Nase Novine, January 05, 1983

              I -
8-- NASE NOVINE, January 5, 1983.
Silan novae reakcije uspeo je
pobediti preko cetrdeset i pet kandi-dat- a
progresivaca za Senat i Kon-gresn- u
kucu. Vecina ovih kandidata
su izgubili samo po procenata od
totalnih glasova. Po nekim mestima
se potroSilo pet dolara i 37 centi za
svaki glas to jest viSe od bilion
dolara. U drzavi Michigan bivSi
republikanac Don je potrosio 2
miliona da bi bio izabran za kon-gresme- na
za 6 sekciju, posao koji se
pla6a samo 57.000 dolara godiSnje, i
to samo za dve godine. Naravno, on
bi sluzio interese velikog buzinisa a
ne bi predstavljao interese radnog
naroda kao Sto se to trazi od njega.
Sav ovaj novae koji je bio potro§en
za njegov izbor nije ga mogao
spasiti, jerradnici koji su posle dve
godine Reaganove administracije
ostali bez posla i gladni, trazili su da
li je on podupirao Reaganov prog-ram.
NaSa unija (UAW) je iznela sav
njegov rad i rekord, i zato nije
mogao pobediti. Ovi poslednji izbori
su pokazali da su radnici glasali za
kandidate koji ce im poboljSati
zivot. U svakoj drzavi U.S., gde naSa
unija ima lokale i penzioneri svoje
cartere, pobedili smo republikanske
milione.
Glavno pitanje amerikanskog na-roda
jeste ko moze da se kandiddira
i izabere za poziciju u Kongres ili u
Senat ili zaguvernera, kao i za druge
pozicije. Oni imaju novae da tro§e.
Za senatora se potroSilo do 10
miliona, za kongresmene 2 miliona,
a u pojedinim drzavama U.S. se
potroSilo 10 miliona za poziciju
guvernera te drzave. To pokazuje da
kandidati moraju biti milioneri ili
moraju se kianjati velikim korpora-cijam- a,
velikim buzinesmenima koji
troSe za njihove izbore, a zato
izabrani moraju raditi i glasati za
njihove programe protiv interesa
naroda.
Ovo mora da se iznese na videlo
da veliki kapital totalno kontroliSe
izbore.
Pored svega toga imali smo i
uspeha. Dobili smo 26 novih liberal-ni- h
poslanika, ali ovo se izabralo
samo u tim krajevima (drzavama)
gde je besposlica vrlo velika i gde su
radnici bili organizirani da glasaju
protiv kandidata koji su 'podupirali
Reaganov program.
NaSa unija nije zadovoljna sa
izborima jer nije se uspelo pobediti
reakcioname Senatore, koji podupi-r- u
Reaganove programe, i бак od
njega traze da ukine Sto viSe od
socijalnih programa kao Sto su
social security, medicare, medicaid,
troSkovi za ishranu Skolske dece i
sirotinje, program za transport,
ротоб za platu rente penzionera i
siromaSnih, program za poboljSanje
stanova. Svi'ovi fondovi oskudijeva-j- u
u novcu, ali Reagan i njegova
administracija nece da priznaju, da
su izbacili sa posla 4 miliona
radnika, koji, poSto ne rade, ne
uplacuju u fond sa social security iz
njihove zarade, naprotiv oni su
postali teret za ekonomiju i druStvo.
Sada senatori (republikanski) tra-ze
da se social security promeni, da
se mora doneti nove zakone, to jest
hoce da ukine social security onima
koji nisu potpuno nemo6ni da rade.
Svi oni koji dobivaju invalidsku
penziju moraju se ponova pregledati
kod lekara koji mora da utvrdi
procenat bolesti da se poSlje komi-si- ji
koja ce izviditi stvar. Ovo uzima
oko sest meseci. Dvadeset i jedna
osoba je izvrSila samoubijstvo ceka-ju- ci da im se povrati social security.
Dvadesetog novembra novine su
iznele da Reagan trazi da se uzme od
social security 30 biliona dolara i
isto od penzije ratnih veterana,
medicaid i velfare. To je samo
mesec dana od kako je Reagan
obecao da пебе na nikakav nacin
dirati u social security i druge social
programe. Naravno, to je izjavio pre
izbora da bi ljudi glasali za republi-kanske
kandidate. Kako je moguce
imati poverenja u takvog predsed-nika- ?
Narod glasa za mir i sporazum sa
Sovjetskim Savezom. U devet drzava
postavilo se pitanje da se "freeza"
atomske bombe. U osam drzava
narod je glasao da je potrebno da se
"freeza" atomska bomba koja pred-stavl- ja
najvedu opasnost z~a 6ove-6anstv- o.
Samo je Arizona bila
protiv. Reagan je bio molio narod-d- a glasa za naoruzanje, ali u Kaliforniji
ljudi su glasali za 47 a protiv 52, u
Massashussetts 74 za, protiv 26, u
Michigan za 58, protiv 42, Montana
56 za, protiv 44, New Jersey 76 za,
protiv 24, North Dakota 58 za, protiv
42, Oregon 61 za, protiv 38, Rhode
Island 59 za, 41 protiv. Veliki gradovi
Amerike gde se postavilo pitanje za
mir i protiv atomske bombe, svaki
grad je glasao velikom vedinom za
obustavljanje naoruzanja. Chicago
za 75, protiv 25, Denver za 62, protiv
38, Philadelphia za 75, protiv 24,
Washington, D.C. 70 za, protiv 30,
Detroit 65 za, protiv 35. Ovi glasovi
su opomena Reaganu, njegovoj
administraciji i Republikanskoj par-ti- ji
da 6e mir biti veliko pitanje u
izborima 1984. godine.
Mnogi na§i prijatelji koji citaju
t
"Nase novine" pitaju zasto sam ja za
Demokratsku partiju, da se obadve,
Republikanska i Demokratska, kapi-talistifi- ke
partije i da su jednake.
Jednake jesu, ali ima i razlika
izmedu njih. Kao covek koji je
ucestvovao mnogim konvencijama
Demokratske partije i drugim kon-vencijama
kao delegat Demokratske
partije uvideo sam razliku izmedu
ove dve kapitalisticke partije. U
Demokratskoj partiji ima mesta za
razne delegate pa i juniske. Svaki
delegat je izabran na demokratski
nacin od svoje Oinizacije i ima
pravo da postavi svuj predlog, koji
se uzima u diskusiju i donese
rezolucija koja predstavlja progre-sivn- e
programe i liberalne ideje.
Na konvencijama Republikanske
partije delegati su nominirani od
republikanskih voda i nema mesta
za drustvene radnike ni za unijske
delegate i odobrava se samo prog-ram
koji sluzi interesima velike
industrije, velikog kapitala.
Kad narod ima da bira izmedu ove
dve partije, onda mora da izabere
demokratsku, jer druge nema koja bi
sluzila linteresima radnika, penzio-nerim- a,
u opstanak zivota od Roo-sevel- ta
pa do danas.
Sad braco i drugovi, resite koju
partiju treba da biramo, podupiremo
i glasamo. Zelim daCujem od vas da
li se slazete sa mojim predlogom.
DokoGulvezan,
U.A.W. umirovljenik
Detroit, Mich.
Napomena urednistva: Imamo
dvije napomene. Prvo, ne znamo
kada je gomji clanak napisan i
predan poSti, ali mi smo ga primili
23. decembra 1982. i prije ga nismo
mogli objaviti. To kao objaSnjenje
citaocu koji nas je pitao za 6lanak.
Drugo, pozdravljamo poziv druga
Gulvezana citaocima da iznesu svoje
misljenje o politi6kim partijama
Sjed. Drzava.
Na kraju godine Kanada je poplavljena
statistikama, obecanjima, upozorenjima na
teSka vremena, i neumjesnim primjedbama
vladinih ministara.
Sta sve to znaci? Zna6i, ukratko, da je
kapitalizam zapao u te§ko6e i da je spreman
da troSkove krize nametne radnidkoj klasi.
lako vodi klasni rat protiv radni§tva, monopo-listic- ki kapitalizam pokuSava da dokaze da
klasna borba ne postoji. "Mi smo u ovome
zajedno".
Kad bismo mogli jesti statistiku, bili
bismo naduveni prozdrljivci.
Kazu da je inflacija u novembru bila
sporija — porasla je samo 9.8% iznad
novembra 1981. Ali, slozit cete se, te§ko
je naci neSto jeftinije. Sta se time hoce reci?
Mozda je niza cijena jafti i dvoraca sada
ukljucena u troSkove zivota. Ali mi to ne
primamo...
Kapitalisticka Stampa pise da je inflacija
niza, ali "ve6ina cijena je porasla". Ako se
time iskrivljuje istina — takav je kapitalizam.
Stanjejeovo: 1,438.000 nezaposlenih (u
novembru) i stalno se povedava; isplate
nezaposlenickog osiguranja isticu; 4.000
kompanija i pojedinaca je bankrotiralo u
novembru — 38.251 za jedanaest mjeseci;
oa 7
BOGA-TSSTVVIMOAMORA
UJEDINJENE NACIJE, Tanjug -K- onvencijom UN o pravu mora —
koju je potpisalo dve trecine zemalja
sveta — sva bogatstva mora i
morskog dna, izvan nacionalne ju-risdikc- ije, proglasena su opstom
bastinom 6ove6anstva. U ime cele
svetske zajednice, tim bogatstvima
treba da upravlja medunarodna
vlast.
Ovo je izjavio predsednik Savez-no- g
veca Skupstine SFRJ dr Anton
Vratusa u razgovoru s dopisnikom
Tanjuga u OUN, zadrzavajuci se
kratko u Njujorku na povratku sa
Jamajke, gde je u ime SFRJ
potpisao Konvenciju UN o pravu
mora. Na Konvenciju je stavilo
potpise 117 drzava, sto je bez
presedana u istoriji medunarodnog
prava.
"Odakle takav interes, spremnost,
a neki tvrde i zurba? Ja ne bih rekao
da je rec o zurbi, nego o odrazu
zrenosti", rekao je sef jugosloven-sk- e
delegacije, podsecaju6i da se na
izradi Konvencije radilo devet godi-n- a, daona— kodificiranjem stavova
iz ranijih konvencija uz unosenje
novih komponenata u odnose na
morima i okeanima — u stvari
odrazava interese i ocekivanja og-rom- ne vecine covecanstva.
POZIV ZA MEOUNARODNO
SAVETOVANJE
PRAG, Tanjug — Cehoslova6ki
partijski list "Rude pravo" zalaze se
za sazivanje medunarodne konferen-cij- e
komunistickih i radnidkih parti-j- a, navodeci kao osnovni argument
potrebu jacanja jedinstva koje je
"odlucujuci cinilac uspeSne borbe".
lako ne daje direktan predlog o
vremenu i mestu novog sastanka niti
o njegovom karakteru, list ofiigledno
zastupa tezu da savremena svetska
situacija zahteva sazivanje takvog
sastanka kako bi "medunarodni
komunisti6ki pokret postao akcipno
sposobniji u borbi protiv svetskog
antikomunizma".
"Rude, pravo" ocenjuje da miSlje-nj- a
o sazivanju sastanka KP "nisu
usamljena" i da se u mnogim
drugim partijama trenutno razmiSIja
o tome kojim bi se "putevima i
nacinima uevrstilo jedinstvo komu-nisti6k- og
pokreta".
".-- .
55% kompanija je stavilo na znanje da
namjeravaju otpustiti sve ili dio svojih
uposlenika.
Mnogo oglasivano troSenje novca na
stvaranje novih poslova je kap u vodu, toliko
da federalna i provincijalne vlade mogu da
kazu "mi ne§to preduzimljemo..."
Istina je da oni ne znadu kako da
zadovolje potrebe radnih ljudi i da sacuvaju
svoj sistem profita, da osiguraju svoj izbor i
izvrsavanju naredbe gospodara. Kod toga
zahtjevi radnickih porodica za pravo na
posao, pravo na mjesto gdje ce zivjeti, pravo
na zdravlje i skolstvo, pravo na sigurnost u
starosti, i pravo da se zivi u miru je
zrtvovano. Ta prava su zagarantirana gradani-m- a
socijalistickih zemalja, mada im Reagan
prijeti nuklearnim unistenjem.
Samo jedna partija u Kanadi danas vodi
borbu za produzenje nezaposlenickog osigu-ranja,
za moratorij na zaloznice (mortgages),
za kontrolu stanarine, za sve druStvene
beneficije koje su danas potrebne — a bori
se i za promjenu drustvenog sistema, da
radni ljudi budu gospodari u drzavi i vodenju
i da kanadski narod prihvati socijalizam...
poslova i da kanadski narod prihvati socija-lizam...
4