Nase Novine, September 29, 1982

              )-- NA§E NOVINE, August 18, 1982.
NA§I PESNICI
'Si
шјжшшјјдш8јд11шј1жгжаж1жа
Kada jedno pesniStvo crpi sokove iz tla koje je vec
Cuveno po vitalitetu i inkorporaciji, dakle, koje je u torn
kompleksu toliko bogato kulturom, prethodnim erama velikih
stvaralaca, a nadasve darovitoS6u naroda na njemu, onda ono
po tradiciji postaje veoma prihvatljivo, veoma konstantno i
veoma voljeno.
A slovenaCko tlo, o kojem je геб, zaista je dalo i pod
razlifiitim uslovima, takored nezamislivim za ove generacije
— velikane i daje ih i danas i dava6e ih i u buduce
U svakom slucaju za пабед rojaka dr. Zdravka Jeliniica,
pesnika s fundamentom u zavicajnom obelezju, u jednoj
tragediji ne samo licnog zivljenja, ve6 i takvog koje je osetio
fiitav njegov narod teritorijalno iskomadan i veCito sputavan,
treba da ucvrstimo u red talentovanih poetskih mislilaca s
dozom skromnosti kakva se nalazi samo kod lifinosti jednog
sazrelog intelektualca.
Mi pesnika Jelinci6a i ne poznajemo u dovoljnoj mjeri,
jer je njegovo davanje bilo uglavnom usmereno na slovenacke
Casopise, na izdanja koje jetako pozrtvovano vodio i uredivao
profesor Ivan Dolenc.Ali iz par njegovih kod nas objavljenih
pesni6kih tvorevina konstatujemo njegovu privrzenost opstoj
slovenskoj homogenosti, posebno jugoslovenskoj.
Njegova pesnicka zbirka "Pesmi" izdata u Torontu 1979.
godlne oiito govori o njegovom, a takode i пабет stremljenju
u domenu zdrave ljubavi.humanom odnosu i opSteljudskom
nastojanju.
U pesmi "Makedonac" JelinciC kaze:
PriSel je novi sosed nas pozdravit,
dez ulico je skodil in veselo,
prijazno se predstavil: Jovanovski.
Citajuci zbirku ovog pesnika, fioveku naviru suze. Jer,
duboke emocije, retke susretljive, moze da da samo covek
koji dugevno gleda oko sebe.
Veciti izgnanik je пабао sebe ovde u Kanadi. Ali samo
prividno, jer niSta na svetu ne nadoknaduje ono srcu priraslo.
Da navedemo samo nekoliko stihova koje je Ivan Dolenc
uzeo za primer u prikazivanju Jelin6iCeve zbirke "Pesmi".
Trie je tukaj iivljenje,
res, daljSe, hladnejSe so zime,
a naSel sem tu blagostanje,
in mir, in pravice бочека.
LUC2IVLJENJA
Lu6, ki tariS v praznini
mladosti livljenja,
Iu6 nevsiljiva, ki vodii
po poti neznani,
Iu6, ki pogumno svetlikas'
v temi pregnanstva,
Iu6, ki brli§ nepotrebna
v sijaju poldneva,
Iu6, ki zaupanja vlivai
v teZavah brezupnih,
Iu6, ki zasveti§ v mraku,
na hiSi domaii,
Iu6, ki edina 5e 6aka&
na pravu v neznano,
lud sredi nodi, visoka,
nikar mi ne ugaSaj1
(Rice Lake, 1978.)
л&зк дг
~% SS£)
ZA SONCEM
Za soncem rad Se bi,
ki naglo k obzorju
se spuS6a,
zaplaval na krilih
oblakov bi rad
in gledal od dated
doline, te gore,
in trge in vasice,
zelene polane,
obzorje v sinjini
brez mej.
GLASIZTE
in
me kliie nazaj ta veder,
nekaj me кЧбе.
je odeta, ki ki6e
iz daljave,
tak tiho in razlodno.
Nekaj me kli6e nazaj ta veder,
nekaj me klide.
je to ki klide
iz temine,
tak tiho olozno.
In spet me glas blizu,
tih, a razloden:
glas je to brata, ki klide,
klide,
a zal brez
(NovaGorica, 1956.)
Se nekaj sredo mi kali;
doline ni tu domade,
doline mladosti,
spominov.
Ali Zdravko zna da nas nade i u najvecoj naSoj nesreci u
iseljenidkom svetu. Jer, mi smo prestali da budemo ono Sto
smo bili. Jer smo se izdiferencirali i postali jedan drugom
tudi. Tu i ne treba objaSnjenje, nikakva filozofija, kad se zivot
javlja u naliCju svome.
ImaS med spomeniki kamen,
nemo grobovi na livadi,
kamen na gomili,
doveka, ki je bil, in Se—
v rojaka.
Koliko bi se toga moglo navesti iz ove zbirke! To je takav
mlaz stihova koje treba napamet. Primiti u krvotok i
nositi kao pouku kroz ceo zivot.
Da navedemo jo5 i ove stihove iz pesme Stara vrnitev:
PrISel je domov kot tujec,
tuj na lastna tla.
so bi!L--
mu vsi Ijudje...
Najveca istina koju 6ovek ima hrabrost da iskaze.
Najbogatiji motiv iseljeni&ke nesrece. Najveda drama koja se
neprekidno izvodi.
Zdravko ЈеНпбЈб je u tolikoj meri паб, jer razumemo
svaku njegovu misao. Jer patimo na isti naCin. Jer паб
misaoni svet ima korena ba6 u njegovim stihovima. U
stihovima istine.
Ivan Dolenc o njegovom stvaranju i njemu samom kaze:
"Prva posebnost in odlika vsih Jelin6icevh pesmi pa je velika
izrazna iskrenost in neposrednost..."
Takva izjava se prima oberuCke. Bez dvoumljenja. A
njegova zbirka sa izvesnom dopunom novih pesama treba da
se objavi u sklopu пабјп izdanja, naravno u prevodu.
Jer je ЈеМпбЈб zahvalna misao za sve Jugoslovene.
I druge u torn znacenju.
DANIEL PIXIADES
Da ved ne bi sliSal
razlik med jeziki
6loveka,
da ve6 ne bi videl
mejnikov nesmisla,
razlik med obrazi
gesel sovra&tva
in blokov brezumnih,
krivic brez priziva,
strahu na teh licih
Ijudi.
Nekaj
Glas
Glas mame,
in
klide, prav
ki
odziva.
to
med
ufiiti
Tuji
Pozdravljena mi bodi,
domovina,
deiela moih san,
mladosti!
Tezko se vrnem kdai,
da te Se vidim,
bom rae samo sanjal
Se o tebi1
DEJSTVA
Le malo je Se ljudstev
na tern svetu,
ki so se junaSko
le bran i la.
Pozabljena so ljudstva,
ki le hrabro
upirati sovragu
so se znala.
Ne slavna, ne velika
niso ljudstva
upornikov in borcev
za pravice.
Velika so le ljudstva,
ki so znala
se $iriti po svetu
in $e znajo.
In malo e tern Ijudstvom
mar do slave,
saj sama velidini
se ponuja.
(Toronto, 1959.)
ZADNJI POZDRAV
Mordi sem le od tebe
preved pndakoval,
mord& me e tui'ia
zastrupila
A de se kdai Se vrnem,
ткбг me ne zavradai,
hotel sem ti le dobro,
in Se hodem.
Zdravko JELINCIC
(NovaGorica, 1958.)
]