000479 |
Previous | 3 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
fttf rite ..„ ~"-- ; 'S"i. 4' љ. C £ i PISMO IZ KANADE KAKO NAJURITI KAPITALISTTJ t referatima i rezolucijama zudimo za 20 milijardi dolara koje poseduju nasi ljudi u svetu i za dolarima svetskog kapitala. Na njihova poslovna pisma, medjutim, ne odgovaramo. Je-din- o neznamokako da ih privo-lim- o da nam novae posalju uputnicom i da vise nista ne pi-taj- u. Sta bi moglo vise da obraduje ovu zemlju od dve, pet ili cak deset mili-jardi dolara, ulozenih u ozdravljenje i novi zalet njene privrede, a bez onih kamata sto guse i bez rokova za otplatu — jer ih ne bi ni trebalo vracati? Tako nesto zaista lici na neostvariv san, sad kada nas ceka mozda najteza duznicka godina koju mozemo preboleti samo uz jos veca odricanja. A istovremeno nas svet zeljno gleda u izlozima teh-nick- e drangulije, interventno uvezene iz doskorasnje nedodjije, s egzoticnog istoka, za koji smo mi pre samo dece-nij- u i po bili razvijena Evropa, a sad Hongkongu, Singapuru i Juznoj Ko-re- ji — gledamo u ledja. Bas taj uvoz dodje kao neka ironija sudbine, kao ocigledan dokaz da smo mi ostali ponosni i siromasni, jer smo odoleli svim iskusenjima da u svoje granice primimo strani kapital, a ta do-juceras-nja neizresiva sirotinja sad moze da bude i bogata i ponosna, jer je kapitalu sirom otvorila vrata. Sve do pre nekoliko godina broj milijardi dolara iz razvijenih zemalja ulozenih kod nas i kod njih nekako sr-- poklapao, ali uz jednu veoma bitnu razliku: mi smo uzimali kredite i trosili ih kako smo hteli i znali, oni su davali svoj pro-sto- r i jeftinu radnu snagu biznisme-nim- a koji su gradili samo ono sto su sasvim sigurno mogli da prodaju. Tako sada imamo dugove koji rastu i izvoz koji se smanjuje, a nadnice su nam medju najnizim na svetu, pa malo ko moze da kupi tranzistor "Made in Hongkong". Sad su i nasi struenjaci svesni sta je bolje, a i poslednje ideolo-sk- e rezerve moraju da se zanemare, vec i iz tako prostog razloga sto je ne-mogu- ce dalje se zaduzivati, pa jedina mogucnost ostaje otvaranje granice za ulaganje stranog kapitala direktno u privredu. U skaldu s tim promenjeni su propisi i sad samo cekamo da go-spo- da kapitalisti navale. AH, oni okle-vaj- u. Bez obzira sto smo znatno blize nego Koreja, sto imamo odlicnu radnu snagu s dobrim kvalifikacijama, mno-gobroj- ne svetski priznate struenjake i opstu sigurnost na kojoj mogu samo da nam zavide — retki ugovori o zajed-nicki- m poslovima sa stranim firmama objavljuju se skoro kao senzacija. Da li je moguce da nas toliko mrze i zavide nam, pa nece ni da iskoriste priliku da zajedno zaradimo? Sta pise A.L.? Bice, ipak, da je nesto drugo posredi. "Odlucio sam da se s porodicom i sa jos dvojicom prijatelja vratim u Jugo-slavij- u. Sada ovde radimo samostalno, pa zeliumo da se u jugoslovensku pri-vredu ukljucimo samostalnim radom. Imamo svoj proizvodni program koji bi 80 odsto radio za izvoz, pa zelimo da u zemlju osnujemo nekoliko zanat-ski- h radionica i zaposlimo 50 do 60 rad-nik- a, a mozda i mnogo vise. Posto su nas zanimala prava i obaveze, obratio sam se telefonom nasem konzulatu u New Yorku gospodinu Vidovicu, a on mi je rekao da ne moze da odgovori na moja pitanja, nego da je najbolje da se pismeno obratim nadleznima u Jugo-slavij- i. Iz Privrednog adresara Jugo-slavij- e za 8384. izabrao sam adrese sa-vezn- ih, republickih, pokrajinskih i gadskih ustanova. Dana 6. juna 1986. obratio sam se u svoje ime i u ime mo-ji- h prijatelja na sledece adrese: pred-sedni- k Predsednistva CK SKJ, pred-sedni- k SIV, direktor Savezne uprave carina, Savezni devizni inspektorat, predsednik Saveznog saveta za pravo-sudj- e, predsednik Saveznog suda, Savezni trzisni inspektorat, savezni javni tuzilac, savezni sekretar za zako-nodavstv- o, predsednik Ustavnog suda SFRJ, savezni javni pravobranilac, Sa-vez- na privredna komora, predsednik Predsednistva CK SKS, predsednik Privredne komore SRS, predsednik Republickog sekretarijataza finansije, predsednik Republickog sekretarijata za informacije, predsednik Republic-kog sekretarijata za pravosudje SRS, predsednik Republickog sekretarijata za privredu SRS, predsednik Izvrsnog veca SRS, predsednik Ustavnog suda SRS, predsednik Privredne komore Beograda, kolegijum profesora Prav-no- g fakulteta u Beogradu, sekretar PK SK Vojvodine, predsednik Predsedni-stva SAP Vojvodine, predsednik Pri-vredne komore Vojvodine, predsed-nik Privrednog suda SAPV, predsed-nik Vrhovg suda SAPV, Pokrajinski sekretarijat za finansije i Pokrajinski sekretar za zanatstvo Vojvodine. Sma-tra- o sam da su to adrese najodgovorni-ji- h rukovodecih ljudi politickih, zako-nodavn- ih i privrednih organa u Jugo-slavij- i, Srbiji i Vojvodini, te da su naj-merodavn- iji da mi daju tumacenje za-konsk- ih propisa..." To veli u svom opsimom pismu nas zemljak A. P. iz Windsora u Kanadi, koji se na pisanje odlucio kad je shva-ti- o da mu u nasim diplomatskim pred-stavnistvi- ma preko okeana nece po-mo- ci da investira u privredu svoje do-movin- e. Oni se tamo takvim "tricarija-ma- " ne bave: mozda drugovi misle — nije to ni neko globalno pitanje. Pitanje bez odgovora A. P. je, doduse, postavio mnogo pi-tanja, ponekad ulazeci i u detalje. Zeli precizan odgovor na tacno 37 pitanja, sa mnogo potpitanja. Kao prvo, da li, ako se doseli u Jugoslaviju, mora po-stov- ati zakon da u roku od 90 dana unese sav svoj kapital, sto mu je neko rekao da mora; moze li i dalje biti vla-sni- k svojih kompanija u svetu i pate-nat- a na koje prima dividende, mora li sve svoje prihode u svetu, posto na njih tamo plati porez, prijaviti i kod nas? Moze li imati racun u stranoj ban-ci- ? Moze li sa konta u inostranstvu po-zajmljiv- ati svojoj radnji u zemlji no-va- c, i kako ce ga kasnije vracati, s ob-ziro- m na nase propise i inflaciju? Kako to ciniti za osnovna sredstva a kako za obrtni kapital? Ako ulozi 100.000 do-lara i osnovna sredstva a kako za obr-tni kapital? Ako ulozi 100.000 dolara u osnovna sredstva, kako ce ih tokom godina amortizovati, i to u dolarima, da bi sacuvao realnu vrednost? Da li se za amortizaciju uzima u obzir ako masine rade u tri smene i da li se pri-zna- je investiciono odrzavavanje opre-me- ? Da li se sve to i ono sto se tokom rada ulaze u firmu izuzima iz poreza? Kako se priznaju troskovi obrade trzi-st- a, upotreba kola, reklame, putni tro-skovi u inostranstvu, reprezentacija privatne radnje? Sta ako radnja u toku jedne godine posluje s gubitkom: mora li platiti poreze i doprinose, moze li gubitak odbiti od osnovice za porez u sledecoj godini? Najvaznije u dugom spisku pitanja naseg zemljaka spremnog da dodje s torbom dolara jeste na koji nacin se njemu garantuje da sutra nece biti pro-menj- en zakon i on stavljen u situaciju da ne moze da radi, i sta ce u torn slu-caj- u biti s opremom, koju vise ne moze izvesti ako je jednom uveze u Jugosla-viju? Do danas nas zemljak nije dobio ni jedan precizan odgovor ni na jedno od svojih pitanja. Jedini koji se ppotrudio da podrobno objasni ono sto zna bio je Franjo Gabric, potpisan: "za pokra-jinsko- g sekretara za industriju, gradje-vinarstv- o i tercijalne delatnosti" SAPV. Pravni fakultet, Savezno javno pravobranilastvo i Vrhovni sud Vojvo-dine proglasili su se nenadleznim, Sa-vez- na komora nije mogla da da pod-robni- ja objasnjenja, "jer je upravo po-cel- a sezona godisnjih odmora", a Privredna komora Beograda lakon-sk- i je odgovorila: "Dodjite da se dogo-vrim- o, sve moze, ako nije drugacije predvidjeno". Ostali nisu dali glasa od sebe. Tamo gde zivi i radi A. P. je nau-ci- o da drzavni organi, politician, profe-sor- i, sudije u prvom redu i najbolje znaju i poznaju sve sto se tice privredji-vanja- . "Ja sam duboko ubedjen da bi pred-sednik najviseg suda Vojvodine od-ma- h pronasao sve clanove zakona da me za primer rebne ako uradim nesto nedozvoljeno, a ne moze da mi kaze kakva prava i obaveze imam kao pri-vrednik- ", veli nas zemljak. On nikako nemoze da shvati zasto su kod nas u torn pogledu stvari obrnute naglavice, pa je svima, od drzavnih organa do pri-vredne komore, svejedno hoce li po-nu- da za investiciju iz inostranstva biti ostvarena ili nece. To cudjenje je jos vece posle male racunice A. P. iz Kana-de- . U svetu, veli on, ima oko 5 miliona Jugoslovena. Kad bi se samo dva od-sto odlucilo da dodje u zemlju s kapi-talo- m, bila bi to vojska od 100.000 po-vratni- ka, a na svakog treba dodati bar po 100.000 dolara, koliko treba da se u domovinu okuci i pocne bilo kakav po-sa- o. Tako se dobije vrtoglava suma od 10 milijardi dolara, koje nikom ne treba vracati i koje zauvek ostaju na-cional- no bogatstvo. On ide i dalje u svojoj racunici, pa kaze da bi se, zapo-sl- i li svaki od tih povratnika pet radni-ka- , dobilo posla miliona novih radnih mesta, i to potpuno besplatno za zajed-nic- u, koja sada, da bi zaposlila jednog coveka mora da investira 30.000 dola-ra. "Pa vi sad vidite", kaze nas Jugo-Kanadjani- n. Utopija ili sansa? Mo7e li se ovakvo razmisljanje sma-tra- ti za utopiju, ako se zna da su nase susede, Italiju i Grcku, u najvecoj meri u ekonomskom prosperitetu posled-nji- h decenija podrzali iseljenici, nov-ce- m zaradjenim u bogatom svetu? Moze li se prenebreci cinjenica da u kineskom velikom otvaranju za strani kapital najozbiljniju ulogu igraju ne-kadas- nji emigranti? Da bude tragicnije, A. P. iz Windsora salje dokaz da mu je austrijska amba-sad- a, kojoj se obratio kad i na onih 29 adresa u Jugoslaviji u roku od nedelju dana poslala detaljne informacije kako investiraju u Austriji. Italijani su bili sporiji: trebalo im je dve nedelje. Nas zemljak ne odustaje. Uporno pise pisma, moleci i zahtevajuci, uka-zuju- ci na one koji nisu hteli prstom da mrdnu za 100.000 dolara ponudjenih ovoj zemlji, i ko zna jos koliko hiljada puta toliko para. Jer, kako kaze sam A. P. medju iseljenicima vladaubedje-nj- e da u zemlji vazi pravilo "kakvo pe-cenj- e, takvo resenje" i da sve zavisi od "astalske" i "dzepne" takse — opstin-ski- m catama. Kad je ovako prosao zemljak, koji zna sve, od jezika do birokratskih ade- - ta, i spreman je da za to ima razumeva-nja- , sta li se tek dogadja kad se istim povodom javi neki naivan i zelen tudji kapitalista, ili nas polupismeni, ali za biznis promucuran i vredan "radnik na privremenom radu u inostranstvu". U referatima, rezolucijama i govo-rim- a i dalje ostaje zudnja za 20 mili-jardi dolara u posedu nasih ljudi u sve-tu, i dolarima svetskog kapitala. Je-din- o ne znamo kako da ih privolimo da nam ih posalju uputnicom, pravilno raspodeljeno na republike, pokrajine, opstine i mesne zajednice, i da nikad vise ni za sta ne pitaju. Dusan SEKULIC "NIN" Napomena: Nas doseljenik iz Windsora i za citaoce "Nasih novi-na- " ostace samo A. P. jer postu-jem- o pravila doslovnog prenosa iz drugih listova. — UREDNISTVO Madjarska belezi velike uspehe u privlacenju deviznih depozita sa Za-pad- a u svoje banke, nudeci konkuren-tnekamat- e, koje se isplacuju u deviza-ma- , tajnost uloga i garantovanu isplatu depozita i kamata pise londonski "Fi-nancial Times". Sa ovom praksom za-poce- lo se pre 10 godina, a velike su sanse za ostvarivanje jos boljih rezulta-ta- . U Madjarskoj stednoj banci (OTP) zapadni gradjani su otvorili blizu 120.000 deviznih racuna, na kojima se nalazi oko 150 miliona dolara. Ove go-din- e se ocekuje rast deviznih racuna od 15 do 20 odsto, pri cemu ce vise od polovine novoulozenih depozita biti naznaceno u dolarima, a zatim u mar-kam- a, svajcarskim francima i silinzi-ma- , izjavila je dikretor OTP Katarina Baratosi. Konvertibilne stednje, pored kama-ta, privlaci besporeski i bescarinski status depozita, istice direktorka OTP, a tajnost uloga nije od malog znacaja. Cesti sporovi izmedju Svajcarske i SAD proteklih godina, jer su americki gradjani zloupotrebljavali racune u svajcarskim bankama, takodje su isli u prilog Madjarima. Prema madjar-ski-m propisima, OTP daje informacije o stanju racuna samo vlasnicima, ili licima koje vlasnik posebno ovlasti. Racun se, inace, u ovoj banci moze otvoriti pod imenom, brojem ili si-fro-m. Navjcesci devizni ulagaci u Madjar-skoj su zapadni Nemci, Austrijanci, Francuzi i Belgijanci, pored Amerika-naca- , uglavnom madjarskog porekla. Banka utvrdjuje kamate za 18 valuta, i na dolarske depozite orocene do go-din- u dana placa kamatu od 6.5 odsto, na depozite u markama 4.5 odsto, u svajcarskim francima 4.75, a u fun-tam- a 10 odsto. (Tanjug) I v V J
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 06, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-11-20 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000320 |
Description
Title | 000479 |
OCR text | fttf rite ..„ ~"-- ; 'S"i. 4' љ. C £ i PISMO IZ KANADE KAKO NAJURITI KAPITALISTTJ t referatima i rezolucijama zudimo za 20 milijardi dolara koje poseduju nasi ljudi u svetu i za dolarima svetskog kapitala. Na njihova poslovna pisma, medjutim, ne odgovaramo. Je-din- o neznamokako da ih privo-lim- o da nam novae posalju uputnicom i da vise nista ne pi-taj- u. Sta bi moglo vise da obraduje ovu zemlju od dve, pet ili cak deset mili-jardi dolara, ulozenih u ozdravljenje i novi zalet njene privrede, a bez onih kamata sto guse i bez rokova za otplatu — jer ih ne bi ni trebalo vracati? Tako nesto zaista lici na neostvariv san, sad kada nas ceka mozda najteza duznicka godina koju mozemo preboleti samo uz jos veca odricanja. A istovremeno nas svet zeljno gleda u izlozima teh-nick- e drangulije, interventno uvezene iz doskorasnje nedodjije, s egzoticnog istoka, za koji smo mi pre samo dece-nij- u i po bili razvijena Evropa, a sad Hongkongu, Singapuru i Juznoj Ko-re- ji — gledamo u ledja. Bas taj uvoz dodje kao neka ironija sudbine, kao ocigledan dokaz da smo mi ostali ponosni i siromasni, jer smo odoleli svim iskusenjima da u svoje granice primimo strani kapital, a ta do-juceras-nja neizresiva sirotinja sad moze da bude i bogata i ponosna, jer je kapitalu sirom otvorila vrata. Sve do pre nekoliko godina broj milijardi dolara iz razvijenih zemalja ulozenih kod nas i kod njih nekako sr-- poklapao, ali uz jednu veoma bitnu razliku: mi smo uzimali kredite i trosili ih kako smo hteli i znali, oni su davali svoj pro-sto- r i jeftinu radnu snagu biznisme-nim- a koji su gradili samo ono sto su sasvim sigurno mogli da prodaju. Tako sada imamo dugove koji rastu i izvoz koji se smanjuje, a nadnice su nam medju najnizim na svetu, pa malo ko moze da kupi tranzistor "Made in Hongkong". Sad su i nasi struenjaci svesni sta je bolje, a i poslednje ideolo-sk- e rezerve moraju da se zanemare, vec i iz tako prostog razloga sto je ne-mogu- ce dalje se zaduzivati, pa jedina mogucnost ostaje otvaranje granice za ulaganje stranog kapitala direktno u privredu. U skaldu s tim promenjeni su propisi i sad samo cekamo da go-spo- da kapitalisti navale. AH, oni okle-vaj- u. Bez obzira sto smo znatno blize nego Koreja, sto imamo odlicnu radnu snagu s dobrim kvalifikacijama, mno-gobroj- ne svetski priznate struenjake i opstu sigurnost na kojoj mogu samo da nam zavide — retki ugovori o zajed-nicki- m poslovima sa stranim firmama objavljuju se skoro kao senzacija. Da li je moguce da nas toliko mrze i zavide nam, pa nece ni da iskoriste priliku da zajedno zaradimo? Sta pise A.L.? Bice, ipak, da je nesto drugo posredi. "Odlucio sam da se s porodicom i sa jos dvojicom prijatelja vratim u Jugo-slavij- u. Sada ovde radimo samostalno, pa zeliumo da se u jugoslovensku pri-vredu ukljucimo samostalnim radom. Imamo svoj proizvodni program koji bi 80 odsto radio za izvoz, pa zelimo da u zemlju osnujemo nekoliko zanat-ski- h radionica i zaposlimo 50 do 60 rad-nik- a, a mozda i mnogo vise. Posto su nas zanimala prava i obaveze, obratio sam se telefonom nasem konzulatu u New Yorku gospodinu Vidovicu, a on mi je rekao da ne moze da odgovori na moja pitanja, nego da je najbolje da se pismeno obratim nadleznima u Jugo-slavij- i. Iz Privrednog adresara Jugo-slavij- e za 8384. izabrao sam adrese sa-vezn- ih, republickih, pokrajinskih i gadskih ustanova. Dana 6. juna 1986. obratio sam se u svoje ime i u ime mo-ji- h prijatelja na sledece adrese: pred-sedni- k Predsednistva CK SKJ, pred-sedni- k SIV, direktor Savezne uprave carina, Savezni devizni inspektorat, predsednik Saveznog saveta za pravo-sudj- e, predsednik Saveznog suda, Savezni trzisni inspektorat, savezni javni tuzilac, savezni sekretar za zako-nodavstv- o, predsednik Ustavnog suda SFRJ, savezni javni pravobranilac, Sa-vez- na privredna komora, predsednik Predsednistva CK SKS, predsednik Privredne komore SRS, predsednik Republickog sekretarijataza finansije, predsednik Republickog sekretarijata za informacije, predsednik Republic-kog sekretarijata za pravosudje SRS, predsednik Republickog sekretarijata za privredu SRS, predsednik Izvrsnog veca SRS, predsednik Ustavnog suda SRS, predsednik Privredne komore Beograda, kolegijum profesora Prav-no- g fakulteta u Beogradu, sekretar PK SK Vojvodine, predsednik Predsedni-stva SAP Vojvodine, predsednik Pri-vredne komore Vojvodine, predsed-nik Privrednog suda SAPV, predsed-nik Vrhovg suda SAPV, Pokrajinski sekretarijat za finansije i Pokrajinski sekretar za zanatstvo Vojvodine. Sma-tra- o sam da su to adrese najodgovorni-ji- h rukovodecih ljudi politickih, zako-nodavn- ih i privrednih organa u Jugo-slavij- i, Srbiji i Vojvodini, te da su naj-merodavn- iji da mi daju tumacenje za-konsk- ih propisa..." To veli u svom opsimom pismu nas zemljak A. P. iz Windsora u Kanadi, koji se na pisanje odlucio kad je shva-ti- o da mu u nasim diplomatskim pred-stavnistvi- ma preko okeana nece po-mo- ci da investira u privredu svoje do-movin- e. Oni se tamo takvim "tricarija-ma- " ne bave: mozda drugovi misle — nije to ni neko globalno pitanje. Pitanje bez odgovora A. P. je, doduse, postavio mnogo pi-tanja, ponekad ulazeci i u detalje. Zeli precizan odgovor na tacno 37 pitanja, sa mnogo potpitanja. Kao prvo, da li, ako se doseli u Jugoslaviju, mora po-stov- ati zakon da u roku od 90 dana unese sav svoj kapital, sto mu je neko rekao da mora; moze li i dalje biti vla-sni- k svojih kompanija u svetu i pate-nat- a na koje prima dividende, mora li sve svoje prihode u svetu, posto na njih tamo plati porez, prijaviti i kod nas? Moze li imati racun u stranoj ban-ci- ? Moze li sa konta u inostranstvu po-zajmljiv- ati svojoj radnji u zemlji no-va- c, i kako ce ga kasnije vracati, s ob-ziro- m na nase propise i inflaciju? Kako to ciniti za osnovna sredstva a kako za obrtni kapital? Ako ulozi 100.000 do-lara i osnovna sredstva a kako za obr-tni kapital? Ako ulozi 100.000 dolara u osnovna sredstva, kako ce ih tokom godina amortizovati, i to u dolarima, da bi sacuvao realnu vrednost? Da li se za amortizaciju uzima u obzir ako masine rade u tri smene i da li se pri-zna- je investiciono odrzavavanje opre-me- ? Da li se sve to i ono sto se tokom rada ulaze u firmu izuzima iz poreza? Kako se priznaju troskovi obrade trzi-st- a, upotreba kola, reklame, putni tro-skovi u inostranstvu, reprezentacija privatne radnje? Sta ako radnja u toku jedne godine posluje s gubitkom: mora li platiti poreze i doprinose, moze li gubitak odbiti od osnovice za porez u sledecoj godini? Najvaznije u dugom spisku pitanja naseg zemljaka spremnog da dodje s torbom dolara jeste na koji nacin se njemu garantuje da sutra nece biti pro-menj- en zakon i on stavljen u situaciju da ne moze da radi, i sta ce u torn slu-caj- u biti s opremom, koju vise ne moze izvesti ako je jednom uveze u Jugosla-viju? Do danas nas zemljak nije dobio ni jedan precizan odgovor ni na jedno od svojih pitanja. Jedini koji se ppotrudio da podrobno objasni ono sto zna bio je Franjo Gabric, potpisan: "za pokra-jinsko- g sekretara za industriju, gradje-vinarstv- o i tercijalne delatnosti" SAPV. Pravni fakultet, Savezno javno pravobranilastvo i Vrhovni sud Vojvo-dine proglasili su se nenadleznim, Sa-vez- na komora nije mogla da da pod-robni- ja objasnjenja, "jer je upravo po-cel- a sezona godisnjih odmora", a Privredna komora Beograda lakon-sk- i je odgovorila: "Dodjite da se dogo-vrim- o, sve moze, ako nije drugacije predvidjeno". Ostali nisu dali glasa od sebe. Tamo gde zivi i radi A. P. je nau-ci- o da drzavni organi, politician, profe-sor- i, sudije u prvom redu i najbolje znaju i poznaju sve sto se tice privredji-vanja- . "Ja sam duboko ubedjen da bi pred-sednik najviseg suda Vojvodine od-ma- h pronasao sve clanove zakona da me za primer rebne ako uradim nesto nedozvoljeno, a ne moze da mi kaze kakva prava i obaveze imam kao pri-vrednik- ", veli nas zemljak. On nikako nemoze da shvati zasto su kod nas u torn pogledu stvari obrnute naglavice, pa je svima, od drzavnih organa do pri-vredne komore, svejedno hoce li po-nu- da za investiciju iz inostranstva biti ostvarena ili nece. To cudjenje je jos vece posle male racunice A. P. iz Kana-de- . U svetu, veli on, ima oko 5 miliona Jugoslovena. Kad bi se samo dva od-sto odlucilo da dodje u zemlju s kapi-talo- m, bila bi to vojska od 100.000 po-vratni- ka, a na svakog treba dodati bar po 100.000 dolara, koliko treba da se u domovinu okuci i pocne bilo kakav po-sa- o. Tako se dobije vrtoglava suma od 10 milijardi dolara, koje nikom ne treba vracati i koje zauvek ostaju na-cional- no bogatstvo. On ide i dalje u svojoj racunici, pa kaze da bi se, zapo-sl- i li svaki od tih povratnika pet radni-ka- , dobilo posla miliona novih radnih mesta, i to potpuno besplatno za zajed-nic- u, koja sada, da bi zaposlila jednog coveka mora da investira 30.000 dola-ra. "Pa vi sad vidite", kaze nas Jugo-Kanadjani- n. Utopija ili sansa? Mo7e li se ovakvo razmisljanje sma-tra- ti za utopiju, ako se zna da su nase susede, Italiju i Grcku, u najvecoj meri u ekonomskom prosperitetu posled-nji- h decenija podrzali iseljenici, nov-ce- m zaradjenim u bogatom svetu? Moze li se prenebreci cinjenica da u kineskom velikom otvaranju za strani kapital najozbiljniju ulogu igraju ne-kadas- nji emigranti? Da bude tragicnije, A. P. iz Windsora salje dokaz da mu je austrijska amba-sad- a, kojoj se obratio kad i na onih 29 adresa u Jugoslaviji u roku od nedelju dana poslala detaljne informacije kako investiraju u Austriji. Italijani su bili sporiji: trebalo im je dve nedelje. Nas zemljak ne odustaje. Uporno pise pisma, moleci i zahtevajuci, uka-zuju- ci na one koji nisu hteli prstom da mrdnu za 100.000 dolara ponudjenih ovoj zemlji, i ko zna jos koliko hiljada puta toliko para. Jer, kako kaze sam A. P. medju iseljenicima vladaubedje-nj- e da u zemlji vazi pravilo "kakvo pe-cenj- e, takvo resenje" i da sve zavisi od "astalske" i "dzepne" takse — opstin-ski- m catama. Kad je ovako prosao zemljak, koji zna sve, od jezika do birokratskih ade- - ta, i spreman je da za to ima razumeva-nja- , sta li se tek dogadja kad se istim povodom javi neki naivan i zelen tudji kapitalista, ili nas polupismeni, ali za biznis promucuran i vredan "radnik na privremenom radu u inostranstvu". U referatima, rezolucijama i govo-rim- a i dalje ostaje zudnja za 20 mili-jardi dolara u posedu nasih ljudi u sve-tu, i dolarima svetskog kapitala. Je-din- o ne znamo kako da ih privolimo da nam ih posalju uputnicom, pravilno raspodeljeno na republike, pokrajine, opstine i mesne zajednice, i da nikad vise ni za sta ne pitaju. Dusan SEKULIC "NIN" Napomena: Nas doseljenik iz Windsora i za citaoce "Nasih novi-na- " ostace samo A. P. jer postu-jem- o pravila doslovnog prenosa iz drugih listova. — UREDNISTVO Madjarska belezi velike uspehe u privlacenju deviznih depozita sa Za-pad- a u svoje banke, nudeci konkuren-tnekamat- e, koje se isplacuju u deviza-ma- , tajnost uloga i garantovanu isplatu depozita i kamata pise londonski "Fi-nancial Times". Sa ovom praksom za-poce- lo se pre 10 godina, a velike su sanse za ostvarivanje jos boljih rezulta-ta- . U Madjarskoj stednoj banci (OTP) zapadni gradjani su otvorili blizu 120.000 deviznih racuna, na kojima se nalazi oko 150 miliona dolara. Ove go-din- e se ocekuje rast deviznih racuna od 15 do 20 odsto, pri cemu ce vise od polovine novoulozenih depozita biti naznaceno u dolarima, a zatim u mar-kam- a, svajcarskim francima i silinzi-ma- , izjavila je dikretor OTP Katarina Baratosi. Konvertibilne stednje, pored kama-ta, privlaci besporeski i bescarinski status depozita, istice direktorka OTP, a tajnost uloga nije od malog znacaja. Cesti sporovi izmedju Svajcarske i SAD proteklih godina, jer su americki gradjani zloupotrebljavali racune u svajcarskim bankama, takodje su isli u prilog Madjarima. Prema madjar-ski-m propisima, OTP daje informacije o stanju racuna samo vlasnicima, ili licima koje vlasnik posebno ovlasti. Racun se, inace, u ovoj banci moze otvoriti pod imenom, brojem ili si-fro-m. Navjcesci devizni ulagaci u Madjar-skoj su zapadni Nemci, Austrijanci, Francuzi i Belgijanci, pored Amerika-naca- , uglavnom madjarskog porekla. Banka utvrdjuje kamate za 18 valuta, i na dolarske depozite orocene do go-din- u dana placa kamatu od 6.5 odsto, na depozite u markama 4.5 odsto, u svajcarskim francima 4.75, a u fun-tam- a 10 odsto. (Tanjug) I v V J |
Tags
Comments
Post a Comment for 000479