Nase Novine, April 06, 1977

              111
.
12 — Naie novlne, February 7, Juzna Koreja
nije za pjesnike
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiii
WASHINGTON
POST 0 "NEPOKOLEBUI-VO- M
DESPOTIZMU" Dl—
KTATORA PARKA I ODGO-VORN- OSTI
WASHINGTONA
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiii
List The Washington Post
donosi:
Juzna Koreja nije danas
bas najbolje mjesto za
pjesnike. Njima se, s najbo-Iji- m
namjerama, preporucuje
da ogranice svoje emocije na
odsjaj mjesecine navodii i
snijega na drvecu. Razumno
je izbjegavati one metafore,
slike i predstave, koje bi su-mnjicav- om
zvanifikom oku,
mogle da lice na komentari-sanj- e
izvjesnih lokalnih poli-ticki- h
zbivanja. Jedan pje-sni- k
koji upomo i hrabro
odbija da poslusa ovaj zdravi
savjet je Kim Ci Ha. On je
ponovo u zatvoru. Njemu je
vlada prvo. zbog narusavanja
njenih antikomunistickih za-kon- a.
prije nesto vise od
godinu dana izrekla smrtnu
kaznu poslavsi uz to jos i
njegovog advokata u zatvor
na izdrzavanje kazne u
trajanju od 10 godina. Kim
Ci Ha je uskoro pu§ten, da bi
ponovo bio uhapsen i
osuden. Vlada tvrdi da je on
opasan komunisticki zavje-reni- k.
U stvari. on je
istaknuti katolidki intele-ktuala- c.
Ako je Juzna Koreja
gruba prema svojim pjesni-cim- a.
nije mnogo njeznija ni
prema svojim politicarima.
Kim De Jung je bio
protivkandidat predsjedniku
Park Cung Hiju na izborima
1971 . godine i uskoro poslije
njih je zakljucio da mu je
najpametnije da napusti
zemlju. Agenti juznokore-jsk- e
vlade su ga kidnapovali
iz jednog hotela u Tokiju
prije dvije godine i otada se
nalazi u kucnom pritvoru.
Prije nekoliko dana osuden
je na kaznu zatvora u trajanju
od jedne godine cime se
ocigledno zelilo da vlada
V lijecnicku erdinaciju u4e
majka s vrlo lijepom kcerkom.
— Svuolte s! — obrarfa e M-jec- nik
djevojei.
— All, doktore, ja sam bole-n- a
— upozorava ga majka.
— E, pa dobro, xinito onda
da vara vldlm jezlk!
9
ft? лЂ
Али, ja писам прошао
кроз црпоно сиетло!
(„Труд", Москпа)
1976
dobije legalnu osnovu, ma
kako prozirnaona bila, da ga
sprijeci da napusti zemlju.
Optuzen je da je klevetao
Parkov rezim nazivajuci ga
korumpiranim i diktato-rskim- .
Istina ne predstavlja
dobru obranu u juznokore-jski- m sudovima.
Ova dva covjeka su samo
najistaknutiji primjeri medu
mnogim drugima. za ilustra-cij- u
sadasnjeg stanja zakona
i sloboda u Juznoj Koreji.
Parkova vlada predstavlja
poseban teret i odgovornost
za Sjed. Drzave, jer u
potpunosti zavisi od ameri-ck- e
vojne i ekonomske
podrSke. Parkov nepokole-bljiv- i
despotizam stvara di-le- me kod Amerikanaca. Jer.
ma kako neprivlacni bili
Parkovi metodi, alternativu
ne moze da predstavlja
nikakav nagli zaokret prema
demokraciji Jefersonovog
tipa...
Za Amerikance. medutim,
nije rijec jedino o izboru
izmedu vecitog status kvoa i
povlacenja sutra ujutro. Pa-rkov
rezim izgleda ne shvaca
da slucajevi kao sto je
hapsenje dva Kima konsta-ntn- o
umanjuje podrSku ja-vno- sti
u ovoj zemlji za
americko uplitanje u Juznoj
Koreji. Jedan od razloga Sto
Park i njemu potcinjeni to ne
razumiju lezi i u tome Sto se
vlada Sjed. Drzava. od koje
zavisi njihova obavjestenost,
rijetko kad potrudila da im
to objasni.
Park nece povjerovati da
ovakvo nasilje nad osnovnim
slobodama ima nekog zna-caj- a,
sve dok mu americki
funkcioneri to ne kazu —
otvoreno i javno. Diplomati
zaziru od ovakvih sugestija,
jer im djeluju nezgrapno. Ali.
prava opasnost za sadaSnju
vladu u Juznoj Koreji i
tamosnje pozicije Sjed.
Drzava lezi u nezadovoljstvu
u Sjed. Drzavama koje
lagano narasta i koje ce ih
mozda obje potkopati.
The Washington Post
Profesor ispituje daka:
— Recite dvlje poelovlce.
— Jedna — rece dak — glasl:
Trla baba Ian da joj prode
dan.
— Dobro, jos samo jednn —
kaze profeeor.
Nakon kratkog vremena dak
odgovori:
— Pametnom i jedna dosta. .
BRACNAEKONOMIJA
— Kao ekonomista, da li ste
pokuSali da svoju suprugu zainte-resujet- e
za ekonomiinost?
— Naravno da jesam, ali smo o
toj stvari samo jedanput razgovara- -
li.
— ZaSlo samo jedanput?
— Zato Sto je to mojoj supruzi
bilo dovoljno da mi kaze da
prestanem da pu5im.
("The Polish Weekly",
VarSava)
ДО1
MIHAIL SOLOHOV:
Napomena: Slijedeci je ulomak zapravo posljednje
poglavlje druge knjige "Tihog Dona",, od
sovjetskog nobelovca Mihaila Aleksandrovica
Solohova. Opis pogibije siromasnog crvenog
kozaka, Valeta, spada medu najljepse, najdirljivije
stranice "Tihog Dona", a sam pak roman, epsko
djeio o ruskoj revoluciji, medu bisere svjetske
knjizevnosti.
Anton Kostelac
Miska Ko§evoj i Valet su
tek druge noci otisli iz
Karginske. Magla se puSila u
stepi, kovitlala se u udoljina-ma- ,
padala u dolja6e, lizala
padine jaruga. Umotane
njome, pomaljale su se
humke. Pucpurikale u mla-d- oj travi prepelice.
A u visini, po nebeskom
svodu plovio je Mesec kao
sazreo cvet lokvanja u bari
zarasloj u situ i rogoz.
ISli su do zore. Ugasili se
vec VlaSici. Pala je rosa.
Priblizavalo se selo Donjeja-blanovsk- o.
I ba§ tu na tri
vrste od sela, na grebenu ih
stigose kozaci. Sest konja-nik- a
iSlo je za njima u stopu.
Mi5k:a i Valet htedoSe da
kidnu u stranu, ali trava
niska, Mesec sja...UhvatiSe
ih...PoteraSe natrag. Oko
sto hvati i§li su cuteci. Zatim
pucanj... Valet, saplicuci se
podje porebarke, porebarke
kao konj koji se uplaSio
svoje senke. I ne pade, ve6
nekako leze, nezgodno, li-c- em
u sivkasti bokor pelena.
Oko pet minuta MiSka je
iSao ne osecajuci svoje telo,
zujalo mu je u uSima, na
suvom putu su mu upadale
noge. Zatim upita:
— ZaSto ne pucate, pasji
sinovi? Sto me mucite?
— Hajde, hajde! Cuti! —
rece ljubazno jedan od
kozaka. — Seljaka smo ubili,
a na tebe smo se sazalili. Ti
si u Dvanaestom bio za
vreme петабкод rata?
— U Dvanaestom.
— JoS ce§ sluziti u
Dvanestom...Mlad si mo-ma- k. Malko si zalutao, ali
nije to nista. IzleCicemo te!
Mi§ku je lecio posle tri
dana preki vojni sud u
stanici Karginskoj. Sudjetih
dana imao samo dve vrste
— Mnlim vase Ispravc!
ProfiledavSi ispravc, zapita:
— Gdje stanujetc?
— Pod vedrlm nchom.
— A ovaj do vas?
— On mi je prvi Busjed.
kazne: streljanje i batine.
Osudeni na streljanje izgo-nje- ni
su nocu iza stanice, iza
Pescane humke, a one za
koje su se nadali da ce se
popraviti kaznjavali su Siba-nje- m
javno na trgu.
U nedelju izjutra, tek sto
je bila namestena klupa na
sredini trga, poceo se
skupljati narod. Napunili su
ceo trg, puno ih se nakupilo
na tezgama, na brvnima
slozenim uz supe, na krovo-vim- a
ku6a, ducana. Prvoga
isibase Aleksandrova — sina
graievskog popa. Bio je
vatren boljSevik, da je po
zasluzi — trebalo ga je
streljati, ali mu je otac bio
dobar pop, koga su svi
poStovali — pa je sud reSio
da popovom sinu opale
dvadeset batina. S Aleksa-ndrova
svukoSe pantalone,
polo2i§e ga bez pantalona
na klupu, jedan kozak sede
na noge (ruke svezu ispod
klupe), dvojica sa sveznjevi-m- a
vrbovog pruca stanu s
jedne i druge strane. Opali-S- e. Ustade Aleksandrov,
ispravi se pa, navlaceci
pantalone pokloni se na sve
cetiri strane. Mnogo se
covek radovao Sto ga nisu
streljali, pa zato se poklonio
i zahvalio:
— Hvala, gospodo sta-rc- i!
— Nek ti je na zdravlje! —
odgovori neko.
I tako slozan smeh prodje
trgom, da se osmehnuse c"ak
i hapsenici koji su sedeli tu
blizu, u supi.
Opalise i MiSki po presu-d- i
dvadeset vrucih. Ali joS
vruci od bola je stid. Cela
stanica — i staro i mlado —
gledala je. Prikupi Miska
cakSire, pa gotovo pla6uci
гебе kozaku koji ga je Sibao:
Idu muy. i zona. Zcna nepre-tan- o
priOa, a muz nasi le£ku
vich'-u- . Muz joj гебе:
— Zave.i!
7.pn: posloda vreou i odgo
vori
Pa zavcv.ana jt!
ig'fopgj
Naravno da zelim da imam decu kad odrastem, ali ne
zelim da budem roditelj.
— Nije u redu.
— A sta?
— Glava mislila, a g...od-govar- a. Sramota za ceo
zivot!
— NiSta to nije, stid nije
dim, nece ujedati o6i, —
tesio ga je kozak, pa, zeleci
kazati nesto prijatno kaznje-no- m,
гебе: — A jak si тотбе: dva, tri puta sam te
maznuo dobro, hteo sam da
viknes...ali ne, ti ni da
pisnes. Onomadne smo si-b- ali jednog, pa se jadnik
sam ulitao. Znaci da mu je
slaba petlja.
Vec sutradan, po sudskoj
presudi, Miska je poslat na
front.
Valeta su posle dva dana
uklonili: dva jablanovska
kozaka, koje je poslao
seoski ataman, iskopase
plitak grob, pa su dugo
sedeli, obesivsi noge u
njega, i pusili.
— Ovde je na utrini tvrda
zemlja, — гебе jedan.
— Pravo gvozde! Nikad
nije orana, zatvrdla od
davnih vremena.
— Da...u lepoj zemlji ce
ovaj momak lezati, na
visini. ..Ovde su vetrovi, su-vot- a, sunce...Nece se skoro
ukvariti.
Oni pogledase u Valeta
koji je lezao u travi, pa
ustadoSe.
— Da ga izujemo?
— Kako da ne, na njemu
su jo§ dobre cizme.
StaviSe ga u grob po
hriscanski: glavu na zapad;
zasuse gustvom crnicom.
— Da utabamo? — upita
mladi kozak kad je grob bio
do vrha zatrpan.
— Ne treba, neka ostane
tako, — uzdahnu drugi. —
Kad zatrube andeli o stra-sno- m sudu, brzece ustati na
noge.
Posle pola meseca zara-sl- a
je mala humka bokvicom
i mladim pelenom.uklasao je
na njemu divlji ovas, sa
strane se zazuteo raskosan
cvet divlje repice, visele su
kitnjaste rese, zamirisao je
cubar, mlecika i medunika.
Uskoro dode iz obliznjeg
sela nekakav starac, namesti
kapelicu na odsecnom hra-stovo- m stubu. Pod njenom
trougaonom nastresnicom u
mraku svetlucao tuzan lik
Bozje Majke, dole na kamizu
pisalo je crnim rogobatnim
zapletenim slovenskim slovi-m- a:
U godine nereda i razvrata
Ne osudite, brado, brata.
Starac je otisao, a u stepi
je ostala kapelica da rastuzu-j- e oci prolaznika ve6ito
tuznim izgledom, da budi u
sreima neodredenu tugu.
I jos — u maju su se
pored kapelice gonile dro-plj- e, utabale u plavom
pelenu stazu, ugazile zeleno
more pirevine koja je sazrela:
tukli su se za zenku, za pravo
na zivot, na ljubav, na
mnozenje. A malo docnije,
odmah pored kapelice, pod
busenom, pod 6upavim po-krivafi- em stranog pelena
snela je zenka devet pepelja-stoplavi- h pegavih jaja i sela
na njih grejuci ih toplotom
svoga tela, Stiteci ih krilom
sjajnog perja.