Nase Novine, September 09, 1981

              Ј1'" X"
--V
..- -:
ш
удиР-НДге!-- . '.Л™и нг1"
Жаи шШшИ1Р "N(jj¥g§%,l ",; ШШ ШШ$!1 mi Ј-„тАг-Л-.тЈ-~.г-'-
.Ј-""Г1ћ"1ГЈ;:Г"1'Т-1'-
Vuiw'fi'wmjwijmiviiuimnntnnivuiiipwinpiipfHi
VOL 50, NO. 23 (462)
iWWn imnwu. M pwjh ma warn mpii4. 1ЧЧЛЧ#ЧЧ ШЧ
Po naredenju Menachem
Begina, izraelski avioni su
preleteli preko hiljadu
kilometara iznad arapske
teritorije i bombardovali J
unistili atomski reaktor u
Iraku kog su sagradili Fran-cuz- i.
"Ovo je bila odluka koju
smo doneli posle ozbiljnog
proucavanja. Sada cemo
cvrsto stajati protiv svih
kritika sa strane. Mi se ne
bojimo ni jedne reakcije na
nasu odluku ma sa koje
strane sveta ona dolazila..?
Mi smo ovo ucinili u interest!
Izraela".
Ovako je o odluci za
bombardovanje Iraka govorio
Begin i prkosno odbijao i
najmanju aluziju za izvi-njen- je
i onda kad su iz
Washingtona (bez kog ne bi
bilo Begina) ostro onudili
oval blatantni akt agresije.
Pored drske agresije nad
irakom, Izrael se ogresio i o
ugovor o kupovini jet aviona
od SAD. upotrebljenih
nedozvoljeno (da li je to
tako) prilikom bombar-dovanj- a.
Izraelski ambasador u SAD
odbio je americke kritike i
optuzbe za agresiju nad
Irakom sa izgovorom da
Izrael ima pravo na "samo-odbranu- ".
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY. JUNE 10,
Irak je pozvao hitan sasta-na- k
UN sa obrazlozenjem da.
"Medunarodna zajednica ne
moze ostati ravnodusna
prema rastucoj izraelskoj
agresiji".
Sekretar UN Kurt Waldhein
osudio je izraelski akt agre-sije
kao "cistu povredu
medunarodnog zakona".
Interesantan je slucaj da sa
cetiri americke baze za izvi-danj- e,
opremljene najmoder-niji- m
spravama, koje se
nalaze u Saudi Arabiji, тзџ
primetili izraelske avione.
Izrael se igra sa vatrom vec
dugi niz godina, uz ameridku
podrsku za provokacije, ali u
poslednje vreme ne slusa ni
svoje naredbodavce iz
Washingtona.
Admiral Robert Falls,
kanadski Sef NATO vojnih
snaga, zabrlnut je zbog
moguceg odbijanja uspo-stav- e
nuklearnog oruzja u
Evropi.
PoSto je Holandija odbila
da primi 48 raketa sa nuklear-ni- m
nabojima, admiral Falls
smatra da bi ona sa ovim
mogla dati "joS" primer
drugim evropskim savez-nicim- a.
. Holandsko odbijanje, po
miSljenju admirala, moze
prouzroditi "domine reak-ciju- ",
po kojoj bi i ostale
' '' , 4"" ; ' in ii Mm
~2§тштШШШккОГ':Ј I
i:J,rJ:'rzi(scxciirc%#~4Ј2z?2ХхxХ'S?0&тЖ?Ш4,£Ш&ШЖi&Пi;т&:A?,ЖZ:'i'i';Ш£,.&",ктA'?Шiv, 'Љ'},' 'S'-- I TiT~n.b-x-iA_u&. i-- ш зшттшшшшшттт os,rak
%£ ШШшШшШШШ Baghdad Л
U Iranu je komitet od
trojice za kontrolu Stampe,
izmedu drugih listova,
zabranio i novine predsed-rvik- a
Irana Bani-Sadr- a.
U obrazlozenju zabrane se
1aze: "Clanci koji su izlazili
u novinama povredivali su
javno miSljenje i narodne
interese i bili su upereni
protiv muslimanskog naroda
bas" u ovo ratno vreme." (Iran
je u ratu sa-Irakom-
) Predsednik Bani-Sad- r
izjavio je da "kampanja
uperena protiv predsednika i
nije toliko vazna. Najgore od
svega je to §to su sve te
kampanje srafcunate za
ponovno uspostavljanje
diktature u Iranu".
Od pet zabranjenih l-istova,
jedan je i organ
Komunisti6ke Tudeh partije
"Nameh Mardom".
Central na zgrada Tudeh
partije nalazi se pod okupa-cijo- m islamskih ekstremista
ve6 vi§e meseci.
Bani-Sa- dr dolazio je u
sukob sa krugovima veoma
bliskih Khomeinu viSe puta.
zemlje u Evropi poSle, jedna
za drugom, primerom
Holandije.
Njega naroiito zabrinjava
Sto bi primerom Holandije
mogle pqci Italija i Zapadna
Nemafcka.
Zabrinutost kanadskog
admirala ne odrzava zabri-nutost
kanadskog naroda,
бак ni zabrinutost kanadske
vlade, ni mnogih vlada u
svetu, nego zabrinutost
Pentagona.
Narodi i mnoge vlade u
Evropi dofiekali su "primer"
Holandije sa radoScu.
'', wwiwvfi'J.-wWvv:- ? 0 MHFQ 200 J
1 '
V J , . ' f ' X. '
- '.ilW'S "'
Г''''р0'Н'Л Џ
: )4'Уу£Уу,
'г.Л'"''¥#к?''"''
V к1лЛЛЛШШЛкГ.х
"' ' ~? $iwtmm±s т~ гд ,,. ... .. „
Ш5'. етШ-.- Х - ИИЖЗЈИИИ ч
Globe and Moil, Tom Cully
1981 50 CENTS PER COPY
Ameridki drzavni sekretar
Alexander Haig pokazuje
znake goropadne paranoje
prema pisanju "News-weeka- ".
On juri na sve strane
da zaustavi ili osujeti neke
vesti koje iscure iz Stejt
departmana.
ViSi drzavni sluzbenici iz
Stejt departmana i iz Bele
kuce boje se da daju izjave
za Stampu i javnost jer se
plaSe odmazde driavnog
sekretara. Oni se slazu u
oceni da Haig pati od suma-nitos- ti
i da postaje sve
opasniji. On sumnja u
svakoga i stalno proverava
vojne tajne insistiraju6i na
specificnim disciplinama
medu svojim pomocnicima.
Neki sluzbenici iz Rea-gano- ve
uze sredine misle da
paranoidni Haig zeli uspo-stavi- ti
centar moci iz kojeg
bi on komandovao nezavisno
od Bele kuce.
Po Haigovom naredenju,
njegovi pomodnici su trazili
pomoc od FBI za pokretanje
sudskih postupaka protiv
nekih visokih drzavnih
sluzbenika. Medu njima se
nalaze bivSi ambasador u
Japan u, John Shaw, savet-ni- k
sluzbe zameniku drzav-no-g sekretara, Konrad
Hausman, dugogodiSnji
M6ni prijatelj Haiga i drugi.
Razbe§njena paranoja kod
Haiga moze izazvati velike
neprillke Beloj kuci.
Ministar unutraSnjih
poslova, komandant vojne
akademije, §ef policije u
Montevideu, ambasador u
Paragvaju i jo§ Sest modnih
pukovnika iz vojne xhunte
koja vlada Urugvajom pod-ne- li
su ostavke na polozaje
usled javnog skandala
kockanja sa drzavnim nov-ce- m.
Otkrivene su razne pro-neve- re
i drugi skandali, ali
najgore po urugvajski narod
dolazi otuda Sto su razne
malverzacije od strane
visokih vojnih lica dale
povod da vojna hunta i dalje
ostane na vlasti i da odgodi
izbore i biranje civilne vlade.
Papa John Paul II, tri
nedelje posle рокибаја
atentata, izaSao je iz
bolnice. Doktori su rekli da
se moze oporavljati u Vati-kan- u.
Kao Sto se vidi iz
donje fotografije, snim-Ijen- e
1979., izgubio je u
tezini.
& ' ; . л
m