Jedinstvo, November 10, 1961

              Ti
—
ИШбшЈ
Pozdravi bratskih
organizacija iz
Vancouver
1ГЛЛЈ FRATERNAL GREETINGS TO
THE FEDERATION OF YUGOSLAV CA-NADIANS
AND JED1NSTV0 ON THE CE-LEBRATION
OF ITS 30TII ANNIVERSARY
IN CANADA FROM THE GENERAL EXE-CUTIVE
HOARD AND MEMBERSHIP OF
THE UNITED FISHERMEN AND ALLIED
WORKERS' UNION — IN UNITY THERE
IS STRENGTH.
V Homer Stevens,
Secretary Treasurer '
WITH REST WISHES TO JEDINSTVO
AND SUBSCRIBERS ON THE OCCASSION
OF THIRTIETH ANNIVERSARY.
Vancouver Fishermen's Local
GREETINGS TO THE PROGRESSIVE
YUGOSLAV MOVEMENT AND PRESS IN
CANADA.
FOR SLAV SOLIDARITY, FRIEND-SHIP
AND PEACE.
Federation of Russian Canadians'
j Vancouver Branch.
WARM BROTHERLY GREETINGS TO
THE PROGRESSIVE YUGOSLAV PRESS
IN CANADA ON ITS 30TII ANNIVER-SARY.
FOR SLAV SOLIDARITY, FRIEND-SHI- P
AND PEACE.
All-Sla- v Committee, Vancouver, B. C.
BROTHERLY GREETINGS TO THE
YUGOSLAV - CANADIAN PROGRESSIVE
PAPER JEDINSTVO ON ITS 30ТИ ANNI-VERSARY.
Czechoslovak Democratic Federation
Vancouier, B. C.
PRILIKOM 30GODMNJICE NAPRED-N- E
DEMOKRATSKE STAMl'E JUGOSLA-VENSKI- H
KANADJANA "JEDINSTVU"
iiALJE TOPLE BRATSKE POZDRAVE I
CESTITKU —
Kanadsko Juznoslavcnsko Udruzenje
Vancouver, II. C.
BROTHERLY GREETINGS TO THE
30.TII ANNIVERSARY OF THE YUGO-SLAV
CANADIAN PROGRESSIVE PRESS.
Ass'n of United Ukrainian Canadians
Provincial Committee,
Vancouver, B. C.
]a
NASA NOVINA, NASI RADNICI I
SNDIKALNI POKRET U B. C.
Како nam Je poznato prvo
prvog svjetskog rata naSlh I-scl-jenlka
malo Je bilo u zapa-dno- m
dljelu Kanade i provin-cl- ji
British Columbia. Vecina
nas Je doSla lzmedju 1920 --
1930, kao 1 ostalom u Kanadu.
Po dolasku u Kanadu, vedl-no- m
smo se zaradjlvall u ru-darsk- oj,
Sumskoj 1 rlbarsko)
Industrljl. Slndlkata nlje bilo
u nljcdnoj od reCenlh indus-trlj- a.
Do 1929. godlne nekako
se je prolazllo. All kada Je
pocela vellka kapltallstlcka e-kono- mska krlza, onda smo bi-ll
Jako pogodjenl. Posla Je bi-lo
malo, a kojl su radlll, ra-d- lll
su skorc za niSta, tako da
se Je tcSko vezao kraj s kra-Jc- m.
Za male sitnlce radnlcl
su bill naganjanl, Slkaniranl
1 otpuStani sa posla.
U lstoj toj krizl pokrenuta
Je naSa napredna radnlcki
novlna, koja Je od samog svo?
pocetka, 1 dalje uvljek, plsala
1 naucavala svoje citaoce ka-k- o
da se bore 1 brane svoja
prava 1 lnterese. Kako da se
organlzuju u tredunlje (sin-dlkat- e) ltd.
Godlne 1932. 1 1933. radnlcl
kojl su radlll pod teSklm us-lovl- ma
1 o slaboj placl u u-glje- nom rudniku Tulamln Mi-ne
kraj Prlncetona, B. C, te
1934. godlne u rudniku Nine
Mile, Isto Princeton, B. C,
vrSill su prlpreme 1 organlzl-ra- ll
svoju rudarsku unlju 1
j IzaSU na Strajk. Tu se Je vo- -
aua osira l veima bc-n- a za
vrijeme StraJka. NaSl ltdnici
kojlh Je u tlm rudnlclma bi-lo
uposleno oveel broj, uzell
su uCeSca u Strajku 1 dobro
su se drzall, tako da su pos-loda- vcl morall prlznatl rad
nieku unlju 1 povedatl plade.
Godlne 1933. lzblo Je Strajk
u Anlox Mine, B. C. NaSI rad-nlcl
su tu bill medju prvlma.
Cak su bill glavnl vodje toga
StraJka. Tu su se vodlle vell- -
Strajka ta kompanlja, uz po
moc drzavne pollclje, istjera-l-a
Je radnlke lz mjesta, poS-t- o
Je cltavo Anlox mjesto bi-lo
kompanljsko zemlJISte. No
borba se Je dalje nastavila,
StrajkaSI su odrzavali StraJ- -
kaSku strazu u Prince Rupert
druglm mjestlma gdje Je
kompanlja pokuSavala vrbo-va- tl
radnlke za Anlox.
Do 1934. godlne mnogl na-si
radnlcl, kojl su radlll u Su-mskoj
Industrljl, potajno su
radlll na stvaranju 1 organl-ziran- ju
drvarske unlje zajed-n- o
sa ostallm radnlclma. Do-blv- all
su unljsku novlnu "Lu-mber
Worker", koju su ras-paCav- all
i Sirill medju radnl-cJm- a.
Godlne 1934. lzaSlo se
na Strajk. Na mnoglm Sum- -
skim kempama (radnjama)
nasi radnlcl, iako Jos" nlsu
znall dovoljno engleskl Jezlk,
bill su aktlvnl propagatorl.
Strajk Je usplo. Organlzlrana
Je unlja Sumsklh radnika, sa
kojom poslodavcl od tada mo-ra- ju
pregovaratl za bolje ra-d- ne uslove na radu 1 vece
plaCe za radnlke.
Za ribarsku Industrlju mo-g- u
reel to: U ovoj Industrljl
postojale su lz ranlje neke
gruplce, to Jest nelcollko tobo-znj- lh unlja, koje se nlsu nl- -
kada mogle slozitl pod kako
vim uvjetlma da traze od po-slodav- aca cljenu za rlbu. Ra- -
zlog Je bio taj, Sto su neke
od njlh bile pod upllvom ko-mpanlja.
Kako se sve ove gru-plce
nlsu mogle slozitl, kom-panl- je rlbarlma nebl nl kazi-va- le
kollko ce dobltl za njiho-v- u
rlbu, vec bl na koncu se-zo- ne
platlle kollko lm se hoce.
Bilo Je 1 nekollko manjlh
Strajkova kojl su zavrSavall
sa slablm 111 skoro nlkakovlm
uspjehom za rlbare. NaSI rad-nlcl
bill su u veclni Clanovl
napredne .unlje Salmon Pur-se
Seine Union, najace gra
pe organlzlranlh rlbara, koja
se Je uvljek zalagala 1 borlla
za Jedlnstvo i zajednlcku ak-cl- ju rlbara 1 svlh ostallh rad-nika
uposlenlh u rlbarskoj In-dustrljl.
Godlne 1938. rlbarl su izaS-1- 1 na Strajk u kojem Je, pod
— vodstvom napredne unlje Sal- -
i
1
mon Purse Seine Union, pos- -
tignuto akciono Jedlnstvo
svlh ribarsklh radnika, pred
kojim su Jedinstvom poslodav-cl
morall ustuknutl, udovoljl-- tl ribarsklm zahtjevlma 1 prl- znatl njihovu unlju. Nekollko
vremena posllje ove zajednifi-k- e
uspjeSne borbe, sve ostale
gruplce rlbara uSle su u Jed-n- u
unlju pod lmenom United
Fishermen and Allied Wor-kers
Union. Od osnlvanja re-Ce- ne
unlje pa do danas, pos-lodavcl
moraju svake godlne
potplsati ugovor sa unljom
za cljenu rlbe i place. U ovoj
unijl zaJedno su svi rlbari,
pakerl (radnlcl kojl rade na
brodovlma kojl odvoze ulov-ljen- u
rlbu od rlbara) 1 kena-rs- kl
radnlcl, i ako se ne pot- -
plSe ugovor sa jednom gra-no- m
ove Industrie, ostale ne
ldu na rad. U ovoj Industrljl
naSl radnlcl odlgrall su 1 da-nas
odlgravaju vaznu ulogu,
Imall su, i danas imaju, ud-Je- la u rukovodstvu unlje I do-b- rl su aktlvlstl.
N1 na Brltanla Mine, neda-lek- o
od Vancouvera, nlje bilo
unlje. I ovdje su naSl napre-d- nl radnlcl uzell vldnog uceS-6- a
dok se Je organlzirala unl-ja.
Radllo se Je tajno 1 uspje-l- o
se. Sada i u ovoj majnl po-st- oji majnerska unlja.
Godlne 1939. mall broj na-
Slh radnika uputio se u pot-ra- zl
za radom u dalekl Yu-kon.
Kada su stlgll u Dawson
City i razgovarall sa tamoS-njl- m
radnlclma, kakvl su u-sl- ovi
na radu, kakve su pla-ce
ltd. kazall su da Je sve
slabo. NaSl su lh upltall, da
11 postojl unlja? RcCeno lm
Je da tamo nema unlje I da
Je teSko radnlke organlzlratl,
Jer kompanlje strogo vode ra-cu- na da se radnlcl ne mogu
organlzlratl. Svatko ko Je
trazlo posao kod kompanlje
morao se reglstrlratl 1 na spe-cljal- na pitanja odgovarati. I
ako se Je osjetlla ikoliko na-predn- ost
III naklonjenost ne-k- oj
naprednoj organlzacljl ill
unijl, onda nema posla za ta-ko- ve. Kad su se zaposllll 1 1-z- aSll na kempe, kojlh Je bilo
14 ill 15, odmah se pocelo ra-dom
za organizlranje unlje.
Rad su zapocela naSa dvojica
radnika i Jedan Skot. Te-z- ak
Je bio pocetak, all se
lpak uspjevalo. Kroz kratko
vrijeme kazalo se Je ostallm
naSim radnlclma Sto se radl.
KONVLXCIJA SAUIOX PUUSK SCINCKS UMJC ODKZANA U 1IUVATSK03I
PKOSVJCTNO.M DOMU 14. I 15. МЛПТЛ 1940. GODINE.