Jedinstvo, November 10, 1961

              ТТШШЛ№Г1ш1 " - a&£6 иИћСЈШмц-- . Hfe- -
24 Berlin,
Tamo ncgdc
Na stimovitoiii Balkanu,
Umrla jo deta djaka
U istom danu
Posma Desanke Maksimc-vi- c
posvecena palim hcroji-m- a
jcdne stra§ne proSlosti.
ProSIosti nezapamcenih tra-gedi- ja
najsvirepijeg varvar-stv- a
koja sama po scbi go-vo- ri
i potscca covcdanstvo
da no dozvoli ponavljanjc i- -
storijc takve vrstc. Silc Ber-Un- a,
Beca i Rima u svojoj
pohlepi za osvajanjcm dove-canstv- a,
u svom naletu za
porobljavanjom ditavih na-i-o- d
a, nisu prczalc prcd naj-gori- m
zvorstvima nad stoti-nam- a
hiljada nezaSticcnih.
21. oktobra 1911. godinc
strcljano jo u Tvragujevcu
7000 ljudi. Sodam hiljada
zivota ncstalo jo iz jcdnog
grada samo u jcdnom danu.
A koliko jo Kragujcvaca bi-l- o
u tada poi-oblicn-oj
Evro-Pi- ?
RazmiSljajuci o tome do-vo- ku
kao da so skida koprc-n- a
sa odiju i tuznim seca-njo- m
na tragediju jcdnog
grada, makar za momcnat,
odajo po§tu palim sinovima,
stroljanim zato Sto su htoli
da zivc slobodno. Stroljanim
zato Jto su bill potomci jc-dnog
slobodarskog naroda
koji jo dodao jo5 jcdnu kr- -
vavu stranicu istorijc sopst-vcno- m kniju predajuci u a
manct pokolenjima da duva
i brani svoju SLOBODU.
Sodam hiljada crnih bar-jak- a
vilo so je nad kucama
jodnog grada poslo samo jp-dn- og dana da so za detiri go-din- o
podiglo 1,700.000 Sirom
nalc okupiranc otadibine
To jo rozultat Drugog svets-ko- g rata za jedan grad po-nos- nc Sumadijo i za toliko
drugih gradova i sela Sirom
nase zcmljo.
Ako bi uzeli u obzir da
covcdanstvo koSti Drugi
svctski rat oko 150 miliona
zivota a kud i kamo voce §te-t- o
materijalnog karaktera
onda bi so upitali : za$to je
svo to bilo potrebno? Odgo-vo- r
na to pitanjc nijo tesko
dobiti samo bi so trobalo
potsotiti nekih dogadjaja iz
proSlosti pa da reSenie bude
jasno. Cclokupni haos jo bio
zapocet i dirigovsn, preko
Hitlora, iz Berlina.
Sada poslo toliko godina
pojavljujo so ponovno vam-pi- r
ncmackog militarizma.
Zapadno silo na coin sa A-morik-om
noco da vide da so
najveca opaenosi 7& doveda-nstv- o
opot skoncontriSo na
Berlin ako ne diroktno ono
Kragujevac- - Berlin?
mdirektno. Amonka sa sila-m- a
Zapada, ц svojoj impe-rijalistick- oj
politci, hoco da
preko Nemadkc tiovedc do-veennst-vo
u jo5 jodan haos
kud i kamo opasniji od pro-Slo- g
rata. Sada kada se do- -
vodanstvb neposrfcdno nala-z- i
na rubu propasti pojodini
ljudi Zapada node da uvidc
da iz slodcccg rata pobedni-k- a
noco biti.
Dobri poznavaoci doga
djaja seticc se reci zapadno-ncmacko- g
ministra odbrane
Strausa kada je rekao : "Mi
demo udiniti svo da so NATO
ojaca a kada to ])ostignomo,
mi cemo govoriti istim (ne-madki- m)
jozikom kojim smo
govorili u Drugom svetskom
ratu." Sta ie Strauss time
hteo reci? Pa do Nemci u
svom revansistidkom strem-ljonj- u
ponovo ponoviti svo
strahotc i uzase i to sada sa-vremenij- om
tchnikom da bi
oprali sramotu za poraz.
Politika hladnog rata, na-metnu- ta
covedanstvu od
stranc imperijalistn, uzimal
Ovlh dana navrSava se trl-des- et
godina od kako je lza-Га- о
prvl broj radnldke novine
na naSem Jeziku u Kanadl.
Ml slavlmo godlSnjlcu Jednog
dogadjaja kojeg se dovek Ce-s- to
seda. Ml se sedamo a i po-nos- ni
smo Sto smo 1 ml tome
doprineli naS skroman deo.
Гако taj паб pothvat nije do-vrS- en,
ml verujemo da de ga
drugl dovrSltl 1 to u skoroj
bududnostl.
Ljudi koji rade za svoje do-br- o
1 za dobro svojlh bliznjlh,
osedaju se prljatno kad vide
da Je njlno delo uspelo 1 da
ideje za koje se zalazu na-predu- ju
na Slrokom polju pa,
makar se taj napredak cesto
1 ne vldl u naSoJ sredlnl.
Tako 1 ml, dlanovl SJK, tru-dlm- o
se 1 radlmo ved 30 go- dina za bolju bududnost od
koje do Imatl korlstl ditavo
radno Covedanstvo diji smo 1
ml sastavnl deo.
Sedam se vrlo dobro. 1 ako
Je to bilo davno, kad smo bi
ll 30 godina mladll. mini do- -
leta 1 odvaznostl, zlveo sam u
malom mestu Chathamu. bll- -
zu Windsora. Vladala Je tada
teSka ekonomska kriza koja Je
u glavnom pogadjala nas ra-dnlk- e,
a pogotovo nas oml-gran- te
Jer se nlsmo znall sna-- dl
u takvlm prlllkama Jer nl-smo
poznavall jezlk a posao
Je bilo teSko nadl 1 onlma ko- -
Jl su govorili sve Jezike.
Chatham Je u ono vreme
bio mall gradld sa neznatnom
lndustrljom all su oko nleea
bile bogate farmc. NaSl lludl
eu u glavnom dolazlll u ura- -
dove gde Je blla vellka indus-trlj- a. Windsor Je narodlto
svo veccg maha, uglavnom
kod neupuccnih ljudi, tako
da so stico utisak kao da cc-lokup- no
zlo proistidc od so-cijalistid- kih
zemaija. Mcdju-ti- m
same dinjenice govorc
drukdije jer kako se moze
podrazumcti da preti neka
opasnost od onih koji dana?
svim silama nastojc da so
spredi rat i da so mirnim
putom dodjo do sporazuma
svih aktuclnih pvoblcma ko-ji
danas zadiru u zivot dove-danstv- a!
Imperijalisti su u
svojoj propagandi oti§li toli
ko daleko da su stvorili neki
novi problem po pitanju Ber-lina,
navodeci kako do bra-ni-ti
Zapadni Berlin i tome
slidno. Nerazumljivo jo jc-tfin- o.
i najglavnije to: kada
so zna da Berlin pripada I-sto-dnoj
Ncmadkoj i da sile
mira hoco da potpiSu mir sa
dotidnom drzavom da bi se
otklonili ostaci Drugog svet-sko- g
rata sta so onda Ame-rik- a
mesa u unutrasnjc stva-r- i
to drzavc Poznato je da
su Berlin osvojili Rusi i da
Secanje iz
prlvladlo sa svojom automo-bllsko- m
lndustrljom 1 viso-ko- m
nadnlcom. All u Wlndso-r- u
u to vreme, kao 1 danas,
bilo Je nemogude dobltl po-sao
ni za malu a kamo 11 ve-liku
platu. Njega Je bilo u to
doba nemogude 1 kupltl, lako
se pre toga za posao placalo
od 150 — 300 dolara. U takvoj
sltuacljl nije nlSta drugo pre- -
ostalo nego napustltl Windsor.
Mnogl su otSll u several On
tario 1 Quebec da traze hleba
u rudnlclma 1 Sumama. Na-m- a
Vojvodjanlma Je uvek
blla bllza zemlja, 1 to na po-vrS- lnl
a ne u njenoj utrobl, 1
tako Je mnogo nas otlSlo na
farme. I u Chathamu bl radje
radill u IndustrlJI lako su pla-te
bile mnogo manje nego o-- ne
u Wlndsoru, all to Je bilo
nemogude. Sta nam Je preos-tal- o
nego podl na farmu za
dolar na dan.
U ono doba bio Je na vlastl
zloglasnl R. B. Bennett, kon- -
zervatlvac kao 1 Dlefenbaker.
On Jc bio duven po lzjavl da
.n. "eoiirunMm #иfц#д4л. iHiu.4u1 в0.1.1п11л- - nom petom". Zato je 1 poznat
u radnlckom pokretu kao
"iron Heel Bennett".
Pasti na teret drzave u ono
doba znadllo Je deportaclju.
A svakl od nas Je JoS bio du-z- an za Slfkartu 1 dekalo Je na
njegov dolar vise ustlju, ze-- na
1 deca 111 otac i majka 111
oboje. Pod takvlm uslovima
nije preostalo drugo nego ldl
na farmu za dolar na dan.
Nas Jugoslovena bilo Je ta-da
u Chathamu prllldno. Ra-dill
smo na okolnlm farma-m- a a zlvell u Chathamu. Sa
mo manjl broj naSlh ljudi je
jo podcla nastala veStadki a
zasto bi bilo potrebno da se
sada stvaraju ncpotrebni
konflikti oko ncdega §to nijo
tako vazno da se dovedanst-v- o
baci ponovno u kameno i
pecinsko doba. Nijo njima
toliko vazan Berlin sa huma-ne
tadke glcdistfl koliko sa
stratc§ke, jer so Berlin kori-st- i
kao stratesko pi'opagand-n- i
centar protiv 7cmlje Isto-k- a
sto je cilj disto imporija-listidk- i.
Interesantno je to da
je Kennedy video potrebu
da brani zapadni Berlin a
nijo video da postoje dve
nemadkc drzavc pa dak i ne
vidi da postoji Kina i ako je
po broju stanovnika najveda
zemlja na svetu.
Casna
U Parizu ima veliku
prodju kriminalni roman
pisca Jacquesa Ouvrarda.
U nekoliko mjesec! proda-n- o
je 125 000 primjeraka.
Naslov je romana "Ubo- -
proslosti
bio zaposlen u IndustrlJI kon-zer- vl
111 "duvanjarl", kako
smo ml nazlvall fabrlku du-van- a.
Bilo Je u Chathamu 1
emlgranata drugih narodnostl
viSe nego nas. UkraJIncl, Ma-dja- rl
su ved lmall svoju rad-nld- ku
organlzaclju. Kasnlje
su se organlzovall 1 Slovacl.
Nama su bill bllski po Jeziku
1 UkraJIncl I Slovacl 1 podell
smo saradjlvati s njima. MI
smo podell uvldjatl potrebu
radnldke organlzaclje 1 medju
nama. Clnl ml se da sam Ja
bio Jedlnl u Chathamu koji
sam dltao radnidku novinu
"Radnlk" lz Chlcaga, all zah-valjuju- dl
Intervencljl jugoslo-vensko- g
konzula kod kanads-kl- h
vlastl, ta Je novlna zab-ranjen- a.
lako Je u Kanadl ved Izla-zl- la
radnldka novlna "Borba"
dlju godlSnJIcu slavlmo ovom
prlllkom, ml u Chathamu nl-smo
bill s time upoznatl dok
nas nisu drugovi lz Chlcaga
o tome lzvestlll 1 poslall nam
njenu adresu.
Citajudi "Borbu" doznall
smo da ved postoje radnldke
organlzaclje u ono vreme pod
Imencm: Radnldko-seljad- kl
Prosvetnl klubovl. Volja Je ved
postojala kod nekolicine ljudi
te 1 ml uspostavlsmo radnid-ku
organlzaclju. Uspomod dru-go- va
lz Windsora razvlli smo
bill 1 kulturno-prosvet- nl rad.
Jedan od njih bio je 1 Marl-Ja- n
Kruzld, kao I Јоб nekl ko-ji
nisu vise s nama, koji nisu
mogll lzdrzati do kraja.
Bio Je to tezak rad za nas
poluplsmene ljude. All uspo-mod
nase radnldke Stampe 1
tesne reze sa ostallm radnld- -
Zato jo sada potrebno da
se svim silama zalozimo za
mir, razoruzanjo, obustavn
nuklcarnih proba, jcdnom
redju otstraniti svo sto bi do-ve- lo
da se ponovi ono sto
polako prelazi u zaborav.
Nikada ranijo so dovedanst-v- o
nije nalazilo prod svojom
katastrofom kao danas i bio
bi veliki kriminal svo to po-smatr-ati
ravnodusno. Luda-k- c
trcba poslati u bolnicu ili
im reci kako so trebaju stva-- ri
posmatrati danas.
Da so nc bi ponovio Kra-gujeva- c
i svo strahote Dru-gog
svetskog rata potrebno
je na vremo sprediti naoru-Janj- c
Zapadno Nomadko.
i. Milovanovic
tiraza
jica u samostanu", a pod
pseudonimom Jacquesa O-uvra- rda
krlje se pater Gu
ichardan, urednlk crkve-no- g
lista "Pelerin" (Hodo-casni- k)
s tirazom od —
3500 primjeraka.
klm organlzacljama u Chath-amu,
u prvom redu Ukrajlns-ko- m,
mi smo brzo savladali
sve teSkode. NaSlm starljlm
drugovlma Je poznat doprlnos
"malog" Chathama za vreme
kampanja. Vazno Je zabelezl-t- i
i to: da je Chatham bio
jedino na£c nasclje u Kanadi
gde nisu nikada bill u stanju
da uspostave nacionalno-So-vinlstld- ke
organlzaclje, koje
su vrSIle svoj razaraCki
rad u svim vedlm i manjlm
naseoblnama naSlh ljudi. Bi-lo
Je 2 — 3 slmpatidara, all
su onl uvek bill lzolovanl.
Danas, kad slavlmo 30-t- u
godiSnJIcu пабе Stampe, dovek
se oscda ponosan da Je I on
doprineo bar mall deo u torn
radu. Neka bi mogao redl da
mi nismo mnogo postigll za
taj period vremena. Nekada
se, kako kaze ona narodna-"O- d
USda ne vidl Suma". Na-predak
koji Je postlgnut za o-v- aj
period od 30 godina u cl-tav- om svetu pa i u ovoj zc-ml- jl,
ufilnjen Je zahvaljujudl
borbl naroda.
Mi mozemo bez lkakvog
preterlvanja redl da smo 1
ml Jugosloveni-Kanadja- nl do-prineli
bar Jedan mall deo.
Mi smo bill i ostali sastavnl
deo kanadskog progreslvnoe
radnickog pokreta koji tako-dj- e
slavi pobedu. Ml smo ta-kod- je "Jedan mail delld koji
duda stvara" na svetskoj po-zornl- cl.
21vela Tridesct-godlSnjI- ca
пабе radnldke Stampe I
21veli njenl prctplatnicl I
pomagadl!
J. Jovanovic,
Windsor, Ontario