Jedinstvo, August 29, 1961

              if
I
}
4
1 1
S
a
1
ш
1 ' # . Ј
STRANA 2
Nemci i
Utisci Nemackoj
Vcoma mo je iznenadio odnos Nemaca prema mi-rovno- m
ugovoru s Хетабкот i berlinskom problemu.
Doklvod nas jos mnogo ljudi zabrinjavajuce ocekuje po-tpisiva- nje
mirovnog ugovora, u Njemackoj Demokrats-ko- j
Kepublici na pitanje "Sta ce biti posle potpisivanja
mirovnog ugovora?" odgovaraju "Mir"!
Za vreme dvonedeljnog boravka u NemacSkoj De-mokrats-koj
Rcpublici imao sam prilike da razgovaram s
ljudima raznih doba, zanimanja i politiCkih pogleda.
Niko od njih nije pokazao ni najmanju uznemirenost.
Nasuprot, svi su ubedjeni da je krajnjo vreme da se li-kvi- dira
to, — kako se to izrazio jedan radnik — "kurje
okona stopalu NDR". Situacija izazvana Zapadnim Ber-lino- m
je toliko nenormalna, da bi svako odlaganje rese-nj- e
berlinske krize samo povecavalo sanse potpaljivaca
rata. Na zveckanje oruzjem zapadnih imperijalista, Ne-mci
mnogo ne reaguju, ali ostro reaguju na provokacije
kojo svakodnevno i masovno vr3i fasisti6ki olos skon-centris- an
u Zapadnom Bcrlinu pod rukovodstvom ame-rick- e
okupacione komande i obave§tajne sluzbe.
Franc Miler, radnik iz Is
tocnog Berlina, koji je svoj
godisnji odmor provodio u
Buhenvaldu, ovako je oka-rakteris- ao
berlinsko pitanje:
"Ima ljudi koji misle da su
dva Berlina, spona izmedju
NDtt i SRN, jer je tamo pre-la-z
Slobodan i s jedne i s
druge strane. Ustvari, to ni-je
tako. Zapadni Berlin je
jazbina izmedju dve Nema-ek- e
i to takva jazbina, koja
je kreata barutom, spijuns-k- a
jazbina, koja vrsi sasvim
suprotnu ulogu od ulogc
zblizavanja. I cim pre se lik-vidi- ra
ta jazbina, tim cvrsci
ce biti nema6ki mir"
Svi Nemci, podrazumeva-juc- i
tu i Zapadnu NemaSku,
zele mir. Gledao sam sovjc-tsk- o
—nema5ki film o spasa-vanj- u
Drezdenske galerije
1915. godine. Skoro cela
dvorana je plakala. U cent-r- u
Lajpciga video sam ras-kopava- njc
ruscvina ispod
kojih su jula 19G1 godine,
sesnacst godina posle zavr-setk- a
rata, vadjeni ljudski
skelcti. Masa koja je to po-smatr- ala
plakala je . "Ako
iko zeli mir, onda smo to
mi, Nemci", — rekao mi je
asistent Lajpciskog univer-zitet- a
"Karla Marks". —
Dovoljno je pogledati tc, joS
uvck vidnc tragove Hitlera
(a njih je jo5 dandanas pri-licn- o
mnogo po svim nemac'-ki- m
gradovima) pa da 5o-v- ek
ne samo 2eli, nego da se
aktivno bori za mir".
nemacki
sa posctc
Kad sam upitao jednog
invalida bez noge, sta misli
o potpisivanju mirovnog u-gov- ora
s Nemackom, on se
malo pristideo rekavsi : "Co-ve6- e
bozji, zar vam moja
staka nije dovoljan dokaz
moga stava. Zar moze da ne
proklinje rat 6ovek, koji je
za ceo zivot ostao boga-ljem!?- "
Na poljoprivrednoj izloz-b- i
u Lajpcigu, koju je pose-til- o
mnogo zapadno-петаб-ki- h
seljaka, imao sam prili-ke
da razgovaram sa neko-licino- m
od njih. Oni su mi
rekli: "Spas NemaCke je u
miru i ujedinjenju, ali na o-v- oj
bazi. (Tu su seljaci po-kaz- ali
rukama po teritoriji
izlozbe!). Ni kod nas u Za-padn- oj
NemaSkoj niko ne
zeli rata. Ali je kod nas ta
nezgoda, sto ima mnogo
nacista. I ne samo zato sto
ih ima mnogo, nego zato §to
oni opet komanduju".
U borbi za mir osobito je
aktivna пстабка omladina.
U NcmaCkoj Demokratskoj
Rcpublici do temelja je is-koren- jen
hitlerovski duh va-spita- nja
omladinc. I ne sa-mo
to : iskorenio sc i onaj za
NcmaSku tradicionalni sol-datiza- m.
Visoko je razvijen
sport i kulturni rad medju
omladinom, date su joj stro-ke
mogucnosti uSenja. Sve
to cmi od nje svesnog borca
za mir i socijalizam.
Vera u moc socijalistiCkog
Interview With the
CANADA'S defense minister Douglas S. Harkness
addressed the Warrior's Day luncheon at the Canadian
National Exhibition. (You remember him, don't you?
Wasn't he the guy that used to be our minister of agri-culture
but the cows laughed so much at his pronuncia-mentoe- s
that it was causing a crisis and he had to be
removed? . . .) He declared:
"Canada is a vital link in the defense network of
the Western world."
We interviewed him (we think it was he or him or
however you say it) after the luncheon.
"Mr. Harkness, honorable sir," said we, knowtow-ing- ,
"did we understand you correctly to say that we,
Canada that is, are a link ..."
"Link, link, link in a sausage, a German sausage," he
intoned dreamily, burped gently, then assumed a martial
air: "Links, links, links! That means 'left' in German.
That's how they train their soldiers. Like our 'left, left,
left right left you know. Only we're not going left,
young man, we're going right, right to ... "
lie stopped and scratched his head.
"To the hot place?" vc prompted, but then went on
with our interview without waiting for an answer:
"Who are the other links? And what are we defend-ing?"
"Christian civilization, that's what we are defend-ing!"
he answered the second question first. "The sacred
freedom to own a factory or railway or a bank if you
want to, to play on the stock exchange, to hire and fire
workers as you see fit, to command the lesser breeds
without the law ..."
He began to hum "Rule Britannia" and then swit-ched
to "Yankee Doodle."
"And who are those other links?" we reminded him-gentl- y.
"All staunch defenders of Western civilization," he
'чШк;
Dcmokralskoj Republic!
tabora, a osobito Sovjetskog
Saveza, u NDR je veoma ra-zvije- na.
Medjutim, uzrok
ljubavl prema Sovjetskom
Savezu nije njegova moc,
nego njegova nesebicna po-m- oc
koju je pruzio i danda-nas
pruza NDR. Interesirao
me je odnos stanovnistva
prema sovjetskim trupama,
stacioniranim u NDR. Ko-g- a
god sam zapitao o tome,
odgovor je bio isti : "Dok se
Nema6ka ne ujedini, njihov
ovdasnji boravak je neop-hoda- n,
a dok su oni ovde, mi
mozemo mirno da radimo".
I dok je u Nemackoj De-mokratskoj
Rcpublici stanje
mirno i spokojno, dotle Adc-nauero- va
klika uz podrsku
zapadnih imperijalista nas-to- ji
da stvori paniku ne sa-mo
u Zapadnom Bcrlinu,
nego i u Sitavoj Zapadnoj
Nemackoj. Reci da se vodi
besomu6na propaganda pro-ti- v
mirovnog ugovora, bilo
bi blago. Stvar je vec do§la
do direktne trgovine ljuds-ki- m
glavama. U Zapadnom
'THE FATAL SrARK'
"It is hard to avoid the feeding that there
is more danper of the United States applying the
fatal spark [at Berlin'] . . . There is always the
possibility that in a moment of crisis the wild
men in the Pentagon or the Central Intelligence
Agency may take matters into their own hands.
This is, in fact, the most dangerous of all the po-tentialities
in the present situation." — Toronto
Globe and Mail editorial, August 9.
Pismo iz
Beardmore, Ont. — Sto-va- ni
drugovi, saljem vam u
listu Money order od $8.00
za obnovu, fond i kalendar.
Sto se tide uredjivanja
"Jedinstva", ono zadovolja-va- .
Ono istinito pile o doga-djajim- a
u svijetu, kao i o
politiSkoj situaciji kod nas.
Drugovi, znadem da je te-sk- o
uredjivati novinu bez
Minister
IIHinillllMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIIIIIIIUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIItllllllllltlllllllllllllllMIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMIIIII JEDIJT¥0
mirovm
Published Friday, Serbo-Croatia- n
Slovenian languages,
Ontario,
Stjepan lliolii,
countries
ugovor
—
Berlinu je nedavno izdato
saonstenje: sabirnu
stanicu dovede jednog gra
djanina Istocnog Berlina,
dobija 50 zapadnonemackih
maraka. Pocele su da delu-j- u
banditske grupe,
odvode ljude, salju
provokativna preteca pisma.
Nedavno je gra- -
dskog saveta Istocnog Berli-na
dobio anonimno pismo:
varaa ukoliko
24 sata ne predjete sa £ita-vo- m
Zapadni
Berlin".
S'e razume se, ne stra-s- i
gradjane Istocnog Berlina
i NDR. Oni znaju da ce us-ko- ro
biti potpisan mirovni
ugovor — ako zapadni im- -
perijalisti — sa obe
Nemacke, ako samo sa
— da ce Zapadni Ber-lin
postati slobodnim gra- -
A to znaci:
voj diverzants-ko- j,
fasistickoj delatnosti,
koja danas jos Zapa-dnom
Berlinu.
G. Petrovlc
ВмИЕ
Beardmore
pomoci samih pretplatnika.
Ja se sam osjecam krivim,
zato sto ne pi§cm dogadja-jim- a
i situaciji koja se de-§a- va
ovdje okolici i podu-zec- u
gdje zaposlen.Tre-ba- o
bi se javiti barem sva-- ki
Drugarski vam pozdrav—
D.
Defense
PAPIR pro-izvo- di
japanska hemijska in-dustr- ija.
Najlonski papir je
mnogo otpomiji od svih ts-t- a
papira, se proizvode
100-godisnji- ca smrti vclikoff Kanadjana
Na 28. augusta navrsilo se 100 godina od smrti Wil-liam
Lyon Mackenzie, koji je predvodio borbu protiv
kolonijalizma i za nezavisnost Kanade. On
je bio vodja oruzanog ustanka 1837. godine. Nemilosr-dn-o
je onda&nje upravljace zemlje i branio
naroda.
of
predsednik
porodicom
spijunskoj,
NAJLONSKI
britanskog
replied spiritedly, "all Christian gentlemen united in
NATO, the North Atlantic Treaty Organization. There's
Turkey
"Mohammedan," we murmured, "and on the Med-iterranean,
we think. Salaam !"
He didn't pay any attention to our asides. Well give
you the rest of his remarks together with our comments
(in brackets) :
"There's France" (exploding A-bom- bs in the Saha-ra,
in the heart of Negro Africa, and just recently com-mitting
aggression against Tunisia) . . . there's
Belgium' (hands red the rape of the Congo) . . . and Portugal'' (at the moment busy exterminating the
people of Angola). . . Holland" (still hanging on
to part of Indonesia) . . . "and Britain" (the never
sets on the British Empire, we recalled) . . . "and" —
and he bowed reverently — "there's the United States"
(the mass-kill- er of men, women and children of Hi-roshima,
most recently the unsuccessful invader of Cu-ba)
. . . of course, there's West Germany I"
He clicked his heels and flung out his hand : "Hell
Adenauer! Heil Diefenbakerl Heil Kennedy! heil!"
"Haven't you left anybody out?" we smiled.
"WelL there's the Duchy of Luxemburg ..."
"A mighty bastion of democracy," we conceded,
what about Spain?"
"An honorary member only,' he informed us, "so
far, that is. And then there's the vital link," he added,
puffing out his chest, "Canada l'
"By the way," we asked him, "what does the letter
S stand for in your name?"
"Well, my mother wanted to call me Stinker, but
my father decided to call me Suicide ..."
You know, it figures.
John Weir
(in "The Ukrainian Canadian"
every Tuesday and In
and by Jedinstvo
Publishing Company, 479 Queen Street West,
Toronto 2H, Canada; telephone
EMpire 3-16- 42. Editor
Manager Ivan Subscription rates:
J6.00 per year, USA and other $7.00
Authorized as Second Class Mail. Poxt Office DepU Ottawa.
ko u
koje
nasilno
"Jao u toku
u
to,
pristanu
a ne,
NDR
dom. kraj 6ita- -
u
u
sam
mjesec.
Aleksic
koje
sibao prava
..."
"and
from
"and
sun
the
"and
Sieg
"and
Busi-ness
Stimac.
cveta
ф
in
V zgorfowni na£ega naroda se
je ponotilo ialostno poglatje. Ne-mski
nacizem je naemu narodu,
kot Turki nekol, jemal otroke, da
bi iz njih ustvaril zagTizene tov
rainike lastnega naroda.
"Z vsemi silami homo prepre-reta- li
nadaljni porast Sloanov,"
je Hitler v oijem krogu pojasne-a- l
nacisticni program genocide
pred zatetkom tojne.
Po napadu na Poljsko so паси-liin- e
in SS-osk- e organizacije za-ce- le
uresnicetati Hit lerjev pro-gram.
ItASXI rilEGLEDI
Pred zacetkom лојпе je "Kas-n- i
in naseljetalni glani urad"
naji5je komande SS uresnicetal
rasne teorije SS. Z ojno je ta
organizacija zafela opratljati ras-n- e prcikate s klasifikacijami na
rodnotti nemikega mora, s selo-kcija- mi
tujih narodnoti in podob-n- o. Na celu organizacije sta bila
prof. Kurt Schultz in Walther
Dongus kot namestnik. Pregledo-tal- i
so odje rasnih uradov pa tu-- di clani njihouh stabov imenoa-n- i
"Eignungsprufer"
Novembra Icta 1939 je "t'rad
za rasno politiko pri NSDAU" iz-d- al
osnutrk programa, po katerem
naj bi zaodi in nemike druzine
wgajali v rasnem pogledu dobre
otroke. V osnutku programa so n.
pr. ugototitte, da eo samo otroci
do starosti 8 ozir. 10 let primerni
za germanizacijo, da je za us-pe- no
germanizacijo potrebna po-pol- na
prekinitev seh zvez, da je
treba dati otrokom nemika ime-n- a,
etnoloJko in po naglasu tev-tonske- ga
izvora.
I'o sej erjetnosti м otroke
stajerskih borcev, aktiwstor in
pri-tta-se- v narodnooHvobodilnega bo-j- a
v taboriscu Frohnleiten na Sta-jerske- m ponemeali v smislu zgo-rnje- ga
osnutka programa. Po K.
Scliafliauit-rj- u so v slovenskih i-m-enih
spreminjali £ v tsch.
Na zbororanju vodij taboris v
Iiambergu v Juini Nemfiji je vi-so- k
uradnik "ITrada za repatrija-cijo- "
Altena, ukazal enemu od o-d- ij
taboris{ K. Schafhauserju, naj
sprejme Stajerske otroke iz tabo-ri??- a
Frohnleiten. Otroke je pripe-Ija- l
v Juzno Nemijo neki Jugos-Iova- n
v SA uniformi. V nirnlxrs-ke- m arhivu so podatki, da so ne-kal- ci' sloen.ski otroci na vpraJa- -
nja, odkod so prisli, kje imajo
straSe, odgoTarjali, da eo jim o?ete
postrelili, malere odpeljali v kon- -
centracijska taborisca, da so jih
aretirali SS-o- ci ozir. policaji in
strpali v autobuse ter odpeljali,
da so nekateri otroci znali nemiko,
drugi bili uposobni za ponemceva- -
nje, da so otroci v taboriicu lah-k- o
svobodno goorill elotensko.
"Doetikrat smo otroke obveW- -
li o smrti starJev v koncentracij- -
skih taborWih. Spurocila o smrti
so podpisoali zdraiikl,' navaja
ena od prii.
Dobra kri gorenj-ski- h otrok
Eden od razlogor da so Nemci
1911 prenehali z izseljevanjem
Gorenjcev, je bit tudi rezultaj ras-ne- ga
pregleda. Se pred zakljuf--
kom rasnega pregleda sta bila na
mestnik gaulajterja Franz Kulchc-r- a
in II. Himler presentena nad
ugotobitvijo rasnih preglednikor.
80 do 83% ljudi je dobilo oceno
1 in 2. "Oberfirer" Sreder iz ura-d- a
driavnega komisarja za utrdi-te- v
nemsUa je po obisiku Gorenj
ske predlagal izselitte 80.000 Go-renjcev
le izselitev obmejnega pa-s- u
vzdoli italijansko-nemSk- e de-markacij-vke
meje v sirinl 20 km.
Otroci gorenjskih partizanor in
aktiistov so bili kljuceni v ak-ci- jo
SS-osk- e organizacije "!.#
bensborn".
l'rotno je SS-os- ki aparat u.-tano- vil
priatno druibo "Lcbcn-born- ",
da bi skrbela za otroke SS-oce- v
in nadaljetala kri clanov
SS. -lA--
bensborn- je 1936. leta
postal del llimmlerjeega osebne-g- a
staba. Z vojno je organizacija
dobila пото nalogo. Sef "glane- -
SLOVENSKI ODMEVI
Nemski nacizem bioloski krepitev
ga urada" drianega komisarja
za utrditev nemsha, Greifelt, je
19. feb. 1912 vkljufil "Lebensbom"
v agresien pritUk naciticne Ne-mcij- e, da raz£iri meje ne glede ni ekonomke potrebc. Podroben pro-gram
organizacije "Lebensbom'' je
vseboal ropanje otrok tujih na-rodno- sti in njih ponemcetanje. Na
oelu te organizacije je bil Ma
Sollmann, ki je odil: urad za
sprejem v domoe, urad za ar-st- o r zgojnih domovih in роч-ojite- v otrok in urad za statiMiko
in registracijo.
Glani namen je bil poecati
Jteiilo lastnega naroda, biolo?ko
krepiti fcteiIo Nemcev na ralun
okupiranih narodov in istofasno
slabiti okupirane narode. V goo-r- u
v "Had Schachen" oktobra 1913
je II. Himmler utemeljoal upra-iceno- st ohstoja in deIoanja te
organizacije: . . . AH bomo mi
dobili dobro kri ter jo izkoristili
in lo2iIi v nas narod ... ali pa
bomo mi to kri untfili. . . i la-hk- o nazhate to za krutost, toda
kaj hoiete, narava je kruta. . Nasa naloga je, da vzamemo v
rasnem pogltxlu dobre otroke in
jih tudi ukrademo, ce je potreba"
Poleti 1942 je Gorenjska preii
ljsvala teike trenutke. Nemke
t.jaske in citilne oblasti м ztiele
eno najteijih ofenzir proti narod-noosobodilnem- u
gibanju na Go-renjske-m
. Erin Uesencr je v izajanju "tajnc stabne zadeve4
ukazal aretacijo dojenfrkov in ot-ro- k rseh kl bo aktivno sodelovall
ozi pomagali NOB na Gorenj-kem- .
V prehodnem taboriu t Sent-vid- u nad Ljubljano je bilo 12. av-gus- ta
1942 okrog 60 dojenttov in
otrok. Kesener je delal na tern, da
bi ti otroci limprej priSli v "Le-bensbornu- ".
Od "Urada za repat-riacijo- " r Celotcu se je konferen-c- e
uleleiil tudi neki Zyriack, ki
je bil Lstocasno uslurbenrc akcij-sk- e
skupine Celoec in pooblaice-ne- e Mejerja Kaibitscht pri koros-ke- m okroxnem todetvu.
Po konferenci je, na pobudo O-bersteine-rja,
odsla Inge Viermitz v
Sentvid, da bi dobila tocneje po-- dalke o Stetilu otrok. V pnroilu,
Ki ga je pKlala centrali v Ilerlin,
je pisala o zalostncm stanju otrok
in pr4lIo2ila, da bi otroke sprai-I- I
v nek! dom. S tern v zezi ob--
stojijo tudi podatki o rasnem pre--
gledu. 'Ila.ni in naseljevalni u-ra- d"
na podrocju Ujega vodje SS
in policije E. Кенепегја je todil le
omenjeni Obersteiner s sedefem v
Salzburgu. Winl ras'ni preglednik
Je bil Georg Ufdel, neke rste ra-s- ni
preglednik pa tudi Albert He-de- l.
Ohranjen je podatek, da so bi-ll
ocenjeni v 1. in 2. kupino otro
4rm£i2 ВДДЈУ &? B Jwa ЈГ
Otroke so od mater in jih r posebne
zavode v Nemcijo
"f"" "''
ci od pol leta slarti do 12. leta.
14. septembra 1912 naj bi bila
druga konferenca, ki naj bi raz-pratlja- la
o uodi t.Ioenskih otrok,
do katere pa ni prislo. O tern po-ro- ca
pismo E. Kcsenerja "Uradu
za repatriacijo" v Ilerlin. Ргем-li-te- v
otrok je b;ia pndmet razgo-or-a
na glavnem oddelku "NSV
v Herlinu.
Neki dr. Ratz poroca, da mu je
E. Kesener narocil, naj se pobriga
za okrog 60 otrok brez starJev.
Konec 1942 je organiziral Zr-riac- k transport gorenjskih otrok f
Juino Nemcije in sicer v taboriH-c- e "I'rada za riacijo v ok-rofj- ih
Ha) rout h, Mtbaden, Ue-gensb-urg,
Minhen. Eno od talwric
je bilo "Kalisch"; Heinz Wisswe-d- e
omenja, da so bili otroci v Ka-lisch- u
preden so prisli v domore
"Iebensborna". Nekateri omenjaja
tudi taborisca akcijskih todster r
Jufni Nemiji.
OTROKE SU POSVAJALE
NEM.sKE DRU2INE
Po tej preseliUi je poslala ber-linsk- a centrala Juino Nemcijo
usluibenko "Urada za arsto v
vzgojnih domotih. . .", da bi ose-b-no
ugotoila, katere otroke je
treba spraiti v vzgojne domoe in
podobno. Kljub temu obisku so ot-roci
ie dolgo biti na istem mestu.
Качпеје je koli 20 teh otrok pre-z- el
"Lebensborn' in jih poslal v
svoje demote. Na Hledu so ti do-m-o
i iskali za otroke rojstne liste,
porojfne in mrliske liste starser,
iskali so jih tudi pri "Uradu za
repat riacijo".
Neka prica je o usodi teh otrok
md drugim izjaila: ". . . v na3i
kartoteki ni bilo natedb za otroke
iz katere defele so . . . Pri jugo-sloansk- ih
otrokih so bili spiski
urada za repat riacijo. . . Gospa
Inge Viermitz je odila pogajanja
za jugos-lovansk- e otroke, pred en so
prisli v Lebensborn . . . Lebens-born
je organiziral premestitev
otrok v domove OberWeiss, Iuzin
. . . SO otroci (sloenski — op.
J. K.) so bili poslani v Sonnen-wi- e ... — S]Hminjam se imen
nekaterih jugoslovanskih otrok Fi-schkow-icz,
Schramut . . . Imeno-val- i
so jih SO otroke. . . V sez-nam- ih
so bili podatki o Htarsih. . ,
Tocnih podatkor ni bilo. Pri ne-ke- m
otroku sem videl r opombi
besedo "bandit" . . . 1942 leta
smo zaccli otroke oznafevati s
stcilkami (Heinz Wisswede).
V "lebensborn" domovih so elo-vens- ke
otroke utili nemsko in jih
trpali z naci-sticn-o
ideologijo.
VeWno otrok je potem organi-zacija
"NSV" dala v postojitev
nrmJim drulinam.
J. K.
("Uelo")
SLOVENSKA PESEM
SAMO milijon nas je,
milijon umirajocih mrlici,
milijon, ki pijejo mu kri birici,
en sam milijon,
ki ga trpljenjc krotovici
in vcrnlar ga nikoli ne unici!
Xikoli in nikdar!
Zato kcr nismo trhlc bilkct
ki po toci ovenc, kcr mi nismo le stcvilkc,
smo ljudi!
Edino hlapci cvilijo ponizno kakor psi
in lajalo, da nas je malo,
da bi v uporu vse pobralo . . . O, ce ljudi bi ne bilo pri пач, ljudi, ki ne ubogajo na vsak ukaz,
tcdaj bi nas ze kdaj odncsol plaz.
Tako pa sc zivimo,
vcprav nas je milijon samo, sdahnili bi,da ne trpimo
z uporno, dvignjeno glavo!
Karcl Dcstovnik-Kaju- h
locili polali potujcevalne
("Lebeasborn")
repat
Iskoristavanjc IMaho-vlic- a
"Hrvatski Glas" oglasuje
da ce poznati hokejski igrac
Frank Mahovlic doci da u-vel- iSa
konvencijski banket
"Hrv. Seljackog Pokreta u
Kanadi"
Ovo mu nije pametno —
on je hokejas a ne politicar.
D i I c ni a
Bivsa poznata manckenka
i filmska glumica Suzie Par
ker, izjavila je u jednom in-tenj- uu:
"X0 znam da li
sam zena koja bi zelila jed-nog
mu2a i desetoro djecc
ili deset mu2eva a jedno di-iet- e".
удсУ