji
(u hiljadama tona)
1931.— 1938. 1938.
ГЈепкга 2.4C7 2.450
Kukurur 4.708 3.950
Ral 208 241
Jrfam 407 470
Zob 269
Ukupno zitarica 8.107 7.370
Dakle, kako (finjenice po
kazuju. 1958. godine u Ju- - nistva prisiljena 1961. co-- goslaviji je proizvedeno 737
zivota. Ovi rudan su
pri godinama i dobar broj
zarazen sa sillicosis i fiziS-k-i
iscrpljen. Kompanija bi
ih so htjela jer ne
mogu dovoljno proizvoditi,
stvarati superprofit. Uz o-v- aj
problem povezana je i
penzija. U niklenom rudni-ku
uveden je sistem penzije,
zar moze biti uveden i u
zlatnim rudnicima. Naravs-k- i
da moze ali to stoji u pr-vo- m
redu do odlucnosti
spremnoeti rudai-- a da stupe
u borbu za svoje opravdane
zahtjeve.
Ovi rudari su organizirani
u Stechvorkers uniju. Ncki
Jugoslavije 1936. godine i
po mom ukusu narod Jugo-slavije
je bogatiji i veseliji
nego u Americi.
Poznato je nije potrebno
spominjati, da je za vrijeme
Narodnooslobodila6kog rata
bilo sve popaljeno i poni§te-n- o.
Na garistima, onako u-mo- ran
i ranjavan narod po-бе- о je izgradjivati svoju zc-ml- ju
: podizati tvornice, ele-ktricne
centrale, praviti pu-to- ve
i mostove i t.d. Vi dru-ze
Kurticu, ako 'vam nije
po volji drugi put mozete ici
u Rusiju.
Tvoji utisci iz Jugoslavije
samo pomazu usta§ku novi-n- u
"Danicu" i "AmeriSki Sr-bobra-n".
M. R. H. Jelicin,
Kordunas, Bovicanin
Napomena urednistva:.
Kao sto jc rekao
"Jedinstvo" je demok
ratska novina i dozvoljava
svojim 6itaocima da se slo-bodno
izjasne. Ali drzimo
da gornjc pismo nije napi-san- o
u duhu drugarske dis-kusi- je
i ubjedjivanja. Drug
Kurtic jc stari vodja prog-resivni- h
Jugoslavena u Uru--
- IS1 c k o 1 i k o o d a t a k a —
dini uvesti iz Sjedinjenih zitarica manje
ni
ulja! U
navrata si
niskom
veci
su
nekom
za
su
!
R. g.
317
u
rijesiti
ne
i
drug Kur-ti-c,
nego u godinama najtefc e
konomske krize! A da se
stanje na ovom polju nije
popravilo ni u posljednje
dvije godine najjasnijo nam
svjedoie podaci o proilogo-dilnje- m
uvozu stotina hilja-da
tona raznih poljoprivred-ni- h proizvoda iz SAD, kao i
podaci o planiranom i, vec
tigovorenom. novom uvozu
200 hiljada tona pJenice it
19G1. godini. Gdje je tu, on-da,
napredak i kako se na
ovakav na5in moze i pomis-lit- i
o mogucnosti "ubjedji-vanja"
naroda u neSto §to
ne postoji!?
Ali, kada bi takvo stanje
samo bilo u proizvodnji 2ita-ric- a.
Druga vazna grana po-ljoprivrede
— stocarstvo,
takodjer se nalazi u istom
poloiaju. Pogledajmo, kak-v- u
nam sliku o njemu pru-2ai- u
zvanicni podaci izdati,
takodjer, prije dvije godine.
Broj grla stoke
u Jugoslaviji
(u hiljadama)
1931. g. 1938. p.
Konji 1ЛЗЗ 1.23C
Kopata stoka 4.718 4.8G3
Svmje 4.457 4.243
Orce 10.934 10.C33
Koze 2.31G
Ukupno Rtla toke: 23.758 21.03.'
Kako sc vidi, u 1958. g. u
jugoslavenskom stofnom
fondu bilo je manje 2.723
hiliada grla stoke nego
1931. godine. Sto se ti£e ko-z- a, potrebno je napomenuti,
da su one unistcne na osno
IIIIIIIIIIIIIMIIIIIUIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIMIIIIIIIIIIIMMMIIIIIIItllllllllllllllllllllllllllllllllllll jEbiiiiTVO Published every Tuesday and Friday, In Serbo-Croatia- n
and Slovenian languages, by Jedinstvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2B, Ontario, Canada; telephone
EMpire 3-1C- 42. Editor Stjepan MioSW, Busi-ness
Manager Ivan Stimac. Subscription rates:
tC.OO per year, USA and other countries $7.00.
Anthoriifd as Second Gass Mail, Post Office DepU Ottawa.
u Steelworkers uniju. Neki
kazu da ova unija nije do-br- a
i da joj vodstvo nije bor-ben- o,
drugi pak kazu da je
dobro vodstvo i unija. Ovo
pitanjc nije sada za diskusi-ju- .
Kakva je unija mnogo
zavisi i od clanstva i njego-v- e
odlucnosti da se bori. A-k- o
rudari odlucno ustanu za
svoje opravdane zahtjeve i
po potrebi podju Strajkova-ti- ,
izvojevat ce Sto traze, a
ako pak budu o6ekivali da
ce netko za njih izvojevat
ono §to traze, onda su zaht-je-vi
propali i bit ce jo§ vise
na poslu izrabljivani.
M.
gvaju i po'znat nam je kao
veoma ozbiljan i odgovoran
covjek. O njemu je pro§le
godine — prilikom dolaska
u zemlju — vrlo pohvalno
pisala jugoelavenska §tam-p- a,
predstavljajuci ga kao
pravog i Sestitog rodoljuba.
IMi vjerujemo da su njegovi
zaklju5ci o prilikama u Ju-goslaviji
plod trezvenog ra-zmi§lja- nja
i ozbiljnog proti-cavanj- a.
Obnova iz Soo
S. S. Marie, Ont. — Sto-va- ni
drugovi, u listu am
saljcm Money order od 8
dolara za moju godisnju o-bn- ovu
pretplate, kalendar i
fond.
Primite mnogo pozdra-va- —
T. P.
Cankar unictnicima
Cankar je nekoc ob Go-vckar- ju
zapisal nekako
takole: "Skloni so v prah
in poljubi zemljo, ki ti
daje kruh. Ti, ki mislis, da
jc tvoje ljudstvo tako glo-bok- o
zaostalo, da nc more
razumcti tvoje umetnosti,
vedi: Ne ljudstvo, temvec
ti si globoko pod njim, za
to se moras ti s svojo u-metno- stjo
dvigniti k nje-mu!"
vu zakona o zastiti Sumc.
Sprovadjanju ovoga u 2ivot
postupilo se ncmilosrdno, ne
vodeci габипа o potrebama
stanovnistva u nerazvijenfm
krajevima, kojemu su koze
davale i hranu i odjecu, za
koje je unuStenje koza zna-cil- o
naglo pogorSanje zivot-no- g
standarda. Ali, ako 6ak
i ne габипато koze, vidi se
da je razvitak stoJnog fon- -
da u Jugoslaviji "zamrz-nut- ", da za njegov razvoj
nije uCinjeno ba§ nista. Nje-gov- o
stagniranje uslovljcno
je, prije svega, zaostalom
proizvodnjom 2itarlca. Ka-di
toga u zemlji vlada op§ti
ncdostatak mesa i masti i
njihove cijene penju se do
nevjerovatnih razmjera (kg.
svinjskog mesa prodaje se
cak i po GOO dinara!).
Dakle, ni o kakvom razvi-tku
poljoprivredno proizvo
в Na Ponikvama kod Za-gre- ba
otkrivena je spomen
ploca u fast velikog revolu-cioner- a
i narodnog borca
Bade Koncara.
Prema posljednjim pro- -
cjenama StruJne poljopriv-redn- e
sluzbe, u Vojvodini je
ovog ljeta sa svm 410.000
ha poznjeveno oko 9G.000
vagona psenice ili gotovo is-to
toliko koliko i proSle go-dine
(Tan jug).
U okviru proslave jubi-lej- a
narodnog ustanka odr-2a- n
je u Sumi Abez, kraj
Vrginmosta, na Kordunu o--
dr2an narodni zbor kojim je I
Sloyenski odinevi
Osvobodilna borba slovenskega naroda
Slovensko ljudstvo je po
veliki nesreci aprila 1941.
leta krenilo na drugo, popol-nom- a
nasprotno pot kot re-akciona- rna burzoazija.
Aprilski zlom je slovens-ki- m ljudjem odprl oci in jim
do kraja razgalil gnilobo
vseh nekdanjih mescanskih
strank in njihovih vodstev.
Razocarane mnozice so z o-gorce- njem zapuscale svoje
nekdanje vodit;elje, ki so
stare demagoske fraze lah-kotn- o
zamenjali s hvalnica-m- i
osovrazenim tujeem in
Mossoliniju. Tako su vse u-rad- ne
politicne stranke na-gl- o
dozivele svoj naravni,
politicni in organizacijski
raspad.
Moralno in politicno neo- -
madezevana, organizacijsko
pa cvrsta je ostala edino
Komunisticna partija Jugos-lavije
in Komunisticna par-tija
Siovenije kot njen ies-tav- ni
del, prekaijena v dol-goletni- h,
srditih ilegalnili
bojih z reakcionarno burzo-azij- o.
Zato je bila njena
zgodovinska dolznost in mo-raln- a
pravica, da je dala po-bu- do
in prevzela vodstvo
Narodnoosvobodilnega giba- -
nja.
27. aprila 1941. leta so se
na pobudo Centralnega ko- -
miteta Komunisticne partijc
Siovenije zbrale skupine iz
predvojnega protiimperija-listicneg- a
gibanja na evoj
prvi razgovor po okupaciji.
Na sastanak so poleg zasto-pniko- v
CK KP5 prisli pred
stavniki demokraticnega
v Sokolu, krscanskih social!-sto- v
in slovenskih kulturnih
dejveev. To je b:l ustanov- -
Kako v Jugoslaviji gledajo na problem
novih doseljencev
Zanimivo je, kako v Ju-goslaviji
gledajo na ta pro-blem
novih priseljencev. Ju-goslovan-ski
podpredsednik
Rankovi5 je rekel, da vsi iz-selje- nci
iz Jugoslavije, tako
dnje u Jugoslaviji ne mo2e
biti ni rijeci. Statisti6ki po-daci
pokazuju ba§ obrnuto
— poljoprivreda ove zemlje
je zakrzljala i zaostala. I!a--
dno seljastvo, pntjesnjcno
drzavnim porezima i kula6- -
kom samovoljom, propada,
napu5ta zemlju i ide "trbu-ho- m
za kruhom". Kao re-zult- at
toga ogromne povrJi-n- e
zemlji§ta ostaju ncobra-djen- e, jer cak ni kulaci nije-s- u
u stanju da prcuzmu to-lik- u
zemlju. Kako pi§e "Bor-ba"
od 20. aprila o. g. jese-na- s
je podbacio sjetveni
plan ozimnih 2itarica i samo
psenice "zasejano je manje
oko 1 10.000 hcktara nego
3to je uobi6ajeno poslednjih
godina". Posljedicc togao-pazi- t
ce se tek na jesen i i-d- uce godine: porast cijena
braSnu, kruhu, mesu i mas
ti smatra se vec za svrSenu
stvar. Sve ovo izaziva opra-vdan- o nezadovoljstvo trud-beni6ki- h
masa Jugoslavije i
daje oStrinu njihovom zaht-jev- u
za poboljSanje 2ivot-no- g
standarda.
M. Simic
obilje2ena 20-godi5nj-ica
pa-rtijs- ke
konferencije preds-tavnik- a
kotarskih komiteta
KPH iz Vrginmosta, Gline i
Vojnica na kojoj je donese-n- a
odluka o dizanju ustan-ka
na Kordunu i Baniji.
Tanjug javlja da je u
Pckingu potpisan protokol o
trgovackoj razmjeni izme-dj- u
Kine i Jugoslavije u
19G1. godini.
Sna2na oluja zahvatila
je vi§e sela u Vojvodini, na-nije- 3i
velike Jtete poljop-rivre- di
i stanovniHvu. Naj-vi§- e
je stradalo mjesto Stn-niSic.- sa
okolinom, gdje jc o- -
- w..--- ' "
k jtV iJFMpJLLmkWii
Junaka Ljubljana, ki je Stiri leta trpela pm1 okupat ujt-- v ш пх
I. era, je komaj 9. maja 1945. leta doiivela svobodo, k n- - ji 1чч1)
pozdravila junaike oevoboditelje.
ni sestanek Osvobodilne
fronte slovenskega naroda.
Osvobodilna fronta je bila
ustanovljena v najmracnej-si- h
dneh slovcnske zgodo- -
vine, ki so fasisticni osvaja-le- i
narod pregazili, razko-sa- li
in obsodili na pogin
Ponekod na podezelju jc
trenutno uspevala hitlerjev- -
ska demagogija. Po Ljub-Ija- ni
so viselc italijanske in
nemske zastave. Mescanski
voditelji so okupatorjem
ponujali svojo hlapcevsko
usluznost, nekateri narodno
zavednih ljudi pa se je v
prvem hipu polascal obup.
Kljub temu je ustanovni se-stanek
Osvobodilne fronte
ugotovil:
"1. Da je uspehe hitler-jevsk- e
demagogije med slo-venski- mi
ljudskimi mnozi-ca- mi
zakrivila protiljudska
politika nekdanjih oblastni- -
stari kot novi, imajo priliko,
da uredijo svoje stanje. A-k- o
zelijo, se lahko vrncjo in
imeli bodo priliko, da se
vkljuSijo v iivljenje in dclo
v rojstni domovini. Ako se
ne zelijo vrniti, tudi prav.
Rankovic je omenil tudi
one izscljcnce, ki so se izsc-li- li
v zvezi z dogodki V dru-gi
svetovni vojni (torej gre
tudi za novo priscljcnce v
Ameriki) in za njih je dejal,
da vecina kaze pozitivno
staliSce do novo Jugoslavije
sila
V Zdruzenih drZavah jo
111 takih korporacij, ki po-seduj- ejo
najmanj milijardo
dolarjev imovine. (Milijar-d- a
je tiso6 milijonov). Sku-p- aj
vseh teh 111 korporacij
posedujc 344 milijard do-larjev
imovine. To je ameri-sk- i
"big business". Casnifika
agencija UPI ga imenuje
"billion dollar club". V A- -
meriki zna6i billion tio5 mi-lijonov,
toliko kot po evrop-sk- o
milijarda.
V tern ameriSkem klubu
milijardarjev je 31 bancnih
steceno oko 200 seoskih ku-c- a.
Znatnu stetu od nevre-men- a
kakvo se ne pamti u
posljednijh 30 godina pretr-pjcl- o
je sclo Melenci.
U nedjelju 16. jula nad
Macvom je vladalo vcliko
nevrijeme. ТеЗко su strada-l- a
sela Belotic, Dublje, Kle-nj- e,
Crnobarski SnlaS, Boga-ti- c
i Badovinci. Steta sc cije-ni
na oko 300 milijuna dina-ra.
Krumpirova zlatica ug-ro2a- va
oko 10.000 hcktara
zemlje u Lici.
Cijene masla (butera) :
u Beogradu 700 dinara kg..
kov in da so ti uspehi le pre
ohdnega znacaja, da pa jo
na vidiku mnozicno gibanje
za osvoboditev in zdruzitev
zasuznjenega in razkosane-g- a
slovenskega naroda.
2. Da se bodo nosilci pro-tiljuds- ke
politike v predap-rils- ki
Jugoslaviji razkrili
tudi v osvobodilnom boju
kot protinarodni in pctoko-lons- ki
element!.
3. Da sta usoda in bodoc-no-st
slovenskega naroda
kar najtesneje povezana z
usodo in bodocnostjo velike-g- a
ruskega naroda ter Sov-jets- ke
zveze.
4. Da je trebaj priceti ta-k- oj
v zbiranjem slovenskih
mnozic na temelju borbe za
osvoboditev in zdruzitev
slovenskega naroda."
— FRANCEK SAJE,
"Belogardizcm",
Drugi del.
in se zaveda "nesmiselnosti
polozaja, v katercga so jilt
spravili oni, ki so jih poslall
v emigracijo."
Ka2e torej, da tudi v Ju
goslaviji na veiiino novih i-zsol-jencev
no gledajo kot
na koltboratorje, izdajalca
ali "sovra2nike ljudstva" ill
da so jih izlocili iz dosti am-nj5- e
skupine "novih Ameri-6anov- ",
ki so tarn v
"6mih bukvah" — I. B.
(Prosveta)
Ekonomska 114 ameriskih velikorporacij
UKRATKO IZ JUGOSLAVIJE
zapisani
firm, 29 industrialnih kor-poracij,
19 zavarovalniskih
(insurance) kompanij, 1G
posluzbcnih druzb (utilitios,
kot telcfonska dru2ba, pll-nar- ne,
clektrarne), osem ze
lezniSkih drib, 3tiri finan6-n- c
firme in tri invceticijskc
dru2bc.
Najvcc teh najveijih kor-poracij
ima glavni stan v
New Yorku. Sedem jih je v
Chicagu. Na vrhuncu je A
mcrican Telephone and Te
legraph Co., ki ima 22 in pol
milijarde imovine.
V ameriSki ekonomiji od-loca- jo
to korporacije. S svo
jim vplivom odlocajo v zve-zne- m
kongresu in v Iegisla-tura- h
vseh nalih petdesetih
driav. Njihov vpliv odlo6u-j- e
v casopisju, v radiu in to
leviziji. In odlocuje v politi
ki zvezne vlade in v politiki
vlad posameznih dr2av.
Navedemo lahko 3e dru- -
go pnmerjave. лрг. ill naj
ve6jih ameriSkih korporacij
ima 31 1 milijard imovine,
federalna vlada pa 290 mili
jard dolga. In ocenjeno je,
da stane hladna vojna Zdrii
2ene dr2ave 2e 3G0 milijard
dolarjev.
u Skoplju 800, u Ljubljani
850. u Sarajevu 8G0, u Ba
nja Luci 8S0 itd.