Nase Novine, October 28, 1981

              ' ''. едт '.r t"i- - )ttfl: :'.."' J
i "' ' Y 4JW.1
И
4-- NASE NOVINE, September 16, 1981
к;жжж11ст
ceneveCea
uslugemanje
Ovih dana je gradsko
transportno preduzece, CTA
i RTA ili bolje гебепо major
Chicaga najavio mogucnost
povecanja cena za prevoz a
istovremeno smanjenje
usluga. To prakticno znaci
da ce gradani Chicaga za
ioSije obavljene usluge
morati vise da plate, zaista
platonsko resenje. Treba
napomenuti da je mayor
Chicaga vec uvela 1 % poreza
na kupovinu, osim na lekove-- i
na hranu. U narodu se nije
osetilo narocito reagovanje
na ovo uvodenje poreza,
misleci na solidarnost prema
sugradanima koji koriste ova
prevozna sredstva. Mayor
izgleda ne misli tako, ona
hoce i kozu i novce. Cudna je
to politika, cim se oseti
pomanjkanje novca u
opstinskoj ili drzavnoj kasi
odmah udri podzepu potro-sac- a.
Dokle ce to trajati
videcemo ali je sigurno kada
se i potroSaci sasvim iscrpe
tada ce pokazati i drugi kraj
batine.
Skolski budzet
opet uSkripcu
Kao i svake godine u
septembru, робтје Skolska
godina a sa time i velike
glavobolje na jednoj strani
decijih roditelja a na drugoj
strani ucitelja i gradskih oca.
Roditeli strepe hoce li im
deca opet po6i u Skolu sa
zakaSnjenjem i izgubiti
dragoceno vreme u ucenju.
Ucitelji opet brinu o svojim
budzetima, da li ce dobiti
poviSicu i koliko, a Sto je joS
gore da li 6e biti placeni
svakog platnog dana na
vreme. Gradski oci opet
imaju problem sa svojim
budzetom za prosvetu, jer
izgleda ko ce skupiti toliko
novca za te obicne stvari kad
nam je novae toliko potreban
za tamo neke atomske,
neutronske i sta ti znam
kakve bombe. Kao da nam je
prece ubijati se nego davati
toliki novae samo za "obi6na
slova" i uciti decu o ljudskim
pravima, Sto nam jos" moze
da smeta.
Etnifika Skola
( ihajlo Pupin"
po6injesaradom
Ovih dana se vr§e Rosled-nj- e
pripreme za upis dece u
Ikolu za srpskohrvatski jezik
"Minajlo Pupin" u Chicagu.
Ovo je treda godina od
osnivanja ove Skole. Do sada
se moze govoriti o relativnim
uspesima, dok 6e u novoj
skolskoj godini uCitelji
povesti vi§e габипа i o opSte
obrazovnom stanju dece,
pokuSat ce se i sa uvo-denje- m kao obaveznog
predmeta muzike (folklor).
Naravno sve 6e to zavisiti
dobrim delom i od roditelja
koji treba da pruze ротоб i
podrSku u6iteljima.
Izvestitelj
POKLON
MATICE
ISELJENIKA
Ovih dana nam je jugo-slovens- ki
konzul M. Nikoli6
urucio paket, poklon od
Matice iseljenika Vojvodine.
U ovom malom ali drago-ceno- m
paketu je bilo knjiga i
plo6a sa narodnom muzi-ko- m.
Ovaj poklon su clanovi
drustva FruSka gora primili
sa rados6u i zadovoljstvom
tim pre sto je to vec drugi
poklon u toku godine.
Treba napomenuti da je
ovaj klub odmah po svom
osnivanju uspostavio prvi
kontakt upravo sa Maticom
iseljenika Vojvodine. Nas pr-vi
gost bio je tada potpred-sedni- k
gospodin Malesev iz
.Novog sada, zatim smo
nastavili sa dopisivanjem. U
1979. godini bio sam gost na
iseljenickoj nedelji koja je
bila organizovana u zajednici
MIS i MIV. Vec tada se
primetila promena MIV a
posle toga je tako re6i
saradnja podpuno zamrla a
da mi i ne znamo zasto.
Upravo zbog toga nas ovi
pokloni raduju, ne toliko
zbog njihove vrednosti,
koliko zbog ozivljavanja
prijateljstva i saradnje sa
naSim starim prijateljima. Mi
verujemo da saradnja
izmedu druStva FruSka gora i
MIV moze koristiti obostrano
i da je ona u interesu ne
samo ovih organizacija ve6 i
naSih dveju zamalja.
Ne ovaj nacin mi se
srdacno zahvaljujemo drugo-vim- a
u MIV, Sto su nas se
setili i obecavamo im naSu
punu podrSku u odrzavanju
medusobnih prijateljskih
odnosa.
Slavimo tvoju herojski
prolivenu krv, srpski narode!
Slavimo i danas nakon
cetrdeset godina prvi hitac
2ikice Jovanovica — Spanca
protiv fa§isti6ke- - azdaje.
Slavimo Belu Crkvu i mis-lim- a
se vracamo na ulice
Beograda
ponavljajuci u sebi re6i koje
su odjekivale fiitavom
zemljom: "Bolje grob —
nego rob"! Znamo da su
zatim nastala vremena kada
je grobova bilo na svakom
koraku te napacene, ali i
nepojmljivo hrabre zemlje.
Srpskom narodu nije
pripala samo 6ast da bude
prvi zabelezen u istoriji u
svojoj reSenosti da se
suprostavi mnogostruko
јабој sili faSisti6koj koja je
tada pregazila bezmalo
6itavu Evropu, vec i najbroj-nij- a
zrtvena cast koja je
ugradena u temelje Nove
Jugoslavije.
SadaSnja i buduca poko-lenj- a
бе ve6ito odavati
pocast palim u borbi za
slobodu, onom nevinom
cve6u рокобепот u Kragu-jevc- u
i svim mestima i
naseljima gde je bilo srps- -
S l "Л '"iV Gornja slika prikazuje omladinsko kolo za S
] (; ;';'W'Vi VKxtx vreme piknika koji jeodrian povodom 50. jubiljeja
,'.. H''j?:l S'-"-
~
' пабе Stampe u Chicagu. ]
s --
,
'--
?5 V;i' Levo: Vladimir I. De Tanya najavljuje pro- -
PBKN1K
Vec sam ranije pisala da
ce se 9. avgjjsta odrzati
piknik u basti Yugoslav
Benevoluent and Pleasure
Club i da ce sav prihod ici u
korist Nade Man6ic, slepe
devojke koja je sada na
1ебепји u Clevelandu na
jednoj od najpoznatijih
ocnih klinika-n- a svetu.
Cikago je ispunio svoje
obecanje dato Nadi pre par meseci. Sakupljeno je
dovoljno novca za 1ебепје i
operaciju, ako bude' po-trebn- o.
Piknik su organi-zoval- i: Humano drustvo
"Boka", jugoslavensko
ameri6ki klub "Crna Gora",
TV program "Yugoslav kolo"
i Yugoslav Club of Chicago
sa TV programom "Dobar
dan Jugoslavijo".
ZAPIS 0 SEDMOSV3 JULU
slobodarskog
kog zivlja. Jer, iznad svakog
groblja i svakog pojedinog
bezimenog groba na nebu
sjaji po jedna zvezda koja
danonocno zra6i kao naj-lep- §i
dragulj i putokaz onima
koji 6e doci. I sve planine u
toj zemlji u svojim nedrima
6uvaju zavet i blago iz kojeg
ce nara§taji crpiti moc i
ljubav za sva vremena.
Uzi6ka Republika nikad
пебе pasti u zaborav, ni
Kosmaj, ni Zlatibor, ni
Kopaonik... ni Morava, ni
Kolubara, ni Drina, ni Sava i
Dunav... Ni jedna 're6ica, ni
jedna Sumica...
A kako si divna danas,
Srbijo! Kako si ispod ruku
tvojih naroda iznikla i
razrasla se u gigantske
razrinere! Zemljo boraca,
seljaka, radnika, daka i
pesnika... Kako su ti divne
pesme kad ih razdragana
izlivas iz srea! Kako veli-6anstve- no te6e§ tokorti
sveopste radosti. Kako sjajiS
u svojoj moci i poletu...
Cetrdeset godina prode
krasavica — Srbijo, a mi ti se
svi klanjamo kao boginji za
sve Sto si nam dala i Sto nam
dajeS.
O.P.
ZA NADU
U pripremama su nam
pomogli 6lanovi Hrvatske
bratske zajednice, Otsek 202
i 6lanovi Benevolent and
Pleasure Cluba, koji su pravi
stru6njaci za pripremu
jaganjaca za razanj.
Sem svih nabrojanih
klubova, svoj doprinos su
dali izvrstan orkestar
"Gedze" Milana Mitrovica i
peva6i Alija Dalipovic i Ljubi-§- a
Manasijevic. Pridruzilisu
im se mesni amateri pevaci i
harmonikaSi. Bilo je oko 500
ljudi. Videni su predstavnici
skoro svih bratskih organi-zacija
i klubova iz Cikaga i
okoline i predstavnici jugos
lavenskog konzulata u
Cikagu.
Mislim da je Nadina
poseta TV programima
"Yugoslav kolo" i "Dobar
dan Jugoslavijo" doprinela
da svi pohitaju da vide Nadu
"uzivo". Nada se drzala
hrabro mada mi se бтПо da
je bila ргШбпо bleda. Kada
su se 6uli zvuci "Jugosla-vijo"
poznate kompozicije
Danila Zivkovica prijatelji su
poveli Nadu u kolo. Tek tada
je Nadina mama izgubila
prisebnost i zaplakala, ali
dok se Nada vratila za sto,
ona je bila ponovo hrabra
mati. A naSi ljudi, Stadavam
kazem: svi su hteli sa Na-do- m
da se slikaju, da po-pri6a- ju.
Na pikniku je sakupljeno
samo dobrovoljnih priloga
1 .760 dolara. Kada se tome
doda ostali prihod od
piknika bila je to lepa svota.
Zahvaljujemo svima koji
su u6estvovali u organizaciji,
orkestru i peva6ima koji su
svirali i pevali bez naknade.
Ostaje nam da se nadamo,
da бе 1ебепје biti uspeSno i
da ce nas Nada moci videti
po povratku sa klinike.
Rozalija Divjakovic
m !ш ~лЉлЉ
TE SVOJU
rrr 2 - - - - --i - Ti ft
zabava
U novom domu, Yugoslav
Club of „Chicago je odrzao
prvu dobrotvornu zabavu na
dan 15. avgusta ove godine.
Bila je to u pravom smislu
jugoslavenska zabava. Dosli
su skoro svi pretstavnici
Jugoslavenskog konzulata u
Cikagu, predstavnici mnogih
klubova i jugoslavenskih
predstavnistava u Cikagu.
Nikome nisu smetali nedo-vrse- ni
zidovi, na brzinu
improvizovana kuhinja, bar i
podijum za тигјбага.
Orkestri "Gedze" Milana
Mjtrovica i "Beogradski
suveniri" sa peva6em
Hasanom Redzovi6em svirali
su bez naknade i Uprava
kluba im' se najsrdacnije
zahvaljuje na pomoci. Svoj
deo dali su i LjubiSa Mana-sijevic
i u6enici muzicke
grupe "Zvuci Jadrana" kao i
Srdan Divjakovic ("Nostal-gija"- )
i Nebojsa Josipovi6,
obadvojica clanovi folklorne
grupe "Kolo". - U prepunoj
sali se igralo do kasno u
noc. Radost Sto imamo svoj
dom videla se na svakom
lieu.
Rozalija Divjakovic
Jugofestival u
1982. godini
Ove godine smo imali treci
po redu Jugofestival, kakav
je bio i o njegovim uspesima
govorit ce neko drugi. Hteo
bih da kazem da ako zelimo
odrzati festival i iduce
godine, onda treba odmah
sada pristupiti pripremama
zanjegovu organizaciju. Ako
se bude бека1о onda mo-zem- o
ra6unati na neuspeh.
Odgovornost za odrzavanje
festivala treba da bude
daleko veca nego do sada jer
niko nema prava olako
shvatati kulturu jednog
naroda, koja je inace veoma
bogata.
Poslije 2ибпе diskusije, mu2
daje zavrSnu rijeC:
— Bundu od nerca neceS kupiti,
dajem ti fcvrstu rije6.
A iena se osmjehnu ironifino:
— Gle, gle, tek sada бијет da i
kod tebe ima nesto — Cvrsto!