Nase Novine, September 22, 1982

              Specijalno za "NaSe novine"
(OD NA$EG STALNOG DOPISNIKA)
Vladimir Velidkovic je jugoslovenski slikar srednje generacije
koji je zajedno sa Dadom Duridem i Ljubom Popovidem osvojio
parisko slikarsko podneblje i stekao svetsku roputaciju kao
likovni umetnik. Nikada ne zaboravlja da istakne da je likovno
obrazovanje stekao u Jugoslaviji. Velike su njegove zasluge, kao i
druge dvojice slikara, za interesovanje svetske javnosti za
avangardnu jugoslovensku likovnu umetnost, iza njen "prodor" u
sami vrh savremenog svetskog slikarstva.
Nas dopisnik iz Pariza Dario Tapsanji pokazao je Vladimiru
Velickovicu "Nase novine" i poznati slikar je bio zainteresovan i
veoma predusretljiv da za naso ditaoce detaljno i objektivno
predstavi trenutnu stvaraladku klimu u Evropi, sudbinu umetnika-lutalic- e,
posebno naseg porekla, kao i da objasni fenomen
njegovog uspeha u svetu likovno umetnosti.
(Nastavak iz proSlog broja)
DT: Mnogi kritidari su pronaSli u vaSim
slikama politi6ki karakter, uostalom i vi
sami ste izjavili jednom prilikom da vaSe
slikarstvo derantira i da to u stvarl od njega
i o6ekujete. Tu se, naravno, postavlja
problem angaiovanosti umjetnika i njego-vog
rada. Koje je vaSe miSljenje?
V.V.: Govorili smo o toj snazi slike i
forme, snazi dogadaja, o torn naboju, o
torn intenzitetu koji pokuSavam da saop-Sti- m,
pre svega sebi, kad radim, a onda
onome koji gleda. Da li je to politifiko ili
ne..? S tim terminom se mnogo baratalo i
poslednje vreme i vrlo se fiesto govorilo za
razne autore da su angaiovani slikari, da Je
to politifiko slikarstvo, da se prisutnost
izvesnih elemenata svakodnevnice u poje-dini- m
delima moze okarakterisati kao
zauzimanje jednoga stava itd... Ne bih
ulazio u to Cini mi se da bi bilo teSko
definisati to kao politifiko slikarstvo.
Interesuje me pre svega, fiovek kao takav u
odredenim situacijama. A mofda njemu
moze pripisati jedno politifiko dejstvo..?
Ne bih ulazio u analizu toga. AM ako refi
"politifiko" moze da se zameni refiju
"angazovano" slikarstvo u toj formulaciji
bih mogao da nadem neka obrazlozenja.
Ono Sto moze da definise jedno slikarstvo
kao angazovano, to je ta njegova prisut-nost
u vremenu i bavljenje problemima
vremena. Ako je angazovano, da li je
politifiko..? To jevefiodredeniji pristupk, u
to ne bih ulazio.
D. T.: Na vaSim slikama gledalac je desto
u kontaktu sa Stakorom. Koja je simbolika
te iivotinje? Njegova prisutnost na vaSim
platnima ne tumaii li jednu silovitu
promenu sveta?
V.V.: Prisustvo tih stakora na mojim
slikama je vrlo fiesta tenia. Svako ima
odreden broj simbola sa kojima barata i
koje stavlja u odredene sltuacije, da bi
Detalj kompozicije —
saop§tio ono Sto zeli da kaze slikom.
Prisustvo tih pacova je kod mene vefi jedna
dosta duga prifia koja traje i koja je
izabrana odavno. Na samom pofietku Лв]
pacov se pojavljivao u raznim formama, u
raznim situacijama on je prisutan vefi 20-a- k
godina. Izbor je pao na pacova iz vrlo
jasnih razloga. Za mene je to jedna vrlo
karakteristifina zivotinja. Specififina po
svojoj inteligenciji, izdriljivosti, po svojoj
odvratnosti takode. Mislim da nema stvo-ren- ja
koje se pacova ne plasi. Za mene je
pacov simbol opasnosti, simbol gonjenja,
simbol nefiega pred fiim uzmifiemo. Pacov
je neka vrsta stvorenja koje fie preziveti. To
je jedna vrlo crna perspektiva koju ja
prorifiem fioveku, medutim fiinjenica je da
ja pokuSavam da se sa njim na neki nafiin
obrafiunam i da te svoje figure nabijam
jednom odredenom snagom i zeljom da
ipak iz tog sukoba izadu nekako fiitavi.
Pacov je prisutan u vidu neke vrste gonioca
pred kojim fiovek pokuSavada pobegne, da
nastavi taj svoj nekakav put.
D.T.: Kao Sto ste ranije spomenuli,
slikara inspirira pokret u svijetu. Danas
moida viSenego ikad, nesigurnost, nasilje
i destrukcija onoga Sto smo dugo izgradi-va- li
lebdi nad nama. Tu aktuelnost vi na
svoj na6in tumadite slikama. Koju budud-no- st
kao slikar i dovjek vidite u ovom
svijetu?
V.V.: Svet je u jednom takvom uzasnom
previranju, svedoci smo tolikih transforma-cij- a,
dogadaja, neverovatnih situacija koje
izmifiu zdravom razumu. Cini mi se da se
nalazimo u jednom straSno neizvesnom
vremenu i sve te politike koje se oko nas
mnoze, koje svaka sa sobom nosi nekakve
pretnje, to sve ne vodi dobrom. Do koje
mere je fiovek sposoban da odstrani tu
opasnost, dajedrzi na jednom odstojanju,
da joj ne dozvoli da zauzmu strasne
viaaimir veucKovic
uniStavajufiedimenzije, to je ono Sto mi se
Cini bitnim; koliko fie i kako ovaj naS vek to
da izdrii. Da Zivimo u nekom strahu, i
tafino je i nije tafino. Jer pomlsliti na
mogufinost sta moze da se dogodi je nesto
Sto je vrlo porazno, crno, nemofino.
Ustvari, ta nemofi individue danas je ono
Sto mi se fiini vrlo karakteristifinim i o
cemu pokuSavam na neki svoj nafiin da
govorim:o toj strasnoj usamljenosti, o tim
zabetoniranim prostorima u kojim zlvimo.
Ne fiini mi se da je budufinost nesto fiemu
bi trebalo da' se radujemo i sasvim
bezbrizno da je ofiekujemo. StraSno mno-go
zavisi od samih ljudi i od njihove
angaiovanosti, od njihove oStroumnosti
da te stvari osete i da ih na vreme sprefie.
Da li fie biti neke ravnoteze izmedu onih
koji hofie da sprefie i onih koji po svaku
cenu hteli daaktiviraju tu uzasnu ubilafiku
maSineriju, to je veliko pitanje. Cini mi se
da se sve desava od danas do sutra, da su
problemi pravi i lazni, da se stalno
pritiskaju neka imaginarna dugmad koja
pale i gase razne situacije na celom svetu,
da se pravi neka lazna ravnoteia, da se
ljudi meSaju "de facto" u Zivote onih kojih
se ne tifiu, zbog nekakvih politifikih,
ekonomskih i ostalih interesa. Sve je to
jedna uzasno iscrpljujufia napetost. Iscrp-Ijujuf- ia
je ljudski, intelektualno, a da ne
govorimo do koje mere se sve to ekonom-sk- i
katastrofalno odrazava na opstu situa-cij- u
u svetu. Nadajmo se da 6e ipak neka
pozitivna angazovanost prevladati. Ali ovo
Sto vidimo oko nas, ne mislim samo na
ratove, na okupacije, mislim takode na
nafiin miSljenja mladih ljudi, ne vodi na
dobro. U dosta fiestim kontaktima sa
mladima kontatovao sam da je njihovo
strpljenje mnocjo ogranifienije nego Sto je
bilo naSe. Oni bi hteli bilo kako i Sto pre da
dodu do rezultata, bez nekakvog razmiSlja-nj- a
o problemu.vKod njih je to neka vrsta
groznice koja treba da se realizuje Sto pre i
bilo kako. To je ono Sto me malo plaSi, jer
mislim da su ozbiljni rezultati u zivotu, u
rastu jedne civilizacije, ipak vezani za
jednu konstruktivnost, za jednu plodnu
sdaradnju i za neSto Sto je bazirano na
jednom ozbiljnom i dugotrajnom radu.
Malo mi je sve veSt afiki ubrzano. Ne
kazem da se treba brinuti za ono Sto fie blti
za deset godina jer toliko se sve brzo
menja: i tehnologija i nauka. Sve je to
jedna uzasno vratolomna pista po kojoj se
voze najfantastifiniji slalomi. Da II fie to da
rezultira u neSto pozitivno ili fie ovaj vek da
bude karakteristifian za jedno raspadanje
koncepta civilizovanog sveta kao takvog?
Lifino nisam veliki optimista mada negde u
dubini mene verujem da fie ipak neka
Pт&fтeзlт y Г L IT. sS
July 28, 1982, NASE NOVINE --5
razloinost prevladati.
D. T'.t A vaSa sllkarska budu6nost?
V.V.: Taj posao je toliko individualan, to
je toliko jedan usamljen put, da je on
iskljufiivo u mojim rukama. Ne fiini mi se
da ni druStvo, ni vreme, ni bilo ko trefii tu
moze neSto da promeni. To te se razvljati u
funkcijl moje evolucije i u funkciji sredine
u kojoj zivim. Kako fie se te dve evolucije
spojiti i rezultirati u neSto Sto bi bio moj
budufii put? To je stvar jednog velikog
znaka pitanja jer kada bi u umetnosti fiovek
znao Sta' fie da radi za 2 ili 3 god. ili
fiak sutra onda bi cela draz te avanture bila
prilifino kompromitovana. Ono Sto mi se
fiini vaznim to je baS ta neizvesnost u putu
koji je pred vama. Puta ima, samo treba na
odreden nafiin njime krenuti i pokuSatl da
se to kretanje obavlja sa najvefiim mogu- -
fiim stepenom napredovanja unutar jednog
odredenog koncepta koji ste stvorili. Bilo
je ljudi koji su voleli, bilo je ljudi koji su
prezirali moje slike. Cini mi se da je
situacija za mene vrlo pogodna јеГ Izmedu
toga treba nekako prolaziti. Od momenta
kada treba da savladate te prepreke neSto
stimulativno se dogada i to "vas gura
napred. Cini mi se da fie na kraju to moje
slikarstvo nafii neko svoje ishodiSte i dobiti
joS u intenzitetu Sto me najviSe interesuje.
Vefi u ovim zadnjim slikama neke promene
su se dogodile, izvesna evolutivnost se
moze konstatovati i u poredenju sa onim
Sto sam radio pre par godina. Mislim da je
jedan veliki korak napred ufiinjen, Sto je
ipak jedna ohrabrujufia fiinjenica. Naravno,
bifie prepreka, bifie sukoba, sa samim
sobom, pre svega s onima koji to gledaju,
s onima koji o tome piSu... U danaSnjoj
situaciji, kada se fiovek nalazi izmedu svih
mogufiih novotarija, fiinjenica je da treba
fiuvati svoj integritet, pokuSati ga ipak
nametnuti i ufiiniti prisutnim. To je jedna
vrlo teSka i varljiva opklada s kojom fiovek
apsolutno mora da rafiuna, jer to je ono Sto
fiini tu unutraSnju napetost interesantnom
i plodonosnom.
DARIO TAPSANJI
3UGOSLAVOA - 3APAN
Izlozba
jugoslavensMh
slikara
TOKIO (Tanjug) - U Japanu se odrza-vaj- u
dvije zapazene izlozbe djela jugosla-venski- h
llkovnih umjetnika. U tokijsko)
galerijl Itizan, prlkazuju se djela pozna-to-g
ljubljanskog grafltara Vladlmlra Ma-kuc- a. Vlasnlk galerije Ifiizan poznati &-pan- ski kolekcionar Seigo Klmura namje-rav- a
priredltl seriju izlozbi jugoslaven-skl- h
grafltara, medu kojima fie prvi blti
Cijuha, Bernik i Berber.
U gale.riji velike tokijske robne kufie
knjiga 'Sanseido. zavrsena je izlozba dje-la
mladih jugoslavenskih slikara naivaca
Maroje Mihovifovic
ЖШДШ?Ш1!1ЖШЈДЖзаДЖВЈЖЕШ§Ј
тфШФ®@ф®©©Ш #0ффф0®@ф0
edavno je u sjedistu Ujedinjenih naroda napravljen neobican popis
ratova koji su sada u toku, pa je ustanovljeno da'ih je ukupno
deset. Kada se sastavljalo taj popis, mnogi su smatrali da je pre- -
dug, te da bi se dva rata mozda mogla izbrisati jer su borbe uglavnom
bile obustavljene iako rat nije bio i formalno okoncan. Tako se razmisljalo
o iransko-iracko- m ratu (jer su se Iracani bili povukli na svoj teritorij i
jednostrano. proglasili primirje), --te Ovratu Somalije i Etiopije.
No, dogadaji su opovrgli takva razmisljanja: gotovo isodobno, na-ravno,
bez izravne medusobne veze, rasplamsala su se oba sukoba. Iran
je presao na iracki teritorij, a opet se puca i na granici Somalije i Etiopije.
Oba sukoba poodavno traju: Jran i Irak ratuju zamalo dvije godine, a
Somalija i Etiopija gotovo dvostruko. Na objema je frontama bilo mnogo
zrtava, a imali su i siroke medunarodne posljedice, pa i sada izazivaju
zabrinutost, ne samo medu susjednim zemljama. U oba siucaja bilo je
znacajnih inicijativa da se pronade mirno rjesenje spora, ali su sve ostale
bez rezultata.
To dokazuje tragicnu i mozda sudbonosnu slabost moderne svjetske
zajednice koja ne uspijcva u kriznim situacijama nametnuti pregovore
kao jedini nacin rjesavanja sporova. Neki tvrde da se zbog toga ne bi
trebalo zabrinjavati jer su posrijedi ipak lokalni sukobi. No, takva nemoc
u lokalnim sukobima zabrinjava upravo stoga Sto ce sigurno biti jos
manje mogucnosti da se intervenira izbiju li veci sukobi svjetskih razmje-r-a.
Sloga su i takvi, lokalni ratovi teska mrlja na savjesti suvremene
svjetske politicke scene. Oni dokazuju da je nestao osjecaj svjetskog
zajednistva, da se nije dovoljno izradila svijest o nedjeljivosti oyog svi-je!- a,
da ne postoje mehanizmi koji svijetu mogu nametnuti mir, te da
nije dovoljno izraden moralni osjecaj da.se za mir treba boriti svugdje
stoga s,to u svakom ratu strada uvijek covjsk, nas brat.