Nase Novine, October 26, 1983

              -- ",'-- ; II- - " - , ' 1 I '' I I 'l 1(1 и
1-0- NASE NOVINE, September 21, 1983.
DESNlCARSKA KNJI2EVNOST
Ш J ГЧ
--21 i. rftrwagtmawily' jtUi i ц -- !1.,','.Г" ll1", " ' v '-- L'i WTO1 1!
IZVOD IZ KNJIGE "KNJI2EVNA DESNICA" KOJU SU
NAPISALI RADIVOJE CVETlCANIN I SAVA DAUTOVlC
(Nastavak iz proSlog broja)
SMUTNJA, ZLAKRV
INEPOVERENJE
Ta "nezavisna srpska borba" kroz
SNO nije bila niSta drugo nego
politifiko ime za velikosrpski anti-jugosloven- ski
pokret. Njegovi pro-tagoni- sti 6esto su isticali da je jedan
od osnovnih "motiva" koji ih je
pokrenuo u tu otrovnu delatnost —
"pokolj Srba u Hrvatskoj", "Srbob-ran- "
je doista 23. oktobra 1941. na
naslovnoj strani, u crnom okviru,
objavio famozni "Memorandum o
strahovitom pokolju Srba od strane
Paveli6evih ustaSa", koji je uneo
smutnju, zlu krv i nepoverenje medu
juznoslovensko iseljeniStvo, poseb-n- o
medu Srbe i Hrvate.
Jovan Du6i6 i drugi radili su ne na
smirivanju nego upravo na pospeSi-vanj- u
tako stvorene atmosfere.
Du6ic je 21 . oktobra 1941 . ispevao
i pesmu "Vrbas" za koju 6e, kasnije,
Slobodan Jovanovi6, predsednik ju-gosloven- ske
vlade u emigraciji,
borac protiv nove Jugoslavije, re6i
da je "u danima velikog srpskog
stradanja i muceniStva Duci6 пабао
re6i koje su mogle biti melem
narodnom bolu" te da "Vrbas" ulazi
u avaku srpsku antologiju patriot-sko- g
pesnistva.
"Vrbas" je jedno od malobrojnih
Du6i6evih ' "amerifikih" ostvarenja
koja se mogu i ovako upotrebljavati i
turnafrti.
Cjrugo su, medutim, Duci6evi
pujicistidki tekstovi, u "Srbobra-nui- ]
i drugde.
QBDrazi Mihajlovi6u je, na primer,
pisfo sa zanosom, i to ne samo u
"pr$oj fazi" Mihailoviceve"gerile". U
teks'tu "Svetlo ime Draza" kaze:
"Saznajemo da su amerifiki Srbi,
kojrsu poslednjih meseci krStavali
svou пгшбки decu, nadevali im ime
Praia po lepom imenu danas slav-no- g
pukovnika Draze Mihailovica...
Ova je ime danas najslavnijeg
Srbjna, koji se odjednom pojavio, na
izneWdenje celog sveta, kao gvoz-dertasten- a,
nasuprot Nemaca, Itali-jan- a
i Hrvata, svih odreda...".
Napis "Pred novim vidikom" ima
"dublji" smisao. "Srpski narod se
ovoga momenta nalazi na jednom
istQrijskom raskrScu na kom se na-laz- io
svega tri puta: za vreme
Nemanje i Sv. Save, za vreme Kneza
Mihaila i GaraSanina, za vreme
starog Kralja Petra i PaSica. Danas
je momenat istorijski, a ne politicki;
dan kada Draza, Bogom poslani vod,
pred srpskim narodom ide kao
ognjeni stub pred Mojsijem da
izvede narod iz pustinje...".
Cetnici mu te lepe re6i nisu
zaboravili. Ovi navodi su iz njihovih
publikacija — "Spomenica SNO"
(Cikago, 1961) i "U slavu Draze
Mihailovica" (Cikago, 1956).
U tekstu "Umesto predgovora" za
tzv. атепбко izdanje Du6i6evih
"Sabranih dela" (SNO, 1951) Luka
M.Pejovi6 navodi: "U drugom svet-sko- m
ratu dogadaji su izbacili na
povrSinu dva srpska velikana i
dodelili im sliCne duznosti i skoro
Istu sudblnu. Pred svetom su se
mu§ki isprsili: Draza Mihailovid,
i Jovan Du6i6, heroj na peru medu
ameri6kim Srbima".
Du6i6 je, na zalost, ostavio dosta
povoda da ga posleratno cetniStvo
uzima pod svoj barjak.
ЈШШШ' интаниџ
TRI DUClCEVE
ANTIHRVATSKE BROSURE
Najizrazitiji trag u torn negativ-no- m politickom delovanju u Sjedi-njeni- m
Drzavama Duci6 je ostavio
trima svojim broSurama. Re6 je, u
stvari, o politickim feljtonima sto ih
je Ducic objavljivao u "Amerikan-sko- m Srbobranu" tokom 1942. go-di- ne
pod jedinstvenim naslovom:
"Radi pravilnije orijentacije", a koji
su od Central nog odbora Srpske
narodne odbrane potom pojedinac-n- o
izdavani u obliku uobifiajenih
propagandnih publikacija. Brosure
je i sam Du6ic rasturao, palju6i ih sa
svojim potpisom i posvetom licnos-tim- a
ameridkog politickog i javnog
zivota i pojedincima iz jugosloven-sk- e
izbegli6ke kolonije iz stare
emigracije. U "Srbobranu" nije pot-pisiv- ao te tekstove svojim imenom,
vec sintagmom "iz jednog kompe-tentno- g
pera". Cinjenica da je jo§
uvek bio drzavni sluzbenik — mada
na "dopustu" — verovatno ga je
sprecavala da se formal no predstavi
kao autor tekstova koji su u suStini
bili antidrzavni, tj antijugoslovenski.
Ali, da je Du6ic Пбпо bio pisac
"politi6kih studija" — kako ih je sam
nazvao — u "Srbobranovoj" rubrici
"Radi pravilnije orijentacije", to je
bilo Siroko poznato juznoslovenskoj
атепбкој i drugoj publici.
(U Univerzitetskoj biblioteci u
Beogradu, u Katalogu, navodi se da
je pseudonim "Kompetentno pero"
razreSio Kosta St. Pavlovi6, Set
kabineta predsednika u londonskim
izbegli6kim vladama i identifikovao
Jovana Du6i6a kao autora broSura.)
Vratice .'je krajem juna joS jednom
u Madrid. Po svoje stvari.
Ministar МотбМо Nin6i6 ga oba-veSta- va da moze oti6i u Svajcarsku
ili Juznu Afriku, po svojoj volji, —
"ili kao privatna N6nost u Ameriku".
Du6i6 se tada odlu6uje za Lisa-bo- n.
Sa rodakom Mihailom Du6i6em,
koji zivi u Geriju u Indijani kao
vlasnik fabrike mlefinih proizvoda,
dogovara se o putu u Sjedinjene
Drzave. Pi§e mu:
"U Evropi je pravi pakao, i verujem
da ce za dugo vreme i6i jo§ gore i
uzasnije. Moja je namera da iskoris-ti- m
tamo jedno duze odsustvo, koje
sam dobio od svoje vlade, ali da to
vreme iskoristim za jednu misiju za
koju бекат копабпа obave§tenja...
Da u6inim makar i najmanju uslugu
пабој nevoljnoj i raskomadnoj
otadzbini."
Peda Milosavljevi6 skicira njegov
psiholoSki i fizi6ki portret pred
odlazak u Ameriku: "Se6am se kako
je Du6i6, polaze6i iz Madrida, otiSao
utu6en, iznemogao, rasejan pora-ze-n,
nimalo bodar".
OSNIVANJE "SRPSKE
NARODNE ODBRANE"
U GERIJU
I sam je, po dolasku u Ameriku,
pisao da mu je zdravlje pokolebano
dogadajima u naSoj zemlji i u
svetu". Pa ipak, poduhvati6e se
nekih politi6kih akcija, uprkos tome
Sto je rdavog zdravlja, a uz to na
"odsustvu" i "kao privatna li6nost" u
Americi.
U "Spomenici 6etrdesetogodi§-njic- e
Srpske narodne odbrane" (Ci- -
!ЖР.Ц .. .. .r.it.,i,. -- ..,.?.., ...- -. JTi....t,.„.a1Tuar[r...nrJ.,i-L-.ZLT.ir;lrT._- a
Џ
„ v
Jovan Du6i6 (1871-194- 3)
kago, 1950) posebno poglavlje pos-vede- no
je Du6i6u. Kaze se: "Ubrzo
po dolasku Jovana Duciba u Geri,
otpo6inju pripreme za nezavisnu
srpsku borbu".
Glavna akcija koju u okviru "neza-visn- e
srpske borbe" vodi tada Du6i6
jeste obnova stare, zamrle Srpske
narodne odbrane. Ideja Du6iceva,
iznosi se u "Spomenici" bila je da se
po ugledu na predratni Srpski
kulturni klub osnivaju tada u Ameri-ci
slicni klubovi. Medutim, prijatelji
i saradnici sugerisali su mu da se
umesto klubova nanovo osnuje Srp-ska
narodna odbrana (SNO).
Novembra 1941. u domu Mihaila
Duci6a pocela se ostvarivati ova
ideja; 13. novembra onaje, u Geriju,
ostvarena.
Na 6elu SNO naSao se Mihailo
Ducic, Jovan Du6i6ostao je u senci,
ali nije bilo nikakve sumnje da je on
jedan od klju6nih ljudi, ako ne i
kljucni, svoga pokreta.
REZULTATI POPISA STANOVNlSTVA
Godinu dana kasnije
BEOGRAD (Tanjug) - Tehnicki za-star- io
i fizicki dotrajao kompjutor Sa-vezn-og
zavoda za statistiku prouzro-r'- o
ie veliko zakasnienie u obradi po- -
8 ataka popisa stanovnistva iz 1981.
godine. To je objektivno doveio bavez-n- i
zavod za statistiku u situaciju da ne
ispuni zakonsku obavezu i ne saopci
rezultate popisa 30. lipn}a.
Sada je Skupstini SFRJ dostavljen
prijedlog za donosenje zakona o iz-mj- eni
Zakona o popisu stanovnistva,
doraacinstava i stanova, koji je pred-vida- o
30. lipanj 1983. kao posljednji
rok za saopcenje rezultata popisa od
interesa za cijelu zemlju. Predlaze se
da se omoguci da se predvideni poda-c- i
stave na raspolaganje radnim ljudi-m- a
i gradanima, organizacijama
udruzenog rada i drugim samouprav-ni- h
organizacijama i zajednicama do
30. Hpnja 1984.
Prvobitni rok je utvrden posto se
cvrsto racunalo na zakup elektron-sko- g
racunara. To, medutim, nije uci-njen- o,
premda je Savezni zavod za sta-tistiku
poduzeo sve potrebne mjere za
nabavu novog racunara. U takvoj si-tua- ciji
obrada podataka obavlja se u
drugim racunskim centrima, a i to sa-mo
kad su im slobodni kapaciteti. Ta-ka- v
oacin rada je neracionalan, mno-g- o
sporiji 5 skuplji, a kapaciteti su ne-dovol- jni
da se posao obavi u odrede-no- m
roku.
Pojedini republicki i pokrajinski za-vo- di
za statistiku iz istih su razloga
zakasnili s obradom podataka. Oce-kuj- e
se ipak da ce, bez obzira na te
teskoce, kompletni rezultati popisa
stanovnistva biti saopceni do polovice
iduce godine.
U "Spomenici" se iznosi i sledeca
opaska: "Komunisti okupljeni oko
"Slobodne reci" predstavljali su
najveceg otvorenog neprijatelja Srp-ske
narodne odbrane". (Duci6u su,
kaze se dalje, protivnici SNO) — i iz
redova zvani6nih Amerikanaca —
pretili deportacijom u Meksiko).
Doista, "Slobodna rec" je brzo
krajnje negativno reagovala na osni-vanj- e
SNO. Mirko Markovi6 je u
rubrici "Dasmo nacisto" 13. januara
1942. pisao u Clanku "ime i program
Srpske falange", da je vec poziv za
osnivacku skupstinu — "da se svi
Srbi u Americi brzo i neodlozivo
grupisu u jednu jaku i dobro
organizovanu Srpsku falangu" —
otkrio prave namere osnivaca SNO.
"Ime falanga", pise Markovib,
"kopija je imena organizacije gene-ral- a
Franka, tog prisnog prijatelja
Milana Stojadinovica i Jovana Du6i-б- а.
Neko se, kasnije, izgleda opa-meti- o
pa umesto "Srpska faanga"
nazvase tu organizaciju "Srpska
narodna odbrana".
Vec 25. januara Markovi6 komen-taris- e
cinjenicu da su prave vode
ostale izvan formalnog vodstva.
"Imena izdajnika nalaze se na listi
Odbora SNO. Ali ima imena koja
nisu na torn spisku. To su neki biv§i,
a neki sada§nji diplomatski pred-stavni- ci
Kraljevine Jugoslavije, koja
ustvari dirigiraju 6itavom rabotom
SNO (falange). Medu njima glavna
mesta zauzimaju poslanik Konstan-ti- n
Foti6 iz VaSingtona, Jovan
Duci6, biv§i poslanik iz Madrida,
vice-konz- ul Mirkovi6 izCikaga, i joS
neki... Cilj ovih petokolonaSa srp-skog
porekla a kojima je na raspola-ganj- u
"Amerikanski Srbobran", jes-te
da — u prvom redu razbiju
jedinstvo srpskog naroda, da razbiju
jedinstvo juznih Slovena..."
Markovi6 kaze da je to svakako
"fa§isti6ki cilj".
(Nastavi6e se)
SARADNJA PRIVREDNIKA SRBIJE
ICRNEGORE
TITOGRAD, avgusta — Izmedu
Kombinata aluminijuma u Titogradu
i preradivaca "belog zlata" u Srbiji i
elektroprivrede Srbije pocela je pri-me- na
jos jednog oblika saradnje u
resavanju aktuelnih zajedni6kih pro-izvodn- ih
problema. U razresavanju
nevolja i najednoj i na drugoj strani
posreduje elektroprivreda Srbije, ko-ja
je od 2. septembra робе1а da uz
ротоб elektroprivrede Crne Gore,
Kombinatu aluminijuma isporucuje
svakodnevno jos po milion kilovat-casov- a
elektnxne energije, ukupno
120 miliona kilovat-6asova- za nared-n- a
cetiri meseca. Zauzvrat, Kombi-na- t
aluminijuma u Srbiji, pre svega
Sevojnu, do kraja godine isporu6i6e
jos 7.360 tona aluminijuma.
SERIJA POTRESA U MAKEDONIJI
SKOPLJE, (Tanjug) — Aparati
SeizmoloSkog opservatorija Fakul-tet- a
za fiziku Sveu6ili§ta "Kiril i
Metodij" u Skoplju registrirali su
seriju potresa umjerene јабте na
podru6ju izmedu Ki6eva i KruSeva,
80 kilometara jugozapadno od glav-- 1
nog grada SR Makedonije.
Potresesu najviSe osjetili gradani
Kiceva, Kru§eva i Prilepa, a slabije
gradani Gostivara i Tetova.
Materijalnih §teta nema.