Nase Novine, March 10, 1982

              VOL. 51, N0. 2 (486)
иЧ 3§ flETKft ™1П ff?m w 7" "Ј ' h'.A %& ___ V"J til л S7" '9 A Мжj13JH.iS.By i--i мI О yJL"1l33JLLJ7 lIA.м"Tfg £Ш јi aЈ"yw.ж104 1117 јt'a
P l"MSW0™Pl Ж7(П1 ~Ш шТ ®"H MTU GTS) Hi ""Р
Kanadska vlada je zafiude-n-a
visokim stepenom "tole-rancij- e"
koje je Sovjetski
Savez pokazao prema doga-dajim- a
u Poljskoj — izjavili
su predstavnici kanadske
vlade novinarima.
lako kanadska vlada smat-r- a
da "postoji izvesna mera
sovjetske odgovornosti" za
dogadaje u Poljskoj, Kanada
ne deli miSljenje koje vlada u
SAD da je Sovjetski Savez
direktno kriv za situaciju u
Poljskoj.
Kanada veruje da je posto-jal- a
indirektna moralna podr-Sk- a
sa velike udaljenosti
generalu Jaruzelskom od
strane Moskve ali ona smat-rad- a
je to "prlrodno, uzima-ju- 6i
u obzir geopolitidku
stvamost".
"To je bio (opsadno sta-nj- e)
poljski potez generala
Jaruzelskog i nas naroCito
za6udava da se Rusija nije
viSe umeSala nego Sto
jeste".
Zvani6ni predstavnici kana-dske
vlade koji su dali ove
izjave novinarima ne trebaju
biti imenovani, prema proto-kol- u.
Oni su izjavili da
kanadska vlada ima sasvim
druk6ije miSljenje po pitanju
sovjetske uloge u poljskim
dogadajima od zajedni6ke
izjave koju su potpisali Ro-nald
Reagan i nema6ki kan-cel- ar
Helmut Schmidt proSle
srede.
Zvani6ki predstavnici vla-de
izjavili su da se Kanada
jos nije odlucila da li ce
podupreti ekonomske sank-cij- e
SAD protiv Poljske i
Sov.Saveza, ali su nagoves-til- i
da Kanada smatra takve
akcije neodgovornim. Mims-ta- r
spoljnih poslova Mark
FRANCUSKA I
NIKARAGVA
Francuska vlada potpisala
je ugovor prema kome ce
isporuciti dva patrolna 6am-c- a,
2 helikoptera i nekoliko
desetina kamiona Nikaragvi.
U Parizu su ovaj ugovor od
blizu 16 miliona dolara pro-tumac- ili kao znak da "Fran-cuska
vlada ne zeli ostaviti
Nikaragvu da zavisi od isto-ka- ".
Ovakva izjava moze se
tumaciti da je francuska
vlada nezadovoijna sa politi-ko- m SAD u Srednjoj Americi
i da na ovaj nacin daje to do
znanja Washinglonu
TORONTO,
MacGuigan otiSao je јибе na
sednicu NATO-- a gde 6e se
o ovome raspravljati.
Prema miSljenjima pred-stavni- ka
kanadske vlade
NATO clanice bi mogle pos-ti- 6i
zajednifiki sporazum ako
neke forme politidkih sankci-j- a
protiv Poljske i mogle bi
traziti osudu od agencija
Ujedinjenih nacija. Oni sma-traj- u
da ne dolazi u obzir da
bi Kanada trebala povu6i
njenog ambasadora iz
Poljske.
Oni su rekli da bi Kanada,
u sludaju primoravanja na
ekonomske sankcije, mnogo
viSe izgubila nego Poljska.
Ako bi Poljacima bilo zabra-njen- o
ploviti u kanadskim
vodama, na primer, Poljaci
bi lovili ribu na udaljenosti
od 200 milja ali ne bi dolazili
u kanadske luke za popravke
brodova i nabavke drugih
potreba.
Ako bi Kanada prekinula
izvoz zita, naSle bi se druge
zemlje koje bi popunile praz-nin- u.
ZaSto se Kanada odupire
pritisku Reaganove adminis-tracije- ?
Nedavno smo pisali da je
kanadska vlada u nekoliko
navrata pokazala svoju trez- -
ONTARIO, WEDNESDAY,
venost i politidku zrelost
kada se radilo o medunarod-ni- m
problemima. lako smo
odavali priznanje kanadskom
predsedniku vlade P.E.Tru-dea- u
za neke njegove kora-k- e,
mi smo ga isto tako i
kritikovali kada je popuStao
"тобпот juznom susedu".
Poljska situacija vanred-no- g
stanja nece se poboljSa-t-i
ako zapadne zemlje budu
stavljale embargo na trgo-vin- u
i ekonomske sankcije
usmerene na otezavanje is-hra- ne stanovniStva odnosno
ako budu sledile politiku
Ronalda Reagana. Kanada
se do sada jos nije pridruzila
Reaganovoj teoriji "Sto gore,
to bolje". Kanada nije odbila
isporuku zita. SAD su odbile
isporuku 100.000 tona zitari-c- a
i ako je Poljska ovo vec
platila. Kanada nije histeriC-n- o
huSkala neodgovome
"vode" pokreta "Solidarnos-ti- "
na zahteve kao Sto su
besplatno koriScenje sred-stav- a
za informacije i predaja
vlasti crkvi i Leh Walesi.
Kanada se nije slagala sa
mnogim potezima Reagano-ve
vlade u vezi sa Poljskom i
zbog toga Sto je i sama bila
napadana od strane ameriC- -
(Nastavak na st. 9)
Nasi ditaoci, saradnici i prijatelji nisu propustili
ni ovog puta da nam destitaju Novu 1982. godinu i
pozele nam uspeh u radu. Vecina njih nam je
uputila svojq destitke u pismima prilikom obnav-Ijanj- a
pretplata Hi slanja priloga za fond lista.
Veliki broj nasih iitalaca i saradnika iz Toronta i
okoline urucili su nam svoje NovogodiSnje zolje
preko telefona.
Svima njima se zahvaljujemo i uzvracamo na§e
najlepse zelje u Novoj godini.
Primili smo lizvestan broj vrlo lepih destiiki.
Posebno se veoma zahvaljujemo na§im saradni-cim- a
koji su ih poslali. Do sada destitke su stlgle
od: Matice iseljenika Srbije, Matice iseljenika
Makedonije, Jugoslovenskog kluba u Chicagu,
Vladimira I. De Tonya iz Chicaga, Dusana Putnika
iz Chicaga, Marka i Helen Kramarich iz Los
Angelesa, Draga Mladinica i njegove porodice iz
San Pedra, Ca., Mary Kramarich, iz Schumachera,
Ivana Dolenca iz Toronta, Jeleno i Andrije
JANUARY 13.1982.
W0
1Ш
Ministri trgovine iz Kana-d- e,
SAD, Japana i Evropske
zajednice sastade se ove
nedelje u Miami da bi se
dogovorili Sta treba poduzeti
i kako sprefiiti da se ekono-mske
poteSkoce na Zapadu
ne pretvore u trgovinski rat
izmedu industrijski razvije-ni- h
zemalja.
Na ovaj sastanak Kanadu
su pozvali tek u poslednjem
trenutku. To se objaSnjavalo
na razne na6ine ali prihvacen
je nezvani6no jedan: SAD su
nezadovoljne politikom Ka-na- de
prema zemljama tredeg
sveta i sa istupanjem u
Cancunu.
Zvani6no objaSnjenje za
рокибај da se zaobize pred-stavniSt- vo
Kanade glasi da
"niko nije mogao dati jasnu
definiciju ovom sastanku".
Ameri6ki trgovinski pred-stavn- ik
William Brock rekao
je da "Mi moramo odrzavati
komunikativne odnose ako
zelimo da rukujemo sa prob-lemima".
Krajem ove nedelje Prvi
minister P.E.Trudeau nalazi-c- e
se u poseti Meksiku.
U poslednjih dve godine (i
ovo Washington ne voli)
odnosi izmedu Meksika i
Kanade razvijaju se sve Sire i
povoljnije, bolje nego Sto su
se mnogi nadali.
Posle SAD, Japana i Zapa-dne
Evrope, Meksimo zauzi-m- a
najvaznije mesto u kana-dsk- oj
diplomatiji. ViSe ugo-vor- a
potpisano je sa Meksi- -
'- -:
~V44W-iJf- W .;
?. i&v. ШШк
.W 'Л
.JJU Т,'
..Ml"
Wfeekly
A Community
[kwspat:o
1931
4SSSTwggs?,T7OTTTmwgyitK7ra?ra
50 CENTS PE3 COPY
111 s ЕОД E £
Lm hm вм uil fan
kom proSle godine ukljufiu-ju6- i
onaj u vrednosti od 100
miliona maSinerije za podze-mn- u
zeleznicu.
Preko120zajedni6kih nas-tup- a
izmedu kanadskih i
meksickih poslovnih firmi
ostvareno je a ostvari6e se
joS viSe ako kanadska politi-k- a
prema Latinskoj Americi
bude pravilna, ako ne bude
podlegala ameridkoj.
U pitanju je prodaja kana-dsko- g
nuklearnog reaktora
Meksiku. Ako bi Meksiko
svoj program od 600-mega-w- att reaktora dao Kanadi to
bi znafiilo pet milijardi dolara
vrednosti materijala i servisa
iz Kanade.
U susretima 'zmedu mek-sifik- og drzavnika Lopez Por-tillo- -a
i kanadskog P.E.Tru-deau-- a
bice razgovora o poli-tidk- oj
situaciji u Centralnoj
Americi, o zoni gde oba
drzavnika imaju razlicita mi-Sljen- ja
od SAD.
Oba drzavnika se slazu da
osnovni problem u ovom
regionu nije ekport revoluci-j- e
iz Sovjetskog Saveza i
Kube, nego nesposobnost
desni6arskih vojnih rezima
da sprovedu socijalne refor-m-e
i da reSe ekonomske
probleme.
U pogledu Salvadora ova
dva drzavnika se razlikuju.
Kanada odobrava planove
salvadorske hunte za izbore,
Meksiko je protiv jer u njima
nece udestvovati stvarne pa-triots- ke
snage i protivnici
desni6arske vojne hunte.
4' JG
JaS?
.1
8Sw
' ЗМРТ
~ .
-
' ,. !
Mjgoslav
Established
Gavrilovic iz Toronta, Lepe Rajnovid iz Toronta.
Primili smo nekoliko destitki i od znadajnih
kanadskih ustanova i lidnosti. Navescemo ime
Davida Crombiesa, a u proslom broju objavili smo
cestitku premiera Trudeau-a- .
Jos' uvek nam siizu destitke, pa zelimo da se.
zahvalimo i svima onima 6ije como destitke jos
primiti.
UREDNISTVO